Коло

в пре неки ато што су и када се у ана био ва|ба, везан с рела и око.ругог нечег Јсет свадби Јограђанима а и Рушња. ?, доживели ту" како се 10 село. За ше од тога: и Железнииало милом посетиоци >ла и чезе, кого коњче, рје терете, 1ло >се осе-

почели с првом свадбом и првим комшиским двориштем, тако нису завршавали док нису стигли до најудаљенијег земл>ака, негде на другом крају села. Први радни дан, после Духова, на њивама око Сремчице, вијорили су миоги шарени папирни украси разнети ветром на све стране: они су и у већ другачију агмосферу рада и пољоиривредног труда уносили сећање на лепо проведене дуовске часове...

Горе — Млада, младожења, девер и деверуша у свечааим сватовским колима проларе крор село.

тити као најдивнији арапски хат, под оним кићанкама и украсима којима су, поред кола, тог дана били накићени коњи у Сремчици на свадбама. Сремчица нема цркве те су се венчања одржавала у школи. Но тај део свечаности се свршавао на брзину јер ј« ваљало чинити места другима. У школу би сватови долазили пошто је момак претходно свратио девојачкој кући по младу. Оосле венчања сватови одиграју коло у школском двсришту па се онда сви упућују младожењиној кући. Ту тек настаје право сватовско весеље и расположење. А како је свадби било много, појединпи су на Духове само играли. како су

Лево Доле —

И оне ће играти коло у сватовима. Пријатељице доларе на свадбу.