Коло

НЕДЕЉА 13 ЈУНИ. Пита наш комшија неког нашег заједничког суседа од скора: — Јесте пи ви Београђанин? — Па, већим делом. — Како то ми. епите? — Па, кад сам дошао у Београд имао сам око двадесет кила, а сада инам сто двадесет... ПОНЕДЕЉАК 14. ЈУНИ. Жена оног нашег суседа младог му зичара, пита га јуче: & -г I — Па, драги мужићу, како ти се |\ 1 >А.\ сви ^ а данас РУ^н. То » е мо ' а сопствена композиција? — У будуће, драга моја, обрадова ћеш ме ако се будеш придржавала старих мајстора... УТОРАК 15. ЈУНИ. Пребацује синоћ госпа комшика госн комшији: — Шта има увек да видиш у нашем породичном апбуму, кад си га до сада препиставао најмање хиљаду пута... — Па, знаш, жено, интересује ме да е времена на време упоредим твоје слике из албума на којима си бипа насмејана и ведра с твојим данашњим изгледом... СРЕДА 16. ЈУНИ. Ви знате већ да госн комшија има у кући једног папа гаја. Додуше, имао га је — а сада га више нема. А ево зашто: Прексиноћ бипи код госн комшије на вечери неки угледнији гости. За време вечере разговор дошао и до радио апарата. Госн комшија, ни сам незна шта му би, узе да се похвали

Шта је то с твојом госпођом? Ето шта је! Сто пута сам јој говорио да се не купа с дрвепим сан-

далама...

како никада није слушао Лондон, нити га је икада интересовала та емисија. Угледни гости похвапипи су ту госн комшијину Јаку вољу. Међутим, поспе вечере баш кад су послужипи црну кафу, папагај гракну из свег гпаса: — Госн Мико нави Лондон! И госн комшија од прексиноћ нема више папагаја ... ЧЕТВРТАК 17. ЈУНИ. Замиспио се наш госн комшија нешто јуче под оном нашом лиснатом липом у дворишту, а < наишао госн професор па га пита: — Комшија што си се тако замиспио? — Размишљам шта да радим с новцем! — Па је си ли што смислио? — То јесам, само сад размишљам како да дођем до новаца! ПЕТАК 18 ЈУНИ. Пита госн комши ја једну нашу пепушкасту сусетку: — Дела, комши нице, реците ми да ли можете по мом погледу да познате да ли ми се допадате ипи не? — По вашем погледу не могу то да кажем, апи знам да вам се допадам. — Па по чему онда знате? — По погледу ваше госпође! СУБОТА 19 ЈУНИ. Пре неки дан узепа госпа комшиница опет нову служавку. Кад се погодипи, спужавка јој рекпа; — Госпођо, ја миспим да нећете имати ништа против да једанпут недељно одем у биоскоп са својим вереником? — Можете... А, ко је ваш вереник? — Е, то не знам још... Први пут сам у Београду! М-ћ.

ТИБЕТАНСКЕ НОВИНЕ У Тибету, тој толико чудноватој земљи, нвлазе новиие за које ее може рећи да су жовине које излазе на највећој висини. Главни уредник листа а у исто време и штампар је један мисионар, који живи у једном селу на висини од три хиљаде и петсто метара. Мисионар пише лично све чланке. затим све сам слаже. па онда свој лист штампа у педесет примерака и то на једној ручној машини за штампање. Лист има педесет претплатника и они еу сви тибетански калуђери. Они су уосггалом једини становнипи ове чудновате вемље који знају да читају. Чим новине етигну претплатнипима. они одмах сакупљају остале калуђере и своје поданике сељаке и читаду им новости. На тај начин. иако ове новине излазе у свега педесет примерака, из њих сазнаје за последње новости преко десет хиљада људи КАД ЈЕ ПОДИГНУТА БЕОГРАДСКА ВОЗНЕСЕНСКА ЦРКВА Београдска Вознесенска црква, која се налази на углу улице Адмирала Гепрата и улице Милоша Великог, подигнута је 1863 године и то по жељи кнеза Михајла. Црква је у византиском стилу и има пет кубета. У први мах била 1е намењена више војсци, јер су се касарне налазиле управо преко пута ове цркве. Када је црква била сасвим готова на њену звонару пренесена су звона која су звонила први пут на Саборној цркви 16 фебруара 1830 године. КАДА ЈЕ ПРОНАЂЕНА ЧИОДА Проналазач чиоде био је један кројач. који се Пре тога врло дуго мучио како би привремено, док не сашије, причврстио два комада материје од које је ш,ио одело. То је било у четрнаестом ве :у.

Тада је чиода добила облик који приближно има и данас. Међутим не треба мислити да чиода није било и раније. Постојале су откако постоји женска одећа, само у другом много грубљем облику. Улогу првобитних чиода вршиле су рибље кости, затим трн, комадић дрвета који је био добро зашиљен и др. Данас се чиоде фабрикују у серијама и у огромном броју. ВЕРСКЕ СТАРИНЕ НА МАЛАЈСКОМ ПОЛУОСТРВУ Приликом једног ископавања на Малајском Цолуострву. нађени су остаци једне старе индиске културе која до сада није била много позната, По свима знацима ови остаци потичу из 1 века по Христу. Поред осталог пронађена је и једна скупоцена шатула са многобројним скупоценим верским предметима. У средини ове скупоцене шатуле налазио се један мали суд облика шоље. коди је био сав од злата. У средини тог златног суда био је један бисер и један грумен злата. Овај суд покривао је један златни лотосов цвет. Преко те гране био је један златан лав и један коњ од бронзе. а око суда венац минијатура које су прететављале ратне и друге справе. Многе од минијатура које су нађене на овом суду познате су већ јер се налазе на барељефу храма Борободур на Јави ДАКТИЛОГРАФКИЊЕ НАЈБОЉЕ КУЦАЈУ НА МАШИНИ — СРЕДОМ Да би се утврдило у које дане дактилографкиње најбоље раде. а V које, опет праве највећи број гр"<?1дака, поверено је било недавно нарочитим стручњацима да посматраду рад дактилографкиња у току месец дана. Стручњаци су утврдили да је понеде-

љак најслабији дан за дактилографкиње. Чак и најбоље међу њима тога дана греше. По мишљењу стручњака ове грешке су последице недељног одмора. Већ сутрадан број грешака поетаје знатно мањи. Даљим посматрањем утврђено је да дактилографкиње најбоље раде средом. У четвртак већ почиње да их хвата нервоза а с њом се и број грешака пбвећава. Петак је један од најгорих дан. А, све је то због недеље. ОТКАД СЕ ПЛОВИ ПОМОЂУ КОМПАСА Пре проналаска компа-са морепловци су полазили на далеке пловидбе ослањајући се једино на звезде Правац пловидбе подешавали су нарочито према звезди Сиверњачи. Европски морнари први пут су користили компас 1362 године. Међутим, како је познато, компас су пронашли Кинези. који су за ту чудесну справу знали ко зна откада. КОЛИКО ЖЕНА ПРОВЕДЕ ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ Један шведски статистичар» који није жалио труда да то израчуна. утврдио је да једна жена просеч^о у своме животу проведе две стотине и педесет дана пред огледалом. Посматрајући многе жене. како он тврди дошао 1е до закључка да се мЛада девојка посматра дневно у огледалу бар петнаест минута. Удате жене. међутим. пред огледалом проведу дневно више од тридесет минута. Према томе жена која наврши педесет година живота провела је пред огледалом око шест хиљада часова. што износи две стотине и педесет дана. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Погрешно би било мислити да је карикатуру донело ново модерно доба. За карикатуре су знали и стари Египћани. Постој« једна карикатура Рамсеса III која ]"?, рађена V тринае-стом веку. ★ Зна се да камила може дуго да издржи без воде. А када би камила могла да испуни водом све резервоаре коде има у своме телу, могла би да се поји свега

два пута у години дана и то би лрл било доста. За производњу снаге од хиљаду киловата трошила је парна машииа прв шесдееет година око четири хиљаде Килограма угља. Да-нае је потребно око пет стотина килограма. зјс Сакагија је тешка болест од које оболевају коњи. Коњи се врло тешко лече од ове болести и обично брзо угину. Међутим, ову болеет могу да добију и људи и онда умиру у надтежим мукама за 4—6 цана. ^ Као најмања риба на свету сматра се такозвана „пандака пигмеда". кода де велика свега дедан сантиметар. ^ Прва осигурања кода су вршена нису била ни осигурања живота ни осигурања кућа. него поморских бродова. Та осигурања почела су да се врше релативно врло рано, већ око 1300 године. зЈс Млеко се тешко смрзава. али у Манџуриди влададу такве зиме да се и млеко смрзава. те га сељапи доносе на трг у смрзнутом стању у облику белих главица коде се цепаду и продају ^ Најдужи дан има место Рејкдавик, коде ее налази на острву Исланду. У томе месту. као уосталом на целом Исланду, дан траде три и по месеца. ф Голуб писмоноша лети брзином од 30 метара у секунду, а орао брзином од 24 метра у секунду зЈс Најнижа забележена температура код живог човека износила де 23 степена и го у дедном случаду оболења од колере. ?Тадвећа температура. међутим, кода де забележена била је 43 степена код дедног оболелог од тетануса. зфс Филоксера. која је потпуно упропастила наше старе винограде. подавила ее код нас први пут 1880 1 године. Главни уредник Мића ДимигриЈевић ♦ За Фотографије Алексавдар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев ♦ Уреднишгво Поенкареова ул бр. 31 Телефон 25-010 * Власник а издавач Српско издавачко предузеће А. Д. Јовав Таеовић ♦ Администрапида Дечанска 31 Беогпад. Тел 24-001—10. штампа Штампарија Београд« А. Д Дечавска 31. Тромесечна претплата 58.— аин.