Коло

3

у^Уок је стајала пред једним излогом, Милена изненада зачу иза себе један мушки глас који изговори њено име. Тај, тако добро иознати глас није слушала већ неколико година, и зато сада када га зачу, задрхта целим телом. Окрену се нагло и угледа поред свога„ ндсмејано липе Драгутиново. — Гле, Милена. то си заиста ти! Изгледало је да га је овај сусрет обрадовао. Милена се насмејала кратко и некако чудно — Да, ја сам. рече она. *— Стално у Београду? - Већ две године. — Чудно. рече он. како те пре нисам сусрео. Па ипак можеш мн пружити руку. Устежући се она му пружи руку. И у тај час сети се њиховог последњег сусрета пре пет година. То је било у ходнику у црквеном суду, када су се растали. Када су изишли из суднине застали су неодлучио. насмешили се једно другоме болно^ и отишли свако на своју страну без речи, без стиска руке. — Смем ли те пратити комадић пута? упита Драгутин. Она само климну главом и продужи ћутећи. осећајући само да он корача поред ње. Једна девојчица у пролазу поздрави јс: „Добар дан госпођо Мартић'" — Па тн још увек носиш моје прериме, рече он идући и даље поред ње. Она порумени у лицу. — Да! Бил® мн Је глушо да узимам моје девојачко име. Девојка ионако више не могу бити. Али, ако ти то не желиш .. ? — Како ти тако нешто може пасти на кхамет, рече он . .. и како су прелазили преко улице, он је нежно узе испод руке, и између кола и трамваја. превсде на другу страну... Зар мислиш да се то, што си већ једном била моја жсна, не може поправити. '— Не!

Скренули су у једну тиху улицу- Из ^ветњака пред вилама мирисале су расцветале руже. — А како си живела ових неколико година? упита је Драгутин након дуже паузе. — Врло осамљено. Дајем часове клавнра и везем. Некако живим^ А ти? Он се насмеши. — Као и други сампи. Хтео сам да се понова оженим, али нисам нашао одговарајућу прилику. Ту. скоро. нашао сам једиу која би ми потпуно одговарада. Н>у бих свакако узео. Милена је ћутећи гледала у земљу, а затим рече тихо: —- Желим ти свако добро. *■— А ■ ти. Милена. не би требала да останеш сама. Још еи »рдо жлп а!

— Можда, али ти знаш како је са мном тешко изићи на крај. Он је поново узе испод руке* — Ипак, можда ћеш нрћи некога који није тако неискусан као што сам ја био* некога који ће те боље разумети, који ће умети да оцени твоју доброту и вредност, некога који је сам много ирОпатио и стекао много самопоуздања . .. Она га плашљиво погледа еа стране и виде како се смеши.

С

•— Шта мислиш, Милеиа, да ли је о томе вредно промислити? — Драго?! Он нађе. њену меку белу руку и нежно је стиште. —г Мислим, настави он, да би то била много мања глупост од оне прве. — Зар ме још волиш? запита она тихо. -— Када сам те изгу-био, Милена, онда сам тек осетио колико те волим. Више те не пуштам. Она стисну његову руку. Расцветале руже мирисале су из цветњака. А код куће Милена паде својој старој газдарици око врача. и плачући кроз смех показа на Драгутина: — Ово је мој муж. мој драги муж . .. Н МАЈ СТОРОВИЋ

— А, тако ти дакле?! — дрекну кнер љутито. Погледа Милош жута и испијена лица болесника, загледа угоједог лекара на довикне Амиџу: — Дедер, синко, нареди 25 батина овом лоиуиЈи!

имо, шта ти заираво мислиш о сновима? Сима који је читао новине, прогуиђа — Снови долазе од стомака. Али Мира, његова жена. није се задовољнла овим објашњењем: — Ми смо синоћ имали за вечеру само хлеб. сир и чај од јабука. Немогућно је да би човек тиме себи могао покварити стомак. Само ипак саМ нешто ружНо сањала . . . Хоћеш да ти испричам свој сан? — Ах. знаш, то ти је увек једно ге исто- Човек пада с торња или стрји наједном само у гаћама на улици или види бисере. што би требало да значи нован . . . —- Слушај само, овог пута сањала сам нешто сасвим друго. Сањала сам о младрј жени која је веома волела свота мужа . — Вероватно си синоћ исувише д^го читала свој љубавни роман! прекине је Сима. и настави да чита новине. — Муж је такође уверавао жену да је воли. настави' Мира без узрујавања. Али једнога дана упознао је у канцеларији неку депушкасту колегиницу. Звала се Маргот. — Како? Запита Сима и спусти новиие. — Маргот. Свакако да то није њено право име, али свеједно. Витка девојка, риђе косе. Мени се чинила ружна, Јер ми се риђа коса не сви1)а. А теби? — Зашто не, то јест, овај . хтео сам рећи да ми се не свиђа. Наравно, да ми се не свиђа. не никако. — Но, дакле: та Маргот банила је око иа мужа. Али чему да ти то све причам. Снови те не занимају. — Прича] само. рече Сима Неки ме снови ииак занимају. Тако рећи из научних разлога. Причај само даље! — Добро. Сањала сам како су њих двоје из дана у дан обилазили једно око другога, добацивали себи значајне погледе и како је муж све више подлегао чарима риђокосе Маргот. Он није ни слутио да је осим њега имала и неколико других пријател>а, којима је на посве сличан начин завртела главу. — Откуд то знаш!? . . . Овај, хте,о сам рећи, откуд си то могла сазнати у сну? — 0. посве једноставио. Био ]е наиме неки Пера, такође колега тога У1ужа. И с њиме је била у вези, па је Г1ера ускоро постао љубоморан на другога, који је већ био ожењен. Пера је. нанротив. био нежења. Једие вечери видео, је тај Пера тог ожењеиог човека, како седи с Марготом у скровитом углу баште једне мале кафане. Седели су припијени једно уз друго. а муж ју је обг^лио око врата, нагло се окренуо и пољубио је, јер је мислио да их нико не види Све сам то потпуно јасно видела у гну, па ме при томе мало заболело срне. јер сам помислила на сиромашну жену тога неверног човека. Она га је тако волела да никада није посумњала у његову верност. Одмах затим. пробупила сам се . .. Сима је опет буљио у новине и ћу тао. али очи му нису прелазили преко релака. него су укочено гледале у једну тачку. — Чудан сан. рече он најзад. Али жена после тога није ништа сазнала о тој — ренимо: о том глупом неверству свога мужа? — Да. дознала је Пера. други Марготин љубакник, испричао јој }е то. Приметио је да је његов друг иначе

верна душа и да би му његова жена требала опростити то — глупо неверство. Свакако се више неће поновити. —. Дакле. тај је Пера био посве поштен дечко, рече Сима. Него, знаш шта. Дођи данас пред мене. Изићићу

мало раније из канцеларије, па ћемо у биоскоп. А после, ако буде још отворено, иоћи ћем* на сладолеД. Хоћеш ли? Она га погледа сва сретна и пољуби. РАНКО СТАРЧЕВИЋ

Шторисћег^у&анекаоте

ШТО СКЕРДИЋ СИГУРНО ЗНА Др Јован Скерлић често пута имао је прилике да осети како је тешка и неза« хвална ствар бити критичар. Нарочито је имао незгода са неким младићима, који су сматрали да су „бртодани" песниии и страховито се љутили што је ои њихову вредност стављао на праву меру, Када је један од њих у друштву сусрео Скерлића. нун јеткости му је добацио: — Господине Скерлићу, како ви можете да критикујете песме, а нисте сами ниједну строфу нанисали? - Драги младићу. — насмеја се Скерлић. — па на то вам могу б-ар сасвим лако одговорити. Ето. видите, ја не могу да снесем ниједно јаје, али ииак зато знам које је —- мућак! ВЛАДАНОВ СИН Др Влалан Ђорћевић много је очекивао од свога сина Милана који је заиста био врло талентован. али нажалост рано умро. Течном припиком чуо Владан како му сина претстављају v друштву: — Милан син Влалана Ђорђевића! Влалан се насмеши и приће са рећима: — Па докле тако. Милане? Стално тебе претстављају као мога сина Кад ћу дочекати да мене претставл»ају као твога опа? КНЕЗ МИЛОТН У БОЛНИПИ Сазнао кнез Милош да лекари V болнини слабо поступају према болеснииима и пође да се сам увери Почео заобилазно да испитује лекара. а оваЈ стаде да се жали како је много болесника. да су пргави а и од велике ште те за државу. Кнезу би јасно да би доктор желео да има што мање болесника на врату па ће му тек тихо: — Чиниш 'волико. један шприц и један мање на терету! — Мнрго пута ја тако и радим! издаде се лекар.

ТАЛИР ВИШЕ ... Фридрих Велики заводио је у својој војсци разие реформе, често пута несхватљиве за оно време. Тако например донео је закон за војнике своје гарде, према коме се ови не могу женити ако им жеиа не доиесе у брак 30 талир« мираза. Једног дана, међутим, јавио се Фридриху Великом на рапорт један од његових каплара. Молио га за дозволу венчања. ,,Има ли твоја будућа жена тридесет талира?" гласило је прво питање овог Великог војника. Каилар је одговорио сав радостан: „Да, Величанство! Она има чак тридесет и један талир!" ВЕЛИКА ТАЈНА Ханс фон Билов дириговао је у Мајнингену. Једна певачица која није могла да не реагира на неколико примедби -диригента за време пробе, пришла му је доцније: „Шта значи то? Ја сам најзад велика уметница!" Билов је одговорио: „Врло лепо, ја ћу чувати ову тајну". ПОУКА ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА Јапко В>еселиновић је готово рсдоино заборављао да понесе собом шибице. Кад би хтео да припали на улици циГарету, захмолио би првог пролазника који наиђе за „мало ватре" Једно Јутро, но свом обичају, стајао је пред Коларием и посматрао свет који прола* зи и жури за-својим пословима. Дошла му воља да иуши и замолио неког старијег госиодина да припали цигарету. На Јаиково изненађење овај је из»адио десет пара и љубазло их пружио Јанку -— Ево изволите, иа купите тамо п,реко иута у трафиии. И ја их тамо узимам! Јанко је запрепашћен стајао на улици са десет иара у руци и забленуто гледао за господином који се у гужви изгубио. После је причао познанипима: —- Ниједну лекиију у живвту нисам тако брзо разумео као ову. Али ми јв и била добра поука! ГРАФ ПЕПЕЛИН НИЈЕ БИО ДИПЛОМАТА Када је граф Ценелин постигао светску славу изградњом своЈ*е ваздушне лађе, упитали су га из Берлина, не би ли хтео постати немачки послапик на једном европском двору. Цеиелин је одбио поиуду са образложењем да нема дипломатских способности, јер ј *е читавог живота био самовољан и отворен. ИМА ЈОТТЈ ВОЛОВА... Чувени хемичар Либиг био Ј *е познат нарочИто по с.вом залагању за модерно сточарство. Једном приликом у свом предавању о новим пољопривредним мерама у циљу п^авилие исхране говеда, изнео је један нов план, који је изазвао прилично живахну дискусију. Либигов предлог био је иападнут са више страна. Дискусији није било краја Да би завршио насталу свађу. Либит је устао и узбућеним гласом довикнч-о: „Господо, хвала Богу, још има воло'•> ва. који ће мој предлог поздравити!" N Овај добри човек иије могао довољно да се начуди зашто је питавз сала прснула у грохотаи смех Оско и екингм зе го ива Зими се крупне уштеде дрва и угља постижу готовљењем ,јела за двап дана. И хлеб се боље држи у хладним данима.' па ое ређе пече, обично два пута недељно У топлим мееепима тело ее бозо поКвари Али кориено 1'е и лети калгол те могућно стт п-^мпти чпану за два пана Гот)иво 0р ште.пи и ако ее и;звесна јела учола зготове уз оучак -за јелан дан. па сутпа на бпзину само докувају. Татсо је добро поступати нарочито с месом а. и друга, се гела сигурније чувају од квара. Л ковисно Је ако се може у ложељу гшескочити један дан недељно употребом хране која се једе у пресноме стању или сува. Становници београдске. петгр-.м-чпе •> избеглице гго селима очуваће ?ело скувано за два дана на тат начин што ће га спустчти у дубину бунара за воду. где је н лети довољно хладно. А јело зготовлј Т го по ггодие и без тога се добро одржи 10 сутоа Где стма подвума. врло корисно ће сваком послужитП место ледњатса. (ЗТП 3).