Коло

15*

Уореду у 16 часова покопани су на Новом гробљу у породичној гробници земни остаци великог сриског научника академика и редовног. ирофесора Београдског универзитета у Београду др. Михајла ПетровиКа. Вест о његовој изненадној смрти иренеразила је његове_многобројне иријатеље ± поштоваоце, ђаке и читао%е његовџх иоиуларних дела и иутоииса. Јер_, иок. др. Мџхајло ЈЈетровић уживао је велики углед, огромну иоиуларност и симиатије свих оних који су га цознавали било лично, било по њеГовим делими. Са њим је нестао један велики син Србије и још један ирави претставник старог српског Београда. Пок. др. Михајло Петровић био је жижа српске науке. Рођен. 'је у Београду 1868 године, у старој српској свештеничкој поро'дици. У Београду је свртио и своје школовање. У Паризу је свршио Вишу иедагошку школу. Ту је 1894 године постао и

доктор математских наука. По повратку у Београд изабран је за Црофесора математике на Великој школи, а ири отварању Униеерзитета постављен је за редовног професора. _ Тај иоложај заувимао је до 1938 године, када је отитао у иензију. Научни рад пок. др. Михајла ПетровиКа био је многостран и Цлодан. Број његових научних радова иење се на стотине и скоро сва су превођена на стране језике. И у иностранству пок. др. ПетровиК је уживао глас великог научника, што му је и дало ирилике да са научним ексиедицијама пропутује безмало цео свет. Обрадио је разне дисциплине математичке науке и у свима је дао_ много оригиналних, илодних мисли иа и генијалних идеја и ■иотстрека. Он је са својом тборијом математичких спектара творац и једне нове дцсциилине. Исто је тако иознаТа његова математичка феноменологија. Као наставник, предавач и писац ,био је пок. Петровић врло омиљен код својих ђака, слушалаца и чпталаца. Из његових иредавања и дела избија ириродна свежина, бистрина и занимљивост нашег расног човека. Математски семинар на Београд• ском универзитету његово је дело и с иравом носи његово име. За свој иаучнџ рад пок. професор ПетровиК добио је призна• 1ња и од_ многих страних научних институција. Био је редовни члан Српске академије наука*и уметности као и других академија и научних друштава у Француској, Немачкој, Италији и др. Вио је носилац многих наших и страних одличја. И као Србин пок. Михајло Петровић се одужио отаџбини. Учествовао је у свим ратовима, иа је као такав иошао и иоред своје 73 године и у последњи рат и у заробљеништво из кога се ератио у Србију у септембру 19^1 године. Као човек пок. Михајло Петровић био је један од ретко добрих 'Људи који је својим срдачним оихођењем,_другарством, скромно• шћу и савршеним иоштењем освајао симпатије свих оних који су га иознавали, иа и оних који би га _тек упознали. Губитак др. М. Петровића остаће за Србију, Српство и науку ненадоннадив. Нека му је лака српска земља!

ЦЈГ а прагу смо лета... И први " весници су већ ту: ова гомила сандала, коју је набавила једна београдска трговина наговештава блиско лето. Београђани су већ свикнули на лаку летњу обућу с ђоновима од лике и платна, и није чудо што се свакога дана све више јавља муштерија. Осим тога београђани су се већ привикнули штедњи. Кожну обућу они сада, штеде и чувају је за јесен и зиму. док ову лаку и јевтинију носе целог лета, све до првих кишних и хладних дана.

цЋича Марко осим својих ла&аних колица и своје седамдесет и две године нема никог свога више на свету... Он је свакога јутра још од сабахиле иа своме месту на пијаци Цвет• ни трг, где мирно седи и чека муштерије: да с пијаце превезе до куће корпе са зеленишом... Јер му терет година не даје 4игие снаге да „потегне" као негда. Симпатичан и благоро• дчн он има увек муштерија и исхрањује себе. Задовољан је својом судбином, не тужи се на н/у, а предовољство му је увек кад му је пуна луша.,»

Ј* стара Палилула лагано нестаје... По угледу на недавне радове извршене у Де• чанској и Краљице Марџје У лици, ради проширења, Опгити• на је приступила рушењу и старих зграда на почетку Дал• матинске улице, преко пута палилулске ооноене гиколе л које

су ту деценијама сметале саобраћају, испречене далеко еан лџније осталих зграда... И тако престонџца из дана у дан Д,обија све више изглед модерног % уређеног града.

ЖЖ ије реткост видети у Београду и обрађене и засејане травњаке. И то не само негде

на периферији града, већ ско* ро и у самом центру. Ево и овде у Бирчаниновој улици, грађани су искористили широке травњаке пред кућом да их обделавају и засаде поврћем. То је ту, посао најмлађих који су најпреданије прионули да обраде своју „баштицу" пред кућом и да је под надзором старијих после негују целог лета...

иван из Ђуринаца дошао •***• је послом у престоницу. Посао је свакако свршио јер су торбе ппазне. Али 1в обила*

зећи Београд огладнео и свратио у први ресторан да се поткреии. Је ли задовољан није много важно, али једно је очигледно, да је својски „легао на посао*' и да једе с великим апетитом. * Л пштина града припрема се већ увелико да одржава чистоћу у Београду, нарочито сада уочи врелих летњих дана. Трамвајска кола за полевање улица већ су испробана на свим важнијим трамвајским линијама. Она ће знатно припомоћи, као ^уосталом и увек, ранијих година, да прашњаве престоничке улице буду увек на време умивене и дотеране. На^Ш'

шој слици је један такав трамвајски „тенк" за поливање, по» сле завгшеног посла А

*Т | ри сготине педесет обвезника из 1923 годишта, отпутовало је * ових дана с чукаричке железничке станице на рад у Ужице. И ова груиа београдскихмладића иошла је На рад чије је гесло: ,ЈЗа сиас и срећнију будућност Србије и Сриства" с музиком и иесмом... Вагони су били искићени зеленилом. Ведрина није наиустила њихова младалачка лица, као што их нису напустили ни осећаји да својим радом који им претстоји искупљују боље дане свог народа... (Снимак: Лрив. својина),

Вредна и талентована уметничка дилетантска позоришна група „Бакоња" из Жабара код Тополе, с велпким усиехом приказује _по Шумадији комаде из нашег народног живота. Наша слика приказује омладинце, чланове труие „Бакоња" у њиховом романтичном селу, крај бунара, иосле једне иробе комада који је у припреми. Вредно је нарочито -истаћи да ови наши примерни омладинци готово све приходе намењују било заробљениг^има или избеглицама и сиротин>и. (Снимак: Прив. својина)

П

и надошлим поточићима.

оподневни излетници прошле недеље ц Топчидеру највеНи део излета ировели су у неком заклону који их је штитио од великог иљуска. А када је престала киша почело је пран-е цииела (Снимци: А. СшгнЈО