Књижевне новине

~ OL.

0 0 Do LRANAV 2"

” | Aptn, Sinkler otvoreno! pismo | int

Piru Luisu. U pismu je, koliko se

| „ društvenom

i. "

|. Promenila šu se vremen

vo 8

Pre petnaestak godina napisao je

čam, rekao otprilike ovo: 7 · Dragi Sinkler Luis, sećam se Još živo. ako je pre toliko i toliko godina došao

u našu socijalističku koloniju jedan mla

dić iz univerzitetskih klupa i zamolio me

da ga primim u našu komunu. Primili x smo ga " poverili mu staranie oko cen_ tralnog ogreva. Ne znam đa li je mladić

naučio da rukuje loženjem, ali znam iz diskusija da je razmišljao o ameri!nkom uređenju i da se razvio u ' pravcu borbenog socijaliste,

Prošle su godine i naš mladić postao ie slavan Književnik, nosilac Nobelove na| građe. U svojim delimh, međutim, on je

___rprečutao sve ono Što je kod mas naučio i

čime se, radikalnije od večine nas, toliko zanosio,

Prećčutao verovatno iz oportunizma. _ Ali danas on je stekoo sve što se u ovoj zemlii može steći: ime, novac, slavu, Da-

“= mas je on toliko nezavisan da može u sVO-

„jim delima: đa izrazi sve što misli — punu istinu.

0 Sinkler Luise, mi očekujemo da je iska-

„čete. Apel Aptna Sinklera ostao je bez odgovora. I — bez većih posledica. Istina, Sinkler Luis napisao je posle foga, — sem romana u kojima slika jedan viđ američke stvamosti ro"man u kojem je, 19935. pokazao da je ! fašizam mogućan i u Americi. Značajan roman, jer se u ono vreme. po političkim salonima liberalne buržoazije brbljalo da fašizam mne može đa dođe do vlasti u zemliama sa demohkratskom tradicijom kao što su Francuska ili Sjediniene „Američke Države. Ali ne roman koji bi realistički demaskirao uzroke fašizma 1 pokazao protivfašističke sile. Potnaestak godina posle OVOB Disma, 1947 godine, javlia se Simkler Luis s jednom knjigom, koja bi mogJa da važi bar kao delimičan odgovor na poziv Aptna Sinklera. Javlja se S romanom Kingsblad rojel (Kingsblood-

Toyal). U »Kingsblad rojelu« junak romana je crnac — kao i junak prvog ame-

Tičkog romann koji ie prodrmao svet — »Čika Tomina koliba«.

Samo što put crnca iz OVO8 nOVOgB TOmana nije crna. štoon nije dao inventara jedne plantaže pamuka, i što ne pokušava da še spase od strahote ropsiva bekstvom u severne države. Junak romana *Sinkler Luisa Nejl Kingsblad, bele je puti, plavook i riđokos. On ne skuplja pamuk na plantaža–ma robovlasnika. već vođi knjigu blagajne Druge nacionalne banke u gradu Grend ripablik. On ne pokušava da beži na sever — Grend ripablik nalazi se u severnoj državi Minesoti. Konačno. od vremena kada je roman Bičer Stoove potresao savest čovečanstva pa do godina 1945 i 1946 u kojima se dešava radnja Sinkler Luisovog romana, prošlo je skoro jedno stoleće, vođen je jedan građanski) rat za oslobođenje crmaca ispod ropstva i dva (svetska) rata, od kojih je prvi deklarativno a drugi stvarmo vođen za slobodu i demokratiju.

Pa ipak, uz sve te razlike — i puti i socijalnog stanja i geografskog položaja i vremenskog razdoblja sudbina Nejl Kingsblada nije manje tragična od Čika Tomine, ma da je manje svirepa i krvava.

Nije svakidašnia istorija tog svakidašnjeg bankarskog činovnika, muža lepe Vestale, oca zlatne petogodišnje Bidike, zeta bogatog mister Bihauza, kapetana i invalida iz Drugog svetskoga rata, posednika vile u otmenom i rasno ekskluzivnom Silven-parku i budućeg pretsednika Druge nacionalne banke. Naprotiv, ona je veoma nec svakidašnja. Evo je, ukratko ispričana: Mladi Nejl Kingšblad pronašao je slučajno — usled genealoškog splina njegovog oca — da je jedan od njegovih čukundeda bio crnac, punokrvni crnac sa ostrva Martinik. Strašno oikriće za mladog Nejla —isto tako strašno ili možda ioš i strašnije nego što bi za nekog srednjovekovnog

čoveka moralo biti mati | Vešti ili rlijcae Jevrejka” aac 0

Jer mladi Nejl odi.stao je u onom krugu američkog društva koje smatra crnca za »fizičku zver, kulturnu zver, gluvu za Belovena i Svetoga Augustina, etičku zver, nesposobnu da se uzdrži od krađe i nasilja, od laži i izdajstva. Za životinju negde između ljudskih bića i majmun4a.«

Evo {to oftkriče izbacilo je Nejla Kingsblada iz Woloseka njegove svakidašnjiice stare dvadeset i šest godina. Šta 'sađa?

Prećutnafi otkriće, koje sem mjega mije niko ni nasludivao? Čudnovafo, ovaj prosečni bankarski činovnik, bez drugih ideala sem onih što ih Trgovačka komora propisuje, odlazi u crnačko predgrađe, T'ajvy point, da upozna ko su i kako žive ti njegovi novi »rasni drugovi«. I on otkriva, da su ta tobože »pola majmunska pola ljudska« bića — mnogo pošteniji, prosvećeniji, misaoniji ljudi nego njegovi dotadašnii poznanici. ~

Tameđu Božića i Nove godine ekskluzivni PFederal-kIcCb, kome pripadaju samo morgani i rokfeleri, priređuje svoj veliki godišnji banket. Ustaje major Rodni Eldvig., Nejlov drug, advokat, reakcionar, i drži. govor u duhu Gebelsa i Štrajhera protiv crnaca. U ratu su bili kukavice i zabušanti govori on a sada spremaju revoluciju i crni teror. Crno-crveni teror. Poznati su nam i vođe. To su ti i ti. Na nama je da dejstvujemo munjevito i gvozdenom rukom.

Na to Nejl — ustaje, ne znajući odmah šta će reći, a onda odlučno izjavljuje da on.poznaje te takozvane vođe crnačke revolucije i da je sve što je o njima i o ormcima uopšte govorio major Eldvig — laž. I — da je on sam crnac.

U američkoi stvarnosti i u Ssavremenoj američkoj književnosti dešavaju se krvavije stvari od onih koje se prikazuju u nastavku Sinkler Luisove istorije.

Na primer: dvostruko ubistvo u TOmanu »Sin narođa« (Native son) od. crnačkog pisca Ričarda Rajta. Pa ubistvo i linčovanje u »Svetlosti th aveustu« od Viliema Poknera i u »Čudnom plodu« od Lilijene Smit Zatim masovno ubijanje cmaca u romanu »Put slobođe« od Hauarda PF asta.

U romanu Sinklera Luisa ne ubija se — u prvom planu — i ne linčuje. Kod Sinklera Luisa, Nejl Kingsblad pada slirmoglavce 5 visokih lestvica socijalne hijerarhije i prolazi brzo svu školu ponižavanja i uvređa. Prvo gubi položaj u banqi, zatim i mesto. Njegovi poznanici okreću glave kada ga susreću na ulici: on je za hjih prliavi — niger. Drugi, manje ograničeni, uzdišu, dli se ne usuđuju da mu javno pruže ruku. U ekskluazivnom prestoranu hotela Pajneland, u kome je bio dugogodišnji uvaženi gost — on više nije poželjan. Njegovi dojučerašnji prijatelji — bankari fabrikanti i trgovci »žale«, ali za njega nemaju posla. Nejl prodaje svoj auto i. da bi uštedeo 5 centi za putocbus, luta u traženju posla po zaleđenim ulicama grada. Noga ga paRkleno boli, ta skraćena, sakata noga »koju je on skoro izgubio braneći slobodu belih Amerikanaca da odbijaju posao crmim Amerikancima«. Najizad ii beli džentimeni žele da isteraju Neila i iz poslednjeg skloništa — iz njegovog doma. Vlasnici vila Silvenparka polaze u ponoćni napad na njegovu kuću.

Policija, koju Nejl poziva telefonom odbija mu svaku zaštitu. Ta njen

___ČIKA_ TOMINA KOLIBA — 1947.

Šef i sam gradonačelnik spadaju u

| organizatore tog oružanog prepada!

___Pinale: Napad je odbijen — uz po-

moć crnih i belih prijatelja Nejlovih. Ali policija hapsi Nejla i njegovu

ženu — »zbog pobune i pucanja na istaknute građane«. |

Ma da kod Sinkler Luisa ne teče toliko kvvi kao u drugim savremenim romanima sa crnačkom tematikom, »Kingsiblad rojel« diže snažnije Oop=tužbu protiv »američkog načina živofta« nego svi ostali romani, izuzev »Puta slobolde« Hauarda MPasta,roman koji se dešava za vreme građanskog rala.

Uzmimo i najradikalnije procrnačko delo — roman crnca Ričarda Rajta »Sin naroda«, koji je mapisan u godinama kađa je autor još stojao na liniji progresa. Šta se u tome romanu događa? Mladi i siromašni crnac sprijateljio se sa bogatom i belom devojkom, On je ubija — iako nema razloga za to, iako nije nikada na to pomišljao, iako on devojku VOli. On je ubija čisto iz tragičnog spleta »rasnih« okolnosti. Da bi uklonio tragove ubistva, on baca leš u peć centralnog grejanja. Pri bekstvu ubjja jednu crnu devojku — ubistvo isto tako besmisleno. ali isto tako logično poglavlje te američke tragedije.

Teza je autorova: ubica je proizvod, žrtva tog nečovečnog ameYičkog načina života, koji je nametnut milionima crnih ljudi koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali autor nije uspeo da optuži te društvene uslove i moralno obrazloži svoju tezu — jer je teza pogrešno postavljena. Ubistvo nevinih lj (di ostaje ubistvo nevinih ljudi i spaljivanje leša u peći centralnog grejanja ostaje spaljivanje leša u peći centralnog grejanja. To su grozne slike, koje su jače od realnih motiva ubice i koje se — nesrećno — poklapaju sa konvencionalnim „slikama američkih rasista o tobožnjoj »crnoj seksualnoj sadističkoj bestiji«.

Još gore prolaze crmci kod konzer= vativnog Viljema Foknera — u čijem romanu crnac ubija ženu, u nekom krvavom fransu. Junak toga romana — crnac — i nije takođe čovek crne puti. On je kao siroče proveo prvih pet godina svog života u dečjem nalazištu. Tu &u ga deca zadirkivala »nigere — zašto, to niko ne zna, To zadirkivanje bilo je dovoljno, đa junak romana sebe smatra crnmcem, da mu život usled toga propada i da ta »crnačka krv« konačno dođe do štrašne erupcije Do svim »zakonima« crnačke sadističke seksuologije koju su izmislili američki štrajheri.

Izlaz, rešenje?

Izlaza, rešenja Sinkler Luis mne daje.

Nejl Kingsblad sušreće razne crnce — baptističke sveštenike, oportunističke oberkelnere, liberalne doktore hemije — i vodi sa njima duge razgovore o crmačkom pitanju. On, Nejl, česti je gost u kući Vulkepa, čiji je mlađi sin komunista. Na žalost, O njegovim razgovorima sa Nejlom ne saznajemo ništa.

I tako Nejl Kingsblad ostaje do kraja u toj bezizlaznoj magli. Uzaludan je sav njegov heroizam, uzaludna njegova žrtva.

Ali i bez jasnog pogleda i perspek= iive, najnoviji roman Sinklera Luisa valjan je svedok u procesu protiv zločinaca, čije je pravo ime Volstrit, i koji, pod maskom demokratije, uništavaju iz dana u dan tolike crne ali i bele — živote. Roman Sinklera Luisa pokazuje jedan vid američkog društva, i u krajnjoj liniji snažno ga optužuje.

ENGLESKA

'KOMUNISTIČKA PARTIJA”

KULTURNO-POLITIČKE

| PROBLEME

Nacionalni komitet za kulturu Komunističke partije održao je 11 aprila ove godine u Londonu konferenciju, na kojoj su razmatrani kulturno-po= litički problemi. Posle referata istaknutih istoričara, aaučnika i umuetni-

ka — komunista, razvila. se diskusija

po sledećim pitanjima: kojim sredstvima podmiriti potrebe narodnih masa za kulturom i naukom, kako se suprotstaviti sve većem nadiranju reakcionarnih ideja koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država i u kojim se formama javljaju te ideje. Na sastanku se vodila iscrpna diskusija o radu komunista na kulturnom po

dručju. Na konferenciju bili su po-

zvani delegati provinciskih grupa, a pre svega delegati iz univerzitetskih gradova, u kojima se javlja sve veća potreba za materijalom kojim bi trebalo suzbijati propagandu Moslijevih pristalica.

Operska grupa Radničkog muzičkog 50" veza Engleske (The Workers' Music A85Oclation) pokazuje sve veću aktivnost. Puetprošle godine ova grupa izvela je operu »Partizani« od Inglis Gundria, Ova opera, komponovana na osnovu ruskih, jugoslovenskih, čeških i grčkih muzičkih motiva, posvećena je antifašističkim pokretima u “Evropi, Nastavljajući svoju kulturnu delatnost, Radnički muzički savez stavio je ove godine na repertoar operu »Džoni Miner« Radnja ove opere događa se u rudnicima uglja severne Engleske, a tekst je sastavljen prema irskim i engleskim balađama među kojima se nalazi i jedna američka štrajkaška pesma. Prikazivanjem ove opere ponovo 56 oživljava tradicija izvođenja muzičkih dela koja su stvorena na osnovu trađicionalnih radničkih tekstova i muzike. Oslanjajući se ma sovjetska iskustva, engleski muzički radnik, dirigent i kompozitor Alan Buš počeo je još pre rata da u Engleskoj radi na tom području.”

RUMUNIJA ;

KNJIGA O POSETI MARŠALA TITA · RUMUNIJI

Rumunsko Ministarstvo informacija objavilo je knjigu posvećenu nedđavnoj poseti maršala Tita Rumuniji. U knjizi su štampani govori maršala Tita i rumunskih državnika dr Petra Groze, G. Georgiju—Deža, Ane Pauker, kao i tekst a jehOR Ugovora. Bogato ilustrovana i luksuzno opremljena, knjiga pretstavlja lepu spomenicu ovog značajnog događaja u odnosima naših dveju prijateljskih i susednih zemalja.

*Da bi se potpomogao rađ na pisanju prve naučne istorije rumunske literature, uredništvo časopisa »Kontemporanul« pozvalo je majuglednije rumunske književnike da objave svoje biografije, u kojima će maročitu pažnju posvetiti političkim, ekonomskim i kulturnim prilikama u kojima su se razvijali i književno stvarali. Poznati rumunski romamopisac, Mihail Sadoveanu prvi se odazvao ovome pozivu,

* Rumunski Nacionalni Rkinematografski zavod ima u planu snimanje hiza đdokumen= tarnih filmova. Među temama! predviđenih "filmova ističu 'sd: čuvemi štrajk željezničavskih radnika zavođa Grivice od 1983 godine, revolucija 1848 godine, izgradnja brdske željezničke pruge Bumbešti — Livezeni, rumunska muzika u njenom odnosu ma istoriju socijalnih borbi, život Mađara u Rumunskoj Narodnoj Republici.

* »Skantea« organ Rumunske rađničke partije, objavio je kritiku beziđejnih, đeRkadentnih, nove rumunske stvarnosii nedostojnih likovnih priloga, objavljenih u prvomajskim brojevima časopisa »PFlakara« i »Rampa«. Tim povodom, Izvršni odPor Saveza sindikata umetnika, pisaca i nmovinara organizovao je šire savetovanje, na kome su se, u svetlosti autokritičke analize, ustanovila skretanja sa linije napredne realističke umetnosti i književnosti. Na savetovanju je izražena zahvalnost organu Partije na ukazanoj pomoći i doneta odluka da se poveća budnost i Kkritičnost ređakcija časopisa prema prilozima koji se objavljuju, kao i da se organizuje sistematsko ideološko-političko uzdizanje

članova Sindikata umetnika, pisaca i novinara. - KNJIŽEVNE NOVINE |L O | 3 Američki književnici vide otkud | dolazi opasnost |

_ janua

ove godine, u Vreme 3 će Cat uškačke kampanje američke reakcionarne štampe i radia protiv SSSR-a i narodnih demokratija, dv napa Spain pii“. Vasiljevska, B. Gorbatov, A. Kornejčuk, M. Pogodin, A. Tvarđovski, K. Fedjin, V. Višnjevski, V. Katajev, L. Leonov, K. Simonov, A. T'adjejev i M. Šolohov) uputili su OtVOreno pismo američkim književnicima i kulturnim radnicima ša pitanjem: »Na čijoj ste strani američki majstori kulture?« \

TI američka reakcija i napredni kulturni- radnici odgovorili su. Prvi žučnim napadima reakcionarne štampe, antiđemokratskim zakonskim merama koje sputavaju slobodu štampe i mišljenja progonima naprednih demokratski raspoloženih pisaca. Federalni biro za ispitivanje, RenkinMuntov Komitet za ispitivanje antiameričke delatnosti i američka policija izveli su pred sud grupu naprednih pisaca iz Holivuda, sastavljen je nezvanični indeks zabranjenih knjiga, a proterani su iz Sjedinjenih Američkih Država kao »nepoželjni elementi«: Hans Ajsler (Hanns Hisler), kompozitor, pevači Zoja Hajdaj (Zoja Haydai) i Ivan Patorčinški (Patorzhinsky), slikar Ksavier Guerero (Xavier Guerrero) i poznati arhitekt Oskar Nimajer (Oscar Niemeyer), a francuska naučnica Irena Žolio-Kiri uhapšena je čim je stupila nogom na američko tle. |

S druge strane, ovi progoni, držanje holivudskih pišaca pred sudom, sve veće simpatije i podrška koju američki kulturni rađnici ukazuju Va~

15,

BROJ 15.

lasu (Wallace), dokaz su da se pravi

pretstavnici američke kulture, »ame~

rički majstori kulture« ne nalaze na

strani imperijalističkih potpaljivača

rata.

Niz američkih pisaca izjavio je to i otvoreno, Prvoga maja, na dan međunarodne „solidarnosti truđbenika celoga sveta, trideset i dva amorička pisca objavila su svoj odgovor na otvoreno pismo sovjetskih književnika,

»Vaš apel, kaže se u OdgOoVOru, pretstavlja veliku pomoć našem narodu i njegovom nastojanju da nađe istinu. Mi ćemo učiniti sve đa on prihvati tu pomoć... Mi želimo da podelimo odgovornost sa vama i da radimo na jačanju prijateljskih veza između naših naroda. Razvijajući ljubav za našu otadđžbinu pomoći ćemo našem narodu, koji se budi, da uvidi otkud dolazi opasnošt koja joj preti. Nađamo se da će. vaše pismo i naš odgovor pretstavljati početak tesne i plodne saradnje koja će nam omogućiti da izmenjujemo misli i da zajednički odgovorimo onim glasovma koji pretstavljaju smrt. Naši neprijate= lji uviđeće đa naša soliđarnost u borbi za mir i demokratiju stoji čvrsto nasuprot njihovom bednom piskara= nju i divljačkoj hajci«.

Pismo su potpisala triđeset i dva američka pisca: Ben PFild i Hovard Fast, poznati književnici, Džems Alen (James Allen) i Herbert Apteker (Aptheker) publicisti, Sidnej Finkelštajn (Sidney TFinkelstein) književni kritičar, Alvah Besi i Volter Bernštajn pisci filmskih scenarija i drugi.

SOVJETSKI SAVEZ

Velika izložba likovne umetnosti u Moskvi

'U dvoranama Državnog muzeja likovnih umetnosti, koji nosi ime Puškina, otvorena je velika izložba rađova sovjetskih majstora slikarstva, skulpfure i grafike. U izloženim delima izražen je slavni tridesetogodišnji put Sovjetske armije, njeni herojski podvizi u danima velikog Otadžbinskog rata i prisna veza oružanih snaga SSSR sa celim sovjetskim marodđom. Slikari i vajari mnogo su radili da ume{inički izrade lik velikog vođe sovjetskog naroda Staljina: to su radovi A. Gerasimova, D. Nalbandijana, M. Avilova, A. Bubnova i drugih. Portrete Molotova, Ždanova, Berije, Vorošilova i istakmutih vojskovođa Sovjetske armije — maršala Sovjetskog Saveza, izložili su Gerasimov, Jefanov, Korin, Toidze. Opštu pažnju svih posetilaca privukla je nova slika karikaturista Kukriniksija — »Kraja«. Oni su preneli na platno poslednje trenutke hitlerovske, Nemačke.

itaevrcurtin

POLJSKA

»Ova, izložba, rekao je pretsednik Komiteta za umetnost pri Ministarskom „savetu SSSR Lebedev, otvara še ma dan mpraznika pobede. Sovjetski „majstori likovnih umetnosti trudili su se da u svojim tvorevinama izraze ogromnu moč i snagu naše Armije, koja je duša i telo sovjetskog marodđa. Ova je izložba svedočanstvo velikih uspeha naših slikara i vajara. Mi ođ njih očekujemo nove uspehe, Koji će podići sovjetsku umetnost na još viši mivo«. . »Mi smo najsrećniji umetnici — Trekao je u svom govoru Gerasimov jer nam sovjetska stvarnost pruža neiscrpne izvore za Sšstvaralačka nađah= nuća. Sovjetski umetnici smatraju đa je velika sreća za njih što ini se pružila prilika da učestvuju u ovoj velikoj izložbi, na kojoj je našlo izraza ono duboko uvaženje i beskrajna pla> mena ljubav koju čitav narod oseća prema velikom Staljinu«.

Poliska kniga mediu Slovenima

Odeljenje za književnost pri Ministarstvu za kulturu i umetnost, u sporazumu sa Biro-om za saradnju sa inostranstvom, pristupilo je organizovanju izložbe koja će nositi naziv »Poljska knjiga među Slovenima i knjige slovenskih naroda u Poljskoj«. Specijalni deo izložbe biće posvećen prevodima Mickievićevih dela na strane jezike.

Pored kataloga, biće publikovana i velika bibliografija, koju su sastavili

slovenski naučnici.

*U Odeljenju za Književnost pri Ministarstvu za kulturu i umetnost „osnovan ie Otsek za prevode, sa zadatkom da vrši nadzor nad izborom dela koja će se prevesti sa stranih jezika na poljski. Sem toga, ovaj otsek vodiće računa O kvali-

Renegat u politici i zloban čovekomrzac u književnosti, Andre Malro se nedavno obraiio s političkom deklaracijom francuskoj inteligenciji. Na Malroovu deklaraciju odazvao 56 odmah dosta poznati Žan Pol Sartr.

I on je inteligenciji uputio svoju deklaraciju. — Za kim ćemo poći? — zbunjeno

pita stalni kritičar reakcionarnog pariskog lista »Karfur« Luj Saleron. Posle dugih premišljanja Saleron, na kraju krajeva, dolazi do zaključka: »I Malro i Sartr leče našu teško bole= snu kulturu, ali na različite načine: Sartr je homeopbt, kome su milije male doze istog onog otrova kojim je zaražen bolesnik, dok je Malro energičan alopat, spreman da upotrebi čak i hirurgiju. A kakva je to »bolest kulture« koju su pozvani da leče Malro i Sartr i kakve to lekarije oni hoće da upotrebe? U ranjja vremena, kada je ljubitelju široke reklame Malrou izgledalo zgodno da igra ulogu »ultralevičarskog« književnika. poveravao ie svoje "političke deklaracije simboličnim še' matičnim herdjima koji deluju u njegovim knjigama. Ma o čemu Malro pisao, ma na kojim se geografskim širinama zbivala "Zadnja u njegovim knjigama — bila “to Kina, Španija ili Franćuska. von se uvek obraćao samo »metafizičkom čoveku«, koga je izmišliao bez ikakve. veze Sa životnom istinem. U svojim romanima voleo ie Malro da se izražava u metaforaman' kao vešt žongler, on Se stalno igrao rečima »smrt«, »krv«, »tragedija«, »sudbina«. ga svoju književnu struku izabrać je propaganđdu straha i užasa i usrdno je | gugerisao svome često suviše riaivnom čitaocu da je »stihija fašizma« nesa_ vladljiva. \ a — i Malro - je izabrao nov taktički kurs služenja reakciji, kojoj je on ustvari uvek bio veran, Posle rata 8e pisac »Godina

PRLJAV

preziranja« i »Uslovi za ljudsko postojanje« nije već hteo da zadovolji skromnom ulogom književnika koji s vremena na vreme daje političke deklaracije. Neobuzdani propovednik »atlantske kulture«. desna ruka de Gola, on se sad odrekao usluga SVOiih književnih junaka i počeo da g0Ovori jezikom čiste politike.

»Našoj kulturi«, — izjavljuje Malro obraćajući se francuskoj inteligenciji, — »zapretila je opasnost ne samo politička, već i dublja, duhovna...« Trancuska inteligencija, a zajedno S njom i francuska kultura. našle su se na raskrčću. Treba izvršiti izbor. Ali slobodan izbor njje čoveku dat, uverava Malro. »Prancusku možemo zamišljati sada ne 1 terminima slobode, već u erminima sudbine!«

Sudbina „Francuske je tragična, proglašuje dalje Malro, i izlaz za nju može da bude samo jeđan — »fran-

cuska kultura mora se đuhovno potčiniti.« Ali kome?

Po njemu ispada tako da se glavna wboleste francuske inteligencije sastoii u tome što ona može postati »više ruska nego francuska«. Samo »aktivna hirurška intervencija« od strane... Amerike u stanju je da izleči Francusku njene »smrtonosne bolesti.« »Spas Prancuske«, — po mišljenju Malroa, — »sastoji se u stvaranju Sjedinjenih Država Svefa«, naravno pod dominacijom Amerike. Ali to {je zasad samo njegov sah.

Ne žaleći boje, Malro slika fužnu "sudbinu koja očekuje Francuse ako im se pruži »sloboda jzbora«. Pot'upljiv politički infrigant. on se ne nada baš mnogo da će se francuski narod, kada dobije »slobodu izbora«, baciti/u naručin Amerike i okrenuti leđa Sovjetskom Savezu. On isuviše dobro shvata da su simpatije svih poštenih ljudi Francuske na strani SSSR. Eto otkudđa je i ponikla spasonosna za Malroa formula: »Evropa se zamišlja sada ne u terminima slobode već u terminima sudbine!« Smi-

sao ovih reči s krajnjim cinizmom komentariše onaj isti Luj Saleron iz »Karfura«: ».. Pošto samo Amerika može da se suprotstavi SSSR, Malro prima Ameriku, a zajedno 5 njom 1 de Gola«.

Na taj način, za čitaoca nema više nikakve sumnje o političkom progra·'mu novopojavljenog francuskog Gobelsa. »Mi smo nasledili«, — kaže Malro, »od pređašnje civilizacije jedan osnovni njen dar. Nije to nipošto vedra vera u srećnu budućnost — ne, tu smo veru. urođenu XIX. veku, platili u nažem veku alomske bombe suviše skupo. Mi smo stekli drugi dar nemogućnost predviđanja. 1 ·'baš tu nemogućnost predviđanja ja, pretpostavljam iluziji predviđanja“.

Malro je svestan da je sada, kad snage komunizma jačaju u celom svetu, teško računati na uspeh otvorenih poziva za poičinjavanie američkim imperijalistima. TI on pribegava grubom falsifikatu. Njega do besnila dovodi sve što ima veze s komunizmom, njemu je potrebno da pokoleba veru masa u Sovjetski Savez, i on izmišlja jednu laž za drugom. On proslasava za »iluziju predviđanja« sve što Su stvorili sovjetski ljudi i čemu su svedoci bili u toku tri decenije narodi celog sveta: veličanstvene staljinske petoleike, bitka kod Staljingrađa, spasavanje sveta od fašizma, herojizam posleratnih radova na obnovi. Sve, sve je to »iluzija predviđanja« vapije Malro, a realnost je »odricanje od svih duhovnih vrednosti«. Mračnjak u ulozi branioca humanističkih tradicija! Može li što biti odvratnije i manje slično istini?

Ovo shvata čak i njieov Kolega Žan Pol Sartr, koji je u odgovoru na Malroov poziv upućen inteligenciji pohitao da izda svoju deklaraciju.

Sartr je iskusan demagog, i nije hteo da ponavlja Malroa. Štaviše, nasuprot Malroovoj »filozofiji«, istakao jie svoju vlastitu, manje pravolinisku, ali zato, kako Sartru izgleda, aktivniju. Jer zaista, nije on hirurg već samo homeopat. On leči »pomoću onog istog oftrova« kojim je otrovan bo=

lesnik: Sartr čak pristaje da »razmišlja u terminima slobode«, odbacujući »termine sudbine«. Svakom francuskom intelektualcu Sartr ostavlja »slobodu izbora«. Istina, tu se svom Ssnagom ispoljava Sartrova »filozofija« nekakva muetafizička, irealna neophodnost koja je zapretila čoveku (kod Malroa sudbina!) i koja ograničava tu slobodu dvema sartrovskim kategorijama »nemogućnosti« i »neprihvat= ljivosti«. Prancuzima se daje »sloboda« da teže onome što je nemogućno, ili da se odreknu onoga što je neprihvatljivo. »Nemogućnošt pređviđanja« koju propoveda Malro, zamenjuje Sartr »nemogućnošću ostvarenja«, a »iluziju predviđanja« — svojom »neprihvatljivošću«. Kao što vidimo, »slobođa izbora« veoma je problematina... Š

Sa »filozofske« terminologije Sartr prelazi na političku. S njegove tačke gledišta komunizam je, verovatno, „prihvatljiv, ali pod jednim uslovom — da nije vezan za učenje MarksaBngelsa-Leljina-BStaljina. Komunizam, koji pretstavlja realnost današnjice, komunizam nerazdvojno vezan za Sovjetski Savez, za velika imena Lenjina i Staljina, — takav komunizam neprihvatljiv ie za politišcg avanturistu Sartra. On mu pretpostavlja svoju varijantu »komunizma«. nodlu deniagošku izmišljotinu, u kojoj se najveće ideje našeg doba bezobzirmno prilagođavaju potrebama antisovjetske propagande. Sartr propoveda famoznu »Sslobodu ličnosti«, neograničenu makakvim normama »partiske pripadnosti« Takav »komunizam« ne pretstavlja, po Sartrovom mišljenju, opa8= nost po realne planove američkog gospodstva i vrlo je zgodan da še namagarče mase.

List »Karfur« se privoleva Malro„ovoj formuli kao »đubokomislenijoj i politički prihvatljivijoj«, ali istovremeno priznaje da i Sartrov stav nije bez vrednosti, jer će »neizbežno dovesti ljude koji su skloni politici u re> dove socijal-demokratije leonblumov=ske sekile«, Za Amerikance i njihove.

posrednike iz »Karfura« to je sasvim pogodno.

Sartr se nije ograničio na objavljivanje deklaracije. Kao književnik, rešio je da pojača svoju platformu novim delom, komađom pod naslovom koji mnogo obećava »Prljave ruke«.

Prema pisanju štampe, novo Sartrovo ubojno delo pretstavlja »dra= matizovan sukob« između realiste i idđealiste., Junak komađa, stari bankar Heđerer je idealista koji svoj pošao i u kancelariji i u politici obavlja »čistih ruku.« On ne voli prljavu politiku i stiče bogatstvo »čistih ruku«. Njemu nasuprot stavljen ie neki Igo, realan političar. Ali se realna politika, prema Sartru, može obavljati sa= mo prljavih ruku. I mlađi realni političar, pretstavnik nekakve »proleterske partije«, diže prljave ruke na bankara čistih ruku i ubija ga još pre nego što stižu da se Iga odreknu oni koji su ga podržavali i naoružali, tj. »proleterska partija«, koja se na taj način potpuno kompromituje.

Sartrov komad »Prljave ruke« bučno je propao. I sami Sartrovi prijatelji i poštovaoci morali su priznati da u njoj »umesto žive krvi teče nekakva surutka. Ljudi u komadu samo su nosioci Sartrovih iđeja i napunjeni su njima kao boce, do samog grlića«. Međutim, porazne recenzije uvek se završuju patetičnim rečima o »smelosti i poštenju« Sartra-političara.

'U stvamosti međutim, smeli i pošteni ljudi Francuske dobro znaju da sva ta pera koja izbacuju reke mutne »filozofije«, koja propagiraju u »terminima slobode« ili u »terminima sudbine« svakojake »nemogućnosštić samo da bi očistila put američkom dolaru, — šva ta podmitljiva pera vode jedne i iste prljave ruke međunarodne reakcije.

N. RARINCEV

Iz •Literatume gazete«

tetu koorđinacije rađa izđavača i prevodilaca. * Osnovan je Otsek literature za decu i omladinu u okviru Odeljenja za Kknjiževnost pri Ministarstvu za „kulturu i umetnost. Zađatak ovog otseka sastoji se u tome da se stara o uzdizanju nivoa literature za decu i omlađinu.

* Sekcija za selo Sinđikata „poljskih književnika izdala je svoj godišnji »Književni almanah«. Almanah Koji sadrži radove 55 seljačkih pisaca, sastoji se iz tri dela: prvi deo sadrži rađove pesnika koji nastavljaju trađicionalne forme marodđnog pesništva, drugi — đela pisaca koji se služe formama umetničke nacionalne knjiševnosti, a treći — pesme poznatih Kknjiževnika seljačkog porekla.

* Glavni odbor Sindđikalnog saveza istoričara kulture i umetnosti rađi na osnivanju u Fromborku muzeja Nikole Kopernika. Obrazovan je uži komitet Moji koordinira rad oko sabiranja predmeta u vezi sa životom i radom velikog naučnika. Glavni đeo muzeja malaziće se u kuli u kojoj je Kopernik vršio svoja posmatranja i u kojoj je umro.

» Btogodišnjica smrti najvećeg poljskog kompozitora, Friđriha Šopena proslaviće se 1949 godine. Ministarski savet doneo je odluku o organizovanju »Šopenove godine« koja će obuhvatiti ciklus umetničkih rađova, priredđaba i svečanosti. U okviru proslave izđaće se sabrana dela Fridriha Sopena u obrađi Ignaca PPaderevskog; niz monografskih i naučnih rađova u Vezi sa životom. i rađom Fridriha Šopena; publikacije o Šopenu za najšire slojeve rađnog naroda grada i sela kao i za omlađinu. Poređ toga ođržaće se u toku gođine veliki broj priređaba u zemlji i inostramstvu.,

ČREHOSLOVAČKA

Dvađesetpetorodišniica čehoslovačkoz radiia

Čehosšlovački radio proslavio je o= vih dana 25-godišnjicu svoje delatno= sti. Tom prilikom, u Pragu je ofvo= rena izložba koja prikazuje razvoj čehoslovačke radiofonije od njenih početaka do danas. Između ostalog, izlo ženi Su i prvi televizijski aparati do= maće konstrukcije koji po kvalitetu premašuju američke aparate.

MAĐARSEA

Časopis Društva | Mađarska—„ luzoslavija »Deli Čilag«

Od pre nekoliko meseci s đarsko-jugoslovenskog arHBEĆR O BOULAD pešti pretvoren je u veliki luksuzno Opremljeni časopis koji donosi članke iz društvenog i političkog žvota Jugoslavije,

kao i prikaze i priloge o kulturnom UZ-.

dizanju Jugoslavije. U broju 4, koji

ia \ e Zakao o Sstogodišnjici Mađarske OEVOluSija, objavljen je govor Milovana Đilasa održam Ga svečanoj sednici mađarskog parlamenio Pored članaka o agrarnmoj reformi, o ndustrijskoj izgradnji, o omlađinskim radnim akcijama i uslovima života u JUgoslaviji, — ilustrovanih slikama, u tom broju izišao je i članak J. Popovića o Đuri Jakšiću uz jednu prevedenu Jakšičevu pesmu, članak Lasla Hadrovića o Otonu Župančiću sa nekoliko preveđenih pesama, odlomak iz partizanskog dnevnika Vlađimira Nazora, članak o poemi »Jama« mativne beleške. U b lika pažnja Augustimčićevom Crvenoj armiji u Batini.

Gorana Kovačića, i razne infor3 ukazpma je vespom