Коло

&&0ЛА4& 0* ЗС(4'14'Н'&Ф44>?

Као и многн други млади људи, ја сам такође био ревиосни и заинтересовани посетилад честих послератних телепатских и кипиотичких ириредби. Убрзо сам схватио нашта се, у ствари, своди „телепатија" ове врсте те сам ускоро, у гимназији, на једном часу фи$ике, и сам отпочео с демонстрацијама. Открио сам тако многе ствари. али се нисам задржао само на томе. Доиуштао сам, на пример, да мноме господарн извесна одређена дичност, са контак том, или без тога. и да за све то време вршим механичке покретеОд овога нисам правио никакву тајну. Годину дана касније — било је го у једном возу којим су бечки ђаци ишли у Шведску — посматрао сам како један студент врши колективну сугестију. То јв, разуме се, била друштвена игра, тада јако омиљена. Рекох у себи. да ћу све то и ја извести. То сам, убрзо, заиста и постигао. Адгажовао сам јелну жолегиницу и умолио је да прекрсги руке. Затим јој рекох да их неће моћи раставити кад ја будем избројао три. Она то заиста није могла. Пређох у друго одељење воза. Изненада приметих да ме колегиница, још увек скрштених руку, тражи. Заборавио сам. иаиме, да је разрептим везе. Простодушна, она ее узалуд мучила да „раскине окове". Једна једина реч била је сасвим довољна да опет постане слободна ... У том тренутку приступи ми један младић и рече да због ларме у возу нс може да спава- Загледао сам му се у простосрдачие очи и рекао: „Пок-у,шајте јога једном и одмах ћете заспати". Како је сео на своје место заспао је. ИдуКег јутра његове колеге имале су иријатну дужност да га дрмусањем разбуде Покушао сам нешто касније да извршим демонстрацију хиинотизма, у присуству лекара. Пошто сам једног господина, „претворио" у пса, нагнао сам га, уз грохотан смех присутних. да лаје. Човек је чинио устима такве покрете жао да заиста хоће некога да уједе. Једну младу девојчицу натерао сам да »,бере пвеће" с пода. И она га је не само брала, већ је сваки цвет понаособ именовала, опијјући се његовим мирисом. Нешто слично гледао сам и на биии. натно касније — тада сам већ био доктор философије и стручњак за психологију — седео сам у једном научном институту и. као асистент, држао курс о хипнози и сугестији. Међу слугпаодима била су и три почетника. Поновисмо све експерименте који омо1Гућују да се може мењати један спис И з аиста, експерименти су потпуно успели. Тиме листа „хипнотичких сенза лја 44 није исцрпена. Причале су се бајке о томе како се ноједини злочинци успешно служе хипнозом за остварење сво.јих намера Тош 1895 године, психолог Прајер об|авио је случај једне жене која је напустила мужа и депу. да би могла пратити једнога човека. који ју је својим „тигровСким погледом 44 опчинио и потчинио потпуно својој вољи. уништивши сасвим а&ену индивидуалиост. Како би га видела, несрећна жена постајала би бледа; израз липа би јој се укочио. р.ке би постајале хладне као лед и механички се иснружала прсма њему. Немоћна да му се, било чиме. одупре. она се морала покоравати свим његовим наредбама. Сам сам прочитао у новинама три ИриЧе из свакидагање криминалне хронике у којима се говори о томе. како су разни преступници успешно искоригаћавали хипиозу за своје мрачне и Злочииачке циљеве, По првом сл^ чају иепознат човек хипнотисао је једн^га лутника у купеу и узео му новчаник. Успаваног путника мопали су прен ^ти у лудиицу, 5ер га нису могли пробудити. У другом случају, неки Индијанац толико те опчинио својим пронипљивим погледом једнога благајника банке, да му је овај два пута исплатио ра«мењени новаи за једну исту кпупну новчанипу. Политгита је ухватила Индијанца, који је убрзо погато је постигао з$Иљ, изгубио то својство очију. Трећи Је случај био нарочито интересантанг гу је била остварена потпуна опчињеност

душе у • експлоататорском циљу. Један угледан лекар из АустралиЈе приметио је. на своје велико изненађење. да га његова. дотада мириа и послушна. кћи . страшно мрзи без икаква повода с његове стране* Убрзо после тог открића, он доби писмо у коме му се саоиштава, да ће се расположење његове кћери опет поиравити ако остави одређену суму новаца на означено место. Лекар је у почегку мислио да иеко хоће да искористи тешко сђгање његове кћери и није реагирао на иисмо. Идућега дана, међутим, кћи га је без икаквог повода напала ножем. Два дана доиније стиже и друго писмо од истога изнуђивача; писмо је садржав &до много претњи и претсказивало све шта ће девојчица даље радити, Пошто се све го Заиста и испунило. лекару је пала уочи подударност измеђИу поступка његове кћери и навода у писму. Отац је наложио једноме детективу да мотри с киме се састаје његова кћи. Није се. међутим, могло доказати да она одржава везе било с ким. Али се случајно открило да је један лекарев пријатељ, такође лекар, опчинио девојчицу на гај начин што јој Је за време једнога погледа шаиунуо речи хипнозе у ухо и после гшсао упењивачка писма Када су га ухапсили. код девојчице >се није више ништа сличио појављивало. Када хипнотизер за време транса шапне таЈансгвене речи хипиозе личност која треба да буде хипнотисана (тико да у томе тренутку. без обзира на број присутних, нико други не може бити хипнотисан) онда се го зове затварање. или , одбрана (с1а8 бреггеп). Ако је нека личност на неки други начин хипнотисан. онда то лице треба ио правилима хипнозе* опчиниги. или. ако је наир. успавана. разбудити Ја сам, имак. успевао да декажем на особама које је мој профегор „затворио" да се одговарајућом добром вољом може усиети да се и та лииа ослободе. туће.г утицаја Онај ко стварно Негато хоће, не треба да употребљава реч „немогуће". Ја сам увек имао обичај да неитто по неколико пута пробам ире него итто оио проблематично огласим за немогуће. А тамо, где ја сам нисам могао предузети експерименте. указивао сам јавно на њихову неоиходност. Нешто стварно задивљавајуће доживе^ сам с такозваном индиском хиннозом, тачније сугестијом. Најобичније покушаје чинио сам још као гимназист. Безброј пута захтевао сам од некога друга из школе да замисли неки број који сам скоро увек погађао. Док је он смишл>ао број. ја сам га одлучно носматрао са жељом да замисли баш онај број, који му ?а намеравам рећи. Нема сугестија се тако испуњавала. Пре извесног времена упознао сам једнога господина, који је индиском сугестијом владао у толикој мери. да се и мени чинила необичном. И овога пута, ^твар је третирана као друштвена игра. Експеримент се сводио на ово. Једио лиие морало је да напусти собу. Погађали смо заједно шта ће радити када се врати натраг, ма да му ејико од нас неће рећи ни једну реч. нити дати било какав миг По повратку, удал»ена личност морала је дозволити да јој хипнотизер иеколико тренутака немо гледа V очи, То је увек функционисало. Један је по заповести узео чашу хладне воде из ф лаше која је била на туђем столу. ма да је пред њим стајала свежија вода. Упитан загато је то учинио. рече: „Не знам. ваљда зато што је вода билас вежија" Он је. дакле, уо : браж^вао да постуиа ио еопственом потстицају, мада је стварно радио под утииајем сугестије. Слично је било и у другим слу^атевима. Нацослетку, јавих се и за пробу. Тек што сам догаао до врата. осетио сам несавладљиву тежњу да се. попнем у своју собу (сцена се одигравала у гостинској соби једног пансиона у Алпама). и узмем иагарете. Одмах сам помислио: то је деЈство сугестије, која продире и кроз врата. Треба да узмем пигарету из кутије и да је припалим Пошто ми је кутија била празна. морао сам најпре купити цигарете. Помислио сам: онемогућићу им да уживају у овом. Телиоставно нећу изићи напол>е. Ипак сам го учинио да им не бих по

кварио расиоложење — тако сам уверавао себе; уствари, изишсО сам зато што Је индијска сугестија била Јача од моје воље. Када ме замолише да дође«! у собу, одговорих да знам гата треба да радим. Објаснише ми да то није тачно. Тада пођох на евоје место с речима: „Ако, дакле, није тачно, онда могу мирно да запалим цигарету 4 \ Када је извукох, разлеже се снажан аплауз, коме се прикључи и мој хипнотизер. Било уговорено да ја, кад дођем на своје место, запалим цигарету. Пошто ово нисам поменуо, моје иначе гачно тврђење, да ми Је експеримент био унапред иознат. оспорено је. У сваком случају. моја способност да одмах осетим сугестију није ми ништа користила. Ја сам јој, ипак. подлегао. Када је тако нешто било могуће, држим да су могуће и друге ствари. Један познати послератии „телепат 64 направио је следећи експеримент. Неки младић, студент испричао је за време сеансе. да му }е мати послала једну гуску, која је тада било врло ретка птииа. Идућега јутра студент је донео хипиотизеру пола гуске као „добровољни поклон", У ствари. младић је извршио налог неме сугестије. Ако узмемо да ово није учињено просто из експерименталних, већ из егоистичких побуда. смемо се упитати зар нисмо сви у опасности да постанемо шртве нечије зле воље? Зар нам нису погребни добри и сигурни пријатељи, који ћ« иам лати супротну сугестију, ако смо већ изложени страним и злим утипа јима? У ствари, хипнотизам, једна област модерне психологије, постао је у последње време добро проучена и испиТана научна дисциплина. чији научии облини не могу бити описани с неколико речи. Експериментална истраживања на људима и животињама показала су ла су хипнотичким афектима нроизводи промена активности у свим

телесним органима и нервном систему« Може се утицати како на срце, крвие судове,та ко ина плућа, стомак, црева, бубреге и унутарње жлезде. Хипнозом се, наравно, још лакше може пореметити воља, способност критиковања, способност памћења, као и све друге душевне функ^ције. Лакомисленим експериментима, који су данас ©абрањени, може се нашкоднти телесном и духовном здрављу толико, да је. понекада потребно дуго психотераписко лечење, да би се све рђа« ве последице отклониле. Темељно познавање психологије и ираве психопатологије потребно је, да би се моглв разумети финесе и реакције симптоматологије хипнотизма. Ово није лако постићи кроз лектиру најбољиХ ла о хипногизму. Потребне су темељне студите. темељна изучавања свесних и потсевсних душевних стања и дугогодишње бављење хитзнозом и другим граиа« ма модерне психотерапије. За хиироти« зовање једнога лица потребне су одре* ђене 1- »етпоставке. Није лако помоћу хипнозе продрети у дугау ]*едонга здравога човека, ако се он због извесних унутрапгњих. или спољагањих обзира, суппоставља хипнози. Ради умирења бојаживих дугаа мора се нагласити. Да сваки дубоки поглед не означава хипнозу. нити је свако липе тако подложно хипнози. Ипак. при свима оваквим тврђењима препоручује се обазривост. Она ће бити тачна само онда. ако се као и свака сверочаиства, 3 'аснивају на доказима. Дубока хипноз,^ не постиже се тако брзо као гато се то обично узима. А само је у таквој хипнози могуће извођење преступа. Оваква хипноз« може се остварити само одређеном техником у току дугог упражњавања. При обраћивању сличних случа]ева утврдио сам, да су зато потребне нарочите духовне диспозипије и повнгаена склоност за сугестију. Да бисмо се сачували од нежељене хипнозе потребно Ј *е Да познаЈ *емо техниггу сугестије и не подлежемо сваком сугестивном ш^ггутању, првом стадијуму хиннозе. Потребно је да увек упитамо за савет сво1*у злпаву моћ расуђивања. л-р л. м.

БРЗО РАЂАЊЕ И ЈОШ БРЖЕ ПРОПАДАЊЕ ЈЕДНОГ ГРАДА Пре двадесет година откривена су у Врансвалу нова поља дијамаката На вест о томе појурили су са свих страна копачи дијаманата тако да их је ускоро у томе крају било перко тридесет хиљада. За њима је погало све оно гато мисли да ће моћи негато да заради од копача. Тако се на једној тачци скупило 140.00 дугаа. За неколико 3 * месеци постао је грал ГрасфОнтаЈН .. Посао је силнд напредовао и за годину дана извађено је дијаманат^ у огромној вредности од неколико стотина милиона пинара. Међутим. већ две године касниЈе нродукција је сиала на половину а отада је из године у годину била све слабија. Некада богата дијамантска пол>а била су испра-жњена и сви- напори да се нађу нова лежишта дијаманата пропадали су. Рад је морао бити обустављен -. И тада је пеаесет хиљада белаца и деведесет хиљада урођеника колико их је свега било у граду Грасфонтајну, почело да се расељава Бекство из краја у коме вн-ше нијс било зараде изведено је тако брзо да је град скоро за неколико месепи опустео. С^да су дугачке улипе потпуно празне Напуштене куће полако пропадају Биоскопи. позориппа и друга многобројна места за р^зоноду затворена су и осуђена на пропаст као цео напуштен град. Отворено ј *е још свега неколико малих радњи у којима се могу купити најпотребније стварњ Јер у граду је ипак остало. неколико стотииа несрећника. који упорно верују да ће наћи у томе крају јога које налазигате дијаманата коте ће им донети срећу. богатство. Ти људи још увек рију, ко-

пају по већ разривеном терену, али оно што они иалазе претставља тако малу вредност, да од тога не могу ни да живе. . Стварно, некада велики град Грасфонтајн вигае не постоји. Остаће ње» гово име забележено у историји Ј *ер је постао такорећи преко ноћи, а исто тако се и у^асио за неверовагно кратко време.. * Досада историја није забележила ниједан овако велики град са тако краткиМ веком'

ЗБИРНЕ ПОШТЕ Чули сте толико пута да постоје и збирне погате! Да ли вам ј *е којн пут пало на ум да се запитати гата унраво значи тај израз? Новчани промет ниЈ *е јеДнак код свих поштанских установа и каса. јер су негде веће уплате а негде исплате. Према томе има пошта којима новац недостаје. као што има пошта код којих би се због малих исплата новац нагомилавао. Због тога се.ч у интересу што боље и брже поштанске службе, сви вигакови повлаче оданде где их има, а гааљу тамо где је новац потребан Свакој погати одЈЗеђена је према месним 1 приликама сума кој'у може да држи V својој каси. Вигаак ггреко ге суме погпта има свакога дана да шал»е каси која је за то одређена Због тога су све поште подељене на обичне и збирне. Збирнр с\ оне које прикупл>ају новаи и шал>у га поштама коЈе га немагу у ловол>ном износу. Збирне поште по правил\" се налазе V местима где се налази Народна б;шка али њеие филијале нли где има филиЈ *ала Погатанске гат^диоииие Кико су на овај начин свакога дана v промету врло велике суме ппописан 'е нарочити правилник за " 7< >штанским новце