Коло

Шцш с&еЈе

од свена елвесшала -

<« Стефансон прекиде доктора у чи*ању: — Мислим, рече, да цео тај елучај жоји се десио у Ослу нема никакве веЗе са догађајем у Гетеборгу. Доктор је, међутим, замишљено гледао у новине. — Телеграм! Телеграм! прогунђао је. Затим се ухвати за чело као да се вечега сетио. — Пети јуни, рече као да говори сам еобом. — Пети јуни. Затим нриђе прозору и ту стане гле« дајући замишљено на улицу. Детектив Стефансон није могао да му №ди лице. ВИЛА У БАШТИ Арнолд Стефансон није могао доста да се начуди. Он је познавао доктора Врангела још из Стокхолма и знао је да овог хладнокрвног човека не може вишта да узбуди и нервира. И сада је еасвим мирно прегледао акта која су се тицала убиства. Чак ни писмо самоубичино, писано пред смрт, толико необично, није га изненадило. А она бедешка у новинама као да га је ипак узбудила. Да ли је пронашао неку веЗу између безначајне крађе у хотелу у Ослу и мистичног самоубиства сињора Катфилда у Готеборгу? И каква би *о веза могла да буде? Арнолд Стефансон је био упућен у етвар од самог почетка, а др Врангел је тек ствар узео у руке и зато шефу полиције из Готеборга није ишло у главу шта би могло њему да промакне а доктору Врангелу одмах да падне у ;©чи. Осећао је зато велико поштовање према интуицији и оштроумности овог човека који га је толико пута фрапирао и коме се толико дивио. Свакако да је датум „пети јун" морао на има неко нарочито значење, јер га је докЈгор Врангел неколико пута поновио. Доктор Врангел, међутим, није обраћао пажњу на свог колегу. Он је још увек био задубљен у своје мисли. Само једном је запитао: г— Имате ли какав календар? Стефансон показа руком на зидии |алендар са рекламом. Доктор Врангел ххогледа и рече: '— Да, петог јуна био је четвртак. »— Да нисте пронашли какву везу између оба догађаја? — Којих догађаја?

А

«— Између Катфилдова самоубиства в крађе у Ослу. — Крађе у Ослу? Не, на то нисам уопште мислио. Уосталом, крађа се није десила пето,г јуна него четвртог. Само белешка у новинама датирана Је петим јуном. Уосталом, за сада не могу ништа ближе да вам кажем, јер можда ни сам не знам ништа. За сада је све једна нејасна и неодређена мисао. Имате ли можда штогод против тога што сам се умешао у ову ствар? Докторова питања била су увек изнеиађујућа и неочекивана. — Не, напротив, господине докторе, рекао је Стефансон. -— Ви знате да је за мене право задовољство да радим са вама. Ја сам овде зато да случај разјасним, а видим и сам да то неће бити лако. Зато сам задовољан што сте се и ви заинтересовали. —- Ви знате да сам ја још болестан после несреће у Копенхагену, рече доктор Врангел као да се извињава, али осећам да се опорављам. Мислим да ће бити за моје нерве добро да се мало запослим. А овде ће, изгледа, бити посла. — Да, само ради координације рада, дозволите да вам поставим неколико питања. — Изволите. —- Дакле, пре свега, шта ви мислите, да ли се ради о убиству или само« убиству? — Мене никад не интересују самоубиства, рече доктор Врангел. Не волим да се мешам у туђе приватне ствари. Треба, међутим, одмах да јавимо телеграмом полицији у Готеборгу да сам овде и да ћемо заједно водити ствар. Тада ће нас пустити да несметано радимо, јер ја не волим да ми се са стране мешају у посао. — А шта ћемо са овим налогом за хапшење? — Шта бисмо могли са њим? Нема ништа глупље него хапсити људе прс времена. Осумњичени се стављају у притвор да не би имали прилике да набаве лажне сведоке и доказе или да не стигну да прикрију трагове. А при том се губи из вида да им се баш тиме онемогућује да се сами одају. Злочинац који настоји да прикрије трагове свога недела, издаје се скоро увек сам. А сада бих хтео да разговарам са госпођом Астридом. Ено долази Геста Ериксон по мене. Вас ћу да потражим још у току вечера. Можда ћу имати шта

Црква мапастира Манасије са једном од кула добро очуваних ридина. (Снимак: инж. Р. Стефановић)

-ромаи да вам саопштим. Ако буде потребно да путујемо, надам се, да неће требати много да се спремате? — Ја могу сместа да путујем, ако треба. — Врло добро. А сад довиђења! Неколико минута доцније доктор Врангел се срео са старим уметником и заједно са њим пошао кући госпође Астриде Катфилд. Кућа госпође Астриде била је у близини. То је била мала вила у старинском стилу, онаква какве се често виде на западној обали, сва у башти. Није имала више од четири пет соба, сасвим довољно за старе поморске капетане и бродаре која је гледала у башту. Дрвеће је прекрилило ограду веранде тако да је била сва засењена. Са терасе су водиле широке степенице право у башту. Било је већ касно по подне кад су доктор Врангел и Геста Ериксон стигли пред вилу. Спуштало се тихо нордиско предвечерје и коси зраци сунца пробијали су се кроз густо дрвеће. Ваздух је био толико миран и тих да су се јасно чули гласови из пристаништа. Госпођа Астрида изншла је у сусрет својим гостима. Поздравила их је речима: -— Опростите, али ја волим овде на веранди да примам своје госте, собе су ми тако мале и тесне... Кад је доктор Врангел рекао своје име, госпођа се мало збунила. — Кад не бих била сасвим сигурна, поверовала бих да смо се већ негде срели, рече са осмејком да би прикрила своју збуњеност. — Ја сам вас већ неколико пута видео у пролазу, у вашим колима, рече доктор Врангел коме је такође пало у очи да је госпођа много узбуђена. Пружила је доктору Врангелу руку благодарна што је тако љубазан. Стари уметник је имао право: из ње је зрачила нека тиха срдачност. Свака помисао да је та жена саучесник у убиству или да је чак сама убица била је више него апсурдна. У сваком случају њена прибраност била је толика да није било места глумљењу. Или је то прибраност фаталистичке вере у судбину? Госпођа Астрида говорила је беспрекорно шведски, иако са лаким италијанским нагласком. По спољашњем изгледу личила је својим црним блиставим очима на праву Јужњакињу, но озбиљно, интелигентно лице одавало је Нордијку. То лице није мењало тако брзо свој израз као што је то случај код страствених и непостојаних Јужњакиња. Непротив, на њему се огледала блага смиреност и дубока замишљеносг. И сва њена околина указивала је на живот једног другог поднебља. Све је 1у било у живим бојама: зидови, слике, теписи. Преко рамена била је забацила богато везену мараму којом би се поносила свака Арабљанка. Иако је вече било топло, изгледало је да јој је хладно и да подрхтава под лепом и топлОм марамом. Стари господин запита да ли треба да их остави насамо. Госпођа Астрида климну главом. — Драги пријатељу, рекла је пружајући старом уметнику руку, хвала вам што се толико бринете за мене. Што ћу рећи вашем пријатељу, могла бих мирне душе да кажем и пред вама. Али, можда ће господин Врангел да ми постави питања која трећа лица не треба да чују па били они и најбољи пријатељи... — Сасвим тако, госпођо, рече доктор Врангел. Морам вам, нажалост, поставити и таква питања ... Стари господин није могао да затаји своју уметничку нарав. Стао је на вратима и рекао пола у шали: — Као стари драматичар жалим што не могу да присуствујем призору кад ће једна од најпаметнијих жена које познајем да брани своју слободу против највештијег криминалисте нашег века. То ће бити дивна сцена! Кад је стари господин отишао, на 1ераси је за треиутак завладала тишина. —• Можда је мој пријатељ имао пра* во, рече госпођа Астрида прва. Доктор Врангел је погледа. — Изгледа да ви волите борбу? ј *— Да. Мене привлачи борба. ' — И мене, рече доктор Врангел. Опет завлада тишина коју је сад пре« кинуо доктор Врангел: — Пошто већ имам част, милостива госпођо, да ме сматрате својим прија« тељем и пошто сам Се подухватио да расветлим тајанствени догађај који се и вас тиче, треба прво да вас запитам да ли имате можда што нарочито да ми кажете? — Имам. А то је да сам смртно у* морна. На мени се можда то не види, али ја сам сита живота. Одмор бих нашла, осећам, само у пуном поверењу према једном човеку. Одлучила сам се, још док сам вас чекала, да пред вама будем потпуно искрена. Мислим да нисам погрепшла. -— Хвала вам на поверењу, госпођо. Опет настаде тишина. Доктор Врангел и нехотице је у себи помислио: „Господе, ако је Ериксон у праву, она почиње борбу врло вешто. 44 Госпођа Астрида прекиде ћутање. — Ја сам вас, докторе, ипак негде већ видела. — Можда. Овде на променади. — Не, не, негде другде. — Немогућно, рече доктор Врангел. Ја никад нисам био у иностранству, а ви сте први пут дошли у Шведску. А за то време ја сам лежао болеетан Сем тога, ја одлично памтим лица која сретнем у животу. Уосталом, то и није важно. Треба да вас саслуШавам ... — Изволите само, ја чекам питања, рече госпођа посматрајући доктора Врангела као да жели да се сети где га је већ видела. Но труд јој беше узалудан. Уморно је склопила очи и зава^ лила се у наслоњачу. — Моја питања биће кратка и пре« цизна, рече доктор. Полазим са стано« вишта да ви лично нисте криви .. Госпођа не одговори ништа нити се помери с места. — Ја верујем да сте невини, понови доктор Врангел, али треба да знам следеће: док је ваш муж био жив, да ли је било између вас нечега што би вас могло навести да га се отарасите кад би вам се за то пружцла згодна прилика? — Да, рече госпођа Астрида. — А да ли бисте могли да извршите убиство? — Не знам шта да одговорим. Ја не смем да кажем „не". Ви ме разумете? — Разумем и верујем вам. БРАК ГОСПОЂЕ АСТРИДЕ Госпођа Астрида лежала је непонрет« он у наслоњачи и посматрала доктора Врангела чудним, скоро дечје радозналнм погледом, као да жели да испита какав је утисак учинило на њега ово њено признање. Као да је хтела да се увери да ли може да му се потпуно повери. Доктор Врангел устаде као лекар ко« ји је извршио преглед пацијента Неколико пута се прошетао по веранди и онда застао за неколико тренутака на отвореним вратима. Био је дубоко замишљен. Али, кад је проговорио. у глаСу му није било ни трага неког изне* нађења, запрепашћења, а најмање не» пријатељских осећања. Продужио је су« вим пословним тоном и госпођа Астрида му је била за то благодарна. — После овога што рекосте, изгледа да је сувишно да вас питам како сте живели у браку. — О томе ће вам дати обавештења и Паоло, син мога мужа из првога брака. Чујем. ,да је баш малопре стигао овамо. — Знам отприлике и сам шта ће рећи. Да сте странац у кући. Да сте својом младошћу и лепотом завртели ста« роме главу и најзад да сте наручили убиство да бисте се дочепали његовог имања, је ли тако? (Наставиће се).