Књижевне новине

| BROJ 32

RRJIŽEVME NOVINF

Borba za stvaranje narodne književnosii Nove Kine

(Nastavak sa druge strane)

triđeset godina, rekao je Kuo Mo-Jo, bila je između onih koji su propoveđali »umetnost rađi umetnosti« i onih koji su zastupali gledište »umetnosti

P radi naroda«, Prvu struju zastupali su

slabići, liberala buržoazija, dok su drugu pretstavljali radnička klasa i drugi revolucionari. Kao rezultat ove borbe teorija »umetnosti radi umet= nosti« pokazala se kao ništavna, dok se broj onih koji su zastupali »umetnost radi naroda«, predvođenih proleterskom ideologijom u umetnosti i književnosti, povećao i dobio oslonac u širokim narodnim masama.

Pouka ove istoriske lekcije, naglasio je Kuo Mo Jo, ieste da delo ma kog književnika ili umetnika ne može značiti ništa ako on ne prihvati rukovodstvo radnižke klase.

Pobede Kineske revolucije imaju za posledicu sve veće i veće užešće naroda u revoluciji, rekao je Kuo Mo Jo, i tim» one omogućavaju širu osno= vu za ujedinjeni front umetnosti i književnosti, koji obuhvata sve ljude u Kini izuzev imperijalista, feuda–lista, birokratske buržoazije, kuomin= tanških reakcionara i njihovih slugu.

Umetnost i književnost na teritoriji pod kontrolom Kuomintanga

Revolucionarna književnost i umetnost na *eritorijama icoje su pod kontrolom Kuomintanga poštigie .su za poslednjih deset gadaina značajne uspehe, Napredni kulturni radnici izvojevali su pobedu nad gcstapovskim terorom Koumintanga i naa kontrarevoluc;onarnom knjJ:ževnošću ı umet=nošću, — rekao je poznati romanopisac Mao Tun u svom izveštaju, u ko= me je dao pregled revoiucionarne umetnosti i književnosti u poslednjoj deceniji na teritoriji pod kontrolom Kuomintanga.

Mao Tun je naglasio da je razvoj umetnosti i knjizevnosti na teritoriji pod kontrolom IMcoumintanga Uuglavnom išao onim putem koji mu je ukazao pretsednik Mao Ce '"Pung. Oni koji su uzeli učešća u vom novom pokretu uveliko su bili inspirisani i ohrabreni velikom snagom armije i naroda na oslobođenoj teritoriji, kao i pokretima studenata i drugih demokrata na teritoriji kontrolisanoj od strane MXoumintanga,

On je istakao da su napredni pozorišni komadi, romani, pesme i karikature na teritoriji pod kontrolom

Koumintanga odigrali mobilizatorsku ·

ulogu u podupiranju borbe koja se razvijala uporedo sa političkom situacijom. Pošto nije bilo moguće razviti široke masovne pokrete pod reakcionarnom kuomintanškom vladavinom, rekao je on, književni radnici na teritoriji pod kontrolom Kuomintanga imali su malo moguć:osti da se povezu sa radnim narodom i dela koja su tu sivorena nisu uspela da dadu izraz glavne borbe naroda i glavnih društvenih suprotnosti tog vremena.

Cak su i dela naprednih i revolu= cionarnih Mnjiževnika bila bez sadržine i slaba. Postojala su tri nerešena pitanja oko kojih se diskutovalo u ono vreme: pitanje popularizacije umetno=sti i književnosti; pitanje političkog i umetničkog karaktera umotnosti -i književnosti i pitanje književnih shvatanja i odnosa među Kknjiževnicima, ,

Međutim, rekao je.Mao Tun, govor pretsednika Mao Ce Tung-a Za VTreme Jenanskog sastanka 1942 godine, na kome se diskutovalo o umetnosti i književnosti, i književni pos na oslobođenoj teritoriji pomokg + 5u kn,iževnicima na tdritoriji kontrolisanoj od strane Koumintanga da stanu Da pravi put,

ei _______ "—

Umetnost i književnost na oslobođenoj teritoriji

Poznati kritičar i potpretsednik pretsedništva konferencije Čen Lang podneo je petog jula izveštaj o umetnosti i književnosti nn oslobođenoj teritoriji., On je izjavio da je u oblasti umetnosti i književnosti na oslobođenoj teritoriji izvršena osnovna promena pošto je Mao Ce Tung u svom govoru 1942 godine ukazao na pravac kojim umetnost i književnost treba da pođu. Iskustvo u rađu na ovom polju od onđa potpuno potvrđuje pravilnost saveta pretsednika Mao Ce Tunga.

Na oslobođenoj teritoriji umetnost i knjiže· nost stvarna sm postale svojina naroda. Nacionalna i klasna borba. rad i proizvodnja bile su glavne teme umetničkih i književnih dela. Mase radnika, seljaka i boraca postale su centralne figure u ovim delima, kao što su mostale centralne figure i u novom društvenom poretku.

Umetnički i književni radnici na oslobođenoj teritoriji uzeli su aktivnog učešća u bitkama na frontu, u agrarnoj reformi i u pokretu za proizvodnju, u kojima su se učili i čeličili. Oni koji su bili u vojsci neposredno su učestvovali u borbi; davali su pozorišne kamade i podizali moral baraca na frontu, Neki od njih su i poginuli,

Plodonosan porast umetnosti i književnosti na oslobođenoj teritoriji došao je kao rezultat činjenice da radni, ci u oblasti umetnosti i književnosti uče marksizam-lenjinizam i Mao Ce Tungovu ideologiju i da učestvuju u svim formama maso”.ne borbe i praktičnog rada. U tom procesu oni su počeli da shvataju politiku KP Kine, Narodnooslohodilačke vojske i narodne vlade. Š

Mnoga relativno uspešna dela stvoOrena na oslobođenoj teritoriji opisuju kako se kineski narod borio protiv na=> cionalnog i feuđalnog jarma, kako je prebrodio teškoće i kako se prepo= rodio. Za posljednjih trideset godina borbe, kineski narod je počeo da stresa sa sebe duhovne lance kojim su ga privezali imperijalizam i feudalizam i razvio je marljivost, heroizam i druge dobre kvalitete koji su deo nasledstva kineske nacije. Kao rezultat ovoga stvara se i materijalizuje novi ka= rakter kineske nacije. Stvaralačka dela književnika i umetnika sa oslobođene teritorije izražavaju i unapređu ju ovaj proces.

Nove forme umetnosti i književnosti stvorene su u &aglasnosti sa ovim novim sadržajem. Jezik kojim se pisci služe popularan je i književnici i umetnici naučili su i prođužiće da uče od narodnih oblika umetnosti i književnost:. Ali to ne znači da će strane forme biti zapostavljene, Sve dobre i korisne tradicije, i đomaće i strane, a naročito iskustvo socijalističke literature Sovjetskog Saveza moraju se ceniti i asimilirati,

Sem rađova profesionalnih pisaca i umetnika, aktivnost radnika, seljaka i vojnika na području umetnosti i književnosti takođe je doživela neslućeni zamah.

Umetnost i književnost postalj su važna oruđa političkog rađa u Narodnooslobodilačkoj armiji, Na selu su igra Jangko i pozorišni komadi postali sastavni deo života seljaka. U novooslobođenim velikim Vvarošima delatnost radnika ma polju umetnosti takođe je postigla izvesne pozitivne rezultate. Ova delatnost radnika u slobodnom vremenu — delatnost seljaka i vojnika na palju umetnosti i književnosti ravni su operacijama hiljada odreda milicije. Oni dopunjuju nedostatke profesionalnih pisaca i umetnika i pretstavljaju izvor i temelj profesionalne delatnosti.

jegova misao je jednostavna: ona ipriadoa od najvećih pesničkih tekovina XIX veka. On peva O sebi, samo o sebi, sve vidi samo kroz svoj čisti doživljaj. A. vidi mnogo, | čovečno. o svojim vojničkim jadima, O svojim glumačkim doživljajima, o svojim roditeljima i svojim ljubavima, O Juliji i o svome sinu, pevaće tako bez za” zora, kao da se to tiče, kao da mora da se tiče, celoga sveta, i što mađarskom pesniku pre njega nije pošlo za rukom, njemu uspeva: njegova privatna stvar odista začas postaje Op” šta, javna, nezaobilazna. A opet, o javnim pitanjima i problemima, o sudbini zemlje i prostoga puka, o revoluciji i radu parlamenta, o Lenkeijevu puku koji se vratio iž Poljske da bi se u sudbonosnim trenucima našao u zemlji, o novome vojnom zakonu, o pitanju republike i slobodi štampe, raspravljaće tako kao da bi ove Vari bile njegova najličnija stvar; on 1 je uostalom tako vatreno tretirao. Tako je on shvatao 8VOj poZiV pesnika. Umeo je da srž poetičnoga doživi i nađe u previđenom svakodnevnom } običnom, banalnom. U njegovom slučaju me radi se prosto o tome da je

spretan spisatelj našao neobrađenu oblast i neiskorišćen teraatski krug. otsudnijem;

Radi se o mnogo većem i pesnik je pokrenuo čitav jedan narod. U njegovoj poeziji, odista, progovorio je prvi put mađarski narod. kao mogućčnost, kao stvarnost. U njegovo] poeziji mađarski narod kao da Be UO dio iza dugoga sna, stao „radoznalo razgledati oko sebe, po svojoj otadžbini i po svetu, ispitivački se zagledavši i u sebe, prepoznavVši prvi put jasno sebe, U Petefijevo doba, Mađarska je imala 12 miliona stanovnika; od toga, 600,000 bili su plemići. Za Košutov parlamenat 1848 nlasali su uglavnom tih GOO,O00 plemića, a oni ostali milioni (i onda kađa nisu bili svi Mađari, kao što znamo) imali su iz prikrajka da gledaju šta se radi i šta im se sprema. U Petefijevoi poeziji međutim progovaraju baš Oi milioni Mađara koji su dotle o postrance javnoga života: on je - & hov pesnik i njihova O OORyaN

7 ta1or4a s u slovno, bez met La OOU) Deziji

- ij tih da U Petefijev sti ali u ime milliona,

Govori jedan čovek, i oeziju ma-

j opisnu D Kroz njegovu Op aBtakaw du>

đarski pejzaž postaje ma hovna GDR i mađarska cuhovna

lepota, Mođarska zemlja, oranice. nji-

ve, Šume, reke i potoci, zalasci sunca i alfeldske fatamorgane, melanholija Tavničarske monotonije i pusto čikoško veselje kroz suze, od njegove pojave menjaju gospodara: pojavljuje se u mađarskoj Književnosti narod sam, puk. široke i najšire mase obespravljenoga mađarstva. Već pre Petefija, postojala jie kod Mađara prilično duga tradicija negovanja narodske književnosti, koja je prolazila kroz različite mene. Ona se odražavala čas u šematskom kultu narodnih motiva, ali sa tendencijom da se oni tretiraju kao egzotična. igra; čas se razvijala pod herderovskim uticajem obožavanja narođa i njegovoga folklora; čas opat bila pedagoška mniaska da se oplemeni sirovi narodski ton. I Petefija je ovakav zadatak silno privlačio. U jednome trenutku svoga stvaranja on je činio velike duhovne napore da piše nesme onakve kakve bi stvarao sam narod, Čak se dugo lomio: hoć» li, neće li udariti isključivo ovim pravcem, I sa Aranjoaom je o tome raspravljao: ta ideja uznemiravala Je obojicu. Ponekada je Petefiju i polazilo za rukom: dešavalo mu se da napiše pesmu koia bi odmah ulazila u ı.arod, onde se kao takva tretirala, pa i* narod prepravljao i udešava. , igrao se njo..e, a skupljači je pokupili odande kao narodnu; Petefi je mov:o da 'repozna na njoj korekcije i umetke. Međutim, on je za vreme uvideo Ča se moderna lirika ne može stvoriti 'a osnovama tanušnih niti slaba/jke mađa.jke narodne pesme; u oblasti arhaičnog:, srednjovekovna mađarska plemićka poezija nju p--puno zakriljuje i svojim artizmom, i bogatstvom motiva, i svojom autentič.ošću, Pa ireak, i u Ovoj 0blasti Petefi je napisao spev \itez Jovan, koji ie najveća mađarska umetnička tvorevina na bazi narodskoga folklora, Taj spev je nadahnut spoj realnog i irealnog: počinje kao čedna seoska pr .ovetka o vrlo stvar– nome Kukorica Janči (to je mađyn:ski Petar Šlemil) i njegovoj Iluški, pa se dražesnim prelazom prebacuje u irealno, fantastično caistv rriča i bajki. Što ic . ovome seljiačkome spevu međutim n " pše, to je da su sve vile i „„i džinnvi mađarske vile i mađarski ižinovi rođeni iz mađarskoga fantastikuma, sa središtem oko Vekovne legende O husaru, #de i ko devet mora i pla» nina lebdi mađarska atmosfera. Je-

! kom mađarskom

Pisci i umetnici u oslobođenim oblastima ne smeju, međutim,. ostati na lavorikama prošlih rezultata. Postignuća u umetnosti i književnosti još uvek zaostaju za razvojem i zahtevima revolucionarne stvarnosti.

Izgradnja nove Kine uključiće proces pretvaranja zemlje iz poljopri-

vredne u industrisku. Umetnost i knji-

ževnost treba pre svega da odražavaju industrisku i poljoprivrednu proizvodnju i izgradnju i da izraze jedinstvo i borbu kineskog naroda U ovom radu.

Ključ za pitanje reforme starokineske opere i provinciskih drama leži u stvaranju dovoljnog broja novih komada. Stari umetnici i neki novi pisci i umetniei moraju se organizovati radi' sastavljanja novih pozor:šnih komada ili radi prezad* starih.

Naučna kritika u umetnosti | književnosti treba da doprinese razvoju umetnosti i književnosti i da pomogne piscima i urednicima da reše probleme koji nastaju u njihovom radu.

Statut svekineske federacije umetnika i književnika Statut svekineske federacije umetnika i književnika usvojen na ovoj konferenciji, naglašava da je cilj federacije da ujedini sve patriotske i demokratske radnike na umetnosti i književnosti u cilju potpunog obaranja imperijalizma, feudalizma i birokratskog kapitalizma i podizanja na rcdne umetnosti i književnosti nove narodnodemokratske republike Kine.

Yang Či:

dan mađarski istoričar književnosti stoga piše, verovatno sa mnogo OSnovanosti: »Mađarska književnost ima mnogo moćnijih dela nego što je Vitez Jovan, Ali Vitez Jovan je ono delo koje bi čovek voleo pokloniti svojim poznanicima u inostranstvu, da bi osetili toplinu, humora, ničim nesravnjivu ča? ..„nđarskoga narodnog karaktera, da bi osetili kucanje mađarskoga srca, U ovome delu čudesno su prisutni i stvarnost mađarske zemlje i san mađarske duše«, : I onda kada n:,. uvek uspevao da stvara bez oslonca na moćne tradicije mađarske književnosti, on je svoje stvaranje umeo jreliti autentičnim palosom 'svoje dra*esne i ćedne mladićke prirude. Dešava se, na primer, i ne jedanput, da u Petefijevim rukama ni opasno otužan motiv ne zazvuči lažno, Njegova ljubavna lirika, na primer. I u eposi pre Petefijeve, a još dugo i posle njega (dakle ne bez saučesništva njegove poezije), u mađarskoj ljubavnoj lirici se provlaci namešten, pastoralno slađunjav poetski &til, neživ tan i prinudno pristo-

jan, Ljubavnici onde „uglavnom sede po perivojima, drže se za ruke i razgovaraju o prirodnim lepotama. Lepotice su lepo vaspitane, tek kadikad vragolaste, ocevi namćori, i „mctaju ljubavnicima. Poljubac, ako do njega i dođe, Lozazlen je nestašluk, r.e erotičan doživljaj. Takvih pesama, či-

tavih ciklusa od takvih pesama, ima.

i Petefi. Ali, sa jeduom velikom razlikom. Jer njegov roman sa Julijom tako je intenzivno doživljena ljubavna pustolovina, a pesnik tako treperi u uzbudljivim peripetijama prve mla= dićke ljubavi, da naivnost njegovih osećanja sija lepotom | draži istine. Da nije kazao o Juliji sve što je mo> gao? Može biti. Danas imamo u rukama obilje dokumenata o toj mladoj ženi koja je u dvadesetoj godini postala udovica. Nema sumnje, ona nije bila ono nevinašce kakvo se pomalja iza savremene galantne i herojske poetske laži, Bila je gospođica iz bogataške kuće, lepa žena, 6a že-

ljom da igra izvesnu ulogu, Oblačila

se po žoržsandovski upadljivo, potse-

Zadaci federacije su sledeći:

Da aktivno sudeluje u Narodnooslobodilačkoj borb: i novoj demokratskoj izgradnji i da kroz umetnost i književnost odražava napredak nove Kine. :

Da suzbija reakcionarnu umetnvst i književnost koje služe imporijalistima, feudalnim klasama i birokratskoj buržoaskoj klasi, kao i njihov uticaj na novu umetnost i književnost, i da reformiše staru Wu etnost i književnost koja je još omiljena među ma-

· sama, tako da ona može da služi no-

voj demokratskoj državi; da kritički asimilira nasleđe kineske i strane umetnosti i književnosti, a naročito da razvija staru ·umetnost i literarne tradicije kineskog naroda,

Da aktivno pomaže rukovođenje umetničkom i književnom delatnošću masa u fabrikama, na selima i u armiji po celoj Kini.

Da započne umetnički i književni pokret nacionalnih manjina u zemlji; da omogući razmenu iskustava među raznim narodnostima, kako bi se potstakao opšti razvoj umetnosti i književnosti u novoj Kini.

Da pojača proučavanje revolucionarne teorije.

Da potstakne i raširi izmenu iskustava iz oblasti kulturi i umotnosti između Kine ij naroda u svim krajevima sveta, da razvija revolucionarni pa*riotizam i duh internacionalizma i da učestvuje u pokretu naroda celog sveta za trajan mir i narodnu demokratiju, /

Izbeglice

kla kosu (što je za ono đoba bila prava sablazan), pušila, volsla društvo

muškaraca; volela da 8e svugde pojavljuje uza svoga wlavnoga muža,

štampala svoj '#razni dnevnik sa mnogo literarnih pretenzija. Ljubav Petefijeva prema njoj njegov je najveći, može &e reći njegov jedini ljubavni doživljaj. Pred smrt, naređio je da se sva negova sma pisana Juliji unište; uništene su. Svoj zanos za tu kod Mađara često napadanu ženu sačuvao je Pe „fi u čitavome nizu divnih pesa' a (ni nali- na one O kojima je gore reč), One su krila njegovoga 'jubavnoga romana; a taj roman je još i danas čista, petefijevski zanosna priča o čednoj mladićkoj ljubavi. |

Nad svim tim njegovim dož:vljajima, međutim, visoko ih i moćno natkriljujući, Jebdi njegova večna i nadahnuta misao o slobodi, — o Slobodi, kako je on pisao, Bio Je pesnik Mađara, prvenstveno, to je istina, Ali njegova divna vera u čoveka i čovečanstvo, duboka humanost njegova pogleda zagledanog u budućnost, čine ga vesnikom bolje sreće čovekove na zemlji, Tako ga treba i zamisliti, tako on i stoji urezan u mnanju čitavoga 6veta: to je pesnik ljubavi i slobode, pesnik koji će za slobodu, koji ie ze, slobodu žrtvovao i život. Nekoliko meseca pred smrt, kada je zbog svoga republikanstva bio izložen mnogim napadima, zapisao je sledeće reči: »Potomstvo će moći reći o meni da sam bio rđav pesnik, ali će reći i to da sam bio čovek stroga morala, što jednom rečju znači republikanac, jer glavna lozinka republike nije »dole kralj!«, nego čist moral! Ne zdrobljena kruna, nego nepotkupljiv karakter i čvrsto poštenje jesu temelji republici,..« . )

Može li umetnik u većoj meri potčiniti svoje lične ambicije javnim idealima i zahtevima? Petefi je toli» ko mogao. Takav je bi,

STRANA

RAD NA PRIKUPLJANJU ~” SAVREMENIH NARODNIH

PESAMA

M. PANIĆ — SUREP

Neizmerna je bogatstvo života našeg savremenog čoveka. Pob dnik u najsviropijem ratu ljudske istor.jo, nosiJac narodne revolucije, gradilclj jednog sasvim novog, socijalističkog druŠva u svojoj zemlji, naš čovek jc za poslednjih osam-devet godina ne kao pojedinac, već. u masi, kao čvrst u'zajamno prekaljivan koloekt,v, srušio i pregazio bezbrojnc i raznovrsne Okvire, prepone i pregrade koje su Vekovi postavljali pred njegovu misao, njegov pogled na svet, „njegov način života i njegovu društvenu de-

. latnost. Naši narodi su izišli na takve vidike, sa kojih pogled ne udara u

brdo, niti uranja u oblake, već osunčan ostvarenim delima pouzdano leti ka svetloj, života vrefnoj budućnosti. U takvoi stvarnosti nemogućno je, i kad bi se htelo, voditi »samo svoj posao«, gledati »samo svoju brigu«, Seljacima s Kozare, ili čobanima na Kopaohiku. danas je isto tako jasno kao i radnicima »Litostroja«, »Idrije« ili »Bora« kakva se gig:ntska borba vodi u svetu za očuvanje mira, pobedu demokratije za spulavanje i onemogućavanje imperijalističkih „zavera. Jasno im je i njihovo mesto u toj borbi, njihov borbeni položaj od koga mnogo što-šta zavisi na opštem frontu. Vođeni i učeni od svoje Partije i druga Tita, duše i srca svoga sopstvenog bića, naši ljudi stekli su izvanrednu sposobnost da s brzo orijentišu i uvek okrenu licem glavnom cijlju, da brzo uoče gde je revolucionar= ni stvaralački plam,a gde su neprijateljske, kontrarevolucionarne i revizionističke laži i klevete, klopke, vučje jame | vođenim cvetom zastrte baru=štine zločina ij izdaje. O toj duhovno] revoluciji i zrelosti naših ljudi, (ako su i čuli za ekonomsko-političku), alhemičarski mračnjaci iz Informbiroa nisu vodili računa, jer za nju nisv ni znali, jer se nikada nisu ni potrudili

da nas vide onakve kakvi jesmo, Zbog ·

toga njima nije ni pošlo za rukom, ma, 8 kakvom upomošću presipali iz šupljega u prazno, da izmućkaiu ma kaRkve »zdrave elemente« u Jugoslaviji radi »kamena mudrosti« u svetskoj politici. Jugoslovenski narodi su O stali dosledni sebi, svojoj borbi, svo= jim izvojevanim delima, i od četrde= setosme još uporniji, 5 pojačanim poletom streme cilju čiji im je značaj, zahvaljujuća baš neprijateljskom naletu, postao još jasniji, A takav njihov stav počinje da svetli i preko granica naše socijalističke otadžbine, i da kod komunista i radnih ljudi sveta uhlkazuje na opasnost dalašhamske sveto sti ji tabuisane manire prvorođen= čadi.

Naši narodi, kao malo koji na svetu, ođuvek su bili obdareni visokim pesničkim talentom. Narodni genije, kroz epsku i lirsku pesmu. umeo. je u prošlim vremenima tako, nadahnuto da obradi teme i motive iz borbe i stvaralaštva najširih masa da su ta dela, iako nezapisiva a, vekovima živela u narodu kao njegav umetnički izraz i njegova istorija. Zahvaljujući tome, mnogi, često najznačajniji događaji, dani i ljudi naše prošlosti i sačuvani su od zaborava, a vrednost te naše poezije, kada je ona početkom prošlog veka bila zapisana i objavljena, zadivila je ceo kulturni svet i pro= slavila našeg narodnog pesnika i našu prošlost.

Ovaj talenat naših naroč ı doživljava danas svoj izvan"cdni procvat, inspirišući se veličanstvenim delima o= slobodila*ke borbe, narodne revolucije i izgradnje socijalizma. Nema važnijeg događaja, niti značajnije ličnosti iz našeg ustanka koje narod nije opevao još u toku rata, o kojima i sada ne peva, Te pesme nosile su čitave brigade u pobedonosne juriše, s njima su ginuli naši heroji na frontu, strelištima i po fašističkim logorima; s njima danas naša omladina izgrađuje svoju socijalističku otadžbimu. Koliko je to tačno, veoma su rečito patvrdili Omladinski festival u Beogradu, nešto ranije, Festival narodnih igara i pesama u Skoplju.

A kakav je odnos naših kulturnih radnika prema ovome narodnom blagu? Uzmimo samo za primer narodne festivale. lako su na njih grupe i pojedinci došli sa ranije pripremljenim programom, pa čak pred žirijem izVOdili i program, ipak se nije našao nijedan kulturni radnik da te pesme Zapiše. One su i na ovim masovnim sve=saveznim manifestacijama prošle kao i na onim najmanjim: odjeknule su istinom i toplinom, dotakle se srca slušalaca ponovo iščezle, do idućeg leta,

Šta tek reći za one bezbrojne improvizacije radnih brigada Narodnog fronta, omladine, boraca naše Armije, k je se svakodnevno rađaju, žive izvesno vreme, pa nestaju potisnute novim, aktuelnijim. Ato — da današnja narodna pesma brzo biva poti-

snuta novom i sve novijom — i jeste -

j-dna od glavnih kerakteristika savremene narodne poezije, Danas narodne mase duhovno ne žive kao nekad, od sećanja na »dobra stara vremena«, kad su se u dugim zimskim noćima dočaravali likovi junaka, zatočnika izgubljene slobode, kad sš vapilo za pravdom i bespomoćno proklinjao ugnjetač, Danas je cea naš narod istinski kovač svoje sreće, pa u celini najaktivnije učestvuje kako u izgradnji giganta Petoletke, tako i u otporu imperijalističkim porobljivačima Koruške i Trsta, u odgOvVoOru razume se svojim rečnikom — klevetnicima naše zemlje i Partije. A to se još kako, odražava i u narodnom stva– ralaštvu. Često je zaista neshvatljivo kako brzo i s kakvom, duhovitošću trudbenici Jugoslavije odgovaraju u pesmi na najaktuelnije događaje u svetu, — pre novinskog uvodnika i preciziranja stava državnog Pukovodstva, I kako je samo uverena u svoju

stvar ta »klika« od jedva sedamnaest '

miliona ljudi! |

To narodno stvaralačtvo, koje U mnogome upotpunjuje našu „ umetnič ku Književnost, a često reljeinije i

toplije daje likove novih jugoslovenskih ljudi, Savoz književnika Jugoslavije pokušao je prešle godine da prikupi jednim apoelom upućčenim svim prosvetnim i kulturnim radnicima, svim društvima, prosvetnim ustanovama, masovnm organizacijama i ređakcijama književnih časopisa i listova. Posle godinu i po dana rada, akcija nije dala očekivane rezultate, Odbor za prikupljanje savremenih narodn h pesama primio je oko 130 pošiljaka materijala, sa preko 20.000 stihova, Međutim, od svih tih pošiljaka samo ih je 11 sadržavalo prave narodne pesme, a sve ostale su bile — lični sastav veoma osrednjeg ili sasvim slabog kvaliteta. Najčudnija je činjenica ta, da se na apel za skupljanje narodnih pesama nije odazvao nijedan učitelj ili profesor, nijedan ) svetnog rada u selu, varoši, sšrezu, pa nijedno kulturno-umetničko društvyo kao kolektiv koji sumira i pronosi umetnička ostvarenja sređine u kojoj deluje. Ima. slučajeva da su Uučitelji i drugi prosvetni radnici slali Odboru svoje sastave, tužeći se da ih do sad nisu mogli nigde objaviti, a ni na um im nije padalo da zabeleže one mnogobrojne pesme s kojima radne brigade svakodnevno pro laze pored njihovih prozora. Razume se, i lični prilozi su bili traženi, i veoma su poželjni, ali prvenstve= ni zadatak je bio — narodna, masovna pesma, ona koja živi, koja neprekidno oduševljava i pokreće naše trudbenike na radilištima, koja im održava u svesti i srcu veličinu žrtava uloženih u stvaranje bratske jugoslovenske zajednice i koja tu zajed nicu danas brani raskrinkavajući nje ne bezobzirne klevetnike,

Kakva bogata „savremena poezija živi u narodu, ubedljivo je posvedočilo i ono malo dobrih pošiljaka, Od jedanaest dopisnika koji su pribeležili prave narodne pesme, osam ih je priložilo samo po nekoliko pešsama, a frojica skupljača dali su po čitave zbirke (Miroslav Špiler i Miodrag Vasiljević iz Beograda, Simo Klarić iz Sarajeva), Ove tri zbirke sadrže više i boljih narodnih pesama nego ma koji do sada objavljen zbornik. Ali ni one nisu obuhvatile ni po količini ni po kvalitetu, ni vremenski ni prostormo, sve ono što bi danas irebalo da sadrži jeđan ozbiljan zbor nik savremene narodne poezije. U njima se ne nalazi nijedna pesma iz Makedonije i Slovenije, a iz tih republika nijedan se drugi skupljač nije javljao. Ove zbirke daju dobru csnovu i ukazuju na uspešnost pošla ako mu se priđe savesno, kao što su to urađili Špiler, Klarić i Vasiljević.

A. skupljanja narodnih pesama zahvalno je i nužno potrebno poduhva=– titi se. Samo, tome poslu treba prići ne kampanjski, već pređano, s ljubavlju, i imati ga uvek na umu kad god se skupljač nađe u sređini od koje bi mogao nešto novo čuti ili pro veriti i popraviti ono što je već pribeležio, Iskustvo iz prošlogodišnje akcije uči nas, da se skupljanje narodnih pesama ne može postaviti pred organizacije i društva kao celine; oni će to brzo svršiti kao nešto na šta treba »odgovoriti«, ili će zađatak odlagati sve dok ne padne u zaborav. Kulturno-prosvetni kolektivi obavlja nje ovog zaista velikog zađatka treba da organizuju drukčije: da u svojoj sredini nađu zainteresovanog skupljača, da mu omoguće rad i da ga neprekidno pomažu materijalno i moralno, svojom „pažnjom i cenjenjem njegovih napora, i

Sistematskom skupljanju savremenih narodnih pesama trebalo bi da posveti pažnju svaki narodni učitelj, jer živi i rađi tamo gde se narodna pesma naročito intenzivno neguje. Nju nose njegovi đaci, posetioci anal-” fabetskih tečajeva, čitalačkih kružoka, članova folklornih grupa, i učitelj treba samo da je zabeleži, čime će odgovoriti još jednom zađatku prosvetnog radnika, — Tome poslu trebalo bi da se pridruže rukovođioci prosvetnih sekcija po omladinskim aktivima; od njih bi se mogli očekivati najbolji prilozi, jer omladina ne samo da sama stvara, već i prima i prenosi s kraja na kraj zemlje najbolje tekstove, A za uspeh ovog pothvata traži se samo svest i ljubav, kojima se naša omladina tako sjajno odlikuje, — Ne manje značajan doprinos mogli bi da đađu i rukovodioci kulturnog života u našoj Armiji, Tu je rad u mnogome čak i lakši, jer nosioci narodne pesme žive stalno na okupu, često pevaju i, takoreći, svakodnevno obogaćuju na rodnu književnost novim sadržajima i oblicima,

Skupljači narodnih pesama Q fašističko) okupaciji, Narodnooslobodilačko: borbi i izgradnji socijalizma kod nas trebalo bi u radu da se pridržavaju nekoliko osnovnih princ pa:

Zaapisati svaku pesmu onako kako je čuiu bez ikakvog skaćivanja, dodavanja ili doterivanja;

skupljati pesme svih vrsta, i one koje se recituju i one koje se pevaju, ozbiljne, satirične, šaljive, poškočice i sl. .

· pored svake pesme naznačiti mesto i vreme njenog poštanka, ukoliko je poznata objasniti lokalne izraze,

·događaje i ljude koji se pominju; i

naznačiti uvek ličnost ili sredinu od koje je pesma dobijena, a po mogućnosti i njenog prvog sastav}jača.

Pri Savezu književnika Jugoslavije Beograd, Prancusma ul, 7) postoji stalan Odbor, za skupljanje narodnih pesama, te svi skupljači treba uspostave s njim najužu saradnju, da traže odgovore na pitanja koja im nisu jasna, materijalnu i moralnu. pomoć ukoliko Im bude bila potrebna. Na taj način, mi bismo u dogledno vreme obavilJi posao keji od nas traži naše doba i naša narodna revolucMa.

rukovodilac „kulturno=pro="

| io.

fi ći