Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Нису, већ увек хитро играју ко на ташйру, Јања je прозван од свију: „Од Сврљига гурави Ћела.“ Снагом je ипак јачи од опака друштва му цела: Челик у костима носи а ударцем стену обара; Таким га начини, веле, некаква вештица стара. 290 Он сад и Милоша лепо дочека, али му скова Заверу одма за зло, мислећн биће лова, Ценећи биће блага пуста из Цареве хазне, Јербо се царским послом кесе не путује празне. Прилика овако славна скоро с’ указала није. Намеру своју од друштва окорели грешник не крије. Па и пред Милошем самим бестидно сада и дрско, С дружином договор гради, дело извршити мрско. Докле му дворбу чине и клањају испред њега Они проценише коња, оружје и витеза свега. 300, Богата hapa биће, мисле, и уздано тврде, Па се рад шьена унйпред безобразно псују и грде. Јадници! како мало о ужасу кобноме слуте! Како he сами, жртвом поста™ освете љуте, Када их српски соко започне грозно да гњави, Без сабље кад их стане рукама голим да дави, Да се без рйна и крви сваки у прашини ваља : Поганом таком крвљу јунак оружја не каља. Они не слуте нити злогласни жмирави Ћела, Да их je судба најзад страшну свршетку снела. 310 Обилић, који знаде разговор сваке тварке, За кога никад нема обмане нити варке; Разуме одма. шта му жгадија она спрема, Па задовољно смишља како he да их лема, На згоду кад му дођу и под јуначку му руку: Јагањци јадни у чељуст жедноме крви вуку. Мирно и спокојне душе Милош у посте,л>у леже. Остаде Јања и даље да заверу паклену реже. Страшна je била и скрита копреном црне тмине Ужасна она ной без мира и своје тишине. 320 Шкргут од зуби и ропац страшнога смртнога часа Испуни њу док цела погана изгибе раса. Имаде доста посла и нопорна сву ноћ рада

Косово V. Завера против Милоша.