Коло

2

^#/1 ика Перић Је рођен, одгајен и шмвЋљ ожењен у Истој варошици, из које није никада никуда одлазио. У кући својих родитеља скоро је и остарио. Главна одлика Жике Перића је што воли да секира и загорчава живот три жене које с њим живе у његовој кући! Те три жене су: његова жена госпа Ружа, ташта госпа ЈБубица и девојка Катица, која ради код њих већ неких петнаест година. У тој варошици многи се питају: ка* ко то да је кћи београдског индустријалца, прилично размажена, пристала да се уда за окорелог паланчанина. и да се пресели и то са својом мајком у кућу гос'н Перића? Одговор је сасвим једноставан Отац госпа Руже. а муж госпа Љубице играо је на берзи и настрадао. Ускоро после тога, заклопио је за навек своје уморне очи. Гос'н Пе* рић је, пак, био рентијер. И та рента могла је да му обезбеди угодан живот до његовог последњег дана па да и претекне, Према томе ШиКа Перић је био баш Онај човек који је био потребан као муж ћерки проПалог индустријалца. Али живот са гос н Жиком није био нимало ружичаст. Као што смо споменули, он је био рентијер и као такав није имао никаква посла« Главно му је занимање било да секира своје укућане. Гос'н Жика није волео новотарије: и зато није дозвољавао да се у стану, унесе ма каква промена у стари распоред. Ниједно парче намештаја није смело да се помакне са свога места. Он је тврдо стајао на гледишту да оно што је било добро за његову мајку, бабу и, ко зна, можда и прабабу, мора бити добро и за ове београђанке. Свуда је волео да трпа нос. Викао, управо је урлао кадгод би му се жена вратила с неком купљеном ствари. Ка-* да би мајка и ћерка сеЛи за клавир, гос'н Жику би одмах заболела глава и то би био повод за ново урлање. Урлао је у спаваћо] соби, у трпезариЈ *и, у салону, у кухињи, урлао је и када би се окомио на свога јединца сина. Бикада му ништа није било право. Према томе можете да замислите колико су се три жене обрадовале када им је једнога дана гос'н Перић саоиштио да моргЈ на дужи пут у Београд, због регулисања неких питања око позамашног наследства који је неки његов рођак завештао његовом Ј *единцу. Ни припреме за путовање нису прошле без урлања. Просто је непој'мљиво како може један мали, бледуњав ћелавко да отруЈ*е живот својих ближих! Гос'н Жика је умео од свега да направи трагедију. Чак и од железничког возног реда, јер је воз полазио доцкан увече, а он је навикао да у осам већ буде у кревету. На сам дан п^тбвања, за време руч-

ка, гос*н Жика је свечаним гласом изјавио: — Ружо, и ви, драга ташта, (останите и ви, Катице). Сад ћу вам нешто прочитати. Добро Ј *е што је Перица у школи, јер _не бих хтео да и он присуствују овом тужном скупу. Жене су се немо згледале. Нису биле навикле на такво понашање свога хранитеља и „стараоца 44 , — Данас човек не може да зна шта га и где чека, продужи Жика- Пошто идем на пут, може свашта да ми се догоди ..,

- Е, баш вам фала за будилник . •. Тол*ко се радујем за њега; он је баш сасвим као нов. —- Врло сте љубазни, драги зете, што саветујете свој*ој жени да ме слуша, задовољио примети госпа ЈБубица. -— Ама, још сам жив! примети гос'н Перић бришући сузе.

Кроз отворен прозор чуло се како су пред кућом стала нека кола. Сунце је већ било на заласку. — Време је! викнуо је Жика Перић. Почело је последње тумарање по стан^ и преношење куфера гос'н Перића. Гос'н Перић се свечано попео у кола. Три жене су стајале на капији. — До виђења, ако да Бог!... и кола су кренула

— Ама ? драги зете!... •— Молим да ме не прекидате, леденим гласом зашишта гос'н Перић, па настави: — Мораћу да останем дуже на путу, па као што рекох свашта може да ми се догоди... могу чак и да преминем... Ту је гос'н Перић морао да прекине да би обрисао сузе коЈ *е су му наврзнуле на очи. Пошто се прибрао, извадио је из џепа табак хартије и почео је да чита: • — У случаЈ*у ^моје смрти, остављам својој жени Ружи све сврЈ *е имање, пошто је наш син потпуно обезбеђен наследством из Београда. Молим своју жену Ружу да и даље издржава своју мајку, а моју ташту, и да се у свему с њо* ме саветује. Сматрам да би било право да се и нашој верној служавци Катици одреди једна месечна помоћ кој*у ће уживати до краја свог живота, а сем тога, да јој се призна право своЈ *ине на намештај кој"и се налази у њеноЈ* соби укључујући и будилник кој*и се налази на њеном ноћном сточићу. Ова моја последња воља ... Ту је гос'н Жика морао сасвим да прекине читање јер га је глас издао. Прва се прибрала Катица:

Стара крушка под' младила се и рвог пролека, и окитила новом цветном одећом. (Снимак: > приватна својина)

Три жене су се вратиле у стан и немо застале у салону. Али то је трајало само неколико тренутака. — НаЈ *зад оде тиранин! узвикну госпа Ружа. А сад на пос.ао: Одмах ћу избацити старо канабе из трпезарије. Али прво фамилију да скинемо овде за зидова. Не могу више да их гледам, Довде су ми дошли! — А клавир ћемо преместити код прозора, као што је и требало да буде да није било оног деспота! умеша се госпа ЈБубица. — Одмах ћу помоћи милостивама. Само да упалим свуда светлос'. Ништа се не види од ових старих завеса.

Једне вечери, три недеље доцније врагио се Жика Перић из Београда. Непокретан и блед, без иједне речи, посматрао је он чудан призор: у свима собама горела светлост (без обзира на потрошњу струје). Цео намештај је био премештен. Освештани поредак је био потпуно разбиЈ *ен. Мучна слика му Ј *е најбоље говорила шта ће тек настави кад он буде занавек напустио свој дом. РАНКО СТАМЕНКОВИЂ ИЗГРАЂИВАЊЕ БЕОГРАДА ПРЕ СТО ГОДИНА ► анас се нове грађевине нодижу врло брзо и врло лако. За јеДно лето назида се у Београду толико кућа да се многи крајеви једва могу да познају. Међутим, још само пре сто година то није било тако лако. Пре свега пр'е сто година у Београду је била велика оскудица у грађезинском материјалу. У -Београду није било ни циглана. За подизање зграда употребљаван Ј *е слаб материјал, дрво и ћејрПич, и стара цигла која. се вадила из мнбгобројних београдскИх рушевииа., НиЈ*е било довољно ни креча, дрвене ге. сане грађе, гвоздених, делова, ни осталог грађевинског материјалао Један део тога материјала израђиваи Ј *е повремено, приликом зидања, на месту, а други Ј *е набављан са страие, Набавке са стране, вршене су с врло велш«им тсшкоћама,. јер Путеви нису били до (бри. Искоришћаван је највише пут Савом и Дунавом, али су зиме и велике поплаве ометале и тај Ј *евтини и најугодниЈ*и саобр 'аћаЈ *ни пут. За своје, и државне грађевине кнез Милош је набављао циглу из Аустрије,

1 ан! Је

Пожаревца, Шанца, а касније и из Сме« дерева. Земунска цигла је била врло скупа. Ћерамиде су обично прављене у Београду. Креч је најчешће печен у околини Београда. За тај посао узимани су обично Цинцари. Песак се вадио и;* ада и адица по Сави и Дунаву. Гво* жђариЈ *а, стакло и други ситнији мате* ријал добављан Ј *е из Аустрије. Начин зидања био је примитиван, примитивниЈ *и него што се да замислИти. НиЈ *е било чак ни зидарских ко« лица, већ се све преносило на леђима. Малтер се носио у текнетима и одмах се изручивао на зидове. Малтер се мешао мотикама, а постојале су само дрвене лопате. Штукатор и малтерисање било је врто ретко. Приватни грађанн правили су куће од слабога материјала и лепили их обично блатом. Такве куће биле су врло јевтине. ПРВИ АУТОМОБИЛ БИО ЈЕ — ОБИЧНА ПРЕВАРА На дан 4 новембра 1649 године поЈ*авила су се кола за коЈ *а се тврдило да могу сама да се крећу, па чак и да пређу раздаљину од двеста корачаји. Дакле, тврдило се уствари да је то први аутомобил. И кола су се заиста сама кретала на запрепашћење свих. А дивљење и запрепашћење трајало је док се није утврдило да су у колима скривена два човека кој*и су окретали точкове ... ПРВИ СРПСКИ ПАРОБРОД НА ДУНАВУ Први српски Пароброд на Дунаву појавио се 1862 године, за време кнеза Михаила. Тада је Кнежевина Србија купила Ј *едан реморкер искључиво за војне потребе. Али је овај брод у исто време морао да служи и као кнежева јахта. Био Ј *е наоружан са два топића, који су јако личили на прангије. Отуда се у многим старим војним алманасима из тога времена може пј > о читати да Србија има убојни брод „Делиград" наоружан са два топа . У самој ствари „Делиград" Ј *е био рбичан реморкер кој*и ј *е саграђен у Француској 1851 године. Овај брод откупило је 1891 године Српско бродарско друштво. Од маја 1893 пловио је, знатно преправљен. на линији Београд—Дубравица, као први путнички брод под српском заставом. ШТА ЈЕ БИЛО НЕКАДА НА МЕСТУ ГДЕ ЈЕ САДА ДВОР? /Т^есто на коме се сада налази Ју [ Двор, између улице Краља Милана и Краља Александра, око 1830 године било је пусто и подводно. Ту су Београђани ловили дивље патке. Крајем тридесетих година купио Је цео таЈ* крај Стојан Симић, виши чиновник кнеза Милоша. Он је цео тај крај уредио и на месту где је пре рата свирала музика дворске страже, подигао ј *е солидну кућу на спрат. Зграда јв била готова око 1840 године. Београђани су ову кућу називали Симићево здање. Када је на престо дошао Александар Карађорђевић, ниЈ *е имао погодну кућу у којој би становао. За први мах искористио је кућу која се налазила на месту садашњег правнОг факултета, (ту је био пре рата музеј, а кућа је срушена тек после рата). Због тога Ј *е држава 1842 године откупила Симићево здање, коЈ *е Ј *е знатно проширено, а пео герен око ње паркиран и уређен. Саграђена Ј *е и нова зграда за стражу и дежурне официре. Године 1845 у ту тако дотерану зграду уселио се кнез АлексанДар Карађорђевић. Ова зграда - прстојала је све до 1903 године када је срушена.

На насловној отрани: Београђапи са периферије полазе

на посао

(Снимак: А. Симић)

Главни тредник" Мића ЛимитшПевић * Уредник: Бошко Токин * За фотог1>афи.1е; Александао Симић * Цртеж Ђопђе Лоба- чев ★ Уоедџипггво Поенкалрова Н' Телефон 25-010 ★ Власник в излчр ^ р V пско иЗдавачкопоед^зеће А П Јовап Гаповић ★ Администвапија Де^ан ка ^ 31. Веогпал Тел. ?4-001—10 Штамиа ГНтампарија Веогпад- А П. Дечанска тлипа бт>. 31. Тромесечна претплата 70.— динара.