Књижевне новине
BROJ 12
»Zbornik dokumenata i podaiaka o Narodnooslobodilačkom ratu „dJugoslovenskih | narođa«. Tom I: Borbe u Srbiji 1941. Izdanie Vojno-istoriskog Instituta JA. Str. 729. Cena 100,— din,
VW ovom tomu koji je izašao pre izvesnog vremena, štampano je 100 dokumenata partiskih organizacija i partizanskih štabova i 197 dokumenata nemačkih i kvislinških komandi i ustanova.
Na uvodnom mestu su 3 proglasa CK KPJ i to od 22 juna (povodom mapada fašističke Nemačke na Sovjetski Savez) 123 jula i 25 jula 1941 god. iu ovim proglasima CK. KPJ pozivao je narode Jugoslavije na oružani ustanak, a članove Partiie da se stave na čelo opštenarodnog ustanka protiv okupatora i domačih izdajnika. Kroz njih je CK KPJ ukazivao na odlučujuću ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, na to da · je njegova borba u isto vreme i naša borba, i đa je dužnost naroda Jugoslavije da svim snagama učestvuje u njoj:
»Radnici i madnice Jugoslavijele »Ne dozvolite đa se proliva dragocena krv „herojskih sovjetskih naroda bez vašeg učešća« (Proglas od 22 juna)
Sprovodeći liniju naše Partije, uz direkimu Đomoć i rukovođenje CK KPJ i druga Tita, PK KPJ za Srbiju obraća se srpskom narodu sleđećim rečima:
»Svrstavaite se u gušte redove oko vaše junačke Partije Komunističke partije Jugošlavije.. Gore glave! S verom u same sebe i Crvenu armiju, napred u borbu! S nama je danas čitav radni svet Bvrope.., sa nama je moćni Sovjetski Savez — ta ne> probojna tvrđava«. (Dok. br. 1, str. 31).
Ta dokumenata vidimo kako je &rp ski narođ sledio pozivu KPJ, kako se podizao u borbu, stupao u partizanske određe i svestrano ih pomagao. Ia njih se takođe vidi organizatorska i rukovodeća uloga KPJ i njenih organizacija, koja je bila od odlučujućeg mnačaja za razvitak i uspeh u stanka. kako u Srbiji, tako i u celoj zemlji. Dokumenta daju mašu podataka O borbi partizanskih odreda, O stvaraniu naše narodne vlašti, borbi Partile za wWtvaranje jedinstvenog fronta. o zamahu ustanka i o teškoj situaciji u kojoi se nalazio okupator u Srbiji 1941.
Takođe, dokumenta pokazuju kako je okupator, pomoću bezobzirnog terora, uništavanjem hiljađa i hiljada ljudi, hteo đa uguši ustanak; kako je organizovao razne vislinške forma– cije i kako je, među srpskom reakcijom, našao vere pomagače, počev od Ačimovića, Lijotića i Pećanca, pa preko Nedića do Draže Mihailovića.
Pa ipak, i pored svih nastojanja đa se pomoću shaga reakcije i terora uguši ustanak, Nemci su, i pored 8VOje tri kompletne divizije koje su bile u Srbiji ioš pre početka ustanka, morali dovlačiti sve nove i nove irupe. Tako su sredinom septembra za VOđenje I ofanzive doveli iz Tirancuske 345 peš, diviziju, a iz Grčke 125 ojačani peš. puk i 220 protivtenkovski divizion. Posle ponovnih · neuspeha morali su sa Istočnog fronta dovesti svoju 113 peš,. diviziju, i tek pomoću daleko nadmoćnijih snaga, uz pomoč Paveličevih trupa i drugih kvislinških formacija, a koristeći izdaju Draže Mihajlovića uspeli su da osvoje građove na oslobođenoj teritoriji Zapadne Srbije.
Ig dokumenata se viđi da Nemci ni 8a I ofangivom nisu poštigli željeni cilj: uništenje partizana i likvidipanie ustanka u Srbiji, Vrhovni štab NOPOJ, sa izvesnim određima, povukao se u Sandžak, i već u decembru 1941 formirao Prvu proleter= slu brigađu, jezgro naše buduće ar mije, A i u Srbiji, i pored teških gubitaka, partizani su nastavili borbu i to kako u Toplioi-Jablanici i Istočnoj Srbiji, gde su i đalje poštojale oslo"bođene feritorije, tako, i u Zapadnoj Srbiji.
Tz dokumenata se vidi kako je napredna svetska javnošt, a pre svega Sovjetski Savez, cenila borbu koja se vođila u Jugoslaviji, Tako, ruski pamtizani šaljući pozdrave partizanima Jugošlavije, kažu:
»Duboko smo uvereni da ćete vi, kao i mi ištrajati u ovoj herojskoj borbi protiv zajedničkog neprijatelja sve dok zajedno sa slavnom Crvenom armijom konačno i potpuno ne uništimo ne= mački fašizam«. (Dok, br, 84, str. 273)
Naši narodi pod rukovodstvom KPJ i druga Tita, opravđali su te nađe i istrajali u borbi do konačne pobeđe nad fašističkim osvajačima. O učešću naroda Jugoslavije u toj borbi, a posebno srpskog narođa 1941, rečito govore dokumenta objavljena u ovom tomu
U jeku kampanje koja se dana8 vodi protiv naše Partije i njenog rukovodstva i Ova „dokumenfa jasno govore o herojskom liku KPJ, njenom Centralnom komitetu i drugu Titu, o njihovom internacionalizmu i odanosti stvari međunarodnog radničkog pokreta. Ona bolje nego iko razobličuju takve »teorije« kao što su one o »junačkoj borbi našeg naroda« bez rukovodstva KPJ, o »samoniklom« i »stihiskom« otporu i t. sl.
Dokumenta mpartizanških štabova i partiskih organizacija odišu vremenom u kojem su pisana, vremenom žestokih borbi i okršaja, vremenom poleta oslobodilačkog rata u Brbijl, Proučavaniem dokumenata ne Bamo što se prenosimo u vreme naše tako bliske heroiske prošlosti, ne samo što uočavamo bitne, karakteristične crte toga vremena, koje u istinski umetničkom „delu moraju biti odražene, nego u njimn nalazimo i važnih komponenala za vernu ftipizaciju ljudi toga perioda. e ;
U nizu dokumenata ufisnuti su likovi ljudskim „osobinama — ljudi hrabrih, skromnih, nešebičnih, samo-
Milorad DRENJANIN —
požrtvovanih, ljudi koji se ne zanose uspesima i ne padaju u paniku pri prvim teškoćama već zrelo i trezveno analiziraju svoje slabosti i samokritički se odnoše prema njima. To su ljudi koje ie Partija vašpitala da, ako ustreba, herojski ginu za stvar 8slobode. Izveštavajući kako je poginuo instruktor PK KPJ za Srbiju, OK KPJ za Užički okrug piše:
»Međutim Nemci, Amauti i žandarmi opkoljavali su logor te noći... drug instruktor je, videći strahovitu opasnost koja preti na šim drugovima, po cenu svoga života, hteo da se probije do logora da obavesti drugove«, (Dok. br. 16, str. 78)
U izveštaju »Borbe» o mašsovnom štreljanju u Kragujevcu, kaže še:
_»U toj ogromnoi masi od 10.000 liudi, članovi Komunističke partije su se držali herojski. Oni su hrabrili narod, dizali mu duh. Pred ustima mitraljeza drug Toza Dragović, metalac, održao je govor: »Napite se srpske krvi, fašistički psi, ali će vas Crvena armija i naši partizani skoro uništitile Govor je završen rečima: »Živela „slobodna Srbija, živeli partizani, živela Komunistička partija, živeo Sovjetski Savez, živeo drug Staljin«. S tim poklicima na usnama ginule su sštotine radnika, Drug Toza je pao izrešetan »rnima s osmehom na licu.« (Dok. br. "7, str. 261)
I neprijateli je u svojim izveštajima morao konstatovati zadivljujuću hrabrost komunista i drugih rodoljuba. Evo šta se kaže u izveštaju poručnika Lipe-a:
»Držanje pritvorenika ma štreljanju bilo je pribrano... Pojeđinci su izrazili svoje ubeđenje na fai način što su još jednom kliknuli Staljinn i Rusiji.« (Dok. br, 212. str. 527, Podvučeno u origimalu), Takvo je bilo držanje komunista u danima kađa je trebalo sopstvenim junaštvom dati primer narođu kako se bori i gine za ošlobođenje zemlje, kako ne treba žaliti nikakve žrtve kađa je u pitanju stvar svoje Partije i narođa. Komunisti su osim junaštva i samopregora, ispoljavali i druge plemenite osobine i istovremeno ih prenosili na široke narodne mase. Srokmno su iznošili uspehe i rezulta= te, trudeši se da olklone ono što ONA poboljšanju postignutih rezulata. | »Napad ie bio strahovito jak, a-
li se pokazao slabo vojnički ornanizovan, jer sam napadom ru kovodio ja, a ja upšte nisam slu= žio vojsku..« (Dok, br. 8, str,.59).
Odgovarajući na primedbu PK KPJ za Srbiju u kojoj še govori da su krajevi oko Niša u zaostatku za ostalim delovima u Srbiji, OK KPJ za Niški okrug piše: ~ ST Petar
»Svesni smo tog našeg neđosštat ka i prema tome odgovornosti koja na nas pađa... Mi ćemo sve snage uložitiđa dostipnemo Srbe „„« (Dok, br, 8 atr. 58)
Isto tako piše i OK KPJ za Kraljevački okrug:
»U potpunosti smo ušvojili vašu kritiku, Sve snage smo uložili da otklonimo što pre nedostatke... te time da stanemo u red ostalih part. organizacija u našoj zemlji...« (Dok br. 17, str,82).
Izvršavajući postavljene im zadat-
ke, komunisti i partiske organizaci-.
je prenosili su te i mnoge druge, Osobine na široke narodne mase, i od najboljih radnika, seljaka i pripad= nika inteligencije, izgrađivali nove članove Partije i popunjavali svoje redove u borbi za oslobođenje svoga naroda.
Pošto su, zbog izdaje njenih vlastodržaca, relativno lako okupirali Jugoslaviju, nemački imperijalisti su, uz pomoć i podršku, srpske buržoa= zije organizovali okupacioni i kvislinški aparat 8 ciljem da izvršava O baveze u sklađu sa njihovim »četvorogodišnjim planom«, običnim rečima kazano, đa vrši neviđenu pljačku
i otimačinu svih privrednih blaga i bogatstava, kao i odvođenje iz Srbi» je jeftine radne snage, koja bi radila za pretstavnike »više«, »arijevske rase« i plemenite »plave krvi«,
Kađa se srpski narod pođigao u borbu za svoje oslobođenje, kad se su protstavio bezobzirnoj pljački i uništavanju i nije hteo đa bude »rob= lje« za nemačke grofove i industrijalce, kad je u svojoi zemlji ugrozio opstanak takvog poretka i sistema, nemački imperijalisti pokazali &u šta su sve u stanju da upotrebe da bi očuvali
nesmetanu pljačku i jeftinu radnu”
snagu, da bi i dalje održali u »pokornosti i poslušnosti« srpški marod. U borbi protiv srpskog naroda, Nemci su dosledno Sšprovodili u život »prineipe« kojima su ih toliko godina učili Hitleri Gering: »Ubijajte, ubljaj= te, ja primam sve na Svoju dušu«. Tako, načelnik štaba nemačke vrhovne komande Kaitel u naredbi o ugušenju ustanka u Srbiji, kaže:
»Vođa je sada naređio da treba svuđa primeniti najoštmije mere,„«, Pri tome imati u viđu da jedan čovečji život u doličnim zemljama često ne vredi ništa i da se zastrašujuće dejstvo može postići samo neobičnom svirepošću. Kao odmazda za Život jednog nemačkog vojnika mora Be u im slučajevima uzeti kao opšte bravilo, đa odgovara Smrina kazna 50—-100 komunista, Način izvrše nja smrine kazne mora još pojačati zastrašujući efekat«, (Dok, br. 159. str. 482. Podvučena mesta — podvučena u originalu. — M.
D.). A nemački vojni zapovednik u Srbiji Bobme u svojoi naredbi obraća se nemačkim vojnicima i oficirima, sle~
dećim rečima: »Vaš je zađatak da prokrstari-
{ie zemljom, u kojoj se 1914 poto-. cima lila nemačka krv usled pod.
muklosti Srba, muškaraca · Vi ste osvetnici tih marva
»Svaki koji blago postupa, greši o živote svojih drugova, On će biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pod ratni sud.« (Dok. br. 173, str 460)
U drugoi naredbi:
»Buđe li gubitaka među memačkim vojnicima ili »folksdojčerima.., nadležni khomandanmti ... narediće odmah «streljanje pro tivnika prema sledećim stopama:
a) za svakog ubijenog nemač= kog vojnika ili »folksdojčera«... 100 zarobljenika ili talaca;
b) za svakog ranjenog nemačkog vojnika ili »folksdojčera« 50 zarobljenika ili talaca.« (Dok, br. 208, str. 508).
Oni, koji su naređivali da treba uništiti narođ koji se bori za svoje oslobođenje, bili su nosioci imperijalističkog poretka, zasnovanog na nasilju i pljački, a vojnici i oficiri bili su izvršioci takve njihove volje; oni su se tukli s oružjem u ruci da bi održali takav poredak. A svakog o nog koji'se drznuo da ustane protiv tog nečovečnop i zločinačkog poretka trebalo je bez predomišljanja stre= ljati.
Samo po objavljenim izveštajima nemačkih štabova u ovom tomu u Srbiji su Nemci 1941 gođine ubili oko 50.000 ljudi, što ni izđaleka nije približno tačnom broju ubijenih te godine. O masovnosti ubijanja govori i mnoštvo sabirnih logora, odakle su se uzimali »kandidati smrti« kako su Nemci nazivali ljude određene za streljanje. Njihovu veličinu upadljivo karakteriše logor koji je izgrađen u altcijama nemačke 842 divizije u I Ofanzivi. U izveštaju o tom logoru kaže se sledeće: 7
»On će u prvo vreme imati kapacitet za 5B0O.O000 ljuđi, koji se može povećati na 500.000.« (Dok. br. 200, str, 499).
Pod takvim okolnostima Nemci su
vršili svoie zločine. I mora se priz« nati đa je pbrosečan nemački oficir i vojnik uložio sve svoje sposobmosti da što više i pedantnije ubija i uništava srpski narod. To se lepo vidi iz njihovih izveštaja o streljanjima, a napose, vrlo reljefno u izveštajima poručnika Liepe-a (Dol, br. 212) i poručnika Walthera (Dok, br, 246). Iz= veštai poručnika Liepe=-a o streljanju 2.900 Jevreja sastoji se iz slede= ćih delova: naređenje; rukovodstvo i učešće: lekarska, služba i nadzor; pre voz i prevozna sredstva; mesto imvPšenja; osiguranje i maskiranje; film i snimci: nadzori izvršenje, Sve SsVOje vojničko znanje i dovitljivost, on je iskoristio da Što »uspešnije« strelja preko dve hiljade ljuđi.
»Posle detalinog izviđanja mesta, i izvršenih priprema« — piše on u izveštaiu — kod ljudi odtre= đenih za stFeljanie »podelom lopata “i Ostalog alata stvoren je utisak neke radne čega je svaki kamion imao »samo tri stražara, kako se iz jačine pratnje ne bi naslutila prava namera«. »Prevoz je izvršen bez ikakvih poteškoća« jer su we ljudi određeni za streljanje »radovali odlasku iz logora, gde smeštaj navodno nije odgovarao njihovim željama.« (str, 527). đalie:
»Streljanje je izvođeno puškom na otstojanju 12 metara, Za sva= kog pritvorenika određeno je 5 strelaca, Osim foga, lekaru su stajala na raspoloženju dva strel ca, koji su u slučajevima gde je on smatrao za potrebno, pucanjem u glavu, izazivali sigurmu smrt.« (str. B27)
Ne bez ponosa, on konstatuje: »kod oba streljanja nije pobegao ni jedan pritvorenik«, Ali i poređ toga poručnik Liepe nije zadovolian i to zbog toga što je od 2,200 ljuđi site= ljano samo 449.
»Na žalost naveđene su jedđinice iz službenih razloga „morale prekinuti dalje streljanje i preneti izvršenje zadatka na jedinicu majora Pongrubera.« (str. 520)
Slično izveštava i poručnik Walther. I on kaže da je »mesto na kome je izvršeno strelianje vrlo podesno« stoga što njegov položaj omogućava da se 4
»s malo ljudi spreči bekstvo zarobljenika, Isto tako, tamo je i pođdesno peskovito zemljište, što olakšava kopanje jama, a time se i Bkraćuje radno vreme oko kopanja,« (Dok, br, 246, str, 564).
Poručnik „Walther, ono što Liepe nije uspeo — Bigurno zbog toga što ni je imao vremena jer je »na Žžalost« morhBo posao predati majoru Pongru= beru — utvrđio ie koliko se u određenom vremenu može streljati ljudi, i o tome izveštava: »Snamo atreljanje svršava Be vrlo brzo (100 ljudi za 40 mimuta)!« (atr, 584).
U pomenutom izveštaju poručnik Liepe kaže; :
»Streljanje je završeno u 18.30 časova. Jeđiniće su se zadovoljne vratile kući«, (str, B27, Reč »za= dovoljne« — ·podvučena ·u origi nalu — M. D,)
La isto potvrđuje i poručnik Walter: | :
» Za Vreme trajanja streljanja, po mome ličnom zapažanju, ne osećaju 8e nikakve.duševne smetnje«, (Str, 5B804), |
Tito, to 8u neke karakteristične orte nemačkih zločinaca koje se mowWu videti iz objavljenih dokumenata, Za jedno sa nemačkim zločincima, nalazeći se sa njima na istoj strani u borbi protiv sopštvenog narođa, |8po= ljavaju se i »naši« zločine; hedićevci, ljotičevci četnici i dr. Ma da o hilhovim zločinima nema toliko pisanih podataka oni nisu ni malo manji ni zversklji od zločina njihovih Mo. spodara, vo kako glasi izveštaj »Borbe« o četničkom zločinu kod Kosjerića: “i
»U klisuri krai sela Skakavca.., je otpočelo zversko
\
~
_ KNJIŽEVNE NOVINE
Dokumenti o borbama u Srbiji
akcije«, radi”
mučenje.
Partizani su premlačivani kundacima, živima su vađene oči, 10– Žena im je vatra po telu. Obe drugarice bile su šilovane, a zatim ·izbođene bnajonetima«. (Do. br, 78, str, 265).
Oni su, boeći se protiv slobode vlastitog: narođa, braneći poređak i vlast okupatora i njihovih pomagača, primitivnim sredstvima, bez naročito uređenih strelišta, po potocima i jarugama klali i ubijali. A u zajedničkoj borbi; pod istim uslovima formirali su se u &uštini isti karakteri nemačkih i »naših« zločinaca: četni-
ka, ustaša, nedićevaca i dr.
'U pojedinim zemljiama, gde se narod još bori za svoju slobodu (Grčka, Kina, Indonezija itd.) takvi zločinci, plaćenici imperijalista vrše ista zver stva kao i njihove prethodnici i učitelji— nemački fašisti.
Naša kniiževnost još nije dala dovoljno umetničkih slika, kako iz ustanka u Srbiji 1941, tako i iz Vvremena Oslobođilačkog rata. Takođe naša književnost još nema u dovoljnoj meri likova, pogotovu izdignutih do te mere da buđu »tipični karakte= ri u tipičnim okolnostima«, likova pre ko kojih se jedino i može istinito odraziti bogata i složena Stvarnost Oslobodilačkog rata. Za umetničko odražavanje bitnih strana toga vremena, kao i za stvaranje likova preko kojih bi se ovo odrazilo, ni izdaleka nije dovolino ono što se lično preživelo, čulo i videlo tokom rata. Još pre {toliko godina Puškin ie ukazivao da: »S uspomenama iz prohujale mladosti naša književnost neće krenuti napred«, I zaista, za stvaranje umeničkih dela koja bi odrazila to vreme
' potrebno je solidno i detaljno prou-
čavanie dokumenata da bi se ono sagledalo u celini, uočile njegove opšte zakonitosti i karakteristike, i onda, snagom umetničkog uopštavanja odrazilo kroz konkretne likove i sudbine. Naši književnici se u stvaranju dela iz Oslobodilačkog rata nalaze u pogodnom položaju pošto su mnogi sami bili njegovi aktivni učesnici, ali u načelu, bez rada na svestranom proučavanju istoriskih izvora, ne može biti reči o stvaranju dela visoke umetničke vrednosti — pravom umethičkom stvaralaštvu. Naravno ovim se ne želi ni malo potceniti značaj ličnih uspomena iz rata, niti njihovo mesto u umeilničkom stvaraniu. Poznato je. da ukoliko je životno iskustvo pisca veće i bogatije, time će on i lakše moći dati istinitije i ubedljive slike, što važi i za dela iz Oslobodilačkog vala, Ovde je reč o tome da se lične uspomene i doživljaji upotpune i obogate putem proučava– nja dokumenata, reč je najzad, o onome Što je bitno i odlučujuće za stvaranje visoko idejnih umetničkih dela. Sa svoje strane, stvaranjem visoko umetničkih dela, davanjem umetničkih slika iz vremena Oslobodilačkogp rata, naši književnici će doprineti da to vreme nama i buđućim pokoljenjima bude bliže, razumljivije i neposrednije. »I ne radi se samo o tome — kaže drug Tito — da pisci u umjetničko-literarnoi formi ovjekoveče veliku historijsku epohu kroz koju smo prošli i kroz koju sada još prolazimo, neg se radi i o tome da pisci svojim djelima treba da rade na formiranju karaktera novih ljudi« (Tito, Izgradnia nove Jugoslavije, knji. II str, 236) A na jarkim i svoetlim RWaraMterima, u prvom redu komunista. iz Oslobodilačkog rata, na njihovom junaštvu, skromnosti i veličini, vaspitavaće se naši narodi i buduća pololjenja, Na nilhovim primerima nova pokoljenja učiće: kako treba voleti slobodu i otadđžbinu, ođ njih će crpsti nove šna> ge u borbi za izgradnju šocijalizma i učiti kako se treba boriti za odbranu fako teško izvojevane slobode, Takvi karakteri biće i snažan činilac u vaspitanju movih ljudi, ljudi
nove, socijalističke Jugošlavije.
samopregoru,
| Nedavno je Jugoslavenska akađemija u Zagrebu svečano komemorirala Svog Slavnog člana, Vatroslava Jagića, prigođom dvadeset i pete godišnjice njegove smrti. O našem velikom naučnjaku govorilo se tom prilikom i na drugim mjestima: preko radija, u novinama, u domovima kulture. S največim udivljenjem spominjali su ga i drugi, Svi, koji su Imali sreće, da bi1o iako dođu s njime u dodir, Naročitu blagodarnost duguje mu i naša Tstra, Već i zato, što ju je mnogo Volio, Nikakvo čudo: Istra je bila i osta la dragocjena Yiznića drevnih glagolskih špomenika, pisanih i u kamen uklesanih. a mi znamo, kolike je odlični slavist proveo dane i noći nagnut nad onom našom vjekovnom slavom, A poznati su nam — iako samo u najkrupnijim crtama — i rezultati onih njegovih neumornih istraživanja,
Njegovo pak mezimče bila je Opatija, Još nije pravo bila ni izišla na glas svjetskog klimatskog lječilišta, a Jagić je već u njoj tražio okrepe i odmora. Tražio bi ga i našao u ljepotama REJN! mora, u tamnom zelenilu, što se lako nježno miješa sa plavim odsjevima čarobnog zaliva. Sve ga je zanosilo: pogled na pučinu s jedne strane, s druge na Učku, na brda, sa kojih odjekuju istorijska imena Kastav, Veprinac, Mošćenice, imena Vatroslavu Jagiću ljupka i draga, kao i njihovi arhivi, iz kojih je u svom na" učnom radu toliko crpeo,
Dolazio je često u »Zoru« —Nhaš narodni đom, U »Zori« bila je čitaonica i kavana, pa i dvije dvorane za sastanke i priredbe. Pred zgradom nevelik prostor, ali sav lovorom zasjenjen.
S jedne i s druge strane stolovi: za
jednim Jagić sa svojim društvom. Bila su to sama teška imena — naučnjaci gotovo iz svih metropola slavenskih. Među njima i po koji ođ naših doma= ćih parlamentaraca: Vitezić, Laginja. Mi mlađi gledali smo na onaj sto kao u neki naš aeropag... Jagić je dolazio u Opatiju i sa svojom porodicom, Često i na duži boravak. Svi su oni VO ljeli ovaj kutić, naročito kćerka. Kako ne bi: more i njegova pjesma, opojni miris egzotičnog bilja, cvijeća, sav pi-
\
tinama pritajenim u sjenama bujnog zelenila. PC-a
U našoj sredini ilj daleko ođ nas njegova misao bila je s nama. Pratio je šve napore i borbe za naše narodno samoodržanje ne samo u Opatiji več i u čitavoj Istri i to srcem čovjeka, koji
iskreno voli, Nikakvo čudo, što smoi
mi njega smatrali za svoga.
U augustu 1918 slavio je Jagić svoju
osamdesetgodišnjicu u Payerbachu Donja Austrija. U ime školske družbe
av, Ćirila i Metoda za Istru, njenog
glavnog odbora kao i u ime svoje ižYazžio sam tom prilikom slavnom jubilarcu naše tople i srdačne želje i čestitke. Odgovor, što smo Ba dobili, čuvam u originalu i priopćujem mu
ovdje sadržaj. Pajerbach Y VIII 1918 Slavnom MRavnateljstvu Družbe 5V. Ćirila i 'Metoda ža Istru u Opatiji
Mnogopoštovani gospodine tajniče!
Lijepo Vas molim, da buđete pred Dm šbom sv. Ćirila i Metođa za Istru tuma= čem moje iskrene i velike gahvalnosti za pozdrav, kojim me Družba preko svojega Ravnateljstva počastila prigođom moje osamdesetgođišnjice. Meni su tim pozdravom dozvani u pamet lijepi, nezaboravni
_ dani mojega boravka u našoj divnoj Opati-
ji, u godinama od 1890 do 1904, u krugu ne samo moje porodice, već i tolikih prijatelja, domaćih i stranih, čak iz srbije, Češke i Rusije. Ima još i živih svjedoka naših ugodnih sastanaka, koje da BOB poživi na mnogo godina, ali mnogi te mnogi, i stariji i mlađi, ođoše prije mene U vje= čitost. Svima niima odjekuje ovaj čas u mojoj duši topli osječaj ljubavi i prijateljstva. Proabi sv. Čita i Metođa za Istru, koja budna stoji na straži naše narodnosti u li= epoj, divnim sinjim morem opiuakan oj ali i vrebanjem narodnih protivnika ugrošenoj Istri, želim, osobito u današnjim teškim danima, uspjeh u borbi i snažnu za= štitu u samosvijesti čitave južnoslovenske narodne cjeline.
Slavne Družbe s odličnim poštovanjem an Vv. Jagić
Blagođareći Maršalu Titu i njegovim borcima Istra je danas slobodna, Ali je i Jagičeva opomena još sveđer aktuelna, naročito u ovim danima, kad vrag opet po zemlji hoda, ovaj put Rkamufliran u dolarskog podžigača rata. i
U spomen Vatroslava Jagića
Slavističko društvo Srbije održalo ie 18 februara. u SIcvenskom semina-
ru na PFilozovskom fakultetu, sveča-
nu sednicu povodom 25-ogodišnjiće
· smrti Vatroslava Jagića, O životu i
delu ovog velikog slovenskog filologa govorili su profesori Univerziteta dr Aleksandar Belić i dr Petar Kolendić. Na početku svoga izlaganja o značaju Vatroslava Jagiča ža slovensku filologiju profesor Aleksandar Belić rekao je:
— Jagić je bio vrlo uman i darovit čovek koji je preneo slavu naših naroda. a pre svega hrvatskog navoda, kroz sve zemlie Evrope i kroz ceo svet Bio je profesor na katedrama najvećih evropskih univerziteta, u Berlinu, Petrogradu i Beču. Još dok je Miklošić bio živ i držao katedru slavistike u Beču, Jagić je postao centralna lič nost slavistike, njen najistaknutiji, prvi čovek Njegovo delo je ogromno. Nema slavističke oblasti u kojoj on nije radio i koju nije potstakao. da se bolje razvija.
U svom daljem izlaganju profesor Belić je istakao da Vatroslav Jagić nije ostavio jedinstveno delo, ali je svojim mnogobrojnim radovima obu-> hvatio slovensku filologiju šire i đdublje no ijedan slavista pre njega.
Kapitalno delo Vatroslava Jagića bi la ie studija o životu i rađu slovenskih prosvetitelia braće Ćirila i Metedija Taj rađ pretstavlja epohu u razvitku naše slavističke nauke, Njegova teorija o makedonskom poreklu staroslovenskog jezika ni do danas nije pobijena. Do Jagića smatralo se da
____ _—___ __ _____ ___ _-_—-__--–- _— __-________K-—-—-- —–—3–-— — __ | — | Is ri
'ništva Saveza književnika,
jie staroslovenski jezik iedan od dijalekata slovenačkog jezika.
U drugom delu svečane sednice profesor dr Petar Kolendić govorio je O Vatroslavu Jagiću kao istoričatu književnosti. On je na prvom mestu podvukao veliku ulogu i značaj Jagića za Rkritičko prilaženje tumačeniu istorije književnosti. Jagić je bio vatreni protivnik impresionističkog ocenjivanja lnjiževnih dela i pisaca, On se prvi prihvatio kritičke obrade naših starih tekstova i njegovih izdania u svim po stojećim varijantama, upoređujući izvore i ukazujući na njihove uticaje u stranim književnostima. Isto tako Ja· gić je prvi uočio povezanost svih sl ših književnosti srednjeg veka, bez o zira na verske. političke jezične i pra= vopisne razlike,
_ Učenik i jedan od saradnika Vairoslava Jagića, profesor Kolendić je podvukao njefovu veliku zašlugu za vasbpi tanje i podizanje novih kadrova. Njegova predavanja na Univerzitetu u Beču i rad po seminarima sa studentina preftstavlinju vređnost ravnu nje-
govoj spisateljskoj delatnosti, On je
stvarao riove ljude. Svoja predavanja začinjavao je anegdotama i digresijama kojima ie slikao društvene i političke prilike onoga doba, U svom seminaru okupliao je istaknute slaviste iz raznih zemalja, organizujući preda= vanja Tihomjra Ostoićn etra Ireko vića, Grabljanskog i drugih.
Izlaganja profesora Belića i profeso ra Kolendića o· Vatroslavu Jagiću u Slovenskom seminaru Milozofskog faRkulteta saslušali su sa velikom pažniom mnogobrojni studenti Beogradskog univerziteta sa svojim bprofeso= rima,
Diskusioni sastanak o masovnoj pjesmi u Crnoj Gori
Na Cetinju je ovih dana održan diskugsioni sastanak, na kome je ra= smatran problem masovne pjesme i
lake muzike, Sastanku su Pprisustvo*
vali, između ostalih, članovi PovjereUdruže= nja muzičara i Kulturno-prosvjetnog saveza Crne Gore.
O masovnoj pješmi i njenom zna čaju govorio je Marko Kažić, načelnik Ministarštva „prosvjete. „Književnik Janko Đonović govorio je o pitanju
" aktuelnosti tehsta masovne pjesme i
o Što užoj saradnji između autora tek= sta i muzičara, Anton Pogačar, direktor Srednje muzičke škole, istakao je važnost osjećanja ritma kod autora teksta, Publicista Niko Martinović u” kazao je na pojave iskrivljavanja me•
· Jodije i teksta kod već poznatih ma=-
sovnih pjesama, Ostali diskutanti su takođe govorili o potrebi stvaranja dobre masovne pjesme, koja bi bila življa, jednostavnija i melodiozna,
Zaključci ovog diykusionog sastanka ušmjereni šu na Što jače popula=risanje masovne pjesme. U tome će pomoći u prvom ređu Kultumno-prosvjetni savez Crne Gore preko kulturno-umjetničkih društva i horskih sekcija. Povjereništvo Saveza književnika za Crnu Goru pozvaće svoje članove | mlađe pišce da više njeguju ovu vrstu pjesme, vođešži strogo računa O tome da ona buđe podesna za muzičku obradu. Republičko udruženje kornnpozitora i reprodukovnih muzičara davaće završne muzičke oblike svako. masovnoj pjesmi, o kojoj stručni ži bude dao pozitivno mišljenja, U toku godine raspišaće 8e i konkursi za masovne pjesme, |
| STRANAS
- VRTROSLAVJAGIĆ IISTRA
Viktor CAR EMIN 'omi hraj uokolo sa položitim serpen=