Коло

— Замвсли: Јуче на највишљем спра ту „ Албаиије" човек }е чистио прозоре. Одједиом му се смучило и он се стропоштао с прозора Али. осим неколико модрица. ништа му се није десило! — КоЈешта, то причај друтоме! -— Шта којештаI Па човек је пао с прозора у собу/

— Ја апсолутно верујем у сељење душе! — Заиста?! — Да. На пример ја знам да сам једном био матарац? — А када је то било? — Онда када сам ти позајмио он\ хиљадарку коју ми још ниси вратио\

(Јалсидар могкомшш«

НЕДЕЉА, 2 АПРИЛ Јутрос госпа комшиница уздише: — Сећаш ли ее, матори. како си ми пре тридесет година говорио да ми ниједна жена нше слична? — Па, ја то мишљење нисам ни проиенио, све до данас . . ПОНЕДЕЉАК, 3 АПРИЛ _ Сва уплакана до чекала она наша младина из комши* лука свог мужића. и узела да јадикује: — Замисли само, све колаче што сам ти јутрос умесила појео је онај наш иас ... — Па, немој, душице, због тога да плачеш... Купићемо другог пса! УТОРАК, 4 АПРИЛ Једна наша сусетка узела да виче на своју нову служавку: — Ви сте, Катице, полудели ... — Зашто госпођо? — Па где вам је мозак? Како може*в да купате дете у води од 45 степеии топлоте? — Ех, као да дете од две године зна 8и *а је то температура и шта су то вкгепсни...

СРЕДА, 5 АПРИЛ

деце! Геспа комшинипа упаде:

— Господин је, зацело, срећан отац' — Не. госпођо! Нисам. Ја сам неже њен. — Па, како онда не можете да живите без деце? — Тако лепо! Ја сам, знате, лекар за дечје болести. ЧЕТВРТАК 6 АПРИЛ — Ваш нови ше-. шир је права песма госпођо! каже госн комшија једно! нашој су^етки великој помодарки, — Песма кажете? Видите како ви мушкарци имате различите укусе. Мој муж, кад ме је видео с тим шеширом, рекао ми је да је тај шешир права трагедија ...

ПЕТАК. 7 АПРИЛ — Објасните ми ваше закашњење на посао од два

Ономад, у разговору на једном комшинском поселу неки господин ће рећи: — Ево, например, ја не бих могао да живим без

пуна сата! — вели

шеф једном нашем суседу чиновнику. — Па, ето, прегазио ме на улици један бицикл! — И, шта? Мислите ли ви да сам толико наиван да ћу поверовати да је за то било потребно два пуна сата? СУБОТА, 8 АПРИЛ Прочитала госпа комшиница у новинама како удру* жане снаге братжане сснаге братски, раме уз раме, сатиру Ерозовце и остале несрбе изњегових хорди, па сва устрептала каже: — Боже, матори, хоће ли нам једанпут сванути .. ? — Море, хоће жено... Чим је Титу почело да се смркава! М—ћ

4 — Ујна Зоро, шта мислиш да прашиф од оиа два јаја која сам ти купио? — Хоку да ти изпржим омлет. — Одличио! Нећеш морати да их разбијаш. То сам ја век путем урадио.

— Келнер, зашто то месо држите руком? — Морам, господине. Ако га не бих држао може да се деси да ми јот ]едиом падне на ремљу.

^раћали смо се из канцеларије. Ми/ ^ лан је застао пред једном цвећаром — Извини ме за Један тренутак. Ушао је. а ја сам га напољу чекао. Убрзо је изишао са букетом у руци. Коме то носиш? упитао сам га радознало. — Својој жени. Данас је десетогодишњина нашег брака Ухватио ме је под руку — Ако си слободан хајде и ти самном. Њој ће сигурно бити мило. А, наћи ће се и за тебе која шољииа чаЈа... * Милан је пољубио Милици руку и '•гелао јоЈ цвеће — Како ти је то иало на памег Ми чпитала гз је сва зачуђена Па сети се Милипе. данас је десет година од нашег венчања Заиста? Е видиш како сам забо»чвна и ч^зачвална Погледали су једно на друго дуго топло То мр је збунило Та велика нежност после десет година брака неу обичајена је Никада нисам могао то да

Он је застао, насмејао се и рекао:\ — Па то је њен муж! И додао је: Милица и ја смо се пре две године развели. Од Тада сам ја врло срећан, а и она Је срећна са својим новим мужем, Уосталом у том си се и сам уве-

рио

Б. П.

разумем. Да би сакрио свој'у збуњеност нагло сам почео да говорим: -— На Вама се. госпођо, тих десет година и не примећује. Ви сте тако младолики, тако свежи Милан је одмах добацио: — Добар муж често је најбоље сретство за улепшавање. — Па не могу да се пожалим. — насмешила се Милица. — Бољег мужа не бих нашла ма како да сам тражила. Хвала Богу, ја сам врло срећна' Кајао сам се што сам уопште долазиоо Њихова претерана љубазност и ласкања једно другоме биЛо ми је неукусно- Једва сам чекао да одем Имао сам осећање да им само сметам Врата су се изненада отворила Милан је нервозно погледао. Мушкарап који је ушао. гледао га је са истим нервозним и зачуђеним погледом Ситуација је била веома мучна Осећало се да је једно од њих двоје овде излишно, Претстављање је било хладно, званично, И жена је била веома збуњена Бант смо хтели да пођемо — рекао !е Милан извињавајући се, — Шт 9 то тр^ба да значи? питао сам се запањено, Зар тако изгледа ј *едаи срећни муж 9 Оставља жену саму са удварачем, Јер да ј *е она са човеком који је ушао била у добрим, чак и врло добрим односима. то се одмах могло видети. Њен поглед све је одао. Диван брак заиста! * Чим смо изишли, запитао сам Милана: — Ко ти је тај господин? И зашто из остављаш саме?

ИНДУСТРИЈЕ КОЈЕ ЖИВЕ ОД МОРСКЕ ТРАВЕ У Јапану и у Норвешкој створене с,у велике индустрије. које су довеле до многостране примене морске траве. Док се у Норвештсој подесне врств морске траве углавном мељу V брашно. које се употребљава као сточна хркна. али и каџ примеса за хдабно жито и као средство за ђубрење. Јапннпи од н,е зобијају углавном хемиске матгриЈе. Хранљивост брашна за |'ток\ |Ј морске траве одговари отприликр хранљивости брашна ол зоби Због велике количине минерала, ко,ј\ !'адржи. дејствује не само као лек прчив недовољне исхране и њених последица. већ и пренентивно против устобоље и запаљења папака, ф.обрике које телом раде V вигае смети ствириае су V Јапану кас и у Норвешкој. земљама са великим обалаха од прераде морске граве Једну ол значајни'« натшочалнти инлустрија Могућности иекоришћавања у међутим још далеко веће Норвешка је већ увелико израдила сапуне ол морске траве. ко.ји одлично пене Фабрикују се и хранљиви додаци за еладолед мармеладе, воћно желе и чоколаде Састојии морске траве налазе примену V ко-зметиии и у биолошкој науци. где се искоришћавају као подлога за култ.уре бактерија. Употребљдвају се и влакна морске траве. У Норвешкој су од њих чак израдили одела и кишне мантиле. а у Данској одличну цел.улозу У фабрикама је већ решена и могућност израде употребљиве вештачке свиле од морске траве Тако ће Се. пошто је земља научно и^-питивана и искоришћена, искористити сада и море за привредне интересе човека.

250 ГОДИНА ОД ПРОНАЛАСКА ЛУЛЕ Пре 250 година пронашао је бечки лекар др Јохан Франи Јакоб Билариус сложену лулу. која се састоји од врха цеви, дела у облику чизме и главе. До тога доба пушило се помоћу земљаних лула. Године 1693 у Бечу су подигнуте прве фабрике лула, које су, захваљујући стругарском занату, ускоро ушле V уиотребу у свт*ч осталим земљама. И V индустрискоЈ северној Чешкој, примл.ена је нова индустрија од стругара из Румбурга и Волферсдорфа, код Чешк^ Липе. За Румбург је израда лула поечигла велики значај, дала зараду многим занатлијама и ностала једна од важних индустрија,* која се врши и данас На насловној страни: Г-ца Коџић (Силвета) и г. Брадоњић (Страфорел) у Ростановим: „Романтичним душама" (Онима.к 1 : А. Оимић)

Главни уредник: Мића Димитријевић Уредник: Бошко Токин * За фотографије: Александар Симић ★ Цртеж: Ђорђе Ј1оба« чев * Уредништво Поентреова 31 Телзфон 25-010 * Власнтс в издавач Орпско издавачко предтзеће А. Д Јовав Тано« вић ★ АдминистрациЈа Дечанска бр 81. Веоград Тел 24-001—10 Штампа „ШтампаоиЈа Београд«* А Д. Дечанска улипа бр. 31. Тромесечна претплата 70.— динара.