Коло

2

Једап занимљиви део Таш-Мајдана. РУска црква и нова, јоги недовршена згиада обданишта. (Онимак: М. Роглић)

Главни уредник Мића Димитрнјевић (на путу) ^ Заменик: Уредник Бошко Токин ^ За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев з|с -Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 ★ Влаеник и издавач Орпеко изДавачко прсдузеће А. Д. Јован Таиовић * Администрација ДеЧанска 31. Београд. Тел. 24-001-10 штампа „Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромееечна претплата 58.— дин.

",лике

силон фромозом" одређује да се роди мужјак. Који су факгори пак који утичу на то да ли ће се спојити две ћелије са „икс хромозомима" или ћелија са .„икс" и ћелија са „ипсилои хромозомом", није још познато. Други напредак на пољу проучаван>а наслеђа учињен је онда када је пронађено да ове, микроскопом једва видљиве творевине, хромозоми, садрже још ситније елементе тзв. гене, који су стварни носиоци наслеђа. Сваки од ових гена, величипе стодвадесет милионитог дела милиметра, носилац је једног фактора наслећа. Тако је код воћне мушице утврћена топографија гена, тј. н.ихов расноред у хромозомима, таљо да се данас зна тачно на коме месту и у коме хромозому се налази један од фактора наслеђа, нанр. фактор за црвену боју очију, или Фактор за величину тела, или -фактор за облик крила итд. До сада је пронаћено око шест стотина Фактора (гена) наслеђа код мушице назване дрозофила меланогастер!

ако ое може догодити да сип толкко личи на оца, не само да има исте његове очи или облик носа, иего и његово држање, љегове покрете, његове духовне особине? Шта је то што чини да унук личи толико иа деду? Зар је могућно кћер но стасу, ио ходу и по држању да тако личи на мајку? Шта је то што чики да два близнаца личе један другом као јаје јајету, док су друга двоЈнца сасвим различити? Чудна је и мјанствена моћ наслеђа... Није било тешко тврдити да се наелеће нреноси полним ћелијама, мушком онлодном ћелијом (снерматозоидом) и женсжом ћелијом (јајетом). Али И >ебало је да прође дуже време док ее није утврдило који су елементи у тим ћелијама који пр&иосе" наслеће и који су закони који тиме управљају. У свакој ћелији ностоји жива материја тзв. протсшлазма, или боље цитоплавма у хојој се обавља промет материја условљен животом уопште. У цнтоплазми је једро које у многоме еуделује у животној делатности саме ћелије. Оно оадржи једну, са хемисжог гледишта доста компликовану ма■герију, тзв. хроматин, који се у једру ноказује у виду неправилних и углаетих парчади мање више повезани.х нећусобно. У иолним ћелијама хроматин је расноређен у виду штапића коЈн се називају хромозоми. Интересантно је и за наслеће значајно да је број громозома аа сваку животињску врсту Твек исти; он је сталан и никада се не мења. Оигурним научним испитивањима доказано је да су хромозоми не само носиоци наслеђа, него да њихов број одређује и пол младунчета

Једна „нормалпа дрозофила и

... ]една „безкрилна услед оштепења гена који п-ретставља фактор за крила

Фасетирано (као код мува) црвено око „нормалне" воћне муишце и

Ако се неким физичким или хемиским сретством утиче на некн Фактор наслеђа, онда се могу добити ненормалности (деформитети) код нотомака. Ако се радиумом, топлотом или хемиским сретствнма утиче напр иа тачку 67 у хромозому бр. 2 воћие мушице, онда ће се добити безкрилне мушице (в. слику 1). Ако се пак дејствује једним од тих сретстава на тачку 1,5 хромозома бр. 1 код дрозофиле, онда ће се добити мушице безбројних очију, а не црвених, као што има нормална дрозофила мелапогастер (в. слику 2). О самом хемиском саставу гена за сада је мало познато. Зиа се само толико да они припадају груии 'слојкених белаичевииа тзв. нуклеонрог: пда. Шта чиии да једна тако еићушна матернја као што је ген, прЉбсн у. паелеђе важне телесне и душевне Факторе? Која је то сила која чиин да се ти гени увек по истом плану распоређују и увек н.алазе на истом месту; напр. ген 1,5 хромбзома 1 за боју очију или ген 67 хромозома 2 за облик и величпну крила? То су још тајне које наука до сада није уснела да расветли. Међутпм сазнаље о хро-, мозомима и генима, факторима наслеђа објашн.ава у многоме мехапизам наслеђа и допрннеће свакако откривању једне од великих тајни Природе.

...„бело" око једне дрозофиле, услед уништасања фактора ва обичну боју очију ове мушице

који треба да се роди. Према томе и пол детета одређен је већ од првог тренутка опајања мушке и женске оплодне ћелије; њега одређују број и врста хромозома. С тога се, од тог тренутка, ни на који начин не може више утицати на промену пола детета које треба да се роди. Док је механизам преношења наслеђа код човека тешво пратити, дотле је то много лажше код животиња, нарочито инсеката. За то је нарочито погодна једна врста воћне мушице, тзв. дрозофила меланогастер, јер се она врло брзо и обилно размножава и

друго јер су код ње хромозоми релативно волики тако да су погодни за научно проучавање. Тажо је код те мушице утврђено да женка има ове исте хромозоме, тзв. „х (икс) хромозоме" док мужјак има, у поједином броју својих полних ћелија један нарочити облик, тако звани „у (ипсилон) хромозом". Када се споји женска оплодна ћелија са мушком оплодном ћелијом која садржи исте тзв. „икс хромозоме", онда се рађа женка; када се споји жеиска са мушком оплодном ћелијом која садржи „ипсилон хромозом", рађа се мужјак. Према томе „ип-

бепраџме