Коло

Српска Државиа Стража приредила је после Београда врло успели коицерат и у Пожаревцу који су посетили Њ. Преосвештеиство епископ Вснијамии, окружни начелник г. Маринковић као и сви претставници војних и цивилних власти. После приредбе на Коларчевом народном универзигету, приређивачи имају у плану читав низ турнеја по свим већим местима Србије. После гостовања у Пожаревцу, концерт ће се одржати у Ваљеву и Јагодини. Програм је спремио г. Александар Станковић. (Снимак: М. Роглић)

У СПОМЕН МИОМИР МПЛЕНПВЧЋ У прошли уторник сахрањен је у Београду познати српски новинар и јавни радник, дугогодишњи уредник „Политике" Миомир Миленовић, велики национални борац и јунак н,ч минулих ратова, а надасве велики српски патриота. Рођен је у Злоту (у срезу бол.евачком) 17 марта 1882 године. По завршеиом средњошколском образовању поч.

Миленовић се уписао на правни факултет у Београду. Као студент истииао се својим националним борбеним ставом и својим жарким патриотизмом. Тај свој став он је унео собом и у новинарство коме се посветио чим де ди* пломирао права. До уласка у „Политику" (1908 године) поч. Милеиовић је издавао тада толико познати омладин« ски патриотски лист „Ослобођење" (који је прекинуо 1904 године). За време турског рата 1912 када је постао уредник „Политике" Миленовић активно учествује у историским борбама, као врсни борац. Али, њему не смета да и као борац пише »а , Политику" извештаје с бојишта — извештаје који су били необично запажени и читани широм целе земље. Као сјај&н новинар а усто и изврстаи организатор и велики националиста Миленовић Је, кад је букнуо прошли светски рат, 1914 године, потпуно сам уређивао и издавао „Политику", упркос најжешћем бомбардовању Београда. замењујући своје другове из редакције који су се борили и славно гинулм бранећи стопу по стопу Отаџбине. Још жешћим жаром он наставља своју националну борбу с пером у руци оосле славне погибије два брата Рибникара на Дрини, и води је све док није пао Београд . .. У избеглиштву поч. Миленовић наставља свој национални рад. Ни једног тренутка његова вера у Васкрс Србијв није била поколебана. У Паризу ои активно учествује у раду Црногорског одбора За народно уједињење. Сарађуј« у листовима „Уједињење" и „Народна воља". После рата- он опет уређује „Политику", и око њега се окупљају као сарадницб прави националисти. У својим многобројним чланцима он показујв сву своју велику љубав за класични српски југ, с чијим је националним радницима био непрекидно у додиру. Његов неуморни рад прекида болест која га — кад је био најпотребнији и листу и Отаџбини — у којој иако још неопороваљеној и искрвављеној почињу да дижу главу несрби, везује за постељу из које није више ни устао . . Нестанком Миомира Миленовића српско новинарство изгубило је једно од најјачих пера а Српство једног од великих националних бораца за српскв идеале ... Новинарски подмладак. они који су изабрали тај узвишени позив изгубили су у Миленовићу једног великог учитеља, али не само учитеља и великог мајстора на перу, сјајног логичара и стилисту, већ и великог учитеља српске националне мисли и српског родољубља . . , Миленовић је склопио своје очи заувек, али његов национални дух којим је задахнуо своје млађе другове и свв оне који су се окупљали око националног става његовог и његових савременика исто толико заслужних за углед и велико име листа, остао је и остаће заувек као једини путоказ како се истински служи своме иароду . •.

Л1Х ивот једног од најснажнијих ■ Жмш ДУ хова шеснаестог века, ФилиЂр ш пуса Аореолуса Теофрастуса фон Хохенхајма, познатијег под именом Парацелзус, снимљен је за филм о 550 годишњици његове смрти. Улогу овог борца против празноверица и сигничарских окова средине, човека јакога замаха и сигурне воље, пионира немачке медицине, игра велики немачки глумац Вернер Краус. Изврсна режија и инсценација преноси нас у Базел средњега века, у средину спутану трговачким интересима и заосталим иредрасудама, у коју долази, са села, снажна личност Парацелзуса,

(Снимак: БавариЈа филм) да се непоколебивом вољом бори за добро човечанства, за једну свеалију, здравију будућност. Парацелзус спречава ширење куге у Базелу, али се, затварањем градских капија, замера трговцима, који губе услед тог затварања, и овај сукоб ствара Парацелзусу многе незгоде. Ипак, он корача даље, али напушта град, баш када му стиже највише признање. Он одлази, остављајући поруку, да је најузвишенији циљ лекарства љубав према ближњем. Режија Г. В. Пабста водила је сигурном руком овај монументалан филм. • Овај ретко успели филм приказује се у нашем елитном биоскопу „Београд".

сто смо виђали Кари Барнет како се стрпљиво споразумева са шипарицама које траже аутограм, или се смеши на уличне „гамене" који, пошто су је препознали, вичу за њом „Темпо, темпо", или пак како улажући сав труд у своје оскудно знање српског језика објашњава продавцу шта жели да купи. Свуда, са сваким, она је подјенако љубазна и предусретљива, јер, како је сама изјавила, неизмерно воли наш свет. На крају свог тромесечног гостовања, Кари је, опраштајући се од Београда, рекла: — За овај дивни град везују ме са-

овациЈе, као што су биле оне, упућене овој двадесетогодишњој уметници. Београђани су је заволели. На улици, че-

ошммила

МОНУ:4ЕНТДЛАН ФИЛМ СД ВЕРНЕРОгЛ ИРДУСОМ

Ипџи ЂарчдТ

„Темио! темпо! 44 Узвикује публика и бурни аилауз и дупање ногу о под још више заглушуЈ *е дворану. Неко, ко би изненада залутао у дворану Коларчеве задужбине и видео она узбуђена лица која упорно понављају ову реч, не би могао да се снађе »брШгом делириЈ *уму ... Али, баш кад је „делириЈ *ум" на врхунцу, на вратима коЈ*а воде на бину појављуЈ *е се једно љупко биће са дугом црвенкастом косом и -— одједном као под замахом чаробног штапића у дворани настаје мртва тишина . . . Кари Барнет пева, иако је већ свршила своју тачку. Певаће за љубав публике „Темпо, маестро, темпо" иако то није предвиђено програмом. Певаће, већ ко зна по који пут, јер београдека публика ужива да чује ову песму коју је она донела и популарисала у нашој средини. Јер, Кари Барнет пева „Темпо" једним незаборавним темпом и у покретима, у крви и целим својим бићем. Ретко се налазе певачице које поЈ *едину ствар приликом разних извођења интерпретирају увек на други начин. Кари Ј *е један од тих бисера, Ј *ер у свако извођење ове песма она уноси нешто ново, интересантно, чиме магиски везује публику за себе. Она зна да створи „контакт" са онима коЈ *има је њена песма упућена. Било у концертним дворанама, било у приватним друштвима, она очарава, јер је добар психолог, зна како треба да се поступа да би освојила све симпатије. Двораном Коларчеве задужбине никад нису одјекивали онако бурни аплаузи ~ праве

мо наЈ *пријатниЈе успомеие. Волим га оиако искрено као што волим Праг, град у коме сам се родила. Једва чекам да до!)е семитембар када се опет враћам. ВеруЈ*ем да ме мој'и симпатични београђани неће заборавити; а када се будем вратила, остаћу шест месеци и певаћу им миоге нове шлагере, али на српском језику. Кари Барнет отпутовала је за Праг где ће снимити један филм и неколико нових грамофонских плоча код „Одеона". Потом одлази на дужа гостовања у Фиренцу и Париз. На растанку, ова љупка уметница поздравља и преко „Кола" све своЈ *е слушаоце из наше престонице уз срдачно: — Довиђења! Б. КОНСТ.

(Снимак: А. Симић)