Кроз сјај и сенке рата

за раме наредника који је командовао, упути га у строј и поче сам да командује. Сада се из групе непријатељских војника издвоји други наредник и приђе мом нареднику Станиши Глишићу. —• Молим вас, јели ово извршено под вођством вашег поручника Маџаревића? . . . Ја сам се насмејао. Приђох и уперих му револвер у прса: Шта сте хтели? ја сам поручник Маџаревић. Њихов наредник клече на колена, састави шаке и поче да моли: Не убијајте ме: Говорите, зашто вас интересује моје име? Читан нам је бефел (наредба) о вама поводом вашег ранијег прелаза преко Саве код Новог Села. Уцењени сте са педесет хиљада круна. Молим вас, немојте ме убити! Револвер сам спустио у футролу. Идите у строј! Разумем! дигао се и пошао натрашке ка својима, молећи ме стално да га не убијем. У’ постројавању и пребројавању прошло је преко пет минута. Изгубио сам из вида да дам уговорени знак о завршеном раду на Ади. Командант пука умало што није наредио нашој артилерији да отвори баражну ватру на Аду, мислећи да смо заробљени. Ово ми после саопшти капетан Живојин Јовановић (звани Жика јаре), командир наших претстража према Ади, који је обавештавао команданта пука о току борбе на Мишарској Ади.