Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Ту су и старци, који оценом мудрога суда Знају понајбоље ценит’ њихова витешка труда. Ту je на среди престо дигнут за славнога цара. И да те поглед ока о том ни часка не вара : Ено ти повише стола двоглавца орла и круне. Десно и лево видиш поносне птице пауне, Где се окрушени лепо на врху од кринове гране, Сунцем осветљени, љубе два и два са обадве стране. 30 Милице царице славне знамење то je и штито, Ту je на угледу свима да није ни тајно ни скрито, Да нам je она потбмак Немање рода славна, Убаво Пауне коме сред Косова поља равна Столица беше. Па кад се Стевана, оца љубимца, Угаси лоза смрћу Уроша царског јединца, Онда се Милиции отац узЛазара садањег цара Узе о старој слави Немање дома да стара, Те се и онај знак окруњене љубави свете Тако са благословом сада над Крушевцом сплете. Престолу то je са стране, где царе са царицом седа. Али са залеђа слнка види се другога реда: Орао бели у зрак узлетео поносно плави Крилату змију носи у канџама својим и дави. Знамење ово je борбе крста са демоном пакла, Кога je грамзивост гадна на Лазара државу макла. У том и. отуд од града фанфара се заори јека. Настаде жагор и шум, и зачу се оружја звека. Сјајном окружене пратњом госпође царскога рода Боришту иду, а с њима светла и прва господа. 50 Млађани царевић Стево, дивно наочито момче, Први кроз редове дуге скупљена народа промче. Домаћин млади и таман Слободан школе и књиге: Госте удвбрити миле, пријатније сад су му бриге. Очима пратити хитрим беше лепота и дика Госпође светле и лепе и пратњу од узор војника. Царице браћа славна и зетови ту су јој мили: Веиац од днке и славља сјајни око ње су свили. За њима Шајновић Дамјан й неустрашни Марйнко, Матија брзи и Ђура Орлиь и с приморја Динко, 60

110

Косово vu. Бориште.