Кроз сјај и сенке рата

52

ната. На овој планини батаљон коме сам припадаоодређен је у пуко-вску резерву. Моја је чета била. у биваку поред пуковског штаба. За време подизања шатора чу се пушкарање код наших претстража. Нас у резерви ово заинтересова. Шетали смо гребеном Чичевице: ађутант пука, поручник Грујица Богдановић, пуковски свештеник и ја. Посматрали смо равно Косово Поље. Непријатељ је био далеко и нисмо га могли гађати. Испред шатора команданта пука, крај ватре, лежао је наш војник са великим завојем око врата, поред везаног Арнаутина. Одакле вам овај Арнаутин? упитах војнике поред ватре. У том тренутку појави се из шатора командант пука: Покушао је да закоље овог нашег војника са претстраже. У последњем моменту су га спасли. Војник који је чувао Арнаутина причао је, пошто рањеник није могао да говори: Упутио га командир стражарског одељења по воду у оближње село. Сачекало га је неколико Арнаута и почели су да му отимају пушку. Он је стао да нас дозива. Две стотине метара далеко било је наше одељење и чули смо његове јауке. Када смо притрчали, пушку су му били отели, и нехотећи да га убију из пушке, почели да га кољу његовим војничким ножем, који је био прилично туп. Нису ни слутили да се ми налазимо у близини. Када смо притрчали, видели смо баш овог (показује на везаног Арнаутина) како га коље. Она двојица су покушали да побегну. Убили смо их,