Коло

1?мшар мога комшш

НЕДЕЉА, 28 МАРТ. Прича нам гос'н комшија: Срео на степеништу оног нашег суседа, старог пензионисаног професора, и питао га како је, шта ради, и у разговору, случајно га запитао копико му је сада година. — Седамдесет и седам! — одговорио чичица. — А, имате ли деце, гос'н профечоре? — Е, још немам! ПОНЕДЕЉАК, 29 МАРТ. Ванула полиција, ономад, у неку каФаницу, и затекпа коцку. Чиновник што је ухватио коцку, кад је покупио новац и пегитимације, рекао једном од оних што су играпи: — Па зар незнате да је коцка забрањена и да се коцкари врло строго кажњавају? — Ама, знам, гос'н писаре, — зЗвалио онај — али зар нисам већ строго кажњен тиме што сам изгубио три ипо хиљаде динара у игри? УТОРАК, 30 МАРТ. Раскинуо веридбу, ономад, наш сусед судија. Госн комшија, радознао како га Бог дао, окупио судију: — Ама, је п* те господине комшија, извините што улазим у ваше личне ствари, али ме баш копка зашто раскидосте веридбу с оном тако лепом и симпатичном госпођицом, вашом дојучерашњом вереницом? Судији, не би право, апи ипак одговори: — Због папагаја! Има једног папагаја, па кадгод се опростим с њом да пођем, онај папагај викне из кавеза: „Перо остани још мапо!" — Па то је баш пепо...! — Ама, какви пепо, кад се ја зовем Ђока!

■— Е, лепо не може човек да живи од мућкова. — Нису, госпођо, тазе су. . — Ама, не кажем ја за јаја него за вас црноберзијапце.

СРЕДА, 31 МАРТ. Пита један наш сусед комшију: — Реците ми госн комшија да ли смастрате за непоштено ако преварим једног адвоката? — Јок, брате. Не сматрам то за непоштено него скоро за немогућно! ЧЕТВРТАК, 1 АПРИЛ. Прегледао пекар госн комшију пре неки дан, и кад је завршио с прегледом, погпедао га у очи и рекао му, врло значајно: — Ви, драги госн комшија, имате врпо неуредан пулс. Пијете ли можда? — Пијем, гос'н докторе, али врло уредно... ПЕТАК, 2 АПРИЛ. — Чујем да сте се дали на гајење пчела? — пита госн комшија једног свог старог познаника. — Јесам! — Па, откуд то? — Ех, откуд! 0туд, брате, што од како ми је пуна авпија пчепа не долазе ми више гости... СУБОТА, 3 АПРИЛ. Опет нам прича наш комшија. Каже како има неку чиновницу, враголасту и лепушкасту дамицу, која се ономад, с првим пролећним даном појавила у канцеларији с неким изврсним крзном око врата. И, комшија није могао да издржи а да је не запита: — Бравос, госпојце Босо ... Имате фино крзно... само не знам од које је животињске фепе? — Једно је од индустријапца а друго од оног директора банке! М-ћ.

ЧОВЕК ИЗГОВОРИ ДНЕВНО 18.000 РЕЧИ У данашње доба статистике и цифара научници ниеу изоетавили ни једну граву људске делатности а да не израчунају време њеног трајан>а. Један професор лингвиета, објавио је статистику из које се види да просечан човек којн није трговачки агент. народни чосланик или професионални говорник, изговори аневно 18.000 речи. На први поглед ово изглела веома велика пифра, ли у само.1 ствари то претставља књигу од 54 стране. За годину дана износило би то 66 књига. свака са три стотине страна. За 13 година речи које човек изговори, кад би биле примењене у књижевности. иепучале би 4.620 књига што би већ била вео!а велика библиотека. Интерееантно Је да ирема прорачуну овог научника људи у •/нутрашњости говоре мање од становника еликих вароши.. изузимајући. разуме се, ћутљивпе. КО ЈЕ ПРОНАШАО ПЕРИСКОП Овај прецизни оптички инструмент много је етарији него што се миели. Одавна еу још на парадама и приликом разних велшсих евечаности улични продавпи нудили публипи врло просте еправе помоћу којих се могла да види поворка преко глава људи који су стајали у првим редовима. То Је била обична летвипа са два огледалца постављена под углом од 45 степени }едно горе при врху. а једно при дну летвице. Доцније се тај апарат усавршио и продаван Је по воло ниској цени. То је била пев оп калтона опет с два огледалца. Перископи. којима се данас служе подморнипе или поједини осматрачи по рововима. данае су савршени инструменти. Дуто се веровало да је проналазач лерископа био Енглез Ховард Груб. али то није тачно. Јох« пре педесет година поднео

је Француској академији наука већ врло добар перископ неки Жан Реј. Пошто га је усавршио он га је предао француској морнарици и први перископ је постављен на једној француској подморници још 1891 године. СТО ШЕСДЕСЕТ МАГАРЕЋИХ КОЖА ЗА ЈЕДНУ КЊИГУ У Краљевској библиотеци у Штокхолму врло строго се чува једна ретка. руком писана књига. Ова књига која садржи Стари и Нови завет, имала је у свом првобитном стању 316 страна, од којих је, временом. 7 страна отпало. За израду ове књиге било је жртвовано 160 магарећих кожа, на којима-Је исписан текст готским словима, док су почетна елова писана односно цртана орнаментима у бојама. Корице овог рукописа израђене су од храстовине у дебЛ)Ини од 4 и по см. и везане сребрним копчама. Ово дело почело се писати 900-те године у манастиру Подларицу у Чешкој, а завршено је тек 1214 године. Одатле га је однео, приликом свог војног похода, шведски генерал Кенигсмарк у Шведеку, где се и данас чува. ЈЕДИНО ДЕЛО МИКЕЛАНЏЕЛА СА ЊЕГОВИМ ПОТПИСОМ Једини рад славног и највећег свегског скулптора. Микеланџела, на коме се налази његово име може се видети у катедрали Ов. Нетра у Риму. Део мермерног олтара са Богородицом која држи мртвог Христа на крилу, привлачи посетиоце овог највећег храма који су до сада људи савидали. На једном делу Богородичине одеће уклесано је име Микеланџела и његово место рођења. Он је ту додао своје име касније, ноћу, јер је сазнао да извесни људи тврде да тај скулпторски рад није његово дело.

ОСИГУРАО ВОДУ ПРОТИВ ПОЖАРА У једном осигуравајућем друштву у Штокхолму искидали су се од смеха кад се на шалтеру појавио један земљорадник са жељом да осигура воду против пожара. Мислили су да имају посла с лудаком. Међутим, земљорадник им је објаснио да поседује у свом селу језеро за гајење пострмки. Пошто је то његово језеро било једино у месту, где друге чесме и бунари нису били довољни да снабдеју водом цеви ватрогасаца у случају пожара, он је желео да га осигура, јер ако би му га ватрогасци исушили гасећи пожар, пастрмке би угинуле. И осигурање је извршено. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Грофица Ламсдорф, чувена лепотица црошлог века, забележила је у свом дневвику ове етатистичке податке: „До мог венчања била сам на 225 балова. Играла сам 1720 игара у групи, 1105 валцера и полки са 765 играча. Од ових играча 639 су били глупи, 78 досадни, 11 груби а 37 љубазни. Само осамнаесторица су ми изјавили Љубав". ♦ У Јапану не чувају куће од лопова пси, као што се то ради код нас у Европи. већ цврчци. Окоро свака јапнска кућа има свога цврчка, затвореног у један кавез и стављеног на прозор. Цврчак пева целу ноћ, али кад се неко споља приближи кући, он престане да пева Изненадна тишина про* буди укућане који су навикнути на непреетану песму цврчка. — Сунђери иако су најнижа врста живих бића, разликују се много по начину где живе, по боји и величини. Могу се наћи у дубокој као и у плиткој води мора. река и језера. Воје су црв.ене. плаве, смеђе и зелене. али најчешће жуте. Могу бити тешки почев од четвртине грама до педесет килограма. зфс Међу првим музичким инструментима које су људи измислили били су флаута од кости и труба од шкољака или од издубљене мамутове кости. На неким острвима Тихог Океана урођеници употребљавају и данас такве старе флауте у које дувају кроз нос, а не кроз уста.

— Бисери од вредности никад нису нађени у оетригама или шкољкама које се могу јести, како то неки тврде. Ако је кадгод и нађен неки бисер у остриги за јело био је то увек само вешто изведен рекламни трик. Бисери од вредности се налазе само у бисерној шкољки која иије уопште за јело и која се као храна нигде не продаје нити употребљава. 0Л0В0 НИЈЕ ОТРОВНО АЛИ ТРУЈЕ Опште је познато да је олово от^овно и да штетно утиче на здравље човека. Графички радници. који раде с оловом, нарОчито су изложени штетном утицају отрова олова и они на себи најбоље осећају дејство тог отрова, али, и поред тога, графички радници, као и многи други, не знају да само олово није отровно и да олово не садрлш у себи никаквих отровних материја и да је у том погледу сасвим невин елеменат. Али, олово ипак трује. То долази отуда што олово оксидира у ваздуху и тај процес ствара отровне материје које су веома опасне по човечји организам и штетно утиче на здравље. ИЗМИШЉЕНИ ГРОБ На острву Порт Крос водичи одводе странце да између осталих занимљивоети посете и „Јеленин гроб". Јелена 1е јунакиња нежног љубавног романа „Жан д'Агрев". чија се радња логађа баш на острву Порт Крос. Сувишно је приметити да је реч о једној особи која је плод пишчеве маште и да Јелена није никада ни постојала. Ипак је на гробљу била подигнута плоча у спомен „преминуле" Јелене. Нз тај начин су досетљиви становнипи осрва успели да привуку многе сентименталне посети.опр '

Главни уредник У1ића Димитри.Јевић * За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул бр V Телефов 25-010 ★ Власник и излавач Српеко издавачко предузеће АД Јовав Тановић ★ Администрапија Дечанска 31 Чеоград Тел 24-001—10: гптампа „ХПтчмп ' По.-лг'>чт" А 71 Дечаи^.ка 31< Тромесечна претплата 58.— дин.