Краљевина Србија : нови крајеви : географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа

ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 381

Е: до нашега другога рата, у Куршумлији није било више него три

(фрбина; па и за њих се готово није знало да су Срби.

По својој прилици, тада се је и име Љеле Цркве заборавило, а никло име Куршумлија, како неки веле, од тога што је црква Овети Шикола била покривена оловом (куршумом).

На Куршумлију је, у старо време, ударао онај пут који је од Дубровника (6 мора) ишао на Пазар, преко Ибра и преко копаоничких коса низ Топлицу на Прокупље 5 Нишу, и даље на Совију Е Дариграду.

Тај пут је ударао на ова места: (в0ј Бог, Цековиће, Врацчеве (црква), Хрватску, Вељуће (овде је прелазио преко Ибра), Камен, Остраћ, Симчилште, Обаде, „Лескову, Бело Брдо (овде је прелаз преко планинескота била), Влашке Равни, Ђерекаре, Горњи Левић, Трећа, Мерћез, Пачарађу, Сенову, Перунику и Станце. Одатле тмавском реком у топличку равницу.

У Отанцима се још види нешто мало старе калдрме.

Од Куршумлије пак ка Прокупљу пут св тај држао највите саме Топлице.

А од Шрокупља, идући к Нишу, могао је хватати више у лево, ако пије ударао на Градиште, ад је оно било онако велики град, како се данас само прича.

Тодине 1877, Декембра 12, већ бише крвави бојеви између српеке војске п турске на утврђењима око Куршумлије. Турци бише стерани у Куршумлију; 18 Декембра они се повукоше из ње, и заузеше висове самоковске, на десној страни Косанице.

рпекој војсци старешине беху: потпуковник Стеван Банимки; мајор Илија Ц. Живковић; п капетани : Милач Стојановић и Лазар Павловић.

(Одликовали су се у бојевима: поручик Сима Петровић ; четовођа „Арсеније Златојевић,и капетан Илија Цветковић.

Тодине 1878, последњих дана месеца, Августа, први пут бон видео Њуршумлију. Тада сви њени житељи беху војишци, и тек нешто дошљака. Јазиваше ми да у целој вароши има само једна