Коло

Ш,\стерски шегрт У једном провинциском поаоришту приказивао се „Ричард — VII" од Шекспира. Двораиа лрепуна одабране публике тога града. Глумци сјајни. нрвокласни. Настаје трагичан момеиат У комаду кад један од офитшра из пратн.е Ричарда VII. јавља своме монарху. који се налази у своме главном стану у близини ратишта, да се трупе у всликом нереду повлаче и отступају. Зпачи потпун слом. Офицнр јавља Рнчарду VII слсдеће: — Сире, труне се повлаче и ии срљамо у сусрет очигледној пропасти. Само ваше присуство на ратпшту у стању је да задржи отстунаље наших разбијених труиа. Ричард VII. у томе тренутку. обезглављзн, бесан и избезумљен, видевши да је Остао без свог коња, јер га је ненријатељ прско ухода онеспособио за употребу, у очајању изговара овај текет из своје улоге: — Коња! Дајте ми коња! Дајем краљевину за једног коња! У гледалшпту тајад, Тежак. Публика жјјви , саучествује са глумдем. односно Ричардом на бипи. Дуга пауза. Мучна. Тамо на трећој галеријн. сели шустерски шегрт, који на.свој начшг нрежнвљује сцену са главним јунаком и маннфестује своје одушевљење. Шегрт би хтео да на иеки начин помогне 1'ичарду, хтео би, ганут судбином Ричарда VII да му помогне па викну, с галерпје: — Чико,, може ли да буде магарац?! Огромна пауза у гледалшпту. Па затим смех. Грохотан. Глуман. односно Ричард VII. вилевши да је избачен из концепта. односно из роле, одговори: — Наравно, иако да не, само си* 1 доле! Вечера Поч. Светислав Динуловић, први комичар београдског позорншта био је нелик илЈубптељ рибе. Због рнбе био бн у стању да путује за доручак чак до Кладова, или ма где — где је било рибе. Један, од бивших председника владе, раннјег доба, позове једпога дана, норед осталих гостију, на вечеру коју је прир:ђивао у част свог рођендана и покојног Динуловића. Дипуловић је вмао срећу да добије место -за столом баш прекб нута самог претседника. Поред осталих ћаконпја на богатој претседниковој трпези била је служепа н риба. Послуга послужи госте рибом, али покојни Динуловић беше лоше среће н у н.еговом тањиру наћоше се три до четири рибе, више рпбице, некакав ситнеж Међутим у тањиру господина нретседника, угледа Динуловић с велнком љубомором два три комада и то мало позамашније Дннуловић поче да се мешкол.и Он, који обожава рибу. добио некакве остатке од рибе и поче да пзговара некакве речи, сасвпм тихо, које су пре лн.чиле на неку псовку неголи на изразе задовољсгва. Претседник примети то и запита: — Господипе Свето, шта ви то говорите у тањиру? Динуловпћ се прену и рече: — Знате, господине претседниме, мој покојни отац, купајући се једпога лета у Сави, нашао је смрт у хладним таласима реке, одговори он кроз илаЧ. Па питам ове рибице, да нису случајН ио гдегод наишле на мог покојпог татицу. — Па шта кажу, драги господине Свето? упита са саучешћем претседпик. — Кажу, господине претседннче. одговори покојни Динуловић — да нв познају мог татицу, јер се он удавио у Сави пре десет година. али те шго су у вашем тањиру, могле би ми већ нешто више рећи о њему. Претседник се слатко насмеја и разумеде алузију. те попуди Динулевићу свој тањнр са рибом.

лу 1843 годнне, дакле равпо пре сто година. А умро је 1853 године у 27 годнни, у пуном уеиоиу своје младости и свог уметничког стварања. Али, оно што је објавио, оно што је оставио за собом, први су бисери наше богате песиичке ризнице. То су песме романтичног и националног надахнућћа, а поврх свега лепе љубавпе песме, полетне и сочне. Песме младог човека, осећајног и бујног, изразитог лпричара који је певао оиако како је осећао, непосредно, једноставно алн ннак с пуно смнсла за музикалноет. Вранкова љубавна лирика. еадржи сву скалу љубавпих осећања, жеља, чежњи, јада, радости, туге, ереће и заноса. И то је та лирика која је иајдубље продрела и која га је учинила омиљеним. Али су и друге његове иесме, дужег даха, тако ,,'Бачки растанак" ностале веома омил>ене и спадају, такође, у пајлепше наше творевине. „Ђачки растаиак" нека врста лиреке аутобиографије јесте уједно н типичиа песма. нашег националног романтизма, чији је Бранко тако нзразити нретставник. Јер Бранко је био једап од носилаца романтично-нациоиалиог таласа, ватрепи цриеталица Вука и Вукових реформв. Један од првих ире.тставпИка оног српеког национализма који се све вигае и јаче манифестовао. И данас, поводом стогодишњице прве његове објављене песме, сви се ми с пуно поноса али и с пзвесном сетом, сећамо онпх дана када је певао Бранко Радичевић, сећајућп се полетног младалачког доба и првнх снажпих таласа српског напионалног буђења. В. Т.

'РМи&оТКСС

* ме Бранка Радичевића, нрвог /// грпског лирског песника, овековечено је у Српству. И ма да мо после њега имали и већих, дубл.их и сиажнијих песннка и већнх уметника. Бранко је остао у широки« слојевпма сипопим песиика. јер Брјнкс је иесннк младости. песник свих радостн и патњп младости, љуСавпмх у првом реду. Оп почео да пева кад му је биЛ" 10 година и прва његова песма „Девојка на студенцу" објављена је у ју-

Девојна на студекцу.

' Н' Једпо издпње Бранкових песчма објав ?.< *о и /в^г годиш са силуетама Ерапка Радуловића. Иесма „Дсвојкц на стцденцу" 6ила је тада овако илустроваиа.

(Снимди: Приватна својииа)

ад сам оиноћ опде биип И иодпцс аантн.ш, момчс цри.ч <жп 11.4 1СО!КИЦу гкокл, [оадрапи мс, ибормт' одс: ..Дајдс ссис ма.1о водс!" (Јнс рсчи — с.сгп.ч: стрс.и* Мпнушс мп груди бс.«с, Скочн м.игда, п.ему сггиго. /Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доис Одс иа дис на трн ткмс. Још од п.сга исжс црспн, А.<и дс јс онај лспи? Кад ои сада опет допГо, Ма и онај други прошо! 111)4.1. .!у.|.,