Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУј

НЕДЕЉА, 1 АВГУСТ

ЧЕТВРТАК, 5 АВГУСТ — Ј е лн- Мико пита госпа комши- ~ -,[у\ ница јуче госн /■" Ј х/ 1\{№ш комшију — је ли ^ ХГГ ^ јЈК истина да међу \Ж)\\1Р) овнм авијатичари- \ ма англоамеричким V. што бомбардују дркве, болпице и мирно становништво има и цриаца? — Па сви су црнци. — Како сви? —- Тако лепо н они црни и они бели црнци су својих госа и јеврејског капитала.

• ^ . Сипоћ наша сукипг V ■ V> сетк а виче с проТ ~ Љ ј ЛУ | зора своју ћерку,, / 1 ко, ' а се нег Д е бли * тачЈ јЈ | зу куће завукла 11 | под сеповитом ли— Јованка шта радиш ту напол,у? — Боже, мама, ништа - не радим. Посматрам месец! — Слушај кажи ти том месецу нека хвата маглу да га не ухвати нолициски час, јер још десетак минута има до десет!

ПЕТАК, 6 АВГУСТ Прнча госн ком- г\ јг \ хипја како је. ономад седео у друштву једног нашег прослављеног по- Ј^/~ЧЈ зоришиог уметни- \^^л\ ка на им он при- / чао које је све улоге тумачио у својој дугој и славној каријери. Одједиом један ће из друштва рећи: — Па то, значи, не постоји уопште нека • улога коју ви нисте нграли? — Па, иије баш тако... Ево, на пример, нисам играо девицу од Орлеана!

ПОНЕДЕЉАК, 2 АВГУСТ ■ • - Ухватно, у пар" шем комшилуку, 1"^'' баштован неког дечка у воћшаку, ка(/ Г^> 1М седи па брескви Ш и једе воће, на се I Ј\ Ј развикао: — Је ли ти, шта тражиш тамо горе? — Ништа, чико. Тражим воће које је нало на> земљу! — Па, зар га на дрвету тражпш, ти ... ти... — Па, одавде се боље види! -

СУБОТА, 7 АВГУСТ Пресрео госн ^ комшију јуче не- Фј ,|Д ки човек у двори- ЛУ N шту на га тгита за /М' ММ оиог нашег суседа 1 г? ТТП за којег нико не _ЈГ7 1 \ј зна од чега живи: 1и?т—Г— Да ли станује ту господин Н. Н.? — Станује. А, шта хоћете од њега? — Па има да врати неки дуг! — В то онда мора битн неки други, јер овај не враћа ником ништа!

— Видиш? аа нас имају сланине... а, при чају како пемају ни за лек ....

УТОРАК, 3 АВГУСТ

Хвали се јуче оиа наша младица Виз сусетства госна комшиници: — Јао, да знате госноћо комшииице како је мој муж заљубљен. До унгију.. ; — Ју, а у кога то? — као изненади се госпа комшинипа и пресече пеискусну сусетку.

СРЕДА, 4 АВГУСТ У нашем комшиН !+■ г1 II« луку лом ' ^ але се I/ Г ПДј^лИГ суседш на неког I/ \У т« комшиског пса ко|| ји по целу боговетну ноћ лаје, а | жале се н на једну дамицу из наше куће која јго цео боговетни дан свира на клавиру. Нарочито дигла га-

ламу Једна наша сусетка, која чак предлагала да се сазове збор свих кирајџија на да се ствар репш. Међутим, уменгала се госпа комшиннца и предложила да се спор овако решн: — Пас поћу да буде одвезан, па неће ни лајати, а оиој дамици да везују дан>у руке да не свира..« И биће тишина ...

— Мама, видиш ли оног . човека тамо, он ме је пуосто очапао. — Нпак би ћерко било потребио да га видиш обученог. Немој да пренагШјеш.

'— Што је твој Јова био толико насртљив, да сте ча.чац преврнули? — Ие напротџв. бпо је плашљив и побегао је.