Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ,

«— Како то паде повогу? — Шоре, баксуз сам у соемџ. Ето да сам нешто зцбпп лекар свет би 'Се рађао с кљуном.

— Мој тата извадио једаи зиб па пије могао да спава од болова. — А, мој тата извади свако вече све зџбе и ништа га не боле„

— ТЈпппем се т џепи Погледим мој лоз. Ту смо! Добио сам двеста хиљада... — А он да? — Онда сам се пробудио!

— Да зпаш пџје .лепа што Ми пс.верујеш. Лаж није .моја слаба стцана. — То ти верујем, Она к твоја јача страна.