Књижевне новине
7. Nek
Pr Va ada ir 0 Era
mOJO7
Pre nekoliko dana, na prolazu kroz Aranđelovac, setim se pisma Zore Ma tejić, profešora geologije: »Najzad smo stekli i mi u Jugoslaviji geološku školu o kakvoj sam davno sanjala: ne pređajem više geologiju Rkao veronau– ku, Ova škola po pređviđenom planu letnje mesece provodi na terenu. 'wUčoenici ne samo što vide i opipaju svaku stenu, to sam i ranije ponekad u gimnaziji uspevala, vec žive Už te stene, sami im određuju sastav, DproJaze kuđ je vođa prolazila gradeći pećine; spuštaju se s kamehjem niz vođoderine; vađe fosile s mesta na kojima su ostali pre više miliona godina; prođiru do planinskih neđara u kojima su se pradavno stvarali kristali. Sad smo u aranđelovačkom basenu, bogatom ugljem, nemetalima, neobično raznovrsnom u geološkom
ogledu...«
a Odma sam, razume se, pohitala do Aranđelovačkoe gimnazije gde mi rokoše da se smestio Geološki tehni\um, osnovan prošle godime u .Pančevu, pri Zavođu Za geološka ispitivanja Ministarstva rudaršiva Jugoslavije. Bila je nedelja, dan kad su učenici sređivali ) | ispitivačkih izleta, te sam zatekla i njih i nastavnike, u školi. Čim sam ušla, primetila sam da. je gimnazija dobila izgled geološkog instituta: u hodniku i po. užiomicama stajali su sanduci puni komađa stena, po zidovima su bili crteži davno izumrlih životinja, sheme geoloških doba. Kroz otškrinuta vrata jedne učionice videla su se dvojica mladića nagnutih nad komadićemstene boje zarđalog gvožđa, trudeći se da prodru u njegovu skamenjenu tajnu. Hodnikom je protrčao dečak od dvanaestak godina s pregršti punom kamenja. Činio se neobično samosvestan, upućen u stvar koju radi, i opomenuo me je na one male vojnikezdečake što su sa našom oslobođim vojskom došli, i sami preka= jenog lika, ozbiljni kao svak ko je gledao smrti u oči.
U direktorovoj radnoj sobi sam zatekla školsko rukovodstvo, „Milana Ilića, profesora tehničkog, fakulteta rudarskog otseka, koji je rukovodio radovima u avgustu, direktora Đožidara Matejića, profesora Zoru Matejić, vaspitača internata Duška Džepinu, ekonoma i učenije=rukovodioce. Posle pozdrava direktor me je doveo do prozora i pokazao vidik na jugu, zatvoren talasastem kosom Venčaca i Bukuljom, s aranđelovačkim basenom u podnožju, e
— Nama, Feolozima, zemlja ie dvostruko lepa: i spolja kao predeo, i kao puna čuda unutarnjost, kojoj biste se vi, pesnici, da je poznajete, Više divili nego pejzažu.
Požto su mi tako izdaleka pokazali mesta gde su vršena ispitivanja, Objasnili su mi kakvo je bilo stanje u geološkoj nauci kod nas pre rata.
Naš Univerzitet je ranije, kako su mi rekli, spremao geologe kabinetske naučnike uglavnom, a ne praktičare koji se bave prođuktivnom geologijom, On je bio jedina škola gde. še. učila Feclopija. Godišnje ie izlazilo 8 nierča prosečno tri do četiri Bstudenta, jer se u gimnaziji geologija predavala samo u jednom višem razredu. Imali smo, istina, gebloški institut, osnovan 1930 godine. ali ni geolozi instifuta nisu isleorišćavami mnogo za praktičnu geologiju. Do rata se čak nije stisla da uradi detaljna geološka karta naše zemlje.
— Predđratni društveni poredak kođ nas omogućio je ovakvo stanje u geoJoškoj nauci, rekao je direktor Matejić. Pojedinci su imali pravo istraživanja, pa su bogati ljudi uzimali u ovom cilju pod zakup velike prostore. Kao istraživače su naimali strance. Sada su se usloVi za rad međutim nesravnjeno poboljšali: rudnici su prešli u ruke naroda.
— Nama ne pripađa samo površina
naše zemlje, nego i sve njene dubine, dokle gođ možemo u njih prođreti, umešao se i jedan Uučenik-rukovodi-
materijal donet 50 : nlje, ralnih sirovina,
lac. Za kratko vreme mi čemo svoju otadžbinu udvostručiti, idući u du-
binu. 4
— Rudnici su prešli u ruke naroda, — nastavio je zadovoljno direktor, — i geologiji se, prirodno, mnogo veći značaj, Osnovani su Dposle rata pored saveznog i republikan– ski geološki instituti, jer pored sa- . veznog postoje rudnici i republikan– skog značaja. Kad smo podelili geologe, na svaki institut ih nije došlo više od dva do tri, što je bilo krajnje nedovoljno. Tako se, vidite, došlo do naše škole, do Geološkog tehniguma, koji je Ministarstvo rudarstva Jugoslavije najpre bilo zamislilo kao školu geoloških pomoćnika koja bi trajala dve godine, a Komitet za škole i Mmauku uskoro mu daje rang srednjotehničkih škola, gde školovanje traje tri godine. Svršeni učenici Geološkog tehnikuma biće pomoćnici geologa i imati zvanje »mlađeg geološkog tehničara«. Biće raspoređivani na službu uglavnom po zavodima za geološka ispitivanja, rudnicima. Pored terenske službe radiće i po laboratorijumima, ispitivaće „geploški sastav naše zemlje, istraživati ležišta mine-
— Da li svaka republika ima svoj geološki tehnikum?
— Još ne. Ovaj naš je saveznog značaja. U njega je primljeno konkursom četrdeset učeriika iz cele naše zemlje, koji su imali bar malu maturu, viša od šesnaest godina i bili dobrog zdravlja. Ove godine primaćemp i kandidate od četrnaest godina, pa do dvadeset.
Zamolila sam da ·-mi naslikaju svoj radni dan.
— Onjje pun kao sat meda. Ustaje se uvek u pet časova, petnaestak minula radi se gimnastika i polazi na teren u šest časova, a kad je mesto ispitivanja daleko, kreće se u dva ujutru. Na terenu se ostaje do jedan ili dva časa po podne. Posle rada sa spava ili ide na kupanje, a od pet do sedam rukovodioci drže predavanja u vezi sa praktičnim radom.
— Mislim da je mnogo zanimljivija sama tehnika rađa, — · primetio je profesor Ilić. — Bilo bi dobro da ođemo među učenike, oni će voleti da to objasne.
Njih smo zatekli gde pišu obavezni dnevnik rađa: svaki je beležio iskustva, zapažanja u toku svog poslednjeg radnog dana na terenu. Oni su mi 38 oduševljenjem jspričali „postupak u radu, |
Podeljeni su u osam grupa, u svakoj po petorica, sa rukovodiocem na čelu. Svaka grupa ima svoje ime. Jedna se, na primer, zove Fersman, po čuvenom ruskom mineralogu i istraživaču. 1z škole se polazi zajedno. Po dolasku na mesto istraživanja profesori objasne šta se traži i značaj toga u nauci i primeni, svaka grupa dobije određe–ni zađatak i odlazi oduševljeno na ispitivanje, gđe poneka često ostane dragovoljwo mnogo duže na radu ne=go što je predviđeno, i posle se sama
_ vraća u bazu,.Kad se swe islcupe, TC-
feriša o radu, pređaju doneti materi–-
- jal, etiketiraju ga i pakuju, ·
Profesor Tlić mi je pokazao plan prema kome ie rađeno. Učenici su, na primer, u julu proučavali ogoline i određivali položaj slojeva; orijentisali se kompasom i kartom na terenu; proučavali reljef okoline, promatrali geološke profile; zatim prešli na sakupljanje organskih ostataka iz stena; promatrali rezultat rađa erozija. Nekoliko dana su proveli na upoznavanju s poslovima u jednom radniku uglja, a u ponekim radovima su i učesivovali, upoznavali se s rađom na bušalicama za dubinska bušenja, Postepeno su, u avgustu, prešli na teže stvari, na ispitivanje | metamorfnih stena na Venčacu, na praksu u kamenolomima; na ispitivanje. ležišta vatrostalnih kaolina, dijatomejske zemlje, okera; ma kartiranje bukuliskog granita i ispitivanje pegmatita i kontakinih pojava.
pridaje ”
> e 8
— U toku rađa bilo je rađosnih iz- nenađenja, — primežio. je profesor Ilić pošto me je upoznao sa programom. — Pojedine grupe su naišle na pojave koje su za geologiju kao nauku i kao primenu vrlo važne. Tako su nađeni fosili u slojevima čija starost nije bila ranije određena, što će se sad moći učiniti, Zatim u pojavama konfaktnog metamorfizma granita sa sUusednim štenama nađeni su novi minerali i rude za koje se nije znalo da ih ima u ovom kraju, a u ekonomskom pogledu imaju za nas veliki značaj.
— A sad zamislite kad budemo imali u svakoj republici po jednu ova-– kvu školu! — likovao je direktor. Kad iz svake izađe po četrdeset i više odličnih, radnika, a možda i poneki nnučnikdistraživač!
Kraj ormana s knjigama zapazila sam lepim krupnim slovima ispisane parole o vrednosti rada, znanja, disciplne i objavu: »Knjige se izdaju svakog dana posle ružčka.« j
— A da li se i traže svakog dana?
—- upitala sam Mladena Zaklana, bi- ·
bliotekara i odmah se pokajala što sam izgovorila ove reči u kojima je bilo sumnje.
Da bi me uverio da knjižnica ne stoji uzalud, odmzh je doneo kartoteku gde se video spisak stručnih, mark-
sističkih i zabavnih. knjiga kojima se ·
raspolaže i splsak čitali.
— Vidite koliko su čitali...
— Kud god idemo, nosimo sa sobom i svoju knjižnicu, — dodao je drugi.
Takmičeći se ko će pre da me uveri koliko se čita, pohvalili su se kako primaju časopis »Rudarstvo« i »Nauka i priroda«, kako su poslali oko sedam članaka listovima »Novom srednjoškolcu« i »Mlađom borcu«, koje takođe primaju. .
U razgovoru sa pretsednikom aktiva Narodne omladine Geološkog tehnikuma, Jovicom Milčićem, doznala sam da je škola izvela osam naučnih ekskurzija u toku. teoretske nastave po Makedoniji, Kosmetu, Srbiji i Bosni; da je. održano „peinasst sastanaka naučnog seminara uz pomoć profesora, a Duško Džepina da je održao niz uspelih predavanja o socijalnim temama.
Pretsednik aktiva je naročito zadovoljan rađom u debatnom klubu, gde su se učonici u toku osamnaest predavanja sa diskusijama osetno izgradili. Naročitu živost su pokazali prilikom diskusiie o temama »Borba za stvaranje baljševičke partije u SSSR« i »Osvrt na rezoluciju Informbiro3a«, protiv koje su jednođušno negodovali, Nikad se više dnevna štampa, kaže, nije u školi čitala kao u te dane.
Đačke družine, kojima je zađatak da organizuju Rkulturno-prosvetni rad, dale su nekoliko priredbi u Pančevu, po Makedoniji, u Aranđelovcu, uvek se udružujući ili sa seoskom omladinom u kraju gde se priredba održava ili sa srednjom tehničkom školpm,
— Muoasovno: smo Učestvovali i na; jesenjem i prolečnom krosu. Četvorica in je trčala ji za Titovu štafetu. Međutim naš glavni zadatek uvek Je. bio učenje. Briga glavnog alttyya omladine naše škole naročito je na to upućena da učenici savladaju potpuno školske predmete, U ovom pogledu su mnogo, nesabično radili Predrag Bokčić i naročito Pančo Naumovski, pomažući slabim drugovima pri učenju.
— A vaši odnosi sa upravom škole?
— Neobično dobri, — Upao je živo mlađić koji je u tom trenutku prišao. — Prošla su vremena kad je postojao jaz između učenika i nastavnika. Osetila sam želju da se pobunim protiv. ovog uopštavanja — jer sam i sama bila nastavnik, — ali u prirodi njegove mlađosti bilo ie ili da sve potvrđuje ili da sve odriče,i očutala sam. Naš razgovor prekinula je jedna drugarica rukovodilac želeći đa mi pokaže kako Su učenici smešteni. Zadivila
učenika koji su
| _MAJSTOR MIĆAN ~
\
— Kuđa ćeš to, Mićčane, s tim ala= tom?
— A. eto, oče Milađine, nešto bi maj=storisao. Nije zgorega đa se uhvati ko= ji dinar. j
— A kođ koga ćeš to? — pripitkuje pop osjećajući po Mićan?vu glasu đa ovaj nešto uvija i krije:
— Pa, neću daleko. Tu ću dolje neodređeno pokazuje Mićan u nizinu podno parohijalne !uće,
Pop nervozno čupka prosijedu rijetku bradđicu i diže pogled na lipu punu vrapčijeg cvrkufta, pa nemarno kaže:
— Dobar si ti majstor, nema šta. Mićan pa Mićan! A šta ćeš to, veliš, praviti? -
— Ima ti danas za majstora posla, ne boj se — odmahuje Mićan. — Svaki Be čas nešto gradi. Da imaš sto ruku, pa opet...
Kao dn se.nešto prisjeti, Mićan po= če povjerljivije: ~
— Vjeruješ li ti meni, oče Miladine, ı đa sam 'n prije rata znao po tri-četiri.
mjesecn sjediti đokon u ovome našem selu, pa kođ svojih ruku i umijeća ni kruva nijesam imao.
— Vjerujem, vjerujem, svašta se dešavalo — mrsi„pop — nije to kao đanas, pa da se ljudi saliru u poslu. Žao mi je Wamo ove naše djece: Zar su oni kadri pruge praviti?
— Uči se omladina. Kamo sreće da je mene u mladosti meko opremio u svijet, drugc bi mi ptice pjevale,
— A što tebi opet fali? — — začudi se pop. a
— A što mi ne fali, pitaj! Ovo sam nešto, skoro samouk, naučio kod pokojnog Joje kolara i kod braće MajKića, a da sam se otisnuo u svijet, ihaj! — danas biti Mićan bio fini tišler.
— Malo je koga usrećjo bijeli svijeb — gunđa pop.
— E, šta ćemo, de! — uzdiše Mićan ne želeći da se prepire 8, popom, —
, r.
alat et i i 70 kae ala Mo on ”
Branko ĆOPIĆ
Ajdemo za poslom, nema druge. Zbogom, oče! | Li · | y
— Stan'đe! Ne reče ti kod koga ćeš?
— Ma tu ću dolje kod ovih naših. Prave nešto.
— Kod kojih naših?
— Ama, ovaj.·. tu iza potoka.
— Aaa, to ćeš ti kod zadruge! — razočarano otegnu pop, — Pz tako kaži, brate, što tu vazdan uvijaš.
— Što ću uvijati. Navalili sinoć, dođi pa dođi. Svi te zadrugazi, veli, zna– ju kao dobra majstora. Ajde, vala, da odem, neće mi glava pasti s ramena.
— Neće, neće, što bi ti pala! — podrugljivo.mu odobrava pop.=>-– Svak bi, bogme, volio đa zajaši takvog majsto=ra, pa nek vuče, dok može,
Mršteći se, Mićan se rastaje od popa iu sebi psuje: !
— Mora ti on vidjeti ko kuđa ide pa bog! Pa đa, to mu je sav pošao, neće valjda kositi. OV
Spuštajući se prema novim zgradama zadružne ekonomije eljak-majstor, još se uvijek prepire sa nekim:
— A što ja ne bih kod njih radio! Dobro, zadruga, zadruga, r šta onda. I tamo su ljudi, Bb, pop! Ne nabija njemu zadruga bisage kao mi, budalasti samci, zato on i jest... Idem, vala, baš pa makar džabe radio, eto ti,
Naoštren i ljutit, Mićan se na vratnicama proštranog dvorišta skoro šudari s pretsjednikom zadruge.
— Aha, to si til i
— Ja, Mićane, ja, Baš te čekam, đa
. ti pokažem Dosao. ;
— Hajde de, dok šam još vruč, Svinjac, veliš đa se pravi? - A
— Svinjac, svinjac; za ovu rasnu kr-_
maču šfo smo je nekidan dobili, Do ·
zime će se već i oprasiti — &ša zadovoljstvom dođaje prelisjednik i raskopčava. prljavo=zelenu bluzu na kojoj se.
još raspoznaje gdje su bile njemačke oznake i orlovi, — Biće danas vrućine, a čeka nas toliki posao: ;
-Mićan malo prižmir! i stručnjački se ogleda po velikom zadružnom dvorištu. ;
— Svinjac, svinjac, hm... Ček, ček... Eno, tamo ćemo ga! Daj samo pokaži građu. e.
— E, stani ti, Mićane! — udobrovoljeno i nadmoćno govori pretfsjednik. — Ima to kad nas već predviđeno gdje će on stajati. Predviđeno tačno u milimetat- \ .
Pretsjednik skupi zajedno tri svoja mrka snažna prsta s oštećenim noktima da Mićanu pokaže kak» mu to izgleđa »tačno u milimetar«, Majstor začuđeno podiže obrve,
— Obho, stigli ste! da i to odredite.
Đavole, đavole! "
. Pretsjednik vođi Mićana do gomile naslagane jelove građe kod koje već čeka jedan šesnaestogodišnji dječak.
— Ivo, majstore, ovaj će ti pomaga– ti u pošlu. Ti samo naređuj, a uveče ćeš mi reći kako je dječak radio i kako te sluša. |
— Dobro, dobro! — i poprijetivši momčiću, Mićan stade da odmjera građu onako od oka.
— Čekaj da vidimo koliko ćemo mi to. Oho, ima ti GM ako ćeš i za dva svinjca.. He, he, čekaj, čekaj, ovako ćemo...
Pretsjednik se maša v džep.
— Ne. beri brigu, Mićane, evo već ~
gotovog plana za svinjac, * - Kao da je prečuo pretsjednikove riječi, majstor i dalje razgleda složenu građu, a kad ovaj ponovo pomenu 'Plan, on se iznenađeno trže:
— Kakav plan? Šta tu treba plan!
— Pa nećeš valjđa sklepati nekakvu svinjčihu onako bez plana? -
— Ba zna se,.čovječe, šta je svinjac, nemoj ti meni tul. — ljutnu se Mi-
Čan, —/Plan za krmačin svinjaci O osa 4
· |
- KNJIŽEVNE NOVINE
| Geologije postaje sastavni deo živog.
| druga je stvar, to je...
POO.
•sam se čistoći i redu koji je vlađao po
spavaćim sobama, terenskoj opremi —
učenika, izobilju hrane koju dobijaju.
— Mi smo bili spremni da živimo i pod šatorima, i da se hranimo kako sami znamo, — rekla je, — ali danas ne samo država, već sn i širi slojevi svesni značaja geološke nauke i našli su nam se na ruci Ovđašnje vlasti su nam dale sledovanje najtežih fizičkih radnika; direktor gimnazije, drug Matejić, ustupio nam je celu školu sa Svim kuhiniskim inventarom, te učenici, kad se vrate umorni sa. terena, mogu da dobiiu dobro priređeno i toplo jelo.
— A kako učenici podnoše taj napor? .— S dana na dan sve bolje. Pojedine, na čiju nam ie nejzdržljivost lekar skrenuo pažnju. puštamo samo na radove koje im je on dozvolio. Naročito se pri radu u rudnicima pazi da se me premore, Prema lekarskom savetu ni ostalima nismo dali. prvih dvadeset dana da se premaraju, kamo što smo i ovamo na radove pošli tek pošto se lekar složio sa izborom mesta, Kad smo došli u sobu gde su se rude i minerali etiketirali i pakovali, onaj dečak koga sam spazila pri ulasku doneo je da mi pokaže fosil koji je on pronašao, vretenastog, jasno smeđeg puža, i da bi ovaj pronalazak u mojim očima imao još više važnosti, tvrdio je kako se starost fosila penje do nekoliko miliona godina. ,
— Neće biti tako, — nasmešila se drugarica Matejić, — dosta mu je i dva miliona, koliko otprilike ima.
Sad su počeli i učenici iz svojih tajnih zbirčica pokazivati primerke kojima su se oni ponosili: tosile, grumenje: dijatomojske zemlje, kristale granata, pločice opala raznih boja.
— Svaki od njih. — tiho je primetio direktor, — ima, na našu radost,
·pronalazačke ambicije. Svaki pod uzglavljem čuva malu ličnu zbirku, koju »zasad« retko pokazuje. Ja im ostavljam ove male tajne, one su dakaz njihovog velikog oduševljenja za geologiju, njihovog samosfalnog promatranja i rasuđivanja, dokaz da je sad geologija postala sastavni deo njihovog života.
Pri rastanku, kad sam neki kremenolk grumen nazvala kamenom, nastalo je pričanje anegdota koje bi se mogle nazvati »Geološkim pričama«.
Jedan učenik je sa mnom kao na scemi oživeo jednu popularnu geološku priču. Odveo me je do belog kockoastog grumena, sličnog komadu kreča, i rekao:
— Pokušajte da dignete ovaj kamen, Samo sumnjam da ćete imati snag”... ;
Spremna da potegnem ogroman fe-
· ret, podigla sam nešto lakše od pene, cd samog vazduha, što mi je ruke ponelo uvis. Kako sam se tome neobično začudila, učenik se prvo glasno, bezazleno nasmejao,.a zatim se odmah uozbiljio da mi abjasni eno čemu sam se u tom trenutku i sama dosetila. ' — Vidite, to je zemlja
pradavnih životinjica infuzoriia, Ona
je sva porozna,.ljušturasta, i zato je-
tako laka. Svi mi kad smo je prvi put uzeli u ruke tako smo se kao vi začudili, A kad biste videli samo koliko tečnosti može da upije! -
I tako su ređom pričali o onome čemu se čude, što ih rađuje, čemu se dive i kroz smeh i zabavu još jednom usvajali znanje koje su stekli u učionici i na terenu: geologija im je postajala, kako je direktor rekao, sastavni deo života, Vraćajući se od njih mislila' sam, kako će zbilja biti divno kad svaka republika imadne ovakvu školu, kađ bogate: dubine maše zemlje ne budu tera inkognita. Činilo mi se da će tereti našeg izgrađivania tada postati tako laki kao onai grumen Što mi je maločas poleteo iz ruku.
Desanka MARSIMOVIĆ
ljudi, ljudi! Ti se to kdnđa sa mnom rugaš? w ' — Ne rugam, čovječe božji — UuO-
* zbilji se pretsjednik — Evo ga vidiš:
tu ti je predviđeno sve u milimetar.
Mićan se u nevjerici zagleđa u iscrtan list hartije, počeša se iza vrata, othuknu i poprijeko pogleđa u dje„aka. .
— Bježi, kakav plan! Ta čitavo će mi se selo rugati đa *am po planu pravio krmeći svinjac. Nećeš ostati živ ođ svijeta. o
Mićan je naročito zazirao od starih doseljenika iz Like, vječitih i vještih podrugivala. koji su · svr kom umjeli
' prišiti ponešto smiješno i to tako spretno, da je" izmišlj»na rugalica „pratila
. čovjeka do kraja život , postajala sa-
stavni dio njegove ličnosti, lijepila mu se uz prezime i dosađivala čak i njegovim praunnmcima.
— 'Ta ko će ostati živ od vas Likota?
— Likota! Pa i ja sam Ličanin, a ako do čega dođe, svak će znati da sam ti ja dao plan i naredbu da po njemu rađiš. Je li tako? Menj će se maigati, neće tebi. |
Mićčan se samo mrštio i uzđisao, po-
gleđao čas pretsjednika, čas u dječa- ·
ka kao da prosuđuje je li ovo zbilja i! je neka podvala. Videći ga da še koleba, pretsjednik je i dalje navaljivao: /
— Čovječe božii, ovaj su plan sastavili stručnjaci, inženjeri, a nije kakva burala.
— Inženjeri? i
— Da, da , inženjeri. Sađ se, brate moj, živi po nauci, a ne onako ututanji i budalašto kao u staro vrijeme: Sve u miliwmetar! | ;
odlučno pruži prefsjedniku ruku.
— U ređu, Stojane! Praviću, ali u? tvoju pomoć. Ja ti se slabo razumijem u te vaše crteže, pa ćeš,me ti upući-
„vati, a onđe još... f 12)
Mićan brižno pogleda u dječaka.
—..a onda još, kađ ti tu imaš svoje prste, neće me valjda svijet uzeti na sprdnju.. Kad su tu već inženjeri,
j /
« 3 \
postala: od.
Mićan obori glavu, poćufa, a onda i
Coop aaa au e
posle oslobođenja: Akademiju likovnih umetnosti, Školu za primenjenu umetnost i Školu za žensku domaću radinost u Ljubljani.
Posle oslobođenja pred našu likovnu umetnost postavili su se novi problemi. I ne samo pred umetnike, u ovom slučaju pred likovne umetnike, nego još više pred akademije, koje nose odgovornost za pravilan razvitak čitavih generacija mlađih umetnika. Zadatak je bio težak naročito za mladu, skoro uspostavljenu slovenačku' Akademiju likovnih umetnosti,/ koja je osnovana tek pre tri godine.
Na izložbi radova učenika Akademije, koja je nedavno otvorena u Ljubljani, padaju u oči pozitivni rezultati i pravilan put razvitka nekoliko veoma darovitih mladih vajara... Ali bez obzira na falentovanost učenika ističe se na izložbi uverenje da su budući skulptori u rukama dobrih pedagoga. Nastava podvlači pravilnu mođdelaciju vajarshkog objekta, smisao za voluminoznost i podređivanje detalja celini. Izloženi crteži dokazuju uglavnom koliko pažnje posvećuje Ljubljanska „akademija preciznom i pravilnom crtežu. Zanemariyanje tog najmoćnijeg oružja u rukama umetnika vodilo bi svakako pogrešnom shvatanju umetnosti i formalističkim zabluđama. Trebalo bi možda još veću pažnju posvetiti čistoti crteža i jasnoći mođelacije ljudskog tela. Slovenačka etnička tradicija, — na primer crteži Šubiceva, Ažbeta, Vesela i drugih — mogla bi tu da posluži kao putokaz.
Manje sugestivno i bleđe po rezultatima deluje slikarsko odeljenje. Tako su i ovde izloženi radovi nekolicine talentovanih đaka, uspeh je slabiji nego u odjeljenjima za vajarstvo. Trbalo bi početi sa mpastavom sliKkarske tehnike već u prvim godinama, što bi, naravno, zahtevalo potrebnu prethodnu spremu đaka. još pre stupanja u Akađemiju. Dobar uspeh Dpokazali su grafički kursevi, na kojima se učenici ozbiljno bave ovom granom umetnosti .Ako naša grafika nastavi i dalje s takvim uspehom da se razvija, ne treba se bojati da će nam nedostojati dobrih grafičara i ilustratora. Izbor modela za akt jedan je od ozbiljnih problema Akađemije.. To pitanje Akademija dosad nije uspela povolino da reši. Neestetske konture tela nisu u stanju da razviju estefsko osećanje đako, niti mogu da pruže sliku harmonične anatomske građe čovečjep tela.
U sistem nastave Akademije potrebno bi bilo uneti što više novog duba. Učenik se mora još u toku stu-
, i: i: |
vSskusije.
7. rio MECA OR < , TAJO ' Nai
STRANA 3
dija što prisnije povezivati sa našom stvarnošću. Od akademske stereotipnosti moralo bi se preći ka dinamici našeg života, koji se danas razvija u tako uzbudljivom ritmu kao nikad ranije, Ekskurzija koju je Akademija priredila u Hrvatsko Primorje pokazala je koliko je neposređan kontakt
„sa životom i prirodom koristio učeni-
cima, Trebalo bi razmišljati već sada o organizovanju stalnih centara po unutrašnjosti u kojima bi učenici bili u neposrednom dodiru sa prirodom i životom,
/ Izložba Škole za primenjenu umetnost i Škole za žensku domaću radinost, otvorena pre izvesnog vremena u Ljubljani, doživela je ne manji uspeh. U Sloveniji tek sađa primenjena umetnost dolazi do punog razvoja. Izuzetak pretstavlja izrada čipa= ka. koja ima svoje tradicijei kojom se danas bavi u Sloveniji oko seđam hiljađa lica. Važne probleme morale su da rešavaju obe ove škole, a jedan od najvažnijih svakako je bio — oplemeniti kvalitet primenjene umetnosti i to, pre svega, na inđustriskom području. Unutrašnja arhitektura, stolarstvo, tekstil itd. zahtevaju visoko kvalifikovane kadrove u primenjenoj umetnosti. Pa i ona primenjena umetnost na kojoj rađe pojedinci u narodu, kao na primer, čipkarstvo, ne može da bude ostavljena sama sebi već mora neprestano estetski da se podiže i prilagođava današnjem vremenu. A to će se postići samo uz pomoć zrelih kađrova koji će se vaspitati u škola-, ma za primenjenu umetnost.
Tzložba je pokaza, pored vanredno lepih rukotvorina, jednu važnu činjenicu: Rukovodstvo škole i profesprski kađar pravilno su prišli metođi nastave. Nisu u pitanju nikakvi idealno zamišljani projekti. koji ostaju samo na papiru i nikad se, ustvari, ne realizuju, već težnia. da se svaki uspeo uzorak odmah prenese u materiial. Odluku o izvršeniu Woji će se uzorak preneti u materijal.đonosi, posle diprofesorski kolegijum. Taj način ie sigurno najpravilniii i najuspešniji. Naravno da je ovai način u nnšim školama skopčen s velikim teškoćama. Tako su učenici odđelienia leramike morsli da putujti u fabrike, po celoi Slovenijii, kao i đaci drugih odeljenia. da bi mogli izvršiti zadatke. Taj gubitak vremena i drupe feškoće u vezi s tim ofkhloniće se onda kađa u sklopu obcju škola. buđu sagrađene odenvarnjuće radionice,
Među imnženim mnredmetimn ističu se crteži prhifelfonskog odeljenja, zatim mwredmet iz rezbarije. mlastike: kao i čipke Škole za žensku domaću rađinost.
S. MIRUŽ
Rad grupe lkovnih-
. Već 1945 godine stvorena je organi-
zacija grupe riječkih likovnih umetnika, koja je započela svoje delova= nje u sklopu Udruženja likovnih umetnika Hrvatske. "U grupu su ušli umetnici Hrvati i Italijani Rijeke, Hrvatskog Primorja i Istre.
Članovi grupe sudelovoli su na izležbama ULUH-a. a poneki od njih i u inostranstvu. Na izložbi „umetnosti naroda Jugoslavije XIX i XX stoleća,
" koja je bila priređena u Sovjetskom
Savezu, Čehoslovačkoj, Poljskoj i drugim zemljama, izloženi su i radovi riječke grupe likovnih umetnika. Glavni rad, koji je u tom pravcu grupa razvila, bilo fe pomaganje u organizaciji raznih kulturnih i umetničkih izložbi u Rijeci i Opatiji. Samostalno je grupa nastupila na festivalu kulture Ttalijana Istre i Rijeke u Rovinju. Li-
Obojica sjedoše na gomilu građe, razviše plan na koljenima i pretsjednik uze da tumači. Iza njihovih leđa navirivao je radoznali dječak.
U početku je sve dobro išlo. Mićan je pažljivo slušao i potvrđivao kratko i poslovno, đa sve razumije, ali kad pretsjednik pokaza gdje.se ima ugraditi omanji p?ozorčić, on se naglo trže.
— Kakav pendžer, čoče! Šta će tu pendžer? Pogledaj ti to bolje.
—- Pendžer, pendžer. Mićane, Treba i u svinjcu svjetlosti.
Mićan se zabezeknu i malo se odmače ed pretsjednika kao da hoće da ga bolje viđi. y
— AmhB šta će krmači pendžer, ta neće vesti! Krsti se ti, Stojane!
— A ko ti veli da će vesti? Treba i njoj svjetlosti, i ona je živ StvoT, je li tako? i
Mićan se samo ćutke diže, sleže ramenima. a onda odlučno natuče kapu.
— Jok, brate, ja ti to ne gradio!
· Pendžer na svinjcu! O, ljudi, ljudi!
Valjda će ti krmača razapeti đerđet, pa. uzeti iglu vezilicu. Neću ti ja to pravifi, pa da mi dukate brojiš! — Ama' čekaj, Mićane, ne praviš ti to od svoje pameti. To šu tako inženjeri isplanirali 1 to se tako mora. Ne” đaju drukčije, u bog! Mi moramo pod lan, pa to ti je. y y : Pošto je malo poćutao, Mićan opet sjede. i Kad je pod moranje. to Je drugo. GCnda će svak znati đa to ne ide iz moje glave· Pendžer na svinjcu! Ama
- ko će to ođ bruke i kaznti, akamoli
rađiti, pobogu braćo!
Kad „građenje otpočne, Mićan se, zajedno 8 prefsjednikom, bijaše toliko zagrijao za posao đa je zaboravio i krmaču i prozor, Svaki čas je prilazio nacrtu, premjerava- građu, izmi-
„ cao se od novogradnje i gleđao je iz-
daleka.
— Viđi de, Stojane, slaže li se s tom! tvojom artijom.
— Slaže, slaže, samo ti radi,
— O, ljuđi moji, gdje se i ja uputi raditi po planu. Tnženjer nacrt', a ja tačno onako.
— U milimetar! — zadovoljno je potvrđivao pretsjednik. '
umetnika na KRijeci
kovnim umetnicima Rijeke pružile su se nove mogućnosfi dovršeniem izložbene dvorane u zgrađi Narodne čitaonice u Rijeci,
Italijanski slikari u sastavu grupe aktivno rađe na umetničkom oprema– nju udžbenika za italijanske škole i izradi zidnih dekoracija u kulturnim ustanovama za Italijane. Pored svog umetničkog rada italijanski likevni umetnici rađe kao nastavnici u italijanskim školama u Rijeci.
Narodna vlast svestrano je pomo=gla sva nastojanja riječke grupe likovnih umetnika. Sada se dovršavaju prostorije za umetničku galeriju u zgradi Cenfralnog doma kulture a dovršena je i otvorena i izložbena sala u Narodnoj čitaonici u Rijeci.
Polazeći na posao, Miđan je gledao da ne ide kraj popove kuće da ne bi morao da se »ispovijedđa« ocu Milađinu, ali ga J*dnog jutra pop ipak opazi i Viknu ga iz bašte: Y n
— Ej, Mićane, a što si ti to digao glavu otkad si uđario da majstorišeš po planu? i
Mićan se nelazodno strese i ne umjede u početku ništa pametno da
„odgovori.
— A ti to kao znaš i po planu, a? E, to dosađ nismo znali da si ti tako, . ovaj, naučan čovjek — podrugnu Se pop. i Mićane kap da nešto ubođe·
— Bio naučan, ne bio, bogami meni posao iđe. Vala. oče Milađine, i prost čovjek može nešto da nauči.
— Vidi, vidi. IT to baš po planu? — 1 po planu, ako baš hočeš. Ta ne-
ću valjda onako od kamišs k'o u sta- /
ro đoba. To je bilo i prošlo. — Hajđe de! — progunđa pop saginjući se u leju. )
Izložbe Akademije likovnih umetnosti i Skole za primenjenu' umetnost MEVKAREITi C ijubljafii
ı Naša narodna vlast ustanovila je
|
Mršteći se i kiselo ga odmeravajući, ~
Mićčan ja najzad umetnuo i prozorčić
· na novosagrađeni svinjac, a kad je sti-
glo i staklo, on se izmače sasvim udnu dvorišta ı zađovolin? uze da razgleđa novograđnju. -
— B, znaš li šta je, druže pretsjed- 50
piče, nikad u svom ljepšeg svinjca načinio Kakvog svinj-, ca! Nijesam, vjere mi. ni kuče. Sve. je to bilo onako..,
— Bez plana! — dodade pretsjednik.
— Uprav tako. Pravo si rekao: baš bez plana, . i
— Rekoh 1] ja tebi, Mićane, đa je blan T1nbra stvar.
Mićan je kao začaran razgledao 5%0ie d}elo čisto ne vjerujući da je on to svojom rukom načinio, a onda svrati pogled na pretsjednika i uzđabnu: —
.— MBto, sad mi se više čisto ne mili
đa rađim po starom. Da je po planu, i YMy
haijđe đe jav
— Ako ti samo imaš volje, biće ga koliko ti drago -- vedro pretsjednik. — Imamo mi m štalu za zadružne konje, | | OTOK OSA
Ve 0
\
~
vijeku nijesem
N
ye
\