Књижевне новине

f ra

S " kako ne

PITANJA ZA. DISKUSIJU,

O našoj

1 Pesme naprednog radničkog pokrešaj ltao i sovjetske pešme koje su bile poznate kod nas pre tata, pretstavljale Bu vnačajhi mobilizatorsku snagu. Al one nisu mogle potpuno da za đWovolje Wotrebe koje su se javljale u narodnoosiobodilačkoj borbi, Većina njih bila je preuzeta od drugih naroda, Narodi Jugoslavije osećali su Dpotrebu za svojom sopstvenom pesmom, koja će da izrazi njihova raspolože= nja, da da oduška njihovoj radosti, da bude tumač njihovih osećanja na specifičan način, blizak našim narodima, intonacijom njihove melodike. Tako je nastala narodna pesma oslobodilačke borbe, naša partizanska pesma, Okvir ovoga članka ne dozvoljava. da se zadržim na prikazivanju naše narodne pesme jz Ošlobodilačkog rata. O toj temi dosada kod nas nije pisano, ma da bi ona iziskivala posebnu studiju. Dovoljno će biti ako se na ovom mestu zadržim na konstataciji. da narodne pesme koje govore o Oslobođilačkoj borbi maju najrazličitije viđove, Tmamo pesama tragičnih, punih humora, epskih i lirskih, pesama u ritmu marša kao i u ritmu narodne igre, pesama u stilu romanse kao i drugih oblika. Kao i druge naše narodne pesme i one imaju za OSnOvu najrazličitije lestvice i ritmove, Ova umetnička mnogostranost, koja je uspela. đa odrazi tolike vidove stvarmosti borbe, svu skalu osećanja njenih učesnika, zacelo pretstavlja jedan od razloga „Uubedljivosti i masovnog dejstva tih. pesama, Ove pesme, nikle neposredno u narodu, najpopularnije su naše masovne pesme, ohe su še Uurezale đuboko u svest masa i postale njegova nerazdvojna svojina,

U toku oslobodilačke borbe nišu se pevale samo stare” revolucionarne, sovjetske i naše nove narodne pesme. Nicale“su i pesme, komponovane od naših kompozitora koji su pošli u borbu sa svojim parodom. Najveći potstrek za stvaranje takvih kompozicija dalo je objavljivanje partizanskih pesama Vladimira Nazora. Njegove Dpesme »Drug Tito« Pjesma o bpesti, Crvdna zvijezđa, Mitraljeza, kompono= vali st među ostalim. Nikola IHercigohja, Oskar Danon, Miroslav Špiler, Nikica Diklić, Natko Devčić, „ilvije Bombardeli, Rađe Simoniti., „Najpopulamija od njih poštala je Danonova »Uz maršala Tita« Mnogo su se pevale i Simonitijeva »Drug Tito« i De

čićeva »Mitraljeza«, koja sadrži dosta .

humora, ali ponešto i vulgaYizovanog, Vedrine poleta imaju Diklićeve pe= sme, ali 8#a one i suviše naivne. Pored Nazorovih tekstova uzimani su i drugi (Goran Kovačić). Niz pesama nastao je u Sloveniji. Među najuspelije slovenačke borbene pesme, a po mom mišljenju, i naše borbene pesme uopšte, treba ubrojiti pesmu »Hej brigađe« (reči i muzika slovenačkog pesnika Mateja Bora) kao i »Hej tovVariši« (muzika Marijana Kozine, reči Franca Kosmača), „U pesmi »Hej brigađe«, autor je e velikom neposrednošću izrazio sav polet, životnu radost, borbeni optimizam, tako karakterističan za marodnoslobodilačku borbu, Melodija pesme ima narodsku intonaciju, koja je približuje slušaocu kao i pevaču. Pesma »Hej tovariši« ima više elemenat takozvanog Liedertafel stila, ali je ona dala odličan primer marš-ritma koji deluje veoma sveže. Među slovenačkim kompozitorima koji su 6-uspehom radili na masovnoj pesmi treba spomenuti Karola Pahora. Poznata je mjegova pesma »Na juriš« (na tekst Tone Seliškara), ma da ona nije njegova majbolja pesma, Pahor je jedan od prvih hompozitora kod mas koji borbene pesme ne Stvara šamo.u rilmuistilu marša i himne. WNiž njegovih pesama, koje nose ozhaku «u-

Jednog dama, stigavši sa prepodnev

Andreia PREGER

narodskom fonu« (»Pozdravi«, »Nov cvet«, na tekst Jože Udoviča i »Zdravica«, na tekst Tone Seliškara) horske su pesme lirskog nastrojenja, rađene na oshovu narodske melodike i na harmonijama bliskim slovenačkoj narodnoj pesmi, Ove pesme na šasvim drugi, nov način obrađuju tema-– ftiku borbene pesme nego one, koje u, dosada spomenute, Pahorove pešme u narodskom tonu Oslobođene su onog šablona koji je donekle uticao na veliku večinu masovnih pesama komponovanih kod nas u toku i posle rata. Taj šablon rezultat je mišljenja da te

pesme uvek moraju biti pune pokliča, ,

poziva, parola, uvek u četiri-četvrtinskom, odnosno parnom taktu, u ritmu marša, podvučene dinamike. Sve te karakteristike, podvučene u tzv, masov-

nim pesmama nastalim po ošslobođe-”

nju, daju svima njima izvesnu jednoličnost, sprečavajući da Bsvaka od njih razvije svoju punu individual– nost, da izgradi svoje specifično obeležje, što bi upravo činilo privlačnu snagu tih pesama. “

Naši autori: nisu u đovoljno} meri uspeli da koriste iskustvo koje pruža proučavanje narodnih partizanskih pesama i sovjetske masovne pesme, Kolika je raznovrsnost narodnih pesama o Oošlobodilačkoj borbi! Kakvo bogatstvo tema, ošećanja, izražajnih sred

stava, Uzmemao .li najlepše, najizrazi- .

tije pesme među njima, videćemo da većina ima lirski, nežni karakter, (»S Ovčara i Kablara«, »Zlatibore«, »Goro, goro zelenijeh grana«). HMpski karakter pesama. »Iđe Tito preko Rioma– nije« i »Romanijo, Višokog visa«, kao i tragičan tom pesme »Oj Glamočko ravno Ppolje« ili tužno raspoloženje pe sme »Omladđinka Mara« ništa nije o» duzelo borbenoj šnazi i mobilizatornoj ulozi tih pesama, Ipak, te mnogostranosti i raznovrsnosti ne sušrećemo u masovnim pesmama naših kompozitora. '

Jedan od najplodnijih Rkomhpozitora masovnih pesama, Josip Slavensici, umeo je đa se približi ithtonaciji međumurske narodne melođike i u 8vOjim masovnim pesmama, Njegove pesme »Crvena armija«, »Heroj Tito«,

»Staljin — Tito« uprkoš izvesne Opo- ·

rošti melođiski #u bogate, ali nišu po stale svojina masa. Možda razlog zato treba tražiti u izvesnoj njihovoj deklarativno manifestacionoj prirodi, što sprečava njihovo intimno delovanje. 'U svojoj obrađi pesme »Dru' Tito, ljubičice bijela« on je to izbegao, dok je njegova melođika u »Pesmi marod=ne omladđine« (tekst Gviđa Tartalje) najsvežija i originalna. Dobra strana masovnih pesama Mihovila Logara je u tečnoj i glatkoj melođici koja se lako pamti, To je mnogo doprinelo uspehu tih pesama, ma da se one približavaju više jfalianskom muelođijskom tipu nego našoj narodnoj melodici, Od mnogobrojnih njegovih pešama samo se neke pevaju. Razlog je

· a njihovoj jednoličnosti i sličnosti, Od

me naštave, vojnici saznadoše da jed-

na grupa naših drugova-oficira, po* doficira | vojnika hreće po podne u Bačku, na čelu sa narodnim herojem potpukovnikom Danilom Jaukovićem. Oko »delegata« su se okupile grupe naših drugova, koji su se rađoznalo itivali: kako se zovu zadruge, koliko ćemo ostati u njima it. Pri polasku su nag zamolili da is-

poručimo Ssrdačne pozdrave zadrufa– ·

rima, i da zabeležimo sve. što budemo videli o zadružnom životu,

Obećali smo; srđačno smo se rasta= li, i krenuli na put... i

NMaši autobusi su Velikom bržinom jurili po glatkom novosadskom drumu, i sve su nas' više uđaljavali od drugova Moji su nas i poslednji put

pri polasku zamolili:. »Izručite mnogo

toplih' pozdrava drugovima zadrugarima! Pozdravite njihovu omladinmu!«

Sumce je već zalapilo kada su naši mutobusi skrenuli sa glavnog druma. Pošle nekoliko. minuta stajali smo

masom narođa, Dionira i omla=

pred dime, koji 8u sa Zastavama, transpamentima i wlikama ita, Lenjmna i Staljina izašli ispred sela da nas dočelcaju. Pozdravio nas je Dpretsednik mesnog odbora Narodnog fronia, Dpostariji Crnogorac. :

Zajednička Yađošt slila se u snažnu

manifestaciju Centramom komitetu

drugu, "Pitu, Partiji, bratstvu ji jedinstvu naših narođa, Petogodišnjem planu, Uputili smo se zajedno sa njima Dbrema mesnom odboru, gde nas je u ime narodne Vlasti pozdravio pretsedniik. odbora i izrazio zahvalnost sela na našoj poseti Narodnom heroju poltpukovniku Jaukoviću koji nag je doveo. |

ka nas je stajao i jedan" odred pionira, Oni su nas još ispred sela dočekali i posle ?' nored na: uni 'mteresovanja, ali stiđeći se da stupe u razgoVOT, Posmatramo, ih čiza-

venih šapki, sa uniformi i

| ma, Njihov ođred je pevajući korh-

čao pored nas, i na Suncu su se prelivale::njihove: pionirske mv 'ame i #0 lava. na čelu odreda. Započeli 8mo razgovor, upitavši jednoš bona: — Wolco se zoVe vaš odred? On &tidljivo pognu glavu, oči mu zablistaše od radosti, a lice pocrveni... — Pa reci nam; druže — zašto nam hriješ? Čije ime nosi vaš odred? — Ime drue~ Tita, — radosno “UT odgovori om,

skidaju pogleda sa naših c!- ,

•

masovnih pesama Odkara Danonha već je spomenuta pesma »Uz maršala Tita«. Od ostalih njegovih pešama hnajuspelija je »Steg partije«, na reči Č

domira Minderovića. Danon u 8vojim, pesmama prilično naginje unošenja ruske intonacije u melodiku i harmoniju svojih hWompop?icija. Još u većr& meri je to bilo Marakteristično za stvaranje Nikole Hercigonje, koji je dao priličan broj masovnih pešama. Njegova Rkompožicija »Naša pjesma« na tehst Gorana Kovačića, nastala za vreme rata, nije prođrla u mase, zbog teške pristupačnosti stihova i melodije. Više je uspeha imala njegova Desma »Drug Tito« na Nazorov tekst.

x KOE)

— A znaš li ti ko je đrug Tito? Primetismo da se on prosto našao uvređem ovakvim pitanjem. _ — A žašto me to. pitate? Pa mi piomiri bolje od ikoga namo za druga Tita, — odgovorni prkosno, Tostadosmo dobri ptijatelji i na našu želju reče nam &voje ime, Zove se Milan Mitrović, Dobar je đak.

U kući ima majhtu | mlađeg bratića.'

Otac mu je poginuo u Petoj ofanzivi.

Dok smo nas nekoliko drugova raz govarali sa pilonirom ·' Milanom, za grlijeni zadrugari, sinovi gorđop Dur mitora i ponosite Kozare, zajedno sa našim drugovima mazviše veliko kolo, iz, koga je gromko odjekivala: pe-

sma: f Oj Centralni komitete, —

Odbijajmo sve klevete,..

gada smo kasnije otišli s njima na ”

večeru, digla je zdravicu 1 staricamajka Dadajić, čije su nas reči duboko dirnule:

»Deco 'moia, zdravlje B8Viju Vaš, vo nastavljale ono, Za šta sam ja dala svoga jedinca sina. Podižem je u zdravlje voljenog druga “ita i hjegovih saradnika, koji mudro vode naše narođe u lepši i sretniji život, Neka ste živi i zdravi, deco moja! Neka nam dugo poživi drug Tito naš naj“ veći sin!« Završavajući svoju zdravicu, Starica dodade: »Ovo vam, deco, velim iz svoje BA što mislim i O0-

ćčem kao majkaW..“ 65 „v api tišli smo na. konak Woli su se otimali o da jih odveđu što više

Posle Večere , kod zadrugara naše O SS

oj kući. ': _OBda,h vodnik i dE noćili smo u kući zadrugara V. Ceg. ; iz Bosne, Domaćica Bak je toplo primila. je izgubio ri brata u narodnooslobo=

dilačkoj borbi, u kojoj je i on uče:

stvovao.

».. 'Toške ti O bataaipKSK UO smo za vreme ... A sa našom VO. skom dijelili smo i posljednji zalogaj hljeba — reče nam On u razgovoru. Zatim „izvadi iz. novčanika jedan presavijeni list, otvori Ma i dade me-

ni, Bila je to. kopija ·dopiga -#reskog

“IE NO

o p

ARENE

podižem ovu čašu U koji nepokoleblji= ·

— hkolonište

Ujutru saznađosmo od Čegara da.

O E #p \ VI ;

Toki

esmi

Njegove pesme naštale posle rata ta= kođe su sve u rimu marša ili u ne=

kom svyečanom, himničnom raspolože=

nju (»Bratskoj armiji«, na tekst G, Tartalje, »Republici«,. na tekst M. Vranješevića, »Miner«), Interesantam je njegov pokušaj stvaranja rmasovne pesme skoro doslovnim citiranjem dveju narodnih pesama, jedne srpske i jedne makedonske (»Našoj armiji«, tekst: Grigora Viteza), Takav put ne smatram pravilnim, Pre svega ove pe= sme žive u svesti naroda svojim pr= vobitnim tekstom i njegovim smislom. Sem toga takvo donekle automatsko

citiranje narodne pesme ne može da ·

buđe spontano ni ubedljivo. Od pesama Milenka Živkovića treba spomenuti »Ovdje je mladost«, po tekstu Branka Ćopića, koju je inspirisala

• Omladinska pruga. Ovaj divan i ve-

ličanstven pođuhvat naše omladine potstakao je na stvaranje mnogih pe= sama, od kojih je najuspelija »Dižimo

Gleđao sam pionire mlađe NJ kako javor po, goleti sade,

tu će listat·javorove grane,

Jednog „dana ta će golet.pusta . | biti šuma od javora gustim, jheyx

Dana jednog pionire ove proslavit će gusle javorove, “ly | Gustav KRKLEO OU OIERJGUVNSNNNNNOTCOITTNKKNEUNUUSi Pripreme za Festival kulturno-prosvetnih društava . Hrvatske

U septembmrm ove godine Savez Kkultur~

. no-prosvetnih društava Hrvatske ođržat 'će

brigade« od Natka Devčića, na tekst”

Zdenka Štambulra. To je svakako jedna Od najpopulamijih naših pesama, što samo bo sebi svedoči o njenoj bliskosti i pristupačnosti masama, Svo-

jom svežinom i svojim poletom ta pe= ~-

sma zaista otskače od uobičajenog šablona masovnih pesama koje se ' pišu kod mas. Devčić je. i autor jedne od retkih naših posleratnih masovnih pesama lirske intonacije: »Prvomajska« (reči Zdenka Štambuka). Šteta je što ta pesma dosada nije izdana, jer bi obogatila našu zasada oškudnu literaturu ove vrste, i ;

Od ostalih hrvatskih kompozitora s uspehom sm pišali masovne, pesme IVO Tijarđović i Silvije Bombardelli. Slično Dunajevsdkom u Sovjetskom Save“ zu, Tijardović unoši imtonaćiju ope“ retške arije tk našu masovni pesmu. Njegove pesme »Pesma prvom maju«, »Kao grad iz bajke«, »Na prugu« imaja takvo obeležje. Čudnovato je da

. uprkok izrazite melođiornosti ovih pe=

sama nijedna nije prodrla. Držim da je razlog u nedostatku hbarodškog t0na u njima, Uspeh Tijardovićevih operetka počivao je upravo na dSvodnošti njegovih melodija s dalmatinškom varoškom popevkom., Taj 86 elemenat ne

republikanski festival, na kojemu će učestvovati najbolja radnička, seoska, omladinska i druga kulturno-prosvjema dru» štbva. U lhotarima i građovima, Rotarski odnosno gradski savezi KPD priredit će smotre kulturno-prosvjetnog rada svojih društava, grupa i Sekcija. UO maju o. B. izići. Će kao edicija »Kulturmog radnika«, organa Saveza, priručnik sa podesnim mater atyna koji će pomoći osobito manjim O) tu pripremama za festival i za a! Š

GOSTOVANJA KRULTURNOUMETNICKIH DRUBTAVA

Uzajamna gostovanja dstaknutih kulture no-umetničkih društava iz pojedinih narodnih republika sprovođiće se ove godine prema utvrđenom planu. Veću toku sledečeg meseca polaze na prvu turneju po Narodnoj Republici Srbiji kulturmo-umetnička društva »Jedinstvo« iz Splita, »Josip Kraš« iz Bjelovara i »Vladimir Nazor« iz Zapioba sa oko 22% članova izvođača, a za "Će posetiti Sloveniju »Kolo« iz Šibenika i »PaVao Markovaca, U Ornoj“Gori

| Će gostovati Fkulturno-umetnička društva

»Jedinstvo« iz Rijeke, »Plorijan Bobić« iz tvomice »Vartelsa, dramsla grupa društva »Vimko Jedute i folkloma grupa društva

_ »Otokar Keršovani« Makeđoniju će posetiti

oseća u pomenutim njegovim pešma=

ma. Upravo tu intonaciju veoma je uspe= Šno koristio S. Bombardelli u svojim pesmama iz filma »Slavica«, Neosporno je đa je veliki uspeh i popularnost prvog našeg domaćeg umetničkog fil-

ma doprineo širenju i prodiranju pe-

sme wiitovi morari«. Ipak, omilje= nosb ove pesme ne počiva šamo na uspehu filma, već upravo m mjenoj bliskosti duhu dalmatinske pučke popevike, e ' Pođemo li od ove činjenice moći ćemo dati pravilan' odgovor ma Dpita= nje kojim putem trčba da pođe naša

masovna pesma. Kao što je i sovjetska ·

mašovna pesma crpla elemente iz raznih izvora: iz ruše i ukrajinske ma-

' rodne pesme, iz pesama ostalih sov-

vojničke Đesme

jetekih narođa, iz iz %Maroške

predrevolucionop doba,

– romanse, iz:častuški, raznih vrsti na=

rodnih igarayao i iz elemenata t.zv

mođemrih, društvenih igara, i naša ma=

sovna pesma treba da e ošlobodi šablona, plakatske uniformmosti, jedno=

ličnog unošenja parola, ritma marša.

Ona treba da poštane specifična, inmspirisana elementima naše narodne melodike.i naših: varoških pesama, Ali da bi mogla da uspe muzika maših masovnih pesama, potrebni su pte svega dobri tekstovi, stihovi jedno= štavni i ubedjivi, bez prenatrpanosti i apstrakcija, stihovi puni slikovito“ Wii RiO3I i

možš, upućenog manodnooslobodililačkom odboru Banja Laka, 13, VII 1944 godine, Ovaj primćrak je predat njegovom OCu kao potvrda, i glasi!

»Drug Čegar Todor iz šela Crni Vrh odmževijeni pristaša: aše narodmooslobodilačke. borbe,\ pružio je svoju pomoć u hrani, radnoj snazi.i ostalim potrebama koje.je iziskivala ha> ša borba, i to: 2.060 ovaca, 26 komada krupne &toke, 3 konja, 1.280 kg. gotovog hleba, 5.700 kg. žita 9,500 kg. sena, 1.300 kg. vune, 2.530 litara, mle= ka..« ., : . ad

»Dao je četiri sina u wapodnOGalOyae 5

bodilačku borbu, od kojih su tri po»

" ginula«. T-dalje: »Starac Čegar je do-

brog zdravlja, uvek ije raspoložen, i jedina mu je želja

GARA U B)

mešoviti vokalni zbor i foikloma grupa radničkog rulturmo-umetničkog društva »Vinio Jedut« Istaknuta MWulturno-umetnička društva iz ostalih republika posetiće isto tako veće gradove i veće radne Mo= ' lektive u Hrvatskoj,

i Baš-Čelika

i Srce,

đoše svoj movi zavičaj tu WŠOrenom i lepo uređenom 'bačkom Belu Dobrom Polju, __OGORST

Odmah po dolasku oni su otpočeli sa prvim formama za skog života. Prvo su ošnovali nc avliačkopotrošačku zadrugu u koju Su se Svi upisali, a. kasnije, marta mesečća, 1946 osnovali su i dve seljačke radne za-

druge, od kojih je jedna bila četvrtog

- tipa,. Nekoliko meseci kasnije Osno- .

dočeka oslo- . - bođenje našeg napaćenog naroda „.„ić Razgovor u kući zađrugara Čegara

tekao je nađugačko i naširoko, o bor, ·

' bama i Ofanzivama, o Kutjeci, varu i Neretvi, a zatim o zadruzi i zadrugarskom životu, =N

— Je li težak rad u zađruzi? — Upitali smo ga. — Za Svaki posao odredili smo nor

ı me po kojima radimo. Svi ih, gotovo premašujemo, a bogami... neki i sa sto posto... Č trH3

— Kakav je kajeo: ga delite? '

— Složno i pošteno.. Koliko koji.

zarađi trudodana, toliko i dobije...s On je sami (žena je Čuvala decu i

obavljala kućne poslove) zaradio 284

Đmudodana za 150 dama i pored. ostalog 8,800 kg kukuruza, na svakog člana -po 250 kg pšenice (u kući preko cele. godine jede beli hleb), 120 kg šećena, 25.000 dinara u gotovu, toliko

"u bonovima. itd, | Godinu đana Do oslobođenju zem-

lje, a jeku obnove od ratne bpuštoši, Durmitorci i Kozarci odlučiše đa više svojim ralom ne prevrću posnu ŽžŽUuticu. i Wamen, Već da odu na plodna

vojvođanmska bolja. — ranije „vlasni=

štvo odbeglih fašista —ı i da tamo zaoma duboku +raktorsku brazdđu i počnu stvarati lepši život koji su o“ davno želeli i Za koji šu se borili.

vali &u još

šest, zadruga prvoB tipa, Zadruge su: im „dobro; napredovale, i u januaru 1947 sve su.prešle u najviši tip, Tada. je izvršene, ujedinjavanje zadruga i, od. njih su stvorene »Pobjeda« i »Cryena zvijezda&«. Pođosmo. da. ih vidimo. Prvo smo

kroenuli-u »Pobjedu«, Na čelu je išao

pretsednik Radoman. Razgledali smo zadrugarske čštale, dobro mnegovane krave:i konje, Za ove poslednje jedan zadrugar reče! šryba, er

UMETN

Republička smotra Rkultarno-umet-

· ničkih društava” Ome ~ Gore održaće

· bličke smotre, rukovodeći se pritom alttuelnošću, idejnošću i umetničkim · kvalitetom pozorišnih i umetničkih de=> ·

se početkom meseca. jula. Sva društva

već se intenzivrio pripremaju za učešće

na smotri, : · Savez kulturno-prosvetnih društava Crne Gore izradio je program repu-

la, hao i kvalitetom svakog pojedi-

nog društva, Pored poznatih kultur-

mo-umetničkih društava sa Cetinja, iz Nikšića i Titograđa i drugih gra-

dova Crne Gore, na smotri će prvi

put učestvovati MKulturmo-umetničke grupe sa sela.

Za svako kulturmo-umetničko društvo utvrđen je već program Sa kojim će izići na smotru. Tako će na primer omladinsko društvo »Budo Tomdović« iz Titograđa, koje je nagrać no na prošlogodišnjoj smotri, pripremiti pozorišni komađ »Beli se usamljeno jedro« od Katajeva, a društvo »Stanko Dragojević« komad »Somov i drugi« od Maksima Gorkog. Ostala društva, koja su se već prilično umetnički afirmisala, prikazaće dramska

| PRIPREME ZA SMOTRU KULTURNO-. KO TNIČKIH. DRUŠTAVA 'AM:U AOHMJNGORERA OAIJM

Jednog Gana, kad prolkeđe avame,| | ||

dela Čehova, Suhodolskog, Nikitina +.

drugih, a od domaćih dramskih pliš

ca maskupljeni 8u: Nušić, Cankar, Ko · čić, 'Drifković, Bot,

e Oki · drugi. Biće prikazane i? dve slike

Njegoševog »Gorsškog vijenca«, Novo-. osnovane dramske grupe sa sela pri« premiće pozorišni komad '»Analfalbete« od Nušića, | -

Mugičlri deo programa isto je tako već utvrđen. Bolji horovi pripremiće Dešetu rukovet od Mokranjca i po dve kraće pesme, a drugi horovi pripremi» će takođe Mokranjčeve rukovetii naž rodne pesme u umetničkoj obrađi, Za zajednički naštup horovi će pripremiti »Pesmu petogodišnjem planu«.

Na ovogodišnjoj smotri prvi put će nastupiti i ženski horovi, Pored dram=

skih i horskih grupa, ha &motri će , učestvovati i folklorne grupe koje će.

prikazati igre svoga kraja, čuvajući pritom njihovu originalnost. a0E

O radu Narodne biblioteke u Šapcu. i o šabačkom muzeju

Šabačka biblioteka osnovana je 1847 go-

- dine,, kada je zvanično nazvana »Šabačko

čitalište«, Njeno osBivanje usledilo je petnaest godina posle otvaranja beogradske biblioteke. »Šabačko čitalište« je osnovano na inicijativu nastavnika šabačke gimnazije, koji će već godinu dana doonije dati svoj vidan. doprinos prilikom ogniva~– nja »Drugog knjažeskog teatra« i

Početkom druge polovine XIX veka, Šabačita 'biblioteka postaje centar Wulturnog života oelog Podrinja.' U njenim odajama mnajrađije se sastaju fadanji nacionalni radnici, U ftim godinama oseća se

PRODAVAČICA KNJIGA

Đrugayvici Milji, prođavačici knjiga

O Večiti, u miru muđrom, jeđan do drugog ćute Homer, pjevač sa lirom i Lakat-Brađe strašni, Bilvije, gorka suza, u ređu s veselim Brankom, pokraj Đakoma fmurnog: — Bokačo rnskalašni,

Tzbrazdam burom, Gorki, zajedno n počelbnikoma, ; iskusan otac vodi ruku nevješta sima.

Zola, nabijen strašću i uza nj Damte blijeđi,

a dalje — plava ćuba u oči Jesenjina.,

To je Miljino društvo. Prije godimu dama, tu je pobožno stala, plaha ii tužna Ha,

Ta ko bi sanjao ovo? MDjevojče iz pređigrađa, ulazi, kao domaćin, u sala besmrimika.

TI evo, sad je dobro, Svi su joj zmamci stani,

Osjeća svačije srce, acdah i oči smene,

s jednim na juriš kreće, sa drugim koio vije _i bajke krilate priča M sžova saliveme,

iwđe plašijivi dječak, bankz, a znojnož ruci, traži, moćnoga šumskog džium, sa, livac traži mamu Viasova Pavim, "8 Žustro momče ode wu drušivu Korčagina,

+ & Iz dama u dani tako: odlaze· piseji dragi, ada riječ pada K'o sjotme, M. samona SPO u tešku klasju šumi, nađviče: razred bučni i šiba, poput munje, ug fijuk transmisija,

' A kada bljesne veče.i odmor zašumi guadom, oma Će muiljence svoje- vidjeti sve po redu: id susrešće junačku majku, pronaći čovjeka gomdog i grupu Mlade garde u fihom dđrvoredu.

Varoš, i zemlja cijela, đobiće novu:dušu trepeta buno, k'o ptica, na

a njojzi, djevojoi tihoj iz raja besmrtnih riječi, šaptače voljemi pjesnik žubornu uspavahku,

Branko ĆOPIĆ

starog meba, koji je zanije oduzimao

jednog radnika, zadrugari su name".

stili Vemtilator koji radi: na, Btruju, . — Ovo: je nasleđe feudalizma »— M;

šali mam. reče protsednik, pokazujući

rukom: na, stari čađavi meh, , Vršaća mašina, koju. ima ova za

druga, može da ovrše dnevno preko

20.000: kg žita; šamša izbacuje snopove, pakuje slamu i. vezuje dčžakove.

· Milan Radaemović, koji sa njom TUu~

· žita, Ča Vreme vršidđbe izgubio jena ,

— To su naši labudovi. Sađa ih u” ~

oristimo i za sezonske y

većoj „mjeri 3 ; - nam naše fabrike iz~

radove a'

" liju gvozdene konje, onda ćemo ijh

| zamijeniti... it

Zadrugari ziđaju | jednu veliku ko

| mjušnicu za 70 konja, koju će uskoro

prihod u zadruzi, 1

| ni inventar Zadruge.

staviti pod krov. Sagradili su i silo8,

u koji su stavili 15 vagona stočne ' hrane, i

— Iduće godine ćemo ga napuniti, reče nam prefsednik. >

Zatim smo'nazgledali poljoprivred= Zadrugari su nam sa >»adovoljštvom _objašhjavaji rukovanje sa samovezačicama, sejačicama, žetelioama i ostalim poljopri-

· vrednim. mašinama koje su u njiho-'

vim rukama. | | ve ; | y — Nekada je kulak govorio nadni-

|- čaru: »Zašto da te platim 12 dinara, kađa mogu Žetelicćom požnjeti Žito..

Ako hoćeš za 8 dinara, i da te hra-

| nim, dođi sutra na njivu, A ... ako ne

ćeš, —·i ne trebaž ml...« — priča nam.

kuje, ovro je za jedan dan~28.000 kg

mašini veliki prst, ali to ga nije o» melo da poveća kapacitet, i đa jednog dana ovrše i 28.000 kilograma. Za požrivovan rad i zalaganje .prog-

_ glašen je za froštrukog udarnika.,

Posle. obilaska. zadruge, pretsednik nas je ukratko "upoznao sa radom zadruge od hjenog · formiranja do sada. }

Vredhost 'ruđodđana, kola je 1946 ·

ismošila 84 dimara, 1947 se popela na 146; 1948 n& 240, a ove nost trudđodana janosi 270 dinara, Za

druga je na kursevima osposobila ad-

. minigtrativni kadar, oformila ratar-

· Pred. upravnim

ske brigađe i odredila norme. Zađrugari su, pored „obavljanja svojih zadrugarskih pošlova, 2.448 dobrovoljnih radnih dama na izgradhji ekonomskog dvorišta, i 2.212 radnih dana na drugim zadružnim objektima. Poređ toga dali su na izgradnji Novog Beograda, autoputa, i ostalim akcijama saveznog, republič“ kog i lokalnog značaja, 4,000 vadmnih dama... PU OOU | Posle obilaska, »Pobjede« „~ uputili smo se u poselu »Crvenoj zvijezdi«., “odborom | zadruge dočekali su nas zadrugari, omlađina i pioniri, kao i juče pri našem prvom susretu.

»Grvena zvijezda« ima 820 porodica

sa 1.840 članova, Ona je nešto imuć- .

nija od »Pobjede« i u pogledu .poljoprivređnop inventara, a fakođe Yvas-

PP ant Oro OKA) OVK polaže i većim brojem stoke. Od šest žnjeo Da, Trula 0 cim imanjima ? radnih brigađa dve imaju po dve Ba= njec ru] a _ movenačice, a četiri brigade po jed-, Zladrugari ove'sadruge imaju i BVO ~ dmu. Poned toga raspolaže ju kovačku radionicu u kojoj oprav- a ti traktora, nekoliko žetelića, sh= ·ljaju evoje -mašine i alat. i movenačića, · aejalioa i ostalim poljo„TI . Radionica O i Švajs. aparatom. Mamesto + privrednim, ale

MAA. ' *

| najštarijih izdanja, a u

| mam ona samo

godine vrede

dali ·

dam u nas; nijedna udovica, ni ; stanac, nijedna porodica koja je ne” .

· od ovog toplo,

da Knjiga postepeno ali sigumo napušta manastirska zdanja Međutim, naizmenični ratovi to su znatno omeli, dok su u pošle*. dnjem ratu f#ašisti uništili 6000 kmjiga, ~.

Odmah bpo oslobođenju Šabačha biblio teka obnovila je svoj rad. Od

pla

vlasti dobila je znatnu pomoć u knjigama ·

i novou. U policama biblioteke danas se nalazi 25,425 kmjiga. ;

Narodna biblioteka »Žika Popoviće u Šapcu organizovala je dobro načim izdavanja kmjiga. Uprava biblioteke je dve prostorije koje služe za čitanje, i odakle se Mmjige me daju na čitanje van biblioteke, 'Po je i pravilno, to se u jednoj od ovih prostorija nalaze jmjige

drugoj — ige čija se izdanja dosada nisu ponavljala,

U prostorijama čitaonice uprava povre"

meno priređuje izložbe koje govore O nekom književnom ili opštekulturnom dodiđaju. Tako je o proslavi stogodišnjice šerna, bila priređena izložba o izdanjima Prešernovih pesama,

Uprava Šabačke biblioteke bori se Ba teškoćama od kojih je najveća zgrađe. Sadanja zgrada je mala desna za ne smešteni su u Vlažnim odajama, koje nisu pogodne za ovu svrhu. Q' ii budžet od 150.000 dinara označava pohast

"ema · prošlogođišnjem, koji še ODE 5.000 dimara ali mije dovoljam bil pitanje pyYrostorije za biblioteku,

Drugo pitanje — pitanje slabog staranja o šabačkom muzeju, u vezi je sB tekom, pošto je pre rata muzej bio, pridružen biblioteci. Šabački muzej osnovao je pre sto godina Jevrem Obrenović. Ne zna se tačno šta je muzej tađa sve poseđovao pošto su kasmiji ratovi uništili sko= ro sve predmete. U vremenu između dva za= ta, zaslužni kulturni radnik Žika Popović uspeo je da prikupi Mmulturme i istoriske ·spomenike, umetničke rađove, zbirku staTOg. novca, rukopise Janka Veselinovića i da oformi muzej. U poslednjem. ratu mu» zej je bio ponova opljačkan, Sađa se predmeti iz muzeja malaze u jednoj maloj dvorišnoj odđaji biblioteke koja ne može da prima posetioce. U muzeju se između ostalog nalazi zbirka starog novca, iskopime iz RWamenog doba, nađeme u bl: Šapoa, zatim oružje iz turskog doba, kao i mačevi iz najranijeg gvVozdenog doba.

Pored ovoga, muzej ima jedno staro ulje,

»sPortret sveštenika« rad Uroša Kneževića. Slika je ma meholiko meeta oštećena u prošlom ratu od Austrijanaca ubođima bajoneta. Od rukopisa šabački muzej poBeduje jednu diplomu sa svojeručnim potpisom kneza Miloša i rukopise Janka Vesehlinovića. : Ako bi se pronašla pogodna prostorija za s&tneštaj ovih predmeta koje muzej već sada fHma, dalje proširenje muzeja ne bi pretstavljalo problem. Šabački Kraj ima bogate nošnje, koje bi se mogle jevtino otkupiti. Sem toga u jednom mačvnnskom

semi još uvek malaze se rukopisi Milorađa

Šapčanina hoje bi trebalo otWupiti. M. GAVRIO'

— ivo, ova mala sprava.., Koliko vVyijeđi — reče nam u vazBovoru jedan zadrugar, upoznava– jući nas sa mašinom za vađenje repe.

„. Nekada su nastavi on šesnaest

radnika vadili. jedno katastarsko ju-

itro:repe čitavog dana.. A mi sada Ovom spravom vadđimo za jedan dan tri ·jutra! il \

— A koliko radnika !-— upitasmo ga. | — Svega dvojica, i grlo.

rukuju njom? jedno konj sko

— A đa dođeš u proleće, nastavi “

ledaš samo šta »buldog«

on, pa da

čini na njivi!,, Slaže }i, brate, pu šest ~

brazdi odjednom, Da .ođ miline đa ih. gledaš kako &u lijepe i duboke...

Vrednost radova koje su izvodili"

zadvugari »Crvene zvijezde« u toku

objektima saveznog i republičkog zna čaja iznosi skoro milioni po dinara.

U vreme kad je izašla klevetnička rezolucija Informbiroa, pred zadru-

garima je Wtajala velika i plodma čet“ ·

va, zi i (8 umesto.

za trinaest dama, koliko je bilo pla=

nom. bredviđemo, obavili, žetvu za pet dana, i | i

Svakom je od njih Do nešto ležalo

na srcu i želeo je reći svojim gosti

ma iz. Armije... Uštaje stari čika Sima, 'i nazdravlja narodnom h koviću i ostalim goštima: — Djećo moja, vi znate zašto ste se borili... Moj sin koji je pao u toj bor-

čašu, Jau-

biblioteku, Čagopisi | stare movi-

„prošle godine na zadružnim:i drugim

ot AMA O ax 4

Zajednički ručak protekao je u raz „govoru i veselju, . i {LDATTR}

bi imao je Žašto i položiti svoj Ži» .

vot, Ja wam &e, djeco, borio u Turskom ratu 1912 godine; bio sam dva , put ranjavam, Borio sam še za SlO• bodu, ali nije bilo slobođe!?. Nije bilo Sloge, nije bilo života„. I niko djeco, to nije priznao! A sada!

posobna za rad, nijesu zaboravljeni d narodnije vlašti i od našije' ža-

o Ž

drugara! Svak sc. brine o tebi, ak

'te poštuje i cijeni za čovjeka., : omladina

kitila ·. suton Beograd,

_mi, | ia

a *A je