Коло
8
ВЛАИА ЦДШОМ ©УЛБИНОМ
/1/1есец је украс ноћи, утиче на најј/ 1 ше снове и сањарије, он је ЛшУ огледало наше маште. Код нас, рекло је једно дете са севера. он је мноГо већи и много лепши. Ко тачно зна у коликој мери он утиче на нас? Астрономи су скептици. али искуство показује да сателит земље има известан утицај на нашу планету и на зкиви свет. 0 овоме свету који нам је тако близу -— 400.000 километара, шта је то према бескрајности васионе, — ми можда више знамо у погледу географије једне од њених страна, него о самој планети. Једну њену страну, нама окренуту добро познајемо: планине, огромни кратери на њему, поља сувога песка, али ништа не Знамо о другој страни која нам никада није окренута. * Да ли нам је месен пријатељ или непријатељ? Игра ли улогу у нашим тугама и радостима? Механички утипај месеца на земљу је већ од најстаријих времена познат. Он изазива чудну појаву плиме и осеке
коЈа зависи од атрактивне снаге сунца и месеца, у колико се оне поклапају или укрштају. У ггрвом случају је жива вода а V другом мртва. * Мање је познато да месец утиче и на брзину земље у њеном кретању око сунца, и то на тај начин што успорава њену брзину и тиме продужује године за 18 секунди у столећу. Ово изгледа као безначајно а ипак .. Утиче ли месец на време? На живот биљака и животиња? На карактер и здравље човечанства? На ова питиња. народно веровање одговара -,Да" Већина астронома пак одговара „Не" посматрајући слабост месечева зрачења Светлост коју примамо са месеца, и када је пун месец, уствари је 465.000 пута мања од сунчеве светлости. Као што се види неслагање у мишљењима је измећу посматрања и логике . . Али. у оваквим случајевима посматрање води реч. Један физичар је направио следећи експерименат: узео је две плоче од мермера и неколико сати их је оставио је-
дну под утицаЈем сунчеве а другу под утицајем месечеве светлости. Она кој*у је изложио сунчевој светлости остала је непромењена, а друга је била нагрижежеиа као да је на њу утицала вода са витриолом. Искуство ј *е показало да месец сагорева и раствара ћелиЈ *е материја и да брже нагриза боје него сунце. * Хоће ли ове примедбе вредети и кроз Ј *едно педесет година? Сумњамо . . Већ неколико година астрономи опажају неке неправилности у кретању месеца које их забрињују, а један светски научник наговештава да ће се на крају распрснути. Он додуше није рекао да ће се то десити кроз педесет година, али је ирски свештеник, св. Малахије, који је био пророк, претсказао да ће се експлоЗија месеца догодити у време владавине петог наследника папе Пија XII. РачунаЈ *ући просечну дужину живота папа, чекаћемо још пола века да месец, који изгледа да се већ распада, сасвим не исчезне.
А сада неколико савета основаних на врло старом искуству а ако нећете да верујете утолико горе по вас, бићете кажњени
Прво, утицај месеч&вих зракова на човеков органирам: кад буде лепо време моћи ћете се уверити и ви сами, Спавајте напољу, при месечини, откривена лица видећете какву ћете главобољу имати кад се пробудите. Добићете „месечницу", исто тако опасну као што Ј *е сунчЈцаица, * Шест према један спгурно је да се време мења када је млад месец, и шест према један да се мења кад је пун месец. Писац тачних статистичких података М. Л. Дуат, потврдио Ј *е научио то старо сељачко веровање. * Ако желите да имате лепо поврће, сеЈ *те или садите између младог и пуног месеца. Оно што сазрева на сунцу (грашак, парадаЈ *з, итд.), а друге (кромпир, репу, и др.), између пуног и младог месеца. ПослушаЈ*те то, резултат заслужује ваш труд ... * Ако хокете да вам се дуго сачува пасуљ и парадајр , узберите га у време док месец опада. На супрот томе кромпир треба задити док месец расте. И зимница се прави у то време. Биће боља и укусниЈ *а него иначе. * Ако сте рођени у време младот или пуног месеца , ви сте под месечевим ути-
цајем. Али се немоЈ*те уплашити. То има своју рђаву али и добру страну. Под рђавим сте утицајем ако сте рођени у време пуног или младог месеца а под добрим ако сте рођени у време прве и последње четврти. * Веренице би боље порнавале своје будуке мужеве када би биле обавештене о стању месеца у време њиховог рођења. Идеални мужеви рађају се шестог, једанаестог, двадесетог или двадесет и петог дана месечине, рачунаЈ*ући од младог месеца. А што се тиче мана . с. * Људи рођени при новом месецу настрани су, слабо верни, нередовни радници, а рођени при пуном месецу насртљиви су, љубоморни. У првоЈ* четврти рађају се егоисти који могу постати и скоројевићи (што би био најмање рђав случај). У последњој четврти рађаЈ*у се такође егоисти, али, врсте циција, који више воле да сачуваЈ*у но да стичу. Клоните се ових последњих. * Ако хоћете да вам се планови остваре 9 припремаЈ °те их у време рашћења месеца а остварите их, узберите плодове свога труда, у време док месец опада, што зНачи, тражите себи запослење. Верите се у време док месец расте, а преузмите дужност или се венчаЈ *те при месецу кој*и опада. Имаћете више среће.
Рц/се НАШЕ ДОМАЋИЦЕ
уго времена треба да прође док се од малих белих ручица формира и постане радне рука жене-мајке- Посматрајући руке можемо на њима да прочитамо читаве животне историје, позиве, судбине... Већинл жена које се баве домаћим пословима има грубе црвене руке. Прањем, пропирањем хладном водом руке испуцају, кожа се исуши и буде наклоњена разним кожним оболењима. Има ди жене коЈ *а не би са нелагодношћу посматрала своЈ *е огрубеле руке? Међутим, већина би могла ту неприЈ*атност д* и^етне« Потребно Ј *е да отклонимо то црвенило и огрубелост коже не саша
из естетских већ и из здравствених разлога. Треба да посветимо свакодневно само мало пажње, мало времена да би руке опет биле беле и нежне. Пре свега чувајмо руке од претеране топлоте као и од хладноће. Малокрвне, смрзавању наклоњене особе треба већ почетком ј *есени да почну да носе рукавице, важно ј *е да оне буду комотне да не би ометале циркулациЈ*у крви. Они пак кој*и имају наклоњене руке црвенилу, по могућству нека избегаваЈ *у сувишно квашење руку и нека не бришу руке грубим пешкирима, већ благо нека упиЈ *у убрусом воду. После прања осетљиве руке треба наж^ати са неколико капи глицерина
или сличном заменом глицерина. Ако је кожа на руци толико испуцала да сами ту ману не можемо да отклонимо обратимо се лекару. У овом случају ма каква инфекција може да буде извор и тежих обољења. Нега руку у многоме зависи и од састава сапуна. Ратни сапуии садрже разне штетне састоЈ*ке као што су каутична сода, замена мириса итд. НиЈ*е нерешљив проблем неге руку. Устанимо ујутру пет минута раниЈ *е а лезимо пет нимута доцниЈ *е и мирно ћемо моћи свакодневно да свршимо тај тако потребан део наше тоалете. Руке су огледало душе и претставност женствености те смо се због тога данас и задржали на овом важном питању за жену. м. њ
КРЕТАЊЕ ГЛЕЧЕР а Када се огромни глечери посматрају у свом белом плашту на рубовима планинских гребена, једва се може поверовати, да се они крећу. А ипак, они се СВ1. од реда покрећу. Па како настаје ово кретање? Професор Дригалски из Минхена, кој*и се бави испитивањем овог проблема, пружа о томе објашњење. Пре свега он побија тезу, да се глечз 4 покреће као целина, као компактна маса. То ниЈ *е случаЈ*. Кретање глечера у арктичним пределима се разликује од глечера у поЈ *асу „нормалне" климе. У Арктику, на пример на Гренланду, масе глечера толико су повезане ледом, да се оне заиста покрећу као Ј *единствен блок, што се може распознати и на иепроменљивим пукотинама. Може се рећи у начелу, да до кретања долази због тога, што лед ниЈ *е довољно чврст. Он се услед тога пластички деформише У дубини глечера поЈ *ављују се дубоке пукотине нри температури које леже још испод нуле, и тамо убрзо долази до топљења. Лети је читава ледена маса глечера испуњена водом, која се топи и скупља се у његовој унутрашњости. Поред тога долази и до нових наслага леда, што све проузрокује кретање и притисак на унутрашњи део. То су главни „мотори" покрета. При кретању глечера ради се дакле о унутрашњем превирању као последици притиска и разлике у температури. Кретање расте са притиском и дубином. Сем тога брзина кретања расте са рубова глечера прем^ средини, а исто тако ,и од површине према његовој унутрашњости. Она је највећа тамо, где је глечер најкомпактнији. ЧУДНОВАТИ УКРАСИ Заиста занимљив и редак украс нашли су путници код индијанских племена Карајена и Рукејена, који живе поред горњег Марока у Јужној Америци. Ти Индијанци као минђуше употребљавају плехане кутије од сардина. које белци остављају у њиховим крајевима. У Тукуаму Индијанци су отменији и као украс за уши носе сребрне кашике. Зулукафери у Африци такође носе необичне украсе на ушима. Да' би уши повећали, стављају у њих кутије за бурмут. Нађена је једна Зулукаферка којој је уво било уметнички истегнуто све до рамена и читаво племе се њоме поносило. КАД СЕ ТЕЛЕФОН НЕ ОДАЗИВА Има врло необичних узрока прекида телефонске везе. Тражење места прекида често пута врло ј *е тешко, нарочито у пустињама и преријама. У Западној Индији, например, велике неприлике чине слонови, који се радо чешу о телефонске стубове и при томе их обарају. У Африци сметње чине жирафе које својим дугим вратом дохвате жице и са њима се играју. У Бразилији живи огроман паук који плете своје мреже најрађе међу телефонским жицама и много пута проузрокуЈ*е квар. Једном приликом у кутији изолатора нађене су веверице коЈ *е су своЈ *е зубиће оштриле иа жицама, стављале тако апарате иеких претплатника у покрет и у извесиим размацима узнемиравале их „иоЗивима 4 ., за коЈ *е се није могло утврдити одакле су. У једном месту код Копенхагена у Данској нека претплатница је приметила да би у тренутку, кад јој се неко јави на телефон, пас привезан на ланцу у дворишту почео да завија. Телефонисти су истражили тај случаЈ* и утврдили ово: пас је био на ланцу, а ланац причвршћен дугачким ексером о зид. Ексер је продро чак у телефонски кабл у зиду. Када је неко звао таЈ* број телефона, ударила је електрична струја по ланцу пса и пас би уплашен почео да завија. У Калифорнији неки медвед дошао до телефонског стуба. Прислонивши главу зачуо је шум сличан ономе од роја пчела. Бесан, кад није нашао мед, попео се на стуб и разбио изолатор који Ј*е изазивао тај шум. Таких необичних случаЈ *ева прекида телефонских веза има безброј.