Књижевне новине

* Srpska književna zadruga od svoga | osnivanja 1892 do 1941 izdala je veliki oj naših i stranih dela. Njena izdaja bila su rasprostranjena u Srbiji, a i van nje, i popularna. Za vreme okupacije od 1941 do 1944 okupatori su joj postavili komesarsku upravu sa | namerom da se preko njenih izdanja propagira fašistička »ideologija« noOg poretk= i stvori lažan utisak kao da pod okupacijom postoji kulturan život. Vanredna skupština Srpske književne zadruge, održana 92 aprila 5, donela je odluku da se sve knjipe koje je izdala komesarska uprava za vreme okupacije u dva svoja kola, pod brojevima od 301 do 312. ne smaju izdanjima Srpske književne za__druge. Odlučila je da Srpska književna zadruga nastavi svoju izdavačku delJatnost i to u prvo vreme u pojedi· načnim knjigama. 'Kao prva svoja izdđanja posle rata ska književna zadruga objavila je oman »Ocevi i deca« od Turgenjeva · zbornik pripovedaka »Kroz borbu i ___stradanja«. | Nije bilo razloga da Srpska knji___Ževna zadruga za ove iri godine ne ____počne još ranije svoju aktivnost, a njen rad — ako zadovolji stvarne potrebe — zaslužuje da bude pozdravljen. Početak svog obnovljenog rada ona je htela đa vidno obeleži zborni| kom pripovedaka »Kroz borbu i stradanja«. / Ovaj zbornik imao je đa obuhvati . pripovetke srpskih pisaca, koje obra____ đuju tematiku iz narodnooslobodilače ke borbe protiv fašizma i iz fašističke sa okupacije. Trebalo je da ovim zborni.: kom čitaoci dobiju sliku borbe naših ST neroda u svim vidovima i na svim - sektorima narodnog ustanka, narodnog otpora, nepokornosti i oružane borbe, duh. smisao i karakter narodne borbe. Da bi čitaoci to dobili, moralo se iz svega onoga što je pisano o toj grandioznoj borbi uzeti ono što je najbolje. najisadržajnije, najistinitije i najživotnije, što nosi najviše umetničkog kvaliteta. Narodnooslobodilačka borba vrlo je živa i najuzvišenija narodna tradicija, ona je najsvetlija i najpoučnija istorija naših naroda. Knjiga o njoj, to je udžbenik života za nova pokolenja. Zbog toga se književnom rađu posvećenom narodnooslobodilačkoj borbi moralo pristupiti s najvećom ozbiljnošću i odgovornošću. Pre svega redakcija ovakvog zbornika ne bi smela nikako biti anonimna. Mora se znati koja ličnost, s kakvim kvalifikacijama, s kakvom kKnjiževnom.reputacijom i sposobnošću stoji: na ovakvom zadatku. Anonimni redaktor knjige »Kroz borbu i stradanja« pristupio je ovom veoma odgovornom zadatku kao kada bi imao da uredi kakav indiferenian zbornik sa sasvim drugom tematikom, iz sasvim drugih uslova nego što je narodnooslobodilačka borba. On nije mnogo vodio računa o tome kako će se narodnooslobodilačka borba pojaviti iz zbornika. Njemu je bilo glavno da

· gbornik sastavi, pa bilo kako. bez obzira da li će on izraziti ono što je naj= bitnije i najkarakterističnije za mnarođe u borbi, a i bez obzira na književni MWvalitet donesenih priloga, ne obzirući se ni na to da je u svome izboru prešao preko svega što je najsnažnije i najistinitije rečeno o narodnooslobodilačkoj borbi u savremenoj našoj književnosti.

Izgleda da je merilo njeZovog izbora bilo rukovođeno i angažovanjem bpisaca koji su najbliži »Srpskoj književnoj zadruzi« kao kulturnoj instituciji, a i čisto administratfivnom oT=ganizacijom skupljanja priloga po pozivu. Redaktor, povodeći se za administrativnim metodom sastavljanja ovakvog zbornika, bio je mišljenja da i bez radova onih pisaca koje nije uzeo u obzir, ili od kojih nije dobio odziv, može izneti pred čitaoca knjigu koja će nositi naziv »Kroz borbu i stradanja«, iako baš izostavljeni ra-

- dovi najviše i najbolje, i u motivima

a i u umetničkoj obradi sadržine i liko.

va, govore O narodnooslobodilačkoj

. | borbi, najrečitije izražavaju duh, kaM rakter, smisao i veličinu te borbe. NJ. Pada u oči da se u ovom zborniku

n me nalaze prozni rađovi Radovana Zogovića, Jovana Popovića, Čedomira Minderovića, — koji pisci zacelo nisu imali poverenja u anonimnog redaktora, da je Branko Ćopić zastupljen jednom anegdotskom pripovetkom ko-

ja ne spada u njegove najbolje napi-

___sane pripovetke s tematikom oslobo-

| dilačke borbe da je borba naših na-

___roda na partizanskom frontu rata u

|___srazmeri prema ostalim prilozima u __ zbomiku izražena najmanjim bro-

__jem književnih radova i na posled-

njem mestu. Tako se moglo i dogoditi

_ da je ovaj zbornik napabirčen, da su Mu njega unešeni i početnički radovi,

prvi književni pokušaji, da su u nje-

| "uneti i književni radovi koji su

samo indirektno vezani za ftematiborbe, pa iradovi koji neverno prikazuju stav naših naroda pod oku_ pacijom. U zborniku su zastupljena m zaista krupna književna imena,

____ali kod ponekog imena postavlja se __pitanje da li treba da se pojavi baš | uz takvu tematiku.

| Pripovetke kao što su Gojka Bano| vwića »Zapis o bezimenoj«, Miodraga ___Đurđevića »Moj brat« Velimira Živojinovića »Za velike zime«, Božidara Kovačevića »Jevrejsko dete«, Mihaila Talića »Rade Bašić« (redaktor je me_ _ đu srpske pisce uveo i crnogorske, O bez ikakvog objašnjenja!), Desanke | Maksimović »Hoću da se rađujem«, __Dušana Matića »Alimpije Savić izme___đu života i smrti«, Milorada Panića|___Surepa »Poruka rudničkog čobanina«, Veljka Petrovića »Razgovoru nikad kraja«, Emila Petrovića »Krvavi ko_ medijaši«, Milivoja Ristića »Sin«, Isi___dore Sekulić »Zapisi o mome narodu«, _____Podora Tošića »Susret«, Bogđana Čip______lića »Susret u noći« — obuhvataju 1 | raznim načinima obrađuju motive ko-

BOI

:Obornik pripovedaka — izdanje Srpske

ji govore o držanju naroda u ilegalnosti, u zatvoru, u logoru, — o samoj okupaciji i posledicama borbe. Pri„povetka »Ćilim« Iva Andrića, napisana

s njegovom plastičnom sposobnošću,

asocijacijom je vezana za teren fašističke okupacije i oslobodilačkog rata; njeno glavno zbivanje postavljeno je u 1878. Pripovetka »Prst božji« Čede Vukovića obrađuje motiv iz naše nove stvarnosti posle oslobođenja. Samo tri prozna rada, i to »Prva četa« Meše Selimovića, »Sukob u pianini« Branka Ćopića i »Teška noć« Rodoljuba Čolakovića imaju motive iz borbi partizanskih određa i Narodnooslobodilačke vojske. -

Raspodela motiva iz vremena okupacije i narodnooslobodilačke borbe, kao i otsustvo pisaca i priloga koji su najizrazitije dali epopeju te borbe, pokazuju da je redaktor ovog zbornika stavio akcenat na strađanje naših naroda, a da je borba naših naroda, i pored toga što je ona unekoliko priloga a delimično književno obrađena, došla u drugi plan, kao epizoda, Po ovako redigovanom zborniku i po obradama pojedinih molfiva koje su zauzele velikog prostora u zborniku, izgledalo bi da se suština ustaničkog pokreta naših naroda protiv okupatora sastoji u juhačkom trpljenju. u pasivnom rodoljubivom nepodnošenju okupatora i u stihijnosti otpora. kao da je u toj herojskoj epopeji stvaranja novog života najglavnije ono »i strađanja« Moeđutim, narodnooslobodilačka borba je jedinstven primer organizovanosti političkog pokreta i oružane borbe. Iz kniiževnih radova koji nisu ušli u ovaj zbornik može se videti koliko je organizovana snaga pokretala narodne mase u borbu, kakve je ona he= rojske likove uzdizala u ratnim sulkobima s fašističkim okupatorom. Rat koji su vodili naši narodi sa nemačkim i italiljanskim okupatorom vrlo malo je vidljiv u ovako sastavljenom zborniku, i može se reči da je on fu u pozadini. Što ne znači da ja od pisaca zahtevam da obrađuju samo određene motive, — ja mislim pritom: šta naš čitalac nalazi u zborniku.

'U zbornik su uneseni i prilozi koji gu mogli biti objavljeni u časopisima, jer časopisi omogućuju piscima da razviju etape u procesu svoga književnog stvaranja. U zborniku su mnogo vidniji njihovi nedostaci, jer se očekuje da će se u zbornik unefi prilozi dovršeni, dorađeni, u punijem, oblikovanijem književnom ostlvarenju. »Moj brat« je jedan od prvih književnih radova Miodraga Đurđevića. Taj rad je u duhu reportaža koje su postale i manir u sadržajnom, stilskom i kompozicionom pogledu kod izvesnih pisaca između 1999 i 1985. Tu, u takvom naturalističko-reporterskom stilu iznošenja junačkih i iragičnih doživljaja pod okupacijom, tendencija je vulgarno »socijalna« a izraz ćudljivo maniriran. Posledica je toga i završetak fragmenta u kome je polazak brata na streljanje sveden na sitno »ljudsko«. Pripisano je borcu da je pred streljanje, u isto vreme kad i na Staljingrad, mislio na limunove pod krevetom. »Susret« Todora Tošića je takođe u stilu početničkom. Ima vulgarnosti i grubosti u njegovom {iretiranju osvete sluge nad gazdom u zarobljeničkom logoru. Pisac je to osetio, pa je na kraju pokazao da je bivši sluga to sadističko i ponižavajuće mučenje glađu nad svojim bivšim gazdom a sada sapatnikom vršio u cilju njegovog prevaspitavanja. Književna obrada je u ovoj pripoveci u velikoj meri sirova. Pripovetka Čede Vukovića »Prst božji« odvojila se od početničkih pokušaja, ima svojih lepih književnih momenata, snažnih opisa borbe protiv nepogode, emotivnih podviga seljaka koji brane delo naroda i od prirode, kao i nagoveštenih odnosa u našem novom društvu, ali u njoj ima još neobrađenog književnog materijala i shematski datih likova (Krsto).

Ima nekoliko primera u ovom zborniku koji pokazuju koliko su pravi karakter, duh i smisao narodne oslobodilačke borbe u njemu prigušeni i koliko su i sama stvarnost okupacije, držanje i odnosi naših ljudi u njoj nepotpuno ili neverno prikazani. Pripovetka Velimira Živojinovića »Za velike zime« imala je cilj da pokaže selo pod okupacijom. Pisac je u SVOme prikazu najviše književno obra-

dio ono što je nebitno u držanju sela .

pod okupacijom — iako mogućno u pojeđinim selima, a to su trvenja u selu, lične nesloge, obračuni zbog ljubomore, u kojima se javlja gadljivo lice nemačkog komandanta kao lice policajca u kakvoj kriminalnoj hronici. Selo je tu panično, odupire se okupatoru stihiski, sa slabim učešćem -u partizanskim akcijama, bez pokazivanja one svetle, herojske snage sela koja je svesnim rodoljubljem stvorila od sela aktivnu borbenu bazu protiv okupacije. Selo u toj pripoveci, uzeto kao »naše selo uopšte«, dato je pasivno, gaženo, sa mutnim i nejasnim osećanjima mržnje i revolta prema nemačkoj vojsci, uftonulo u sitne strasti, u mrak, — dato bez perspektiva, ne postavljeno u istorisku stvarnost, Seljake u toj pripoveci ne pokreće na ofpor patriotizam, već strah od smrti. Ima i jedan lažno konstruisan podatak u toj pripoveci, Nemački komandant odustaje od masovne odmazde nad selom zato što je utvrdio da je- smrt nemačkog vojnika, zbog kojeg je hteo da kazni selo, prouzrokovana ne· ubistvom već samoubistvom. Pisac je u ovoj pripoveci hteo da daš ono što se na nafuralističkom jeziku zove »isečak života«. Ima lažno konstruisanog podatka i u pripoveci Božidara Kovačevića »Jevrejsko dete« kada Kicoša, koji je u službi policije, pisac čini »duševnim«, sažaliivim nad sudbinom jevrejskog deteta. Ta kratka pričica na usiljeni, knjiški način slika život sirotinjskog

književne zadruge

dvorišta u okupiranom Beograđu, u stilu lakih »socijalnih« feljtona s bolećivom notom, i sve je u njoj providno konstruisano, od situacija i likova do dijaloga i obligatnog »narodskog govora«, — a lažno dati »spasilac« — policajac oduzima istinitost i ljudsku vrednost ovako obrađenoj, inače iz života uzetoj temi, Pripovedačka skica »Krvavi komedijaši« Emila Petrovića, koja sadrži sliku ulaska domobrana u bosanski grad, ima na kraju puno nevernog prikazivanja raspoloženja našeg pravog čoveka prema nemačkoj i ustaškoj okupaciji, konstruisanog radi knjiško-intelektu= alističkog efekta. Nijedan naš čovek istinski rodoljub nije mogao za užase okupacije, za zločine okupatora i nje=govih slugu, reći »započinje komedija«, pa ni »krvava komedija«.

Životne istine i epskog duha narodnooslobodilačke borbe ima u pripoveci »Rade Bašić« Mihaila Lalića. On je dao u njoj lit jednog junaka narodne borbe koji je izrastao iz naroda, gradeći taj lik i po uzorima narodne poezije. U toj pripoveci ima i živopisne slike i jakih životnih akcenata, naročito u prvom delu, gde je Lalić nabacio životopis svoga junaka, i u dramatičnom momentu kada se u zatvoru nadmoćno sukobljava sa četnicima. Nedostaci te pripovetke su u kompoziciji i naročito u obradi završetka. Atmosfere okupacije i borbe= nog držanja sela ima u pripoveci Desanke Malksimović »Hoću da se radujem«, koja je svetlija i realistički životnija od prikaza sela Velimira Živojinovića. Opis herojskog požrtvova= nja boraca radi drugova dramatičan je ı pripoveci »Prva četa« Meše Selimovica, Živo, neposredno doživljene borbe ispričane emocionalno, sa ljudskom toplinom i životnom istinitošću ima u fragmentu Rodoljuba Čo= lakovića. Impresivni doživljaj jedin= stva naroda. sa narodnom vojskom, ljudski i epsko borben izmet je u pripoveci Branka Ćopića »Sukob u planini«. Može se reći da se nečeg od atmosfere okupacije i borbenog rasta naših naroda nalazi i u proznim radovima Gojka Banovića, Milorada Panića — Surepa, Čiplića i Matića. Atmosfera pritiska okupacije mašla je Wnjiževnu obrađu i u pripoveci Veljka Petrovića »Razgovoru nikad kraja«. Veljko Petrović je, nekom ležernom elegancijom, ilustrativno ocrtao likove starih Beograđana i pokušao da ih dovede u neposrednu blizinu ilegalnih akcija protiv okupatora. U pripoveci je mnogo bolje obrađen mali, zatvoreni svet starih naučnika, penzionera i preživelih političara nego epizode stvame borbe koju je Petrović upleo kao Kritički kontrast.

Anonimni redaktor (ili odbor?) zbornika nije imao jednu čvrstu rukovodeću ideju pri sastavljanju knjige. Ako nisu uzimani samo neobjavlieni radovi, nije jasno zašto od objavlje= nih nisu uzeti neki karakterističniji ili bliži fematici zbornika. Isidora Sekulić je u nekim svojim radovima Više dala neposredni dah okupacione stvarnosti nego što je u »Usvojencu Diniču« kroz psihologiju oslepelog čo= veka nagovestila dah borbe naroda.

To su sve dokazi da je kod sastavlianja zbornika u redaktoru preovla= đivalo gledanje na neko, kao sudbinsko, stradanje naroda kao na bitno i pretežno u životu naših naroda pod okupacijom, — pod okupacijom koju je naš narod ustvari pretvorio u svoj slavni oslobodilački rat, — a to je redaktora i podržeylo u uverenju da može sastaviti zbornik bez onih radova iz savremene književnosti koji izražavaju revolucionarnu i istoriski svetlu borbu naših naroda za uništenje fašizma, za novu državu i novo drušivo. Magična, preobražajna snaga tog revolucionarnog duha oslobodilačke borbe, koji je od običnih ljudi činio ranije nezamislive heroje, kroz ovu knjigu ne struj. Velikim delom ona je, u biti i sadržini, neka vrsta organ= skog produženja predratnih izdanja Srpske književne zadruge. tako da se veliki deo priloga ovoga zbornika može odnositi i na period austrougarske okupacije 1914—1918 godine.

Zato što se radi o temi koja je svetla i sveta za naše narođe — borce i tvorce, ne može se ovaj zbornik tretirati samo kao neko »izdanje«. Pod uslovima štvorenim upravo tom oslobodilačkom borbom, ta borba se ne može prikazati ni kao pasivni otpor naroda prema okupatoru, lišen svesnog heroizma koji je imao ogromnog preobražajnog dejstva na narodne mase. A ovaj zbornik veličinu i duh te borbe jedva dotiče.

Srpska književna zadruga, koja ne= ma više onog značaja u srpskoj književnosti što ga je imala pre nekoliko decenija, niti ga više može imati kada je sam narod postao sopstvenik kulture, htela je da ovim izdanjem pokaže kako i ona stoji na savremenoj liniji razvoja književnosti kod nas. Međutim, ovakvo redigovanje knjige, sa takvim pretenzijama, to ne dokazuje, i Srpska književna zadruga mogla je bolje obeležiti obnovu svog rada bez ovakve »tematske« deklaracije. Danas se ozbiljnim, odgovornim književnim zadacima ne može pristupati polovičarski i konvencionalno, I ne može se više, kad je u pitanju istoriska vrednost onoga što je najlepše u našem narodu, književnom poslu koji to ima da obradi i đa iznese pred gavremene naše čitaoce pristupati onako nebrižljivo i neodgovorno kako je to učinjeno prilikom redigovanja ovo= ga zbornika. ·

Daljim svojim radom Srpska književna zadruga pokazaće kako misli da nastavi svoj izdavački rad u novim uslovima, koji su objektivno i za nju povoljni. i , Velibor GLIGORIĆ

POJAS

U UMETNIČKOM PAVILJONU NA MALOM KALEMBGDANU i

| izložba jugoslovens

— Kako vam se dopada Španija

— Veoma! Pejzaž me polsjeća namoju đomovinu Grčku,

U nizu kultumih priredđaba organizovanih u okviru prvomajskih svečanosti ili neposredno uoči praznika radnog naroda, jedna od većih po značaju je i prva izložba jugoslovenske karikature. Izložbu je priredio Savez likovnih „umetnika „Jugoslavije, a olvorena je 30 aprila u Umetničkom paviljonu na Malom Kalemegdanu. U svom govoru prilikom otvaranja, poznati karikaturista Pjer Križanić osvrnuo se na razvoj karikature pobijajući netačno a vrlo rasprostranje-

no mišlenje da je. karikatura veština a ne umetnost. Prikazujući razvitak ove grane likovne umetnosti, on kaže: »Karikatura je oduvek, od svojih prvih početaka, koji padaju u doba BEgipćana, bila povezana sa životom i pristupačna širokim masama mnoeposrednije i prisnije nego ostale grane likovne umetnosti. U vreme raspada građanske kulture ostali su verni borbeno-revoiucionarnim fradicijama karikature uglavnom samo karikatluristi Sovjet~

PESAK i aa

e karikature |

ši i

| Rad N. Mucavca

skog Saveza koji su maročito u toku Otadžbinskog rata časno ispunili svoj dug prema otadžbini i čovečanstvu. Njihovom primeru slede i naši kari= katuristi stavljajući svoje talente u službu naroda, narodne nozavisncetL. i napreika i naše nove demokratije. Izložba jugoslovenske karikature re= zultat je rada naših karikaturista u toku {iri posleratne godine«.

Izloženo je 170 radova od 26 karikaturista iz svih krajeva zemlje. IZ= · ložba će biti otvorena do 22 maja.

S 40%

Naročito vidljivo i ubedljivo može se uočiti kulturni preporod naše zemlje na području pozorišne umetno= sti, koja je danas u narodu zaista, postala popularna, i svakim danom sve više postaje stalna i istinita pofreba kulturnog života naših ljudi. Pozorišta su sve mnogobrojnija, repertoar sve obilniji i složeniji, publika sve više zainteresovana i privržena pozorišnoj umetnosti; ona ne samo da često i masovno posećuje pozorišne dvorane, već i sama aktivno učestvuje u pozorišnom životu, živo i strasno diskutuje o pretstavama, prosudjuje o autorima, glumi i režiji, i, Još Vi= še, želi da čuje pravilan i obrazložem sud o svim pozorišnim problemima. Razumljivo je onda koliko je u našem kulturnom životu važna i neophodna potreba pokretanja pozorišnih listova i časopisa, Pre rata, takvi listovi, ukoliko jih je bilo, pružali su samo jevtinu onom delu publike koji je imao privilegiju na pozorište, kao i na sve ostale umetnosti, i od pozorišne literature nije tražio više od banalne anegdote i senzacije. Ti listovi, pokretani u čisto reklamerske svrhe, osnivani mahom na irgovačkoj, profiterskoj osnovi i idejno većinom nazadnjački orijentisani, bili su daleko od svake ozbiljnije pozorišne literature. g Naši novi pozorišni listovi, koji danas već postoje u nekim gradovima, gde je naročito živa pozorišna aktivnost .pretstavljaju, pored svih svojih krupnijih nedostataka i tragova predratnog.načina uređivanja, prve, pozitivne napore da se novoj publici pruže pravilna i sadržajna obaveštenja o životu i rađu naših pozorišta i njihovoj problematici. Vidna je, međutim, bila potreba da se pokrene jedan veći pozorišni časopis, koji bi okupio

i najpovršniju vrstu razonode

Martovski broj časopisa „Pozorište“

naše poznatije pozorišne i književne radnike i mogao da sa većim autoritetom pristupi razrađivanju i tumačenju svih onih mnogobrojnih, teoretskih i praktičnih pitanja, koja se bpostavljaju pred našom pozorišnom umetnošću, danas već u punom raZVoOju. Časopis »Pozorište«, pokrenut početkom ove godine pod uredništvom nekolicine pozorišnih radnika i rukovodilaca beogradskog Narodnnog pozorišta, prihvatio se prvi tog, zadatka i prvim dvobrojem za januar i februar već vidno naznačio svoje smernice. 'U novom, martovskom broju časopisa »Pozorište« obilnija je i življa saradnja, teme su raznovrsnije i brižljivije obradjene nego u prvom broju. Već su načeta neka osnovna pitanja pozorišne Teorije i prakse (»Problemi dramske literature«, »Sukob u drami«, »O radnji — zbivanju«, »Amateri i naš pozorišni kadar«, »PozoriŠni kostim« itd.). Temeljino upoznavanje sa svim ovim pitanjima, naročito principjelno-teoretskim, neophodno je svakom pozorišnom radniku, a pre svega mladim kadrovima gluma– ca, koji rade na svome umefničkom i ideološkom izgrađivanju.Ovakvi članci, bilo da su principijelno-teoretski ili informativni, pomoći će i našoj publici da stekne ona neophodna prethodna znanja o pozorištu, koja većini nedostaju — a koja gledaoci danas sve više žele da saznaju.

U prva dva broja časopisa, dosta poznavanja pozorišne materije i misaonog napora da se dadu originalna, rešenja ima u člancima Huga Klajna, koji pretstavljaju ozbiljne priloge diSkusiji o pozorišnim pitanjima, a u isti mah izazivaju na diskusiju u pojedinim postavkama. Takva diskusija potrebna je i korisna naročito danas, kada u Beograđu intenzivno i marljivo delaju već dva velika pozorišna ansambla, koia su, posle nekoliko ozbiljnih režiskih pokušaja, za=snovanih na različitim, često vidliivo oprečnim, ali ozbiljno zamišljenim

NA ČUKARICI

Opravka brodova

Odgovorni urednik; Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj ? — Štam parija »Borba«, B6ograd, Dečanska 31.

Rad TI. Tabakovića

ZC: 0000 0.000

i ostvarenim MWoncepcijama, već umnogome doprinela opštim stvaralačkim fežnjama za izgrađivanje našeg moVOF pozorišnog stila. Nedavne scen= ske postavke na pozornicama beograd= skog Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog icatra izazvale su živo interesovanje i plodnu diskusi- · ju, ne samo među pozorišnim i književnim radnicima, većiu širem krugu pozorišne publike, i to novo, još bujnije oživljavanje našeg pozorišnog ži= vofta 'trebalo bi svakako da se odrazi ma slranicama časopisa »Pozorište«, u člancima i kritičkim osvrtima naših Književnih i pozorišnih radnika na pojedina ostvarenja naših dramskih kolektiva.

'U novom broju časopisa »Pozorište« potrebno je istaći priloge naših glu=maca Ljubiše Jovanovića i Marka Marinkovića, kao dva prva pokušaja da glumci „protumače čitaocima kako su zamislili pojedine svoje ulo= ge. U broju, koji je inače živ i razno=vrstan, nedostaie saradnja naših Enjiževnika, naročito književnih kKritičara, te je broj prevedenih članaka srazmerno veliki. Problemi naše opere nisu još obuhvaćeni. Kratak i čisto informativan članak „Predraga Miloševića o Dvoržaku i njegovoj operi »Rusalka« ne kazuje mnogo čitaocu, koji bi svakako trebalo da čuje principijelno i strože Kritičko mišljenje o idejno-tematskom sadržaju ove opere, a naročito o njenom izvođenju na našoj pozornici,

Z. M.

BIBLIOGRAFIJA,

Tito omladini. Zbirka govora i članaka maršala 'Tita upućenih Narodnoj omladini Jugoslavije od 1942—1048 god. Izdanje »No= vo pokolenje«, Beograd, 1948. ;

Tito pionirima. Izdanje »Novo pokolen: Beograd, 1948. E o

Nikolaj Ostrovski: Kako se kalio čelik, Izdanje »Novo pokolenje«, Beograd, 10948.

Franc Slokan: Priča o belom hlebu. Ovu Knjigu nagradio je Komitet za kulturu j i umelnost drugom magradom za dečju kniiževnost. :

Biblioteka »Prirođa i ljudi«, izdanje »Novo pokolenje«, Beograd, 1948, ı

V. IT, Lenin: Imperializmot kako najvisok stadium na kKkapitalizmot, j i O re« Skopje, 1948. ei S S

A. Sčerbakov: Nepobedlivata partija na 1 ha-Stalina; Izdanje »Kulture«, Skopje,

Boris Žitkov: Priče o tehnicl. Izđanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena Din. 19,50.

Aleksej Koževnjikov: Brat Okeana. Izdapie Novog pokolenja, Beograd — Zagreb, O. Kuznjecova: Weprijateli pođ mikroSkopom, Roman o slavnom francuskom naučniku Luju Pasteru. »Prirođa i ljudi«, izdanje Novog. pokolenja, Beograd — Za- —) greb, 1947,

e Oi BI američkim seljacima — armerima. Biblioteka »Seljačke |W Beograd, 1948. . | s Ca Je ee

1, iv

UREDNICI: Jovan Popović i Milan Dedđinao

O ma

PRETPLATA NA »KNAMIZEVNE NOVINH« Za našu zemlju na 3 meseca, 35 dinara, na 6 meseci % dinara i na godinu dana ; 140 dinara. Za inostranstvo: na 3 m\seca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na godinu dana, 4 200 dinara. 7 LA] Broj čekovnogm računa 1-9060049 Poštanski fah 617.