Коло

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РА30МОДЕ И ПОУЧЕ

Српско коло Нек се вије, К'о тробојка Србадије .. Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!

-$о/ис^

.✓'■""^едан сељак имао лепу баштицу. У " / баштици је било тако лепо, да ее ^г~ ерце од милиие смејало. Одједном се излегла читава гомила гусеница и роваца. Навалили на младо лишће и сигурно би све уништили. - Дошао сељак и лупнуо рукама: — Да страшних гусеница и гадних роваЦа! "Ко би ми само помогао да се од вас ©слободим ? Долетео је врабац и повикао: ?— Чиме, чиме, чимчарара?

Баците један поглед на слику, па 1е онда нокријте и одговорите: 1) Да ли је сликар ћелав? 2) Да ли на слици има гдегод какве речнде? 3) Да ли је стари замак заиста у рушевипама? 4) Колико птица видите у ваздуху? 5) Колико дрвећа има на слшди? 6) Има ли у сликаревој кутији боја?

— Мени ее чини да еам ти обећао само Једну литру жита. — У.зми потврду! Четврт, четврт, четврт! Оељак је узео хартију у руке и гледао, па мисли: врабац не зна да чита и ја ћу некако Да га преварим: — Мени се чини да. овде стоји само један литар. — Али врабац се наљутио и викнуо: Четврт, четврт!. .. Читај боље, читај боље! Кад је сељак видео да ие може врапца преварити, дао му је сву количину коју му је обећао. Али је био љут што је врабац био толико упоран и од тога времена га не воли.

Дозитљива куца

— Драги врапче! Кад би ми помогао да се ослободим од гусеница и роваца, радо бих ти платио. -Брабац је скакутао несташно и наставио: — Чиме, чиме, чиме? — Даћу ти трешања и грожђа а зими, када не будеш имао шта да кљуцаш, добићеш лшта од мене. — Врабац је питао: — Колико ће бити тога жита? — Колико желиш! — Врабац се зами■слио и после ће: —; Четвр, четвр, четврт! — И тако је сељак обећао да ће врапцу дати четвртину меоице жита. Али је врабац био лукав. Узео је од сељака писмену потврду, да ће добити зими четвртину мерице жита. И сељак му је потврду дао. А врабац се дао на посао. Ловио ровце и гутао гусенице. Дошло је лето. -У башти су сазреле трешље. Врабац је скакутао са гране на грану и јео само оне најзрелије. Дошла је и јесен, сазрело је грожђе. Врабац је бирао најкрупнија зрна. Али је затим дошла и вима. Пао снег и нигде није било ничега. Врабац није имао шта да кљуца. Отишао је код сељака да му да обећано жито. Оељак се почешао иза уха и рекао: — Колико сам ти тога жита обећао? Врабац је скочио и викнуо: — Четврт, четврт, четврт! — Оељак се опет почешао иза уха и рекао:

Умете ли да запажате?

Болесна куца јечала, а крај ње сека клечала. Своју је куцу пазила, маленом руком мазила. Дала јој меса залогај. — Куцо, ево млека . .. Ирави рај! Када је млеко попила, на ноге лако скочила. Болесна се само правила; кад се доОро најела — оздравила! м. вАскин

|И Ц еето употребљујвмо имена месеци, а ЧУд! ретко помислимо на то како су она пбетала. Начин рачунања по месецима добили см® од Римљана па су и имена латинска. Римљани су неке месеце прозвали по имевима својих богова, нека по именима владара, а нека имена означују редни број месеца у години. Ваља зНати да се месеци нису рачунали овим редом као данас, па ни имена не одговарају старим. Јануар: прозван је по богу Јану, који је био бог кућних врата. Сликали су га с једном главом а два лица. Гледа, тобоже, и у кућу и иред кућу. Н»ега су еномињали на почетку еваке молитве, њему су посвећивали прве сате дана, он је био бог почетка. Та.ко је и јануар, као први у години њему посвећен, ма да он и није увек био први месец. То се мењало. Фебруарг дошао је од латинске речи која значи покору и очишћење од Греха. У том месецу су нарочити свештеници држали молитве за очишћење, а нарочито молитве за заштиту од вукова. Као тто се и данас, у неким крајевима нашег народа слави „вучји светац". Фебруар 1е у почетку био последњи месец у години. Март: посвећен. је био богу Марсу, богу рата. До увођења јулијанског календара ово. је био први месец у години. Април: име долази од латинеке речи која значи отворити. Тај месец отвара пролећу врата. Мај: посвећен је богињи Маји. То је био месец паше и радиности. Богињи Маји су 1 маја жртвовали свиње. Био је трећи месец у години. Јуни: порекло овог имена је нејасно. Можда долази од имена богиње Јуноие. Јули: римеки цар Јулије "Цезар поправио је календар и увео бол-.и, који данас употребл-гује православна црква. Цар је

Р Е Б У С

овоме месецу дао своје име. Ииаче се пре звао „квиитилие", што значи пети месец. Аугуст: овај се звао „секстилис" тј. шести месец, али цар Аугуст, који је владао после Цезара, даде овоме месецу своје име. Остали месеци имају имена бројева, којим су редом долазили у години по рачунању пре Јулија Цезара. То су били: Септембар: седми месец. Октобар: осми месец. Новембар: девети мееец. Децембар: десети месец у години. Тек после Јулија Цезара су они променили своја места по реду, али еу задржали стара имена.

Загоиетне посетниде ЧЕДА П. ГЕВИЕОЈ СВИЛЕУВА

Погодите, децо, шта је по занимању овај господин. За оне који не воле да се помуче, дајемо мало ниже одговор.

Мала сека цвеће брала, иа цвет једаи бати дала. „Ево, бато, цветак мио, јер си данас добар био. Плакао си кад сам пала: зато сам ти цветак дала".

М ВАСКИН

Пас

и миш

У ком граду лшви овај чика-доктор? Ако не знате, погледајте мало ниже. (ЗХШИСЂСГЈ онЈшад '.09Л9 9И01ГИИО нгзаи1'13Ј1ЈО ^чгошод) 1М 'Х НЏАћА I П-Г

Пас је појурио миша, али је миш у и®следњем часу успео да утекне. Куда- свв мора да прође пас, ако жели да стигне к ухвати миша?

а зшашј

^вететета лија је, сва не.стрпљива жури§ В$ ла П(>д П Р° 3 °Р ловачке куће да би & чула неку причу о себи и својим * посестримама. Ловац је баш причао причу о лукавој лисици и глупом кочијашу и зато је она пажљиво слушала: — То је била друга лукава тета-лија, али је била исто тако препредена као и оне о којима сам ти причао, тако је отпочео ловаЦс — Она је једном приметила како рибари возе слану рибу у колима на друму, који води крај шуме и одмчх јој се нрохтело да једе рибе. Као што добро знаш, еине, крзно од лисице ее добро плаћа и то је баш та лија знала и користила се тим знањем. Један од тих рибара пролазио је баш путем, натоварених кола сувом рибом. Лија се издужила насред пута као да је баш тамо погодио и умртвио ловац из евоје пушке. — Лепог изненађења, говорио је сам рибар! Био бих луд кад ову мртву лиеицу не бих понео собом. У граду ће ми лено за њу платиги и моћи ћу да купим себи дувана. И тако је и било. Узео је лисицу и бацио на пуна кола и задоволоно кренуо даље. И до;к су кола ишла, лија је баца-

се прохтело да их једе, да јој је вода пошла на уста. Видела је саме мале о кругле кутије и на свакој је била нацр* тана лепа риба. — Дакле ту су ове рибе, обрадовала св лисица, овде су их сакрили! Али ја ћу , да дођем до њих. — Узела је највећу кутију и покушавала је да је отвори. Али кутија није имала ни поклопца, ни дршку ни отварач. — ПХта је то опет? Какав је то нови проналазак? Али ја ћу ииак да им доскочим. л>утито је говорила лија. Сваки лонац, сваки прозор, кутију од шибица, све еам у стању да отворим, али ово не разумем. Па ипак поетоји некакав начин за отварање овога. Тако глупа иисам да верујем да људи ове рибе гутају заједно с овим кутијама. И поново је почела да се мучи и да отвара кугије. Зубима је хтела да себи помогне, канџама је гребала. али је све било узалуд. кутија ;је остала затворена* Већ је почела да се љути, да је потпуно заборавила где се налази. Почела је кутије да гура овамо, онамо и у бесу је ланула:

уТ*.

ла једну по једну рибу еа кола, а онда је скочила с кола, све побацане рибе скупила па однела у своју рупу. И лепо се почастила! — А, па ово је саевим нешто друго него што еу биле оне остале приче о лисипама — говорила је наша лија кад је чула ову причу под герозором. Кад је ловац довршио причу, пошла је с надом да ке и њој исгсрснути тако добар лов. Затим је неколико дана чекала крај друма, да види да ли ће нека кола с рибама да прођу и једног је дана доч.екала. Кад је утврдила, ио нацртаној ри5и на колима, да је то заиста превоз рибл легла је на друм и на реп је прикачила још једну цедуљу на којој је писало: Цена 3.000 динара. — Охо, кликнуо је радоено кочијаш кад је видео опружеи.у лифацу. ~ Нећу да је оставим ту, нарочито кад јој је толика цена. Бацићу је на кола и у вароши ћу је добро продати. Срећан кочијаш бацио је лисицу у кола под покривач, задовољно је протрл^ао руке и кренуо даЉе. Мало допкије лисица је иодигла главу и гледала је око себе. Осећала је мирис риба и толико јој

— Идите доврага е тим новим проналасцима! Клопарање је чуо кочијаш и погледао иснод покривача шта се то догађа у колима, али је спазио још само реп. Тета лија није чекала и трчала је према шу.ми и тек у густој шуми ее зауставила и пре« бацивала је ееби: — Опет сам се удесила! И то мени да се деси. Треба да се стидим и да се више не појавим међу људима! И још сам прикачила цедул^у на реп да вредим 3000 динара. а не вредим ни луле дувана! Кад је мало бес прешао, почела је друкчије да мисли: — Ове те старе приче о препреденим лиеицама нису више за употребу, јер су застареле за данашње доба еа модернизм проналасцима. Модерна лија не може да их примени. Зато морам да гледам да сазнам нешто саевим ново што је у екладу са временом у коме данас живим.

РЕШЕЊЕ РЕБУСА И ера Д и гвожђе (р=в) на ГР и (ко) за = Нерад и гвожђе нагркза.'