Књижевне новине
YU a 47
BROJ 40
- IVAN RENDIĆ
Poslije „Rađovana, tvorca portala Mrrogirske katedrale i Andrije Buvine, Gvorca wrainica Splitske katedrale, Koji su naše &rednjevjekovno kipar&tvovuveli u kolo svjetskog umjetničkog stvaranja još u XIII vijeku, (osim kipara koji su radili u Italiji za vri. jeme Renesanse: Frančeska Laurane, Ivana Dalmatinca i drugih) trebalo je da prođe više od pet stotina godina da :: po eta kiparsko ime — ime vana Rendića — prvog naš XIX stoljeća. Bee GE GB
Dok su još na početku XIX stoljea hrvatski umjetnici morali prosjačiti da zarade na nekom tuđem radu u inostranstvu, na početku XXL. stoljeća Stranci traže naše kipare da za njih rade samostalna umjetnička djela. Brojna njihova kiparska djela: u mramoru, bronci i dđrvu, nalaze se današ po javnim i privatnim umjetničkim zbirkama Evrope i Amerike, a nekoliko monumentalnih „spomenika, u velikim centrima avijeta, djela su njihovih ruku, Ti
U drugoj polovici XIMK vijeka, hrvatska likovna umjetnost broji već nekoliko značajnih slikarskih imena kad se pojavilo tek. prvo kiparsko ime, ime Ivana Rendića. ~ · i | Renđić počinje svoje djelovanje u doba, kad se u Dalmaciji najžešće rasplamsala borba za hrvatstvo, da se Dalmacija ujedini sa Hrvatskom, a protiv autonomaša, koji su se borili da Dalmacija, u sklopu Austrijske imperije, ostane autonomna i zadrži slušbeni talijanski jezik. Kao Dalmati. nac, gorštak, iz kraja gdje još živi tra_ dicija u velikim kamenim stejcima bogumila, Rendić je, živeći duže vri= jeme u Italiji. uvijek isticao svoje hrvatstvo govoreći »Io sono Croato« (»Ja sam Hrvat«), Svoju djecu nazvao je narodnim imenima, davši im ime. na naših rijeka i gora. Njegovi sinovi zovu še Dunav i Velebit a kćeri Sa. va i Drina.
Već za vrijeme svog prvog djelovanja u Italiji pokušao je Renđić odmah dati svojim kipovima neki mnarodni značaj: gdje on uz broncu ili mramor stavlja ma podnožje kipa još i mozaik u narodnim šarama. Takvo rješavanje je 8 Kkiparskog gledišta netačno i loše, ali se Rendđiću ipak ne može poreći da je ovim načinom pokušao da izrazi duh narodni u onim burnim vremenima, :
Ivan Rendić rođio se 27 avgusta 1849 godine u Imoftskome u Dalmaciji, od oca imućna, čovjeka širokih vidi= ka, koji je svoga sina poslao u Itali. ju da se usavrši u kiparstvu za koje je Ivan pokazao nadarenost.
Već nakon dvije godine učenja na Akademiji u Veneciji, u školi profe= sora Moskota, pokazao je Rendić toliko uspjeha, da se za njega zainteresovao Dr Franjo Rački, intimni saradnik biskupa Štrosmajera, i bio ponukan da napiše članak o Renđiću u listu »Dragoljub« (septembar 1868, br. 39) pod naslovom: »Mladi, nađe puni hrvatski umjeinik«. Tu Rački piše: »Buduć da se upravo sada kod nas ra di oko društva, koje bi imalo njegovati i podupirati narodnu umjetnost, scijenim da ne će biti našincem nepovoljno, ako ih upoznam s mlađim učenikom PFidije, a maše gore listom...« U članku Rački navodi i pismo svoga prijatelja iz Trsta koji mu piše o mladom Renđiću: »Taj mlađić, jedva dvije godine u naucih u mletačkoi alta=demiji umjetnosti, napravio je prekrasnih kipova do prijeko stotine raznih komada... Taj mladić bje lani kao prvi u svom razređu odlikovan voli. kom zlatnom kolajnom, a ljetos ie
WiBasnEsszyOGupiporrsPre egu iriZ Jr cari oani era iri aryanereer e rama rai rune naar ai ar e Kana
profesora Mavrodina
pretstavlja za ] 1 dugi niz novih dokaza o izuzetnim svojstvima ruskog duha i ruske kulture. Već u XV i XVI veku. kada se posle strašne pustoši koju je ostavila tatarska vladavina, tek udaraju temelji ruske državnosti procvetava Opet »samobitna ruska kultura« i prestiže ostalu Evropu. Doduše »istorija nam nije sačuvala imena mnogih stva ralaca ruske kulture te epohe«. No, poznajući urođeni materijalizam Truskog duha može se sa sigurnošću po= goditi kakva. je bila delatnost nepo= znatih pretstavnika ruske kulture toga perioda. »Nema sumnje u to, uve rava nas profesor Mavrodin, da je sva njihova delatnost — doduše, ne fiksirana knjigama. i ne izražena u nauč nim traktatima — nosila nesumnjivo prirodonaučni karakter«. Razne verske sekte i jeresi kojima obiluje crkvena istorija Rusije toga periođa pretstavljaju, prema mišljenju profe8ora Mavrodina, manifestacije materijalističkih i.dijalektičkih pogleda nedostižnih zapadnoj
ki Leonardo Da Vinči, Galileo Galileji, Kopernik, Bekon, Njutn!)
»Zar ne pretstavljaju »drskost« misli, pita profesor Mavrodin, materijalistički pogled bkverskih »jeretnika« i novgorodskih »strigolnika« XIV. veka, koji su propoveđali svoje naturalističk# i materijalističke ideje tada, kada su u zapadnoj Evropi na lomačama spaljivali »veštice« i borili se 8& »čatobnjacima« i tome slično. 7
i Zar me prikiva našu pažnju ,jereš pžidovstvujušćih« s kraja XV i početkom, naučnom astronomijom Euklidoikom, naučnom astronomijom eukliđowom. geometrijom, biologijom i me-
dicinom 'Hipokrafa, Aristotela, Gale FE Sibtnalnoby logikom i dijalekti-'
«!
Već u vreme Ivana Groznog Rusija je prema profesoru Mavrodinu, zemi. najvećih pronalazača i novatora čija dela »za nekoliko vekova« izmiču ostaloj Evropi. Kako je bio poražen i
otresen nesrećni nemački »kralj tO0dO kada je, obilazeći krajem.
prošlog veka artiljeriski muzej u Petrograđu, viđeo da je ono što se 6mafralo glavnim otkričem i uspehom njegovih fabrika, ustvari još tri i po veka ranije pronašao neki Rus čije
je fime nepoznato! Amibiciozni Nemac
wbio je strašno poražen i potresen,
Bvropi. (Šta, u" poređenju sa tim jereticima, znači ne,
Z
ja 2
RVI HRVATSKI KIPAH XIX STOLJEĆL,
"" Nekoliko mjeseci prije oslobođenja
O Marin STUDIN
opet imađe u šakah...« već je u akva– relu iznmadio spomenike Gunduliću i „Čubranoviću kao što se i sprema na ilustraciju „'Kačićevih. pjesama...«.. Zatim Rački navodi u članku i pisanje mletačkih novina. o poprsju njegova učitelja kojega je izradio Rendđić: » U tom djelu ne znaš, bi li više pohvalio marljivost ili potpunu sličnost' s! oso– 'bom Moskota, komu zahvalan učenik ·htjede posvetiti prvi pokus svojega
Ivan Renđić: Nikola, Tomazeo (Neostvareni projekat spomenika)
đoišta divnog napredka u. umjetnosti „Fidije i Mikelanđela«, |
Renđić se naglo razvijao, bio je van, redno marljiv, brz u rađu i ova brzi= na više puta išla je na štetu kvaliteta. Završivši studije u Mlecima, radio je u Firenci kod kipara Diprea., Od.1873
"čivio je u, Trstu i Dalmaciji, a od:1900 u Zagrebu. U Zagrebu je izrađio spomenike: Kačiću, Preradoviću, Starče. viću. U Podgori Pavlinoviću a u Du-= brovniku Đivu Gunduliću, No, najznas ščšajnije mu_ je djelo kip, Nikole' Tomas zea, koji-u-ono vrijeme kao spomenik nije bio ostvaren, Šteta što ova dobra skulptura iz onoga vremena nije doyoljno poznata, ; |
Rendić. je- osim, ovoga., izradio, „još mnogo kipova, portreta, nadgrobnih spomenika, u mramoru i bronci, koji se nalaze na tršćanskom, zagrebač. kom, riječkom, splitskom 'i dubrovačkom groblju. Umro je u ljeto 1932 kao puki siromah, slijep, iznemogao, bijeđan, u Splitskoj državnoj bolnici, u 83 godini, ostavljen od sviju.
U švome stanu — jednom podkrovlju, u Plinarskoj ulici u Splitu, u pri&ustvu Ivana Jamana. profesora Sred= nje tehničke škole, 31 VIII 1934 njegov &in Dunav Rendić, slikar, đao
prekinuo je razgleđanje izloženih pred meta i napustio muzej«. e Ali »najubeljiviji« dokaz prioriteta ruske kulture i tehnike još u do Petrovskoj epohi jeste istorijska pobeda nad. španskom »Nepobedivom armadom« Filipa Drugog 1588 godine. Neu pućenim ljudima može izgledati čudno- kakve uopšterveze ima Rusija sa engleskom ,. pobedom nad španskom flotom. Pa sama Rusija tađa. još nije ni imala svoje flote! Ipak, veza postoji. Rusija je, kaže profesor Mavrodin, »dala mogućnost Knglezima da raz=· biju. špansku »Nepobedivu armadu«,
Na koji način? Na taj način što,su:
engleske lađe. bile napravljene.od ru= skog, drveta. i mnamazane ruskim katranom! Da stvar ne bi izgledala neverovatna citiraćemo od. reči do reči samog Mavrodina:
_ mi je o, poslednjim danima svoga oca
_ ove podatke —,a koje evo sada izno-
· sim — po. prvi put, prigodom stogodđi„Ššnjice rođenja Ivana Rendića.
Evo, šta kaže sin Dunav o očevim posljednjim danima života: Zivio je u Supetru u skrajnoj bije„di, slijep:i iznemogao, ostavljen. od sviju,i u tom vremenu pokrađene su mu sve stvari: skjce: u gipsu, crteži,
.-i album svih njegovih radova sa 800
· fotografija. Čuvši sve ovo, došli su "splitski umjetnici u Supetar te vidjevši njegovo. očajno stanje. prenijeli su ga na nosiljkama u: Split, Čim je Renđić bio! prenijet, u Split, njegov sin, Dunav sa jednim prijateljem, interesirao še kako bi starca smjestio ju
_ sanatorijum Dr Račića, Ali se poka-
izala. nemogućnost, rekoše da ,nema kreveta ;međutim, ustanovilo se da su -četiri 'bila slobodna» (U. to vrijeme Dr Račić bio je i načelnik grada Spiita). Zato je Ivan Rendić morao da ode ~ državnu bolnicu, gdje je bio smje·šten ma — vereničko:odjeljenje, i pre pušten sam sebi. Od” svih njegovih “mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca u mlađosšti, nitko ga nije posjećivao 'osim don Frane Bulića i njegove ne= ćakinje Vinke Bulić — ne uključujući one djevojčure &a veneričkog odjelje. nja, koje su dolazile da mu krađu cigarete i hranu, što mu je donosila najbliža rodbina, . :57 . Umro je ostavljen od sviju u najvećoj bijedi, slijep, Oronuo, pokrađen, na rukama jedne bludnice koja se slučajno našla bored njega, U mrtvački sanđuk Rendićev, bila je ubačena i ruka Jedne djevojke, koja •je nastradala prilikom političkih demonstraci= ja u Kaštelima, p
A kad je Renđić umro — šta 8še događa: trga Pe
Odigrava še uobičajena, bezobrazna, malograđanska: komedija nad umrlim umjetnikom. stvaraocem u kojoj su glavni altteri: dva kraljevska načelni„ ka, ban i fratri; kola prve klase, po=> nošeno crno odijelo. za &ina, mnogo vijenaca, prisvajanje pokojnika, zapljena. očeva portreta za neplaćene molitve bogu, mnogo cilindera: itd.:
»Iznose ga — 'kaže dalje njegov. sin ~— što se. nikad nije dogođilo.u bolni= ci, na glavna vrata; sprovod je finansirala Splitska općina' — kola prve klase; ban Dr Ivo Tartalja šalje pre> Tro! jednog &plitškog krojača, sinu nje= govu jedno crno ponošeno odijelo za &provod, Split: ga je ispratio sa svim počaštima na splitsko groblje »Lovrinac«., U tom momentu prilazi supetar= &ki načelnik sa članovima općinske uprave, zahtijevajući đa ga pošto-poto na svoj trošak pokopaju u Supetru, Jer đa Renđić ne pripa4a Splitu nego Supetru. Mrtav Rendić je sada ležao. ur grobljanskoj -kapelici, 'dok senad njime rješavao špor, između Splića, na i Supetrana, kome pripada mrtvo tijelo Rendićevo. Na koncu Splićani su' morali popustiti. Sađ Supetrani preuzimaju mrtvoga Renđića, Donovno prave sprovod, prenošeći ga u jedđ= noj primitivnoj ribarskoj lađi na vesla u Supetar, ,
Njegov sin Dunav Rendić, slikar, od koga: sam kao što sam već rekao do= bio'ove pođatke umro“jee u Splitu 1044 godine u Građskoj ubožnici, za vrije=> me njemačko-ustaške
kođe u velikoj bijedi.
»Rusija je prokrčila: put. kroz led.
Arktika i Voloubij i Barenc.„ Ona. je
dala mogućnost Englezima :;da razbis«
ju špansku »Nepobedivu. »armadu«, Moskovska. kompanija „snabdela je englesku. flotu brodskom „opremom. I uskoro je engleska flota, sagrađena od ruskog drveta, plovila pod ruskim jedrima, snabdevena ruskim ·konopcima i premazana ruskim katranom«... Rusko drvo i ruski katran određuju dakle tok istorijskog zbivanja i odlučuju sudbonosne bitke! MEto šta znači »umeti« pogledati »dublje« u »suštinu« jednog istorijskog događaja. Po istom osnovu i sa istim pravom mogli bi i mi da pripišemo sebi mnoge pobede Rimljana, Vizantinaca i Mlečana, jer'su svi oni za gradnju rat, nih brođova vrlo rađo koristili jugo-. slovensko dđrvo o čemu rečito govore gola dalmatinska brđal · i. Petrovskan epoha, sva u znaku eyropeizacije- Rusije i primanja “pozitivnih kulturnih a naročito tehničkih tekovina sa Zapada, vrlo se teško uklapa u dotadašnje izlaganje profesora Mavrodina.
njem veštica, i čarobnjaka u vreme
kada
razvijaju svoje materijalističke „vi
naturfilozofske poglede?. No. profe-"-
sor Mavrođin kao đa ne piimećuje tu
nelogičnost. On prosto hvali nupredne ·
Petrove reforme, ne pokazajući u če-
mu je njihova! suština (jer to bi bilo"
Otkudđa odjednom. · pofreba za ugledanjiem na »varvarski Zapad«, koji se bavi isključivo jure
tverski i novgorodski' jeretici .
· sije na druge zemlje — a apsolutno
odriče bilo kakav uticaj u obratnom. pravcu!) ( ,
No ako Petru Velikom i mora da progleda kroz prste njegovo »niskopo=. klonstvo«· pred Zapadom, “profesor Mavrodin ~ ~«Že zato da iskali sav svoj gnjev na Nemce koje je Petar Veliki doveo. u. Rusiju i oji su se »prosuli po Rusiji baš kao. đubre iz provaljene vreće, i oblepili dvor, opseli pre= sto, naturili se na sva*uL ıa mesta u upravi„« Za sve negativne pojave u društvenom životu Rusije igklju= čivo su oni krivi, oni klevetaju Rusi= ju pred Evropom, oni koče razvitak. ruskog nacionalnog duha, »Ti iskonski neprijatelji ruskog naroda činili su sve što je od njih zavisilo, da bi se odr= žali na kormilu: uprave, da bi ugušili inicijativu Rusa da bi ugušili nauku, da bi ponizili rusku kutluru... Baš, ti »istinski ruski« Nemci ; zoslavili su u čitavom svetu Rusiju kao zemlju koja je pronašla votku i samovar, trojku i nagajku«... :
No ruski đuh pobedio je sve teško. će koje mu prave pakosni Nemci i »ruska nauka, bez obzira na sve pregrade i prepreke pobedonosno ide napred, ide/svojim ruskim putevima i stazama. |, „8 ( 8 LOSA,
Tako 'je ruska ratematika već u
XVIII i XIX veku »prva u svetu« a
veliki nemački matematičari Gaus i ·
Riman samo su učenici Lobačevskog! Formula pretvaranja integrala. po obimu-u integral površine pogr ho se pripisuje inostranim naučnicima Gau„u i/ Grihu — to je pronašao :uski matematičar Ostogradski »Ofkrića ru skih fizičara daleko su prestigla naprednu zapadnu „evropsku · misao«, Hemija _je »ruska nauka«. MBlektrično osvetlenje je ruski pronalazak — »ru&ka svetiljkas, »sveća Jabločkova«. Bežičnu” telegrafiju pronašao je Rus Popov »mhogo pre Markonija«, Prvu parnu, mašinu pronašao je pet Rus Polzunov mnogo pre. Džemsa Vata itd. Ruska nauka koja sama nije. trpela nikakav uticai sa aNiaMe odlično je uticala na razvitak nauke u čitavoj Evropi. »Znatan broj ruskih naučnika stajac je na čelu nauke zapadnoevropskih naučnih centara, Tako ie bilo sa Mečnikovom koji je živeo u Francuskoj, sa .Sofijom Kovaljev~= skom koja je držala predavanja u
"KRIIŽEVNE!NOVINE POVODOM STOGODIŠNJICE ROĐENJA” |
okupacije, ta-
· Splita, Dunava je sreo jedan moi zna„nacina ulici. Bio je odrpan, bos, noge
natekle, ranjave, iznemogao, Pitao je
za neke svoje prijatelje-umjetnike.
Kađ je čuo da se nalaze među parti
bih ja mogo otići k njima iz ovoga
_ pakla!«
Tih dana, u Bihaćkoj ulici u Splitu, na stupovima električnog vođa — vi-
_silo je nekoliko mrtvih tjelesa a me-
đu njima. i tijelo mlađe majke Sonje Bučan — samo zbog toga, što su du-
boko mrzili krvavi fašizam i voleli
svoj narod...
Eto, toliko — da se ne zaboravi,
Danas, kad naša narodna vlast švestrano pomaže razvitak naše umjetno. sti i umjetnika — kad 8#u sve naše likovne snage u usponu; đanas — kad se mnogo brige ulaže na spremanje novih kadrova naših likovnih pregalaca, mislim da bi bila i naša dužnost da izđamo i jednu monografiju sveukupnih Renđičevih djela. Time bi smo ispunili jednu prazninu u razvitku naše likovne umjetnosti — ođužili đug savjesti našoj kulturi, i fako odali zasluženo . priznanje umjetniku Sštvaraocu Ivanu Renđiću, prvom našem kiparu XIX vijeka, prigodom stogođišnjice njegova rođenja,
ONE SU HODILE, - One su hodile, |
one su nosile, i gore, va šumu, na breg, i ni zima, ni sneg, ni kuća spaljena,
ni krv prolivena,
nisu mogli zatrt,
korak Težak i trd.
One su hođile,
one su nosile,
materi i &estrice,
ženi i udovice,
Tonci, Ani, Marije, Jelice i Lucije,
pod bremenom zgrbljene, nesrećne, izmučene,
ma trde, odlučene.
Zač breme je teško bilo, ma Fa je srce nosilo, zač šuma dugo je stala, ma ju j ljubav iskala.
One su hodile, one Su nosile, gore, va šumu, na“breg, i ni zima, ni sneg, ni kuća spaljena,
_ ni krv prolivena, nisu mogli zatrt
- korak težak i trd, 8 ken 6&u va šumu hođile, 8 ken su hranu nosile, mat, sestra i žena „preljubljena.
Drago ŽERVE
Rukovođen avojom ” nacionalistič“ kom koncepcijom bezuslovnog priori= teta ruske kulture kroz vekove, profesor Mavrodin je ocrtao odnos između ruske dorevolucioname:· nauke i nauke drugih naroda u takvom svetlu da sama Oktobarska revolucija i o= groman društveni preobražaj Rusije nisu Više imali šta tu da izmene jer je po Mavrodđinu i pre revolucije ruski nacionalni „genije . đominirao svim. granama i oblicima ruske nauke i kulture!l... !
* * *
Brošura V. V. Mavrođina o ulozi ruske i sovjetske mauke u istoriji svetske kulture nije nikako usamljena pojava. :6 | "Po svom metođu posmatranja istorije kroz debele naočare velikoruskog naćionalizma, ona je štaviše vrlo karakteristična za nacionalističke tendencije koje postaju sve upadljivije u sovjetskoj istoriografiji i,naučnoj publicistici uopšte, Jasno je međutim — to i Mavrođinova brošura po-. svedočuje — da zaslupanje nacionalističkih teza odvodi nauku daleko od. istraživanja objektivne istine, da je unižava do smešnih priča o »istorijskim« zaslugama ruskog drveta i katrana i o »materijalističkoj« filozofiji srednjevekovnih jeretika, Takva obrada njegove istorije unižava i vre đa i sam ruski narođ jer on ima u svojoj prošlosti i đavnijoj i skorijoj dovoljno istinski progresivnih i velikih pokreta i pojava da može da zauzme vrlo dostojno mesto u svefskoj zajednici naroda i bez poricanja zasluga drugim narodima i bez otima– nja onoga što je njihovo.
Kao što je naučno marksističko gledište nespojivo sa nacionalističkim teorijama ' o prioritetu jedne nacije, jedne nacionalne kulture, tako je i marksistički naučni metođ nespojiv sa »obrađom« i »tumačenjem« istorije u tom nacionalističkom duhu Sasvim je nemoguće, "držeći se · marksističkog gledišta o određenosti čitavog idejnog života društva materijalnim uslovima njegovog opstanka, objasniti i dokazati nacionalističku tezu o tobožnjem
prioritetu ruske kulture i postoja~ '
nom maferijalizmu ruske društvene
misli od vremena Jaroslava Mudrog:'
pa do naših dana. Otuda svi oni koji zastupaju i brane. jednu takvu nacio.
· zanima, bolno je uzdahnuo: »Oh, kađ.
' petogođišnjoi izgradnji
. ZA RAZBOJEM ~” SOCIJALIZMA —
L. i O. BIHALJI-MERIN ~
Uronili smo u azumi zaliv oblaka. Kao da lebdimo u skrovitom kutu ne= kog tihoy pristan.šta. Avion je kao brod koji divotna lako proseca bele i penušave vode neba. Samo što su ta= lasi oko nas laki i tanani kao vaz. dušasta tkiva.
S vremena.na vreme, otvara še zastor koji skriva zemlju. Tada sagledamo, duboko pođ nama, prostrano nihanje blagih dolina ih mrkih planinskih lanaca koji se zupčasta uzdi-. žu i čiji krševiti vrhovi katkad probijaju čak i bela platna oblaka. Kao da su gorostasi bregova navukli tanane vazdušne ogrlice,
Jesu li goli zidovi, prema kojima letimo, ogranci Šar Planine? A sela, što kao kite poljskog cveća svetlucaju u blago-zelenoj dolini reke, jesu li već pretstraže građa, Skoplja?
Oštrim krivinama spušta se avion. Grad, sa svojim dvostrukim licem, uzdiže se, nama nasuprot. Širi se, kao zeleno-srebrnom trakom na dva dela podeljen. Vardar otseca istočnjačke četvrti, podignute na brežuljcima i patinirane vremenom i beđom, i odvaja ih od novih kvadrata zgrađa u dolini i pad Vodnom,
Sa one strane širokog luka, prese. .čenog varđarskim mostfom, na velikom frgu, stoje nadljudske statue klasika naučnog &ocijalizma. Prvi lik na koji se nailazi u dolasku iz starog
· građa drži u ruci knjigu koja je stvo>
rila istoriju i u kojoj je ispisan program klasne borbe, internacionalnosti radničke klase i ravnopravnosti &vih narođa. Zabačena snažna glava sa rastresenom kosom, misaonim čelom u đubokim borama, usnama utopljenim u bujnoj bradi, ogorčeno i strogo gleda pred sobom. Kaa da bura neprijateljstva, koja'u zadnje doba beso= mučno napada socijalističku „zemlju Jugoslaviju, preti da mu istrgne knjigu iz ruke. Gromovi, koje susedi sa istoka i zapada upravljaju na nezavisnu Makedoniju, nipošto ne potiču iz arsenala marksizma-lenjinizma, Iza teatralne grmljavine „prividne revolucionarne srdžbe krije se neprijateljski stav prema makedonskoj naciji, stav u kome nema više ničeg zajedničkog sa načelima intermacionalizma iz učenja Marksa, Engelsa i Lenjina.
Stolećima je narod Makedonije stenjao pod terefom osmanlisko-feudalnog ropstva. Borio se protiv pokušaja grčke crkve da ga odnarođi. Borio se protiv nametanja jezika „Bugarske. Borio se protiv begova i bogatih eks-= ploatatora. Borio se protiv velikosrpskih preduzimača, bankara i policajaca. Iz apontanih akcija postajale su organizovane revolucionarne borbe, Iz Ilindanskog ustanka pad voćstvom Goce Delčeva i u krvi rođene i u krvi ugušene, Rruševsk: republike izrasla je, pod rukovodstvom Komunističke partij» i Tita, velika. revolucionarna borba, koja je započela 11 oktobra 1941 i završila se nacionalnim oslobođenjem i obrazavanjem republike Makedonij · u okviru Feđerativne Narodne Republike Jugoslavije.
Vekovne patnje i žrtve, teško izvojevana pobeda i džinovski napori u socijalističke privređe izoštrili su sluh narođa Ma-= kedonije. Iza marksistički kamuflirane, antijugoslovenske i antimakedon.. ske povike, on jasno čuje šovinističke melodije mržnje, zavisti, pohlepe. Jasno čuje gnusnu pesmu čije note nisu sadržane u partituri marksizma.
Visoko uzdignut, stoji lik Marksov.
aaaanOeezOeeni aaa oaza ea zar ienneueze
društvenih pojava. I tu nam profesor V. V. Mavrodin uslužno nudi svoj primer. Šta da se kaže o takvom slavnom marksisti koji izlaže razvitak nauke i kulture jednoga društva bez i jednog ozbiljnog pokušaja da: pojave o kojima govori dovede ma u kakvu vezu sa ekonomskom osno.vom' društva, sa datim društvenim, klasnim odnosima i njihovim menja–-
' njem. Po Mavrodinu bi izgledalo da
ruski, nacionalni duh sa &vojim »uro= đenim« materijalističkim sklonostima sve do Oktobra stvara i razvija rusku nauku sasvim nezavisno od društvenih uslova i nasuprot njima,
»Čime u tom slučaju objasniti tu okolnost, pita Mavrodin, što je ruska nauka išla sve napred i napred ža-. njući pobedonosne lovore na svom putu, čime objasniti njem progresivni karakter, njen stvaralački razmah, nje' ne zaista čudesne rezultate?«
» Time, odgovara sam Mavrođin na svoje pitanje, što su među ljudima od nauke u zapadnoj Evropi imala sšsnažan uticaj idealistička i reakcionarna Sšhvatanja „zasnovana na filozofiji Berklija i Juma, Kanta i Hegela dok su u Rusiji napredni naučnici prihvatali i izražavali u svojoj naučnoj delatnosti ideje velikih. materijalista Radiščeva, Hercena, Dobroljubova i Černiševskog«. A. čime objasniti fi. lozofski materijalizam ruskih revo= lucionarnih demokrata iz prošloga veka? Na to pitanje V. V. Mavrodin ne daje „direktan odgovor, no bilo bi sasvim u duhu čitavog njegovog izlaganja da se objašnjenie za maferijalističku filozofiju „ruskih revolucio.. narnih demokrata potraži u urođenoj sklonosti. ruskih ljuđi ka materiializmu, sklonosti koja se, kako Ma-.. vrodin tvrdi. opaža jasno već: u VI i VII veku, to*jest od samog stupanja ruskog naroda na istorijsku pozornjeu! · : Hopiyah \
Ali ako prosto zaboravlia na dru štvenu uslovlienost osobina i razvitka ruske kulture i: nauke u pojeđinim istorijskim periodima, ako ih pret. stavlja isključivo khao plod izuzetne talentovanosti, naučnog smisla i materijalističkog nastrojenja ruskog nacionalnog karakfera, profesor Mavrodin smatra. s druge strane, da i samu društveno~eFkonomsku stvarnost i sve revoluciepnarne prnemene u nioj
protivno teoriji »samnbilnosfi« ruske Šiokholmu sa Doljivo-Dobrovoli- „pnalisfičku koncepciju moraju, hteli može vrlo lepo prefnmnčiti tim istim. kulture Roja priznnje sarme jedmu ~ skim,tvorcem temačke-eHektrotehnike ~ ne hfeli, da se potpuno odreknu mark ~ pozitivnim 'kayakterom ruskog čovevrstu kulturnog uticaja —-uticaj: Ru- '(Podvukao N.P.) Or 0 e | 1010 sističkog: metoda ahalize' i tumačenja ka; I:sama pobeđa socijalističke revo-
. kih kućica? Ali, Lenjin je đobro znao
Kao da zamišljeno i gnevno posmatra ||
bezumnu i opasnu hajku što se vodi –—
u njegovo ime. A kamene usne kao”
. da kažu: Pazite se, mogli bi se sami opeći na plamenu koji ste zapalili,
, * o # 15
|
Je li zaspalo. vreme na čaršiskoj. Sahat-kuli? i;
· U sutonu idemo kroz stari grad. Je li to staračka slika jednog grada, me=sto preovetavanja i raspadanja? Krivuđave i džombaste ulice još uvek su ”pune uskih ćepenaka, na kojima po slednje srednjevekovne zanatlije se= de prekrštenih nogu i kuju, bruše, cizeliraju i trguju. Još uvek, nađ trošnim uličicama, ledbe goleme kupole mošeja i otsečno i oštra uzdižu 6e be li božji prsti. minareta. Ali crmo za= krivena žena bez Hca pita: »Koliko. je sati, drugarice?« I ta reč, reč »dru=" garice«, skinuće feredžu. · 'P%
Novogradnja je počela, Čovek { ks=_ men, grad „pređeo menjaju lice pod jesnom voljom socijalističkog plana, Već se izdižu moderne velike zgrade: škole, bolnice, industriska preduzeća, nadleštva. A i delovi starog grada” preuređuju se prema novim urbani= stičkim načelima. Drevno i lepo, ono iz starine što ima karakter kulturnih spomenika, čuva se i maštićuje. Stari ·turski ariam sa mnogo kupola, koji je već bia u raspađanju, obnovljen je i pretvoren u vrednu umetničku ga= leriju. U njemu nam slikar Martino= ski pokazuje kako novo pokolenje makedonskih aumetnika odražava i „stvaralački prikazuje svoju stvarnost, Visok, dugih udova, nešto melanho= ličnog izgleda, sa unutra upravljenim ispitivačkim pogledom, tiho i ezbilj« | no govori o sazrevanju novog i tra=>= | dicijama koje nameću obaveze, :
Pod. trađicijama ne misli se na lepe antičke fragment» koje: posmatramo. prolazeći arkadama Kuršimli-hana, lapidarija arheološkog muzeja i nekađa mesta koje je bilo središte trgovine između istoka i zapada.
Pod trađicijama razumemo freske makeđonskih manastira, koje &u, počinjući na prelazu prve hil:ade godina u drugu našeg računanja vreme=na, rano, i možđa ranije nc ma gde, prikazivale buđenje lica čovečanttva Ba svim njegovim duševnim osećanjima: zidne kompozicije veirkog f rma–ta, kod kojih će pryjučavanie oflriti još mnoge veze.
Kroz nekoliko neđelja, jedna izložba u Palais de Chaillot u Parizu prikazaće srednjevekovnu umetnost na= roda Jugoslavije. U najvrednije na toj izložbi spadaju kopije srednjevekovnih freska manastira Srbije i Makedonije. i .
I u Nerezi, maloj crkvi iz druge po= lovine dvanaestog veka u wkolini Skoplja, zatičemo jednu grupu umet= nika u rađu na kopiranju.
— |
POLA ZUTI 2 bajta
e
3
rat O —
Put do te crkvice vodi kroz poljai
padine, uzbrdo-nizbrdo. Selo je u poslu oko žetve. Provejava sc. zrno. Sa
neumornim strpljenjem gaze volovi i ~
odvajaju plod iz klasova po tlu rasprostrtih &tabljika, Mali ambari na kočevima puni su zlatnih kukuruzo= vih klipova. Sa kućama za stanovanje oni čine celinu u mrkoj i oker boji, koja ođuđara ođ plavetnila neba i gančane pare bregova. Vratnice uvo=de u dvorište crkve: deca, kaze, živina — slika patriarhalnog sveta. AH nad vratima nekadanjeg crkvenog do= ma natpis: Narodni odbor.. ;
(Nastavak na četvrtej strani)
lucije i ogromni uspesi socijalističke izgradnje na svim poljima bili su mogući, preme Mavrodinu, blagodareći samo izuzetnoj obdarenosti i vredmosti ruske nacije. ;
' I zaista, zar je bilo moguće, u gladnoj i izmrzloj Rusiji, u zemlji epide• mija i intervencija, ratova i pustošenja, maštati o elektrifikaciji seljač~
stvaralačke snage, talenat i energiju ruskog ·naroda«, (Kurziv N. P.).
Izlazi dakle da je Lenjin, stvara=> jući grandiozne planove socijalistič« kog preobražaja zaostale Rusije raču“ nao na prvom mestu ne sa prednosti ma samog sBocijali:stičkog društvenog atroja, nego sa izuzetnim &posobnostima ruske nacije, Tako sei sam. soci= jalizam pretvara u neku vrstu ruskog monopola. Ovakva shvatanja, koja već nisu daleko od nasizma, nemaju ni= čeg zajedničkog sa naučnim a&ocijalizmom, sa učenjem Marksa i Lenjina. Takva shvatanja mogu da nađu me-_ sta u nauci i publicistici jedne socijalističke zemlje samo blagodareći bez= obzirnom zrevizionizmu koji se danas sprovodi'u pogledu odmosa među socijalističkim državama...
Revizionističko gledište o vođećoj ulozi i komandantskim pravima jedne socijalističke države (Sovjetskog Saveza) i čak jedne nacije (ruske nacije), nije se ograničilo, niti ee; moglo ograničiti samo na područje praktične politike. Na području naučne publicistike to revizionističko gledište dalo je potstreka bujanju velikoruskog nacionalizma, borbi za dogazivanje prioriteta ruske kulture i naukei ~” uopšte svega što je rusko, Kao i na svim drugim područjima revizionizam i ovđe nanosi ogromnu štetu stvari socijalizma, zajedničkoj borbi pmwoletarijata i radnih masa svih semalja
protiv kapitalizma. Velikoruski nacio i
nalizam odvodi sovjetsku nauku sa” puteva objektivnog npučnog istraži vanja, gura je u blato iđenlizma i. antinaučne proizvoljnosti, stvara M nje, mesto moćnog oružja solidarne borbe radništva celog šveta, oruđe za razjedinjavanje naroda, za uvođenje neravnopravnih odnosa među .njima. Kakvi. se rezultati u čisto naučnom . pogledu moću ođ toga očekivati pokazuje i jedan mali primer koji smo” naveli — br"šura leniingrađskog pr” fesn"a | doktora istorijskih nnmuka V.
V. Mavrođina. Najđan PAŠIĆ