Кроз сјај и сенке рата

ПРЕТСТАВЉАЊЕ КОМАНДАНТУ ПРВЕ АРМИЈЕ ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ

Неколико дана по повраћају Мишарске Аде, наређено ми је да одем лично у Ваљево. Хоће да ме види команданит армије војвода Живојин Мишић. Војвода ме је дочекао у своме штабу и питао ме о пореклу и школским квалификацијама. Нарочито га интересовао наш прелаз преко Саве код Новог Села и на Мишарску Аду. Рекао сам му све. Данас ћете бити мој гост. Хоћу са вама да. ручам. Хвала, господине војводо! Молим вас да ручам код сестре. Она је удата овде у Ваљељву. Добро, идите сестри, одобри ми војвода Мишић. Истог дана Врховна команда из Крагујевца затражила ми је најновију моју фотографију. Хоће да ме виде. Звали су ме и лично, али је командант дивизије известио да је мој повратак у чету неопходан. Ово је било оправдано, јер би то „путешествије" трајало неколико дана, а моја је чета била на претстражи са једним младим и неискусним потпоручником. Зато сам се одмах још сутрадан вратио у чету у село Звезд. За повраћај Мишарске Аде похваљени су само стварни учесници и фотографисали су нас по наређењу врховне команде, како би остао видан прилог нашој историји из светског рата.