Коло

— Убсђеи сам да ке свет једпог дапа увидети какво сам ремек дело дао човечанству! — Шта, зар тн заиста уображаваги да ће зсмља постојати пеколико милиона година?

I '

н

. .. , џџШ ■■

I 1..

нК

1 1

— Овај чамац што сте ми изНајмили пун је воде! — Самн сте криви! Задржали сте се у чамцу једанаест мипута преко кдног. сата!

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

лео сам само да сазнам да ли су са миом задовољни.

ЧЕТВРТАК, 16 СЕПТЕМБАР Седимо синоћ нод оном иашом липом и ра-зговарамо. Одједиом не- ,Лу■/ ју ко ће запитати госн комшију: « — Ама чуо сам да се онај наш госн Јоца оженио с оном дебељушастом плавушом што је летос нзвадио из Саве кад се давила... И вероватн-о су сада врло срећни у браку ... — Немам појма — смаче госн комшија раменима, .— само знам да се Јоца од тог времена узкасно нлаши воде. ПЕТАК, 17 СЕПТЕМБАР Каже јуче она наша симпатична суилентовица своме мужу: — Замнсли, госпа комшпница опег има ч нови шешир! — ГГа, видиш срце, кад би она бпла тако лепа као гр не би јој уопште био нотребан шешир! Ишла би намерно гологлава ...

СУБОТА, 18 СЕПТЕМБАР Разговарају јуче наше две комшинице преко балкона: — Изгледа да ће она наша монденка скоро да се уда! — Е, а откуд знаш? — Па видим да је њен вереник од јутрос почео сам да брнше прангину.., М-ћ

НЕДЕЉА, 12 СЕПТЕМБАР ' Видио госи комСз ши Ј а госпа комшпницу пре некп дан код лекара због желуца. Кад је лекар завршио преглед рекао госна комшиници: — Кад једете, госиођо, треба храну добро да сажваћете. Зато вам је, уосталом, природа подарила зубе... На то упаде госн комшија: —- А, извнните. Није јој природа подарила пего ја ... Толике сам паре дао за шепе вплице...

ПОНЕДЕЉАК, 13 СЕПТЕМБАР Срео госн вомшнја јуче опог нашег суседа без .занимања. Упртио куфер н трчи преко дворишта. — Путујете? Куда? — заинтао госн комшија. — Не знам.ни сам. Врачара ми је рекда да треба да идем на велики пут,. п-осле чега ме . очекује још већа иовчапа добпт!

УТОРАК, 14 СЕПТЕМБАР Пита јуче један наш сусед своју жену, која не ва. жи у нашем комшилуку као богзна каква домаћида, али зато важи као велика „политичарка": — Јеси ли мп зашила оно дугме, на капуту? — Нисам! Ннсам могла да пронађем дугме, али сам ти зато зашила рупицу за то дугме ...

— А ви данас поранили са тренирањем! — Ка—ко по—-ра—ни—о!— 0—-во — је мој послед---њи круг са јуче—ра—шњег ма—ра-~тон--ск6г тр-~ча-~ња. .

СРЕДА, 15 СЕПТЕМБАР

Ушао јуче један младић у кафапу у нашем комшилуку и замолио за дозволу да говори на телефону: — Хало! Је л' тамо фирма Си-

мић? Прошле недеље тражнли сте спољног момка?... А, нашли сте већ једиог? Нећете да га мељате? Добро, хвала леио! Кад је сиустио слушалицу госн комшија ђажаљиво рече: — Ј>вога пута писн пмао среће, младнћу! — Како да не. Напротив... Ја сам тај момак којег су узели. Же-