Кроз сјај и сенке рата

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР СА КРАЉЕМ ПЕТРОМ.

По доласку са заробљеницима у село Звезд (било их је око двадесет), послао сам извештај о раду и предао заробљенике мајору Стевану Вилотићу. Дошао сам у чету и легао да се одморим. Нисам ни два часа спавао, пробуди ме ордонанс. Зове ме командант батаљона. Јавите се телефоном команданту пука, дочека ме командант батаљона и даде ми слушалицу. Командант пука ме известио да ме тражи командант дивизије. Команда дивизије ме веза са армијом. У армији ми рекоше да ме тражи Врховна команда. Ни слутио нисам шта he се догодити кроз неколико секунада. Краљ Петар ме је телефонски унапредио у чин поручника. Добио сам везу са Врховном командом. Рекоше ми да сачекам везу.... Кроз слушалипу чух старачки глас: Ало Звезд... Јесте, Звезд. Ко је на телефону?... Потпоручник Маџаревић. Ко је тамоОвде Петар. Који Петар презиме? Краљ Петар... Био сам изненађен. Изволите, Ваше Величанство!... За показану и осведочену храброст приликом