Књижевне новине

| — RRibEVRPNOVIE a ———— _ . DVA LM ATKORUSKIMH SLOVENACA O

· Prežihov Voranc: „SOLZICE“

PESN

ra ara er agir - =

ra ——=— —

Pr Teško bi bilo danas naći čoveka ko-' Ji čita, i prati razvoj naše literature,

a da nije imao dosada u rukama jedno ili više dela Prežihova Voranča, i da mne bi mogao reći da je od njegovih najmilijih i najbližih pifaca, da je knjiga Prežihova ona koju toliko mnogo ceni, Prežihov Voranc je danas zasluženo i opravdano na vrba slovenačke ' literature, zbog svoje šzuzetne umetničke snage i realizma jRhojom i u kojem je on, kao malo ko, postavio i dao svom snagom svog epskog talenta, ogledalo nedavnih i savremenih dana, Prežihov Voranc je u svom dosađašnjem umo{ničkom stva manju objavio tri velika romanu: »Požganica« (19580), »Doberdob« (1940)

putopisa i crtica, Tim delima on Je sada dodao još zbirku za omladimu »Solzice« (pĐurđevak«), (»Mladinska

· knjiga«, Ljubljana, 1049, str, 10),

. Umetnički put Prežihova je započet još pre 20 godina. Tada još sav u OKkvirima autobiografskih zanimljivosti, međorečen, u mnogočemu nepolpun u realističkom opisu, još uvek više ili manje primer »socijalne« literature, naklonjene ka nafturalizmu i reportersivu. Ali novele, koje je počeo ob= javljivati 1935 godine, dakle posle deset godina, bile su već plod. zrelog umetnika i kao takve izazvale su neo bičnu pažnju i čitalaca i Whritike, i odmah ih i osvojile, Ime Prežihova Voranca prešlo je iz redova jedvp zapaženih pisaca u red najpoznatijih u slovenačkoj literaturi, Dalja dela, snažna i potresna svojom sadržinom o životu i borbi koruškop nuroda, puna stilskih lepota i savršenosti kombozicije, pokazala su do kakve visine se uzdizao pisac u svom stvaranju i umetničkom doblikovanju i potvrdila da je došlo vreme njegovih zrelih de"la, o čemu dovoljno jasno svedoči i njegova poslednja zbirka za omladinu »Solzice«,

Dosadašnje „stvaranje Prežihova još čeka tačnu i detaljnu literarnokritičku analizu, koja treba da mu odredi ono mesto u slovenačkoj literaturi koje mu pripada, a naročito da ga pretstavi u dovoljno zasnovanomi i jasnom literarno-kritičkom prikazu mladoj genemaoiji, koja izgleda danas malo piše po ugledu na stvaranje i put Prežihova Voranca,

Epska priroda Prežihova, koja proizilazi uvek iz naprednih društvenih shvatanja, koja je stvorila dela, prošeta izvormim izrazom i stilom, dela koja obuhvataju život koruškog naroda s njegove »velike« i »male« stra ne, izvajana do gramdioznosti, potresma i mirna, ta epska priroda je u »Solzicama« — literaturi namenjenoj omlađini — oživela u svojoj punoj

svelu, napisao je sada već preminuli Oton Župančič, Pesnik »Ciolbana« i tvorac moderno slovenačke omladinske i dečje literature zaista je bio pozvan da kaže u posveti svoj sud, koji je znao samo on. Izrekao ga je pun igkrenog divljenja dubini, Jepoti i istinitosti »Solzica«,

Težnja za .istinom prožima celokup no Prežihovo stvaranje, Ova težnja i strast za istinu rodila je i stvorila likove i sudbine u ,ı jegovim navelama i romanima, koji 8u tako nemilosrdno i umetničlii sugestivno raspr=šili sve veštački satkane velove o se> ljačkim idilama, o životu radnika. i wit nog seljaka pod Pecom i Obirom, o Koruškoj, tom danas ponovo' perfidno prodatom delu naše zemlje, čiju nem prvu prodaju prikazuje roman »Pož-

to jedan'

ja i sadržina 'Prežihovljevih »Solzica«, TEA sadržina je jednostavna i istinita. Jedanaest silnih pričica, primera realjstičke književnosti za omlađinu, koje će zbog svoje životne igtinji}osti snažmo ulic.ti na mlađog čitaoca. obuhvuliu teme kao što su: ljubav prema rodnom dumu, poštovanje rada, drugarstvo ı prijateljštyo, hrabrost, patriotizam, mržnja prema ekaploatatorima, ljubav prema zemijacima, duboko saznanje kako živi i

umgnjetava eksploatatorsko dvuštvo i

njegovi protagonisti itd, Svako od tih saznanja, odnosno istina, koje je Prežihov sam doživeo u svojoj mladosti, našlo je odraz u ovoj ili onoj priči. Ova autobiografska crta u »Solzicama«

je život sam pokazao, šta i kako treba pokazoti, razothkriti i napisati, da bi 5e pred mladim čitaocem što vernije prikazala slika nepovratne i nepobeđene prošlosti, da bi u njemu još jače rasplamieo plamen ljubavi prema sadašnjici.

U »Solzicama« su oživeli u svom pu nom koloritu i raznolikosti „zemlia, rodni. kraj piščev, rođaci i zemljaci, siromasi i bogataši, kapitalisti i radnioci, ljubav i mržnja, rad i radost, patnja i glad, sve što je nekad pratilo i prati koruškog čoveka od zore do mraka od rođenja do groba, Treba 8e samo malo uživeti u bedu dece iz pri če »Levi džep«, razočarenje Aneja i Lenčke iz pričice »Nagrada«,. neobično potresno »Pismo« ili u toplu priču O slovenačkom pozdravu »DobroD jutro« i sve druge, da se oseti i 8aZna kako su snažno umetnički pr'kazani sitni događaji i knkvu veličinu su dobili pod Prežihovljevim perom. Sve se ovde slilo: ideja, sadržina i rea listički prikaz, dinnsmika i plastičnost. jedva primetna „objašnjenja stvari, koje dete na prvi pogled ne bi moglo da shvati i razume, kristalno jasna konstrukcija rečenica, jednostavnost, izraza, prisni narodni jezik. Iz tih sit nih crtica izrasla je čvrsto komponovana slika nekadašnjeg života, umetničko delo i dokumenat. Visoka, na-

Boru Šta treba Mome narodu ?

Ništa.

'8mo«

Zapis o Otadžbini

»Naša Partija i naša zemlja ne boje se istine. Jugoslavija je mala socijalistička zemlja, ma čijoj je strani pravda, a pravda mije uvek tamo gde je veličina i sila. gde je veći broj.«

Borba, utorak 23 avgust 1940.

Grumen zemlje i pramen neba, ZA dan, za, sam, i za slobodu,

Uzsvitla li se strašna li bura,

On stoji, prav i čista čela, · ii Bred mržnje, nevere, i bola, vrela, i On je, u burnom mori, ' Mima ta stena sura, Plamen, u noći, neugasiv, sred vetra, i Srce kom nema do u beskraju metra.

/ Ugvitla, li se strašna li bura,

Da se bori, ma bio i sam.

_I da izbori... Život me mre, Moze pae je poslednji jaram ; List za listom, sloboda, sveta, gre.

rodna, socijalno pravedna i borbena etika prožima svaku priču. Ona će biti kao balzam za mlađu dušu, biće razumno saznanje deteta, koje će široko otvorenim očima, i uzbuđenom dušom, pratiti život ı nevolje svojih novih „poznanika iz „ Prožihovljevih »Solzica«, Saznaće o njihovoj ljubavi za drugove (»Potolčeni kiamoh«), o samoodricanju i požrtvovanju (»Tzi pisanke«), o nacionalnom ponosu (»Pi»Dobro jutro«, o iskorišćava-– nju radnih ljudi (»Višja matematika«, »Nagrađa«), o pobeđivanju straha, o ljubavi prema maici (»Solzice«) itd. To je iđejna pomnta, utkana i protkana istinitom pričom života, to je ponovo epika sjajne zbirke novela

Baš zato je mogao Župančič da napiše u svom uvodu sledeće;

»Još jedanput otvaram »Solzice«. Da li je moguće lepše prikazati majku, njenu ljubav prema 'detetu i dečju ljubav prema njoj? Kod nos je mogao ovo samo Cankar.

Evo: žena pred kućom, u zoru, prima đurđevak iz Vorančevih ruku! To je prizor satkan iz same svetlosti, zar to nije Bogomila, kad je obvije duga? Takvu lepotu je mogao kod nas stvoriti samo Prešern.

„. Prežihova Voranca: možemo i mo ramo staviti u isti red s našim najboljim imenima«,

A najbolji i najveći pisci naše literature uvek su posvećivali najlepše strane omladini, Tu je Levstik, tu su . Župančič i drugi. U tome je njihova sveobuhvatna, topla ubav prema budućčćom, srećnom, a prvenstveno slobodnom čoveku. U njihov krug uneo je Prežihov svoje »Solzice«. Prežihov je fim svojim delom stvorio jednu od najlepših omladinskih knjiga slovonačke i čitave jugoslovenske literature i time u punoj meri ispunio svoj umetnički dug, opravdao nade. Njegove pričice postale su odmah svojina naših malih i najmlađih. Može li da doživi pisac veće priznanje?

Bojan STIH

ANDREJ ŠUŠTER-DRABOSNJAK.

NARODNI PESNIK I DRAMATIČAR SLOVENAČKE KORUŠKE ·

Prilog: Slovenačke Koruške našoj kulturnoj is'oriji daleko je veći mego što i sami zamišliamo, Ideja slovenačke, jugoslovenske i slovemske zajednice i shvatanje nužnosti čvrste mo-

đusobne povezanosti je u prošlosti če- /

sto bivala jača u našim perifernim pokrajinama nogo li u centru.

Uzrok tome prvenstveno leži u tom, ŠlO su ove pokrajine bile izvrgnute stalnom otuđivanju i opštem, impetijalističkom naditanju. Zato su u proš lom stoleću velike patnje, a pokatkad i osećanje usamljenosti, ponegde rmđali fantastične, romantične i politiški nerealne ideje: s jedne strane i-

Slovenskom jeziku, koji bi sjedinjavao sve Slovene, kako je to, bored ostalih, zamišljao i koruški romantičar Matija Majer Ziljski. Ipak treba odmah istaći da je ideja »Ujedinjene Slo venije« već u Majerovom vremenu imala vatrenih pobornika u Koruškoj. Ta ideja i svest da Koruška kao bitni deo pripada slovenačkom telu već je krajem Prvog svetskog rata dala divne borce, koji su s oružjem u ruci pošli u boj za slobodu Slovenačke IMoruške, Legija koruških boraca, čija istorija, „nažalost, još nije napisana, dala je već tada časne žrtve i otuda je sasvim razumljivo što je-na neđavnoj Koruškoj izložbi u Ljubjani vigila Slika poručnika Malgaja uz slike koruških partizana, koji su. jedini na te ritoriji Trećeg Rajha digli oružje proS hitlerovskih nacišta i imperijalista. Š

Tradicionalna borbenošt Koruških Slovenaca, dokazana već u bojevima Korotanskih Slovenaca u prvim stolećima njihovog pojavljivanja u istoTiji Evrope, kao i u borbama protiv "Turaka i u prvoj slovenačkoj seljačkoj buni 1478 godine, a naročito u vekovnoj teškoj i upormoj borbi protiv neprekidnog tlačenja, odnarođivanja i Dlanskog uništavanja, koje je avoj vrhunac dostiglo u iseljavanju Slovenaca od strane hitlerovaca — ispoljila se i u prošlom oslobodilačkom ratu u herojskoj borbi koruških partizana. I baš ta vekovna borba je najjači dokaz njihove nacionalne svesti, jer su se u nejednakoj borbi održali i održavaju se već više od hiljadu godina.

Kad se nisu mogli boriti oružjem, borili su se knjigom, pisanom i štampanom, »Mohorjeva družba«, koja među svojim saradnicima beleži i ime Ivana Cankara, izdala je za vreme švog dugogodišnjeg delovanja u Celov cu (od 1860 do 1918) oko 19 miliona primeraka slovenačkih knjiga,

Jedna od originalnosti naše Koruške jesu i njeni »bukovniki« — obični

u Koruškoj. Iz njih se izvila izvanredna narodna i naoionalno-kulturna pojava ličnosti pesnika i dramatičara s kraja XVIII i početkom XIX veka Andreja Šuštera-Drabosnjaka, koji dosada čak ni među Slovencima izvan Koruške nije dovoljno poznat, jako mu je njegov zemljak dr F'r., Kotnik, neumorni istraživač koruškog pozorišnog folklora, posvetio više studija.

Drabosnjaka je za istoriju slovenačke književnosti dr. Kotnik takoreći ponovo .ofknio 1913 godine kađ je o njemu objavio svoj prvi spis koji je izazvao snažan odjek Otona Župančiča u »Slovanu« 1914 godine, Župančič je tu pored ostalog napisao i ovo: ».„Sve je uzalud — ja bih se s Drabosnjakom još želeo sresti.. to je duh našega duha... Mučio se u životu, borio se pesmom... među mnoštvom sla~

način, čime su se one mnogo udaljile od Drabosnjakovog shvatanja, Kod takvih dela su jezik i stih, tako mođusobno povezani da ih moramo og'a viti u prvobitnom obliku ako želimo uživati u govornoj komici i humoru, koji katkad svojom epičnošću nadoknađuju dramatičnost. \

Sem foga nama mora biti jasno i ovo; materijal Drabosnjakovih dela je opšta svojina, te se zato ne može ni tvrditi da je njegov koncept bib sasvim originalno delo, jer su takve igrice lutale po celoj Bvropi, kao i izvevesni motivi, narodnih pesama, Svuda gde šu ih primili udahnuli su imi dali

čija je skoro svaka pretstava morala biti podešena za glumce izvesnog kraja i zato su razni prepisi jedne iste igre tako različiti među sobom, »Duh kraja« (genius loci) je više ilj manje utiskivao svoj pečat prema tome kolika je bila njegova tvoračka snaga. Ni najmanje ne sumnjam u izvanrednu stvaralačku snagu Drabosnjakovu, koja se naročito ošeća u »Igri o izgubljenom sinu«. Profesor pozorišnog folklora na Moskovskom universitetu, Petar Bodđatirev, koji je prošle godine predavao u Ljubljanskom pozorištu,i koji po svom radu opravdano spada među najistaknutije struč njake na tom području, naročito je upozoravao da kod takvih dela treba prvenstveno istaći ono što je domaće. A u prvom redu je to jezik, a zatim domaći duh. Drabosnjak je svoje igre ista ftoko učinio našima kao i Linhart. On nije bio toliko učen kao ovaj, — sam, kaže da je «on poredni paver v Kdfotane« (običan seljak), I ma da njegov pesnički duh nije imao takvih krila da se vine u olimpiske visine, on je ipak leteo i pevao sVOme slovenačkom koruškom narodu, i pomogao mu svojim dramskim delima da uspostavi narodno pozorište, Ali značaj nejgovog rada nije samo pokrajinski. Kad bude konačno napisana istorija slovenačkog pozorišta, Dra bosnjak će svakako dobiti časno mesto uz Linharta.,

Ruhkopisi Drabosnjakovih dela su nažalost izgubljeni, pa čak i nepoznati. Uzevši u obzir sve okolnosti pod kojima je radio, moramo mu se diviti i voleti ga. Veći narodi svaku mrvi cu lz svoje pozorišne istorije uveličavaju, naročito u očima manjih naroda, a mi pokatkad ne vidimo ni oOno veliko i lepo što imamo. Ne želim preuveličavati umetničku vrednost Drabosnjakovog dramskog rada, ali ipak vrednost njegovog rada nije samo kuliurno-istoriska, već je u da tim srazmerama velika u okviru naše pozorišne istorije. »Igra o izgubljenom

smisla i sluha za priprostu narodnu umetnost kao i za narodno-slvenački duh ove Drabosnjakove igre, „Dok Nemci svoga Hansa Saksa uzdižu do neba, kod nas široka javnost jedva da zna da je od 1708 do 1825 u Slovenačkoj, Koruškoj živeo ovaj priprost seljak koji je pisao pesme i pozorišne komade,

Isto tako je sasvim zaboravljen i jedan od Drabosnjakovih prethodnika na pozorišnom polju, Anton Košutnik (16083–1745), koruški Slovenac, iz '"rbiža, koji je napisao i izdao tri drame na latinskom jeziku i prema tome je prvi dosada poznati Slovenac koji se bavio dramskom {Bknjiževnošću. Matija Majer-Ziljski je 28 juna 1858 napisao u »Novicama« ·članak »&lovenska gospoda«, u kome se vatreno zauzima za slovenačko pozorište i dra

Zaista je Koseski pre sto godina. pa .

piisao suštu istinu: »Ko sam sebe pre=

zire, podloga je za tuđinčevu pelu«,'

Drabosnjak je jedinstvena pojava slovenačkog dramafičara u našoj pro= šlosti. U vremenu kad je ftajag der=

manizacije počeo po Koruškoj i drue slovenački jezik i planski ga uništavao zajedno sa #lOm ~

gde pofiskivati

venačkim življem, ustao je ovaj hor ruški seljak i ođupro se. Jednog dana

su ga uhapsili i zaplenili mu knjige ·

ie: : 71

jedino zato što su bile pisane na slo ~ a

venačkom jeziku, Potrebno je samo malo zadubiti se u tadašnje doba i prilike, pa ćemo odmah

Linhart i Vodnik. Drabosnjak je imao samo sebe i slovenački koruški elemenat. "Troškove za štampanje svojih

knjiga je morao snositi sam, Uzmemo ,

li u obzir sve okolnosti pod kojima #8e borio za razvoj slovenačkog narodn

pozorišta, tek onda nam se pred o ,

čima ukazuje istinska' veličina njegovog rađa. A šta su u tom vremenu, pa i docnije, na kulturnom području dali nemački doseljenici u Koruškoj? Slobodno možemo reći — ništa, A baš u· to doba stvaralačka snaga slovenačkog koruškogz čoveka manifestovala seu pojavi brižinskih spomenika, u pojavi »bukovnika«, u piscima od Drabosnjaka do Voranca i Klera, Vorancu i pesniku MKleru, književnost Koruških Slovenaca se uzdigla do zavidne visine, iako Blerove pesme još nisu dobile ono umetničko priznanje (izuzev od Podbevška u njegovoj »Slovenskoj lirici«) koje zaslužuju. 'Tolika stvaralačka snaga je moguca samo kod onog koji je izrastao iz zemlje, koji niče iz nje i koji je deo nje same. Takav je i Andrej Šušter-Drabos=njak u svojoj »Slovenskoj abecedi« i u »Igri o izgublienom sinu«. Ova po&lednja je na izyesnim mestima sasvim rableovski humoristična, naro> čito u prizoPu kad izgubljenog sinastudenta u zabačenoj krčmi svuku do kože i opljačkaju. Njegov je sluga rođak Pavlihe i Harlekina i mudruje m svoj način: | ·

»Kaj mata zano komuedijo z mojim gospudom, babe, kir sta ga zmiram luble zvo radc?« ıtd,

Ništa manje komičan nije ni inkarnirani prolog (Prologus), koji između ostalog kaže:

»Jes pridem k vam z imenom HFronc; Jes bom vam povedov Komedije začetk in MWonc,

kna muejta mene za norca,

Jes vas Dprysim,

In poslušajte Komuedijo do Wkonca...l

snazi, Slovenačka omladina, odnosno Bor: o o coa OMN i) e | Š ž XE — > ljudi iz naroda koji sa prepisivali raz Š r3Ž | DOOR. iLORIREa „dobila je ONO . ia (ebo \ ne spise na OdOELI| Taa time do» · Sinu« je „dostojna da je takvu kakva Jes vam povim, da vsaki doro poll diyaud0n cČRBYaRae Ovgdi-oddoRia ba Moms narodu ? kazivali slovenačku nacionalnu i na- „PILKOČ9 A prO{pyonaino J:a0p ŠiČI DGMM{ BR BO sropicaBa Bapaaj 324 gocena ; p OE rodnu zajednicu našeg žilavog življa Potreban je samo reditelj koji ima Da Bo se Grada SRDAN odEVo NNV BR

mivo (milo) Mi kna mormo šŠpilati ali kna bote tiho! Zakaj eno vso radi slišijo in veđo, Kadar mata smeh — pa velko rajmov -

zamudijo...

Tako narodni Parolkus moli za što veću pažnju i za što manje smeha da bi fekst Što pažljivije slušali, A na kraju se ističe sasvim po načinu »com med'e dell' arte«: |

»Prosim vas, kaku sim vam povedov preej, Đa nobedn por Komediji ne pladrej!

Mi se bomo dobro pomujali, Zatu bota nag tudi dobro plačali« itd,

"Takvog narodnom, homura i dovitljivosti je u ovoj igri obilno i uveren sam da bi ona, glumački uzorno i ver

shvahiti i patnje koje je morao podnositi, Dra-

/i »Jamnica« (1945), zbirku novela je bez sumnje mnogo doprinela rea> »Samorastniki«, sad i deju o zajedničkom ilirsko. ili š | Š , \ | i i a u smanjenom O- m jeziku · ponešto svoje i zato), su ih opravdano ) S VIŠIM 3 »Samorastniki« (1989), kao i zbirke | lizmu, kao i samome Izboru tema, jer bimu i meri za decu. (Vraz), a s druge čak i o nekom sve- prisvajali A to naročito važi za igre bošnjsk u Ub ri Seli še DR OAN lie arona oJsa ao o Su mali -

ganica«. Ova strast za otkrivanjem G · Oe 3 3 % i rumen zemlje i pramen neba, i : no prikazana, postigla zavidan uspeh, |

istne o ŠOU PyOMna i KOG OG Grumen: sva zemlja, . : bih, SPRO BOLO dva stiha snažna U SVO mu, koji bi trebalo da spasu naše Ali bi. ge moralo DRIKMAN 1 u Vernoj 2

Dva GO pošlednie priće, Pramen: sve nebo, joj jednostavnosti, dva stiha kao dVe · gradsko atanovništvo i malograđan- ~jnterpretaciji koruškog narečja, jer PPI

kog pisca u tolikoj meri i tako uspešno odlikuje taj postulat „umetnika kao baš Prežihova, a baš zbog toga su i »Solzice« tako daleko od &vake suve i dosadne didalktike, odnosno idealiziranja detinjstva i mlađosti, Prežihov je uzeo iz svog đetinjstva, koje je

proveo u Slovenačkoj Koruškoj još

pod dvoglavim orlom, nekoliko najkarakterističnijih, „tipičnih događaja i stvorio iz njih jeđanaest priča, toliko istinitih, lepih i mpotresnih, da dečja duša može da buđe samo srećna što je dobila takwo đelo, dostojno »Cioibana<. A ipod težnje za istinom treba do-

dati još jednu značajnu stranu Pre-

žihova kao pisca, koja je isto tako do bila svoje mesto u »Solzicama«. Radi se o tome, kako pisac zapaža ovaj ili

događaj u životu, ovaj ili onaj lHh i kako on to Wavoje zapažanje iz·ražava u svom umefničkom delu, kak-

idejnom i životnom poantom, ) problem umetnikove percepcije i

Ništa, a sve,

Za dan, za sam, i za slobodu, Hvar, 24 avgusta 1949,

Dušan MATIO

odvaljene stene. Dva retka tako elemoentarne, snage, kao stihovi koje su pisali biblijski proroci. U ta dva stiha on je zbio sav gnev svoj i svojih zemljaka: P.

Vino pije moj sovražnilc noj gre Visi es

jaz mam pa glih tui doro (dobro) da mam ano dobro viest.

Velik je Drabosnjak u ta dva stiha; u njima je izražena tragika, ne samo njegova lična, nego | tragika sva kog slovenačkog Korotana».

Ali Drabosnjakova veličina leži još negde drugde: u njegovom radu za slovenačko narodno pozorište. Kroz ceo srednji vek, a neko vreme i u no= vom veku, prikazivala su razna ma nastirska i dvorska pozorišta biblijske igre, dok je narod prikazivao svoje na rodne pasiome i igre iz svetog pisma, koje su pokatkad sadržale toliko komičnog i narodski slobodnog duha, da su ih progonile i svetovna i crkvena vlast, koja je želela da ove

stvo od odnarođivanja i da ga odvra-

· te od »nemškovanja«. Poređ toga nje-

gov je članak značajan i po tom što nasuprot raznim uskogrudostima tadašnjih ljudi brani komađe s ljubavnim zapletima, dok odbacuje jevtino lakrdijašenje koje su gajila nemačka provincijska pozorišta,

Vrlo malo je poznato i to da je Koruški Slovenac Jaka Špicar posvetio Drabosnjaku pažnju u svojoj narodnoj drami u pet činova pod naslovom »Drabosnjak«, koja je isto tako vredna da je baš danas prikažu naše narodne pozornice. Mi suviše ma lo poštujemo izvesne svoje stvari, Što je još uvek posledica žalosne prošlosti koja nam je vekovima nafturala poštovanje samo tuđih, makar i neznatnih dela, a omalovažavanje domaćih.

baš ta jezično-folklorna patina ima naročiti čar. Da je takav prikaz ne samo mugoć nego i uspešan, dokazuju . mam i dva velika uspeha našeg pozorišta: »Boter Andraš« i »Primorske zdrahe«a. U to sam ses prvi put uve» rio kad smo godine 1989 u original> nom Linhartovom jieziku prikazali »Županovu Micku«, što me je ohra=. brilo te sam se odmah' bacio na rad, na »Kranjskim komedijantima«. . A Još prošle godine je dr Kotnik najavio izdavanje Drabosnjakove »Igre o izgubljenom sinu« u »Mohorjevoj dtu-

. žbi« Želeti je da se to delo što pre

pojavi jer ono nije samo važan kulturno-istoniski dokumenat slovenačke Kqruške, .već i sloyenačkog narodnopozorišnog stvaralaštva uopšte,

Bratko KREPT

— —

Prilozi naših književnika u ilustrovanom

umetničke kreacije te percepcije, ko- n i ARM i i (5 : n n ami i: JO JU #o postavljao 1 postavlja pred šva- a ea mama? NP "pomo nee listu „Čuvari neba re kog pisca i koji treba da rišni elemenat bio neulrotiv i če- ra „SLOMA 1 dimina Pitovića (»Na aerodromu«) i li-

ki pisac 8am, uvek u &kladu sa svojim pogledom na svet i metođom, morac e da reši u 6vome stvaranju i Pre-

Vorane i on ga je rešio uspešno, stvorivši svoj sopstveni umetnički izraz, »8amorastnišli«, ako možemo tako da kažemo. U vezi s tim, samo da

n dinstveno ne h - i O ado i ecea0 u. OT~ STA POMIRE Lapi RBjViče: UŠOSNUD TatKO VOOR Pre PE DRI M ' PO SELIMA VATROM | | tragika gladne dece ako nam čak i Valvazor• saopštava duhoplovstva jedna grupa naših pi- Obntvaoje? šogaunBihg 0 PS Pe

tici »Levi džep« Mida rola za komađić hleba kod suseda, Beda ove dece, Opis kako gaze

'fako se ponašaju, prizor ] remenu ( i ; _naj _član Sei O ROOM M pokaže 8Voj Jevi Os đavole, imali toliko uspeha daje odatle ponela najdublje utiske. To što žZorišnih družina. preiaja vi RM Haj Ž 1 neki brezovički seljak najstrašnijegod ~ smo videli, osetili i naučili—- piše Ivo 9d prvorazrednog značaja u kultur-'

a | nom životu rumunske nacionalne ma~

dž aže: »Teta, ovde je još jedan Bata taj detali iz obimnog Prežihovljevog literarnog stvaralaštva dokazuje kako je sjajno ovaj pisac za 8ebe rešio taj problem.

Bilo bi verovatno suvišno isticati da Prežihov Voranc dobro zna kaknv

\ š sutrašnji građanin, or UA: Pi ko treba umet

sto puta jači, a istovremeno je bio originalan i narodski, jer se nije dao toliko vezati za propisani fekst, već se služio impovizacijama, To se naročito odnosi na raznovrsne »kajflne«, đavole, vragove i sotome, te Harlekine i Pavlihe biblijskih igara, koji

da su studenti koji su — verovatno za

vreme preistavljanja — »HRaja« u

Ljubljani u vremenu od 1657 do 1660.

njih pozvao svojoj kuči te se tamo odeven kao đavo, »ukaznao« njegovoj ženi, koja je bila ljuta pijanica, Pomoću. njeHa seljak je pokušao da uplaši ženu i odvikne je od pića, . VB

Kod Drabosnjaka ima vrlo mnogo narodskog humora, Prema podacima

koje je prikupio dr Kolnik, Drabos. njak je preveo i priredio. »Pasijon-i-

U svome osmom broju, posvećenom Danu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, vazduhoplovni ilustrovani list »Čuvari neba« donosi, pored

ostalog zanimljivop materijala, i nekoliko priloga naših književnika, Na

saca boravila je nekoliko dana kod naših avijatičara u njihovim bazama i

Andrić u članku, objavljenom u .ovom broju lista »Čuvari neba« —

· javiće se, ja verujem, pre ili posle u . radovima naših drugova,

ma kad, ma u kojoj meri i ma pod kojim vi-

| dom«. U listu su objavljeni članci Iva Andrića (»Ono što je ovako iznena-

· Vršcu. U toku leta pozorište je OPASAN i

kovni

prilozi naših poznatih “grafi. čara. | |

. GOSTOVANJE: RUMUNSKOG NARODNOG POZORIŠTA IZ VRŠCA

pozorišta, čiji je ansambl sastavljen.

od najboljih članova amaterskih ye

njine u Vojvodini, Prilikom OVER ; otvaranja, juna ove godine, pozorišie ·* je održalo svoju prvu pralstavu u ~

nizovalo gostovanje po rumunskim

skog klasika Jona Luke Kara

selima u Banatu, Na repertoaru se

nalaze drama »Napasta« od” Sri

danas još đete; šta i kako . gavesi Te O. JE. NIA OPAO 79 danas malog 5SaV lea Sinu«, »Igru o Amanu i Este- pn Nai boamda 1 Mi Cd · hova, | ' išta OMRKIR LM Tel KA OMR KBO mladosti usB- ris, »Bgipatskog Josifa i »Bogafaša«, M SOEODNA BON OP vi umetnički doživljaj za rumunske dile i preko literature najlepše {erne »Božićnu igru« i »Igru o izgubljenom – ORO ATI OON NJ MAI | seljake, a za seoske ami rske pozočanske osobine, osećanja i kara IDE sinu« modernizovao je (1934 'i 1985 go (»Pesme pilota«), Desanke MalRksimo- ae družine ocenu pomoć u. e ra 2 TOKA

crte, koje treba da poseduj socijalističkog društva, Baš to je ide”

A Jr |}

Miklauž Kurent i prekrojio ih na svoj

“Vić (DU Čajevca, u pilota...«) 1 Vla-

JT OV MI OE