Кроз сјај и сенке рата

САМО ЈЕ СРЕЋА САЧУВАЛА ЖИВОТ БУГАРСКОМ КРАЉУ БОРИСУ

Убијени бугарски официр био је командир јуришног одељења. У његовом бележнику, који је купио сигурно у Софији приликом последњег повратска са отсуства, писало је на првој страни: „Осамнаестог јула 1918 године сачувао сам живот принцу Борису, између коте 312 и 313 на фронту према Србима”. Маџаревићу, прочитај ово! пружио ми је бележник капетан судац из нашег пука. Сви су у дивизији знали за овај случај... Јули 1918 године. Тишина. Затишје. Излазим на осматрачницу да видим шта има ново испред моје чете. „Рововска коса”. Између коте 312 и 313. Десно, лево ништа. Између ровова видим наше рововске бомбе не експлодиране. Да би их уништио послао сам осматрача по моју српску брзометну пушку коју сам донео са Крфа, јер се зрно француске пушке чешће оклизне од бомбе. Само што је осматрач пошао, наиђе група бугарских официра. Цела свита у светлом оделу. Видим да нису из рова. Долазе на њихову осматрачницу удаљену од наших ровова око 50 метара. Диже се један од њихових. Виде му се рамена. Пушке немам, јер је мој осматрач понео своју пушку собом. Окренем се и махнем руком осматрачу, који је саобраћајницом већ долазио, да похита. Он се саплете, паде и лупи. Они га приметише. Један од оних у свити