Коло

д&иил О-Д, ПООГЈЕДШЛ X В ЕЈ7ИКИХ х

»ууоследљих двадеоетак година, од II прошлога светског рата па до /дапас, медидина се обогатила Неким тековинама које су учиниле оно, пгто се од медицине и тразки: да људи дуже и боље живе и да мање пате... У савршавање рентгенске технике и других помоћних сретстава за тачније утврђивање болести, сталан напредак Хирургије, увођење нових метода за Лечење и напослетку велики број нових лекова допринели су да болесници углавном мање пате, брже и боље се лече и пре оздрављају. Осим тога статистике показују да је целокунна смтзгност маља, тј. л^уди просечно дуже живе. Разни серумп против многих варазних болести, иноулин за лечење шећерпе болести, нрепаратц јетре за лечење тешке тзв. опаоне малокрвности, вештачка грозиица за лечење-прогресивне парализе, многобројпи пренарати бизмута и арсена за сигурно лечеље сифилиса, хируршко лечење туберкулоз", радиумско и рептгенско лечење рака, сигурно лечење маларије кипипом и синтетичким препаратима, лечење спавајуће болести, лечење срчапнх болеспика строфанпшом итд., мпогобројие су и изванредпе тековине савремене медицине. Напретком хемије медицина се користила у великој мери. Истина правих лекова, добивених хемиским синтетичким путем, за сада је мало, свакако маље од лекова добивених биолопгким путем (разии серуми) и лекова из биљног царства. То долази отуда што су мпоги покушаји да се добију хемиски лекови морали проласти јер хемиске супстапције у стан.у су да униште напр. извесне заразне клице у организму, али оне истовремено упиштавају и љегове ћелије. Због тога су се морали тражити хемиски лекови који би уништавали само нроузроковаче болести а не би утицали штетио на сам организам. Такав лек иретстављају сулфампдп, један од последњнх, ако не и последњи велики уснех савремене медицине. * Против једне нарочите врсге заразиих клица, тзв. стрептокока, које иод микроскопом изгледају као ситне, у разним облицима норећане тачкице, до сада није било лека. Опи оу, када продру у оргапизам, изазивале, кадкад лакша, а кадкад врло тетнка оболења од обичних промена на кожи па до тешког троваља крви које се завршава смрћу. У колико је инфекција тим клицама била масивпија, и у коливо је организам бивао мање отпоран, у толико је и болест била тежа па и смртоносна. У исту групу кока, спадају и изазивачи других оболења, као на пример запаљења плућа, заразног кочења врата (заразно запаљење можданица), запаљеље бубрежне карлице и мокраћне бешике, гонореје (тринера) и др. * Год. 1932 немачки лекари и научници Домак, Мич и Кларер проучавали ч су синтетичка сумпорна једињења и смрт вештачки заражених мишева доказали да се њима може спречити стрептококама. Три године доцније Домак је објавио да је нро.нађен лек против стрептококиних инфекција. Тај препарат у ствари је синтетичко једињеље сумпора, кисеоника, азота и водоника везаних са једном бојом — анилипом. За ових осам година, од тога времена па до данас, из једног јединог лека начињено је деоетак одличних препарата (тзв, еулфамиди) који - су испробани на десетипе хиљада болесника. 0 тим резултатима реферисали су лекари и научници до сада већ у преко хиљаду научиих радова. Сви

Олика на наеловно! стпашт: Пламене искве које етварају аела V коаном гвожђу. (Снимак: А. Оимић)

ти реферати, научна и лекарска искуства говоре за то да су сулфамиди један од најбољих и најкориснијих лекова у медицини. * Заразно кочење врата или запаљење можданица тешко је заразна обољење које настаје као последица запаљења можданих опни услед дејства клица названих у медицини менингокока. До проналаока серума од дееет оболедих од те болеоти, сигурно је умирало де-

миди у лечељу ове, иарочито код старијих особа, тешке болести, смртноот је пала на 5—10%! Исто тако и смртност од бабиње грознице (инфекције стрептокока после порођаја) смањила се за једну трећину благодарећи >сулфамидима. Међутим сулфамидски ирепарати нису оамо од велике користи у лечељу тешких, у великом броју случајева, смртоносних болести, него се њима може да лече и друге мање опаспе, па

1'пд и фармацеутској лабораторији вет, а можда и свих десеторица. Према податцима смртност је изиосила 90—95%! Пооле проналаска серума, омртност ое смањила за половину и износила је нросечно 40—50%. Последњих година, употребом сулфамида, она износи само 5%! Овн бројеви јаоно показују поједине етапе медицинског успеха... Друго једно тешко и опасно оболење је запаљење плућа. Само у Немачкој умирало је до пре извесног времести. Тада је од сто болесника оболелих на 50.000 особа годншње од ове болеод запаљења плућа умирало 20—30 особа. Од када се употребљују сулфа-

(Оштмии: Б. Ф. А.) ипак озбиљне или дуготрајне болести. Тако напр. ангина (гнојаво запаљење крајника) није тако тешко оболење само по себи, али је опасно због тога што може да остави последице на бубрезима, зглобовима па и на самом ерцу. Због тога је предност спречити или ограничити трајање ангнне. До сада сви лекови нису били толико корисни, јер нису могли да утичу на сгрептококе — проузроковаче ангине. СуЗДамиди- су у стању да у року од неколико часова зауставе развиЈање ангине. Исто тако и лечење трипера (гонореје) ушло је у нову фазу појавом сулфамидоких препарата. Сада се, бла-

Веренину у туђини У самоћи својој, само Бога молим Да помогне сваком у том тешком часу. Па и оном моме, ко.га силно волим. Да се сви од реда те невоље спасу. И ти, да ми, драги, једног дана дођеш, Да се наши снови сви приведу крају. Да и ми живимо, као сваки други У животу пепом, у земаљском рају. Софија Говорчин

годарећи овим лековима, гонореја лечи брже и сигурније. Напослетку и у овоме рагу, сулфамиди су се показали од велике користи. Док је у прошлом светском рату био врло велики број. инфекција рана (тако да_ је смртпост достизала до 60%!), сада" је број тих заражених рана код војника много мањи а смртност је, већ сада, пала на половину. * Ма да су сулфамиди показали већ велики успех у лечењу извесних обољења, њихово тачно дејство у органи-. зму није познато. Сигурно је оамо то да се они распадају у телу и да нзвеспи нродукти разлагања утнчу на размножавање стрептокока, спр.ечавајући га. у великој мери. На тај се Начин да.т.п напредовање заразе опемогућује. Ова чињепица проиЗилази из огледа из кога се види да стрептококе помешане са крви пе расту па об»'глим храпљивим подлогама , када ее даниа-: вини претходно дода извесна количи-■■■' на неког сулфамидског пренарата. Уноодедње време ироучдва се дејство сулфјшнда на бациле туберкулозе. И у томе правцу иостигнути су -извесни , успеси. Од коли.ког би то значаја било, када би се ови рфзултати нотврдили, за лсчење туберкулозе; не треба пи наглашавати! * Као п сваки нови лек, тако и сулФамиди морају имати, у почетку, исту судбину. Њих ће и лекари, а још више болесници, употребљавати и тамо где треба и где они могу бити од користи и тамо где не тре"ба и где они не могу користити; на начнн како треба и онако како не треба. И тако-све ' донде док се не буде стекло доволјНО знања и искуства да се поставе правила за њихову употребу. За оада.пак зна се толико да се они с уопехом примељују код болеспика са запаљењем плућа, заразпим кочењем врата, црвеним ветром, бабнњом грозницом, запаљењем бубрежне . карлице и мокраћне бешике, ангпном, гоиоре јом, са свим облицима инфнцираних рана итд. Према томе онп с,е унотре.бљавају у свнм гранама медицние, како у интерној медиципи, дечијој и хирургији, тако и у гинекологији, веперичним болестима, болестима грла, иоса и уха на и очним болестима (ц.згледа да су од користи при лечен.у трахома). Искуетва показују да сулфамиде треба применити у великпм дозама, нарочито у почетку. Боље је дати велиКе дозе (4—5 гр.) свакодневио, у току 3—4 даиа, него ли даватп по једну, .Две.таблете дузке време. Чим болест крене на боље, лечење треба обуставити, јер може бити штетпо давати их и сувише дуго. Осим тога сви се лекари слажу у томе да нема пи смиела ни потребе употребљавати их (као нтто то данас, вероватно благодарећи Фармацеутској реклами, све више пос.тоји тенденција!) и код најбезначајнпјих оболења, нпр. за време неког пазеба или кијавице. Виђају се даиас болесници који лече обичну гушобољу или кнјавицу са једном или две талете неког сулфампдског препарата! То је апсолутиа бесмислица. Требало бп пожелети да сулфамиди нвмају —• илн да имају у што ман>ој мери — судбину многих лекова, да већ у почетку буду комнромитовани неразумном прнмепом. Зато, на крају треба рећи ово: сулфамиди су нов и одлпчан лек против ових стрептококпих и сличних ннфекција.' Али они дају добре н корнСне резултате само онда када се примене тамо где треба ц на начпн како је ; то нотребно. Др. Н. Главни уреднпк.. Мића ДимитриЈевић * Уредник Вошко Токив * За фотографије Алексапдар Симиђ * Цртач Ђорђе Лобачев ♦ Уредништво Поенкареова бр 31 Телефон 25-010 * Влаеник и излавач Сриско издавачко иредтзеће А Д Јован Тановић + Администрација Печанека 31 Веоград. Тел. 24-001 — 10 штампа ..Штампаоија Беогпад" А П. Дечанека 31 Тромесечна нпстплата 58.— инн