Краљевина Србија : нови крајеви : географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа

ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 109

Коња нгра, под гору зелену. Играјући у ноћ улегнули.,

Туј говори Краљевићу Марко: „0, Огњане, мил сестричићу, Куде ћемо к ноћи поћивати Одговара Огњан, дете младо : Мили ујко, Краљевићу Марко! Да ноћимо у горе зелене: Зелен' трава — свилена постеља, Ведро небо — шарени јоргани! Товори му Краљевићу Марко: „0, Огњане, мио сестричићу! Хајд д'идемо у Латина града, А оному краљу латинскому.

Туна ћемо конак да нађемо.

И одоше краљу лативскому. Далеко их краљу упазно,

Од близу им врата отворио. Прелеп ти су конак задобили ! Најпре служе жежену ракију, По ракију господску вечеру,

По вечере оно вино рујно.

Кад почеше вино да сп пију, Искочила за чудо девојка!

Сама се је свећа угасила.

Она светли као јасно сунце,

И служи им опо вино рујно. Кад је Огњан видео девојву, Једнак дете ману да вечера. Таг говори Краљевићу Марко: „Тако т' Бога, краљу Лативине ! Можеш ли се сету досетити, Межеш ли се чуду дочудити: За што млади Огњан не вечера 7 Краљ Латинин Марку одговара: „Не могу се сету досетитаи,

Не могу се чуду дочудити,

За што млади Огњал не вечера. Ондај вела Марко Краљевићу: „Огњан хоће ћерку да ти проси!.