Краљевина Србија : нови крајеви : географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа

3380 ВРАЊСКИ ОКРУГ

Сурла (зурла), подужа свирајка, на дну раширена.

Гоч, то јест, бубањ.

То су инструменти које носе 'Ђорговци (покрштени Дитани).

Дудук, дугачка свирајка.

Штупељка, мала евирајчица, и

ајде с мешином, као и по другим местима.

Слава се слави у врањеком округу, бабо и пио другим местима. Неки славе један пут у години, а неки два пута,

Од прича у врањском округу поменућемо ове две:

Страшна летва

На десној страни моравској, у Нлисури, у халару села Душљана, има много каменова који стоје усправо, као какве пирамиде. Једна така стена из далека јако личи на оне статује које представљају грчке богиње. Тај камен зову мештани Мома (девојка), а Арнаути су га звали Џепа (девојка).

Мештани о тој каменитој моми (девојци или џепи) причају ово:

Горе по брду, лзвад места где данас стоји каменита Мома, по камењу, било је село. Из тога седа људи су слазили на Мораву да захватају воду. Њене и девојке обично су на Морави белиле платно и прале рубље.

Поред Мораве ишао је од памтивека царски пут, који сви сада познаје.

Девојка једна сиђе на Мораву да бели платно; за њом пође од куће и мало куче, које је она врло волела.

Девојка је белила платно, а куче се играло, па најпосле, кад угреје врућина, завуче се негде у хлад п летне.

На један мах девојачка мајка, видевши из далека турску војоку, завиче ћери својој да бежи кући.

Девојка сабере платно; метне га себи на главу и пође, али ов сети кучета, које је веома миловала, и стане вабити га.

Нестрпљива мајка учеста викати ћери да бежи, а ћи, измичући, често се оевртада и застајкивала, да би довабила куче.

У једном таком застанку мати смотри ћер да не иде; па, мислећи да се она осврће да гледа војнике, цикне и прокуне је тешко: