Књижевне новине
oi dd. e — _—-
IVONA UO TU REKE
/ p |I i
+ PI NBaJJ 4" 95 0r3 S DPMA 89 OV:
ra e MO PERE s
ša prve strane)
ifoi njihovoi želji, đa je jjući sve to došlo do ilikog broja slabih dela štampani ljudi nisu mogli imali od kolihibpne koristi i. koja nisu
TREK ||i proširiti njihov kultoy i: \;, Daš ove cifre i pokaSO TaZ\ojoi politici izdavačke zuju da |
j nisu pa da uzmu u obzir či. jhlago i nasleđe svih na| njega planski, prema TOŽR: pa \nostima i styarmim porea nim Tlin i štampaju ona de_
trebama. i7%1lia, a prema fome i
la koja su naipotrebni}, „.. . w slika kojjObiin DO, Đodacima iz »Bibliografj mešečnika« za prvih Beo dBa wa MM0 približno je ista sn no i ansliziyano, Od
osam meseđ\ ; io } onim što JT iipanih dela 183 su od
Pa SR MI OU Sao ruskih i 52 od svih
Ž '\\hi isaca. iz 5 dstalih prop ih pisaca iz svetske književnosti
Primera z mas prevođe broji, a mi
ja dela koja su kod jjtampana ima veliki avesti samo noka „Meshvatlivo je ka. Wlagala da se štam» || Kalinjina,
i ajige: 5 Pata! Uzanod Štorma, »Port—
; Wa, »Pugačov« od OD ASIBod |a Mikluha Maklajn«, Novi dot jBu!Ralova, »Suvorov« od Grigd0 »Alpi« od Šiškova. Ili, na M kakva ie potreba ] »O40 Pulivlia do
nalagala da KW} OC Va Karpata« štan ht izdavačkih pre-
duzeća?! I talk je
{ad „aivije kađn se raš„IO ee bzeto u obzir. Na primez od Pušljksu štampana izabrana dela, ve(h nodavno samo »Proza#«, od Ljidutova samo »Proza«, od Čehovajb jedna knjiga »Iepbranih pripkMika« i »Dram?«, od Lava Tolstoijho tri dela i tako dalje, A ta slika\inie još daleko čudnija kada sepkar letimično, ba» ci popled na sve bb svetske klasike, Od grčkih i rimi\pisaca štampano je svega šest d\(pet pisaca) a to znači da se nije \ljno ni počelo. Od nemačkih pisacampano je . osam dela (sednm pisaa mođu piscima se ne nalaze: Gelhine. Šiler. HajnYih Man i tako M, Ili, na primer, iz čitave španskađjiževnosti štam-= pane su samo »Uše noveloe« i »Razgovor pasa« od yantesa i zbirka »Šppnjolske pripće«, Ili od svih italijanskih pisac&tupljiena su svega iri sa šest delaod toga su četiri MVergina. Ili dalidz književnosti: švajcarsko, bolpisRholandske, dan, ske, norveške štanno je svega deset dela od šest ma, Il, mnajrad, onda kada je od Šppra na srpskohrvatskom ieziku io svega če-
tiri dela. Sve to owino pokazuje da je za račun slnbela zanemarivano veoma dragoj veliko kuliurno nasleđe svets ih,
U ovom kritičkon h na rad pnših izdavačkih prc-a}s obzirom na krai godine, na Midolazi nova godina sa novim jnOMMim planovi-
ma u kojima će siPmbiti mnoge &tvari ispravlione, mim da ipak ireba neke stvari b ii Skoro sva naša savezna i repulMWa} izđavačka
preduzeća prošla su ku period od pet godi\j ma stočena isltustva,l svojih saradnika, tra ca..a to znači da su uspehe u svome radu)
me razvit-
me mreže kod čiftala-
ne sme zaboravili je3šbiemicp dn kod naših radnih ljudb.\ isto vrome (u našim uslovima perjod!) postoji razvitak koji idywpo mjiho-
MOO NC i fe i O &adrZaju 1 DO Oproi!, Mk „pelo ce. I vaš dar, kao vredno} misao. Vaša su dela preved, Rra Ca zike i prikazuju se i na SB“) čo}B108ae ma ne samo u jednoj V \eikolikima kulturnim zemljama. % ie
'ipOh, Pri Mal novole,
Vaš divni arome
Vaše mnogobrojne vaša humoristična autobiogljj opis. narodne tragedije, zai u kojima je: vaš poznati, umeo i da izazove i komično situacije — svo je |}. lome našom svetu i sve jc ti} Branislav _ Nušić — pripovcdi dramatičar, u svima kKruBĐj,\ smatra za najpopularnijeg nk, . U Akademiji su specijaln đrame U vrednosti njihovoj, videla i Icpotu vašeg „hum, dramskog dara, i ona je na, moći ta dva dara ,kao scendy,\ ski umetnik, stojite u prvom, jdral dramskih pisaca, kao dosto onome velikom vašem preteč, mutrašnji lik u vašoj pristu skoj beseđi maločas tako lcn
S retkim zadovoljstvom, ja vam za pravog člana Brpske ki
Cela dvorana ustaje i dugo, Nušiću«, M
dina kasnije, 19 januara 10} BU, manje više, i svi oni k\}„“ ovo ili ono, 3 pravom ili bi zamerali i to jslicali kad jej tanju njeMov prvi ulazak
mu tome opširnije govoriti a h), — pored Nušićevog# pisma, ul, on tako učeno i duhovito »O va« sa svojim tađašnjim HKri} — i jedan altađemijin dokumijiy ia će još bolie ceo ovaj slučaj Wii To je referat »Akađemije umu ti upućen 924 januara 1933, »Alde, nauka i umetnosti«, koji &u | Bogdan Popović (koji je ustva| al
pisao ovai referat svojom h
Uroš Predić i Đorđe Jovanov
Referat glasi: Kraljevskoj akademiji nauka i uh, »Akađemija umetnosti ima čast Pat ti za pravog člana G. Branislava NAJ G. Nušić je naš najpopularniji piš ga več četrđeset godina čita i staro do, i široki krug čitalaca i ljudi od, Do celoj našoj zemlji, i van aj A ta, Jer je G. Nušić bio prevođen ni, ne jezike, On je možda i maš najp,, Đisac; njegov dosad objavlien rad Ćd Biti oko trideset svezaka, On je puti pripovedač, humor*'st, i dđramatičar, S i kao novinar i pisao hronike 1 po) Počeo je pisatt odmah pošto je ZM
školovah|e : ZOMDL i odležao podirm dana MO , “e je | jnmko tumačiti, PIV žirazla da budem po-
ra u Požarevcu zbou 'mime pesme, ||) i danas, stalno s usbehom, Sve Što ||
880, njegovi :51 5 Juna sto kao iy OPE Jo zanim! |}
gove priče | dram“#, pisao B posmatračicim darom ! mnogo ruh:n, KoVve pripovetke i novćcle: »RnsWmaza
MC Midar re
godišnji razvoj i stvaralački rad apšrata u našim izdavačkim predđuzećima, mi verujemo da sigurno pretsfnavlja solidan osnov ma kome sa može voditi takva politika izdavačke dolatnosti koia će omogućiti našim liudima dđa se upoznaju sa čitavim velikim svotskim kulturnim nasleđem. A sigutmo je to da će im takav Kulturni razvitak omogućiti još veća i brojnija heroiska trudbenička dela u borbi za izgradniu socijalizma i za pobedu učenia Marksa — Engelsa — Lenjina nad oporiunistima, revizionistima., velikorusk'm nacionalistima i kontrarevolucionatiman u međunarodnom radničkom pokretu.
Mi verujemo da će se feltvim pofrobnim proširenjem baze izdavačke dec latnosti angažovali na fome radu i još mnogi od ranije pomnti i renomirani prevodioci. rednktoi, kritiča, Ti. pisci i fako dalie koji do sada nisu bili dovolino angažovani, a Tnemi bi svojim bogatim znanjem da koriste izdavačkoj delainosti i svojoj socijalističkoj domovini, Isto fako ice sigurno da će naši čnsopisi i listovi kroz ktitiče ocene do sada štampnnih dela i onih što će se ubuduće štampati, pružiti nezamenljivu pomoć našim jzdavačkim preduzećima. a i samim čitaocima. (DHikrivanja snomnpn-plča sinvanač(om ppsnikii Dragntinu Keti
U Premu, kod Ilirsko Mistrice, otkrivena ie spomen„ploča slovenačkom posniku Dragotinu Mefeu, jednom od prefslavnika slovenačke Moderne, Ovo je druga spomen-ploča koja je ma i* nicijativu Zavoda za čuvanje kulturnih &pomenika Slovenije otkrivema ovom velikom pesniku. Prva spomen. ploča ofkrivena je polovinom ove go• dine u Novom Mostu na kući u kojoj je pesnik dve godine živeo { napisao švoja najbolja dela.
· France Bev „Godine deftin
PFranee Bevk je jedan od onih naših pisaca koji nisu nika i nigde za> boravili na mlađu goneraciju, koji uvok imaju nešto da joj ispričaju, i to tako da oseti radost i bc njiihovih junaka. Dug je niz likeva i slika iz Bevkovih omladinskih i dečiih knjiga. To su pasiiri sa tolminskih pašnjaka (PaStiri, 1935, 1947, Jagoda, 1947), siromašna deca predgrađa koja sama uče kako se živi (Drugovi. 1934), dadilje, ko» j-, | same još deca, moraju da zarađuju hleb čuvajući fuđu deoeu (Dadilja, 1937), mlađi iseljenik (Lukac i nje-
gov škorac, 199i, Lukac Hiraži “<ocCud, 1932), junak iz slavenačke narodne bajkc (Peter Klepec. 1939—40), Dpri-
morsko dete koje pati pod fašističkom okupacijom (iPonček, 1948) itd. Nije uopšte čudno da je Bevk pored Soliškara najčitaniji pisac u redovima omladine, jer je sajednn s njim najviše pisao za nju, a njegova zadnja knjiga »Tončekx, izišla je prošle godine u 95.000 primeraka.
Ove godine, Đevk je niz svojih de-
| Ja dopunio zbirkom"' autobiografskih
crtica »Godine detinjstva« (Otroška leta), Zbirka sađrži dvanaest crtica, To šu jednostavni, obični događaji iz dečjeg života u ftalminskim brdima na prelomu između devetnaestog i dvade-
sctog veka, kojima. je pisac udahnuo
čar umeiničkog doživljaja. 'oplina, kojom dišu ove zgode dolazi od stava zrelog i iskusnog književnika. To je mladost vesela i bezbrižna, u kojoj ima i mnogo sitnih, potresnih događa– ja i trenutaka koje čovek nikad ne zaboravlja, a sećajući se njih ponekad se šerelski, a ponekad gorko osmehne (Ranjeno srce, Sinica, Marica). Tako je bilo i s Bevkom, u čijoj je kući, kako sam priča »češće falila hleba no smeha i šale«.
Značajno za Bevka je to — što zapravo vređi za sve p.šce koji su uspeli da daju vredna dela omladinske literature — da ne piše izričito za decu. To je možda učinio samo jednom (Lukac i njegov škorac, Lukac traži oc8), ili tada kada se laćao motiva iz bajki.
večeri«, »Opštinsko dete«, i tako đalje, poznate su svakom. No dve njegove odlike treba naročito pomenuti: njegov humoniptični i njogov dramski dar, G, Nušić ima zaista dar kom}ke, ume i da nađe komičnu situaciju i da je izvede, ima dosetljivosti, ima jinvoencije, i to dokazuje dusnim nizom, | svojih šaljivih pripovedaka i šaljivih drama, Njegov. deamski dar je još znatniji, i zahvaljujući njemu, G. Nušić kao dramsli umelnikh, stoji u prvom redu naših dramskih pisaca. Za dusmu pociski dan nije dovoljan, U tom radu G. Nušić je, i u šaljivim i u ozbiljnim komadima, dao dokaza o tom posebnom dramskom daru; — u »Proloekciji«, »Manodnom bposlaniku«, »Običnom čovehku«, u »Pal:o je moralo biti«,
i u mnogim drugim komadima, a naročito ·
u »Knezu Ivu od Semberjjes, komadu u jednom činu, ali komadu močnom.
G. Nušiću se može zametljti na skurilnom elementu, na šali niže Vrste,“u jzveshim njezovim delima; i to je bio obziv iz kojega je Akademija umetnosti poslednjih godina, u dva tri maha, odustala od svoje 'želje da G, Nušića predioži Akademiji za pravoga člana. Ali bi još dalje odlaganjs postalo nepravedno; kad še sve uzme u obzir: dobre i više strane rada i dara G. Nušićčcvog toliko preovlađuju i vrednošću i množinom da se pomenuta jedna mana gubi u njima. Ako je dosad pravdđala od 1aganje, dalje ga više ne bi praydđala, | poštovaoci G. Nušičevog dara imali bi pravo (da budu — S. P.) protiv akademije«,
U pismu kćeri kaže se i ovo:
Beograd, 1 marta 19% god.
praga kćeri, : ue SiUa| sam tvoje pismo koje se O 5 NO moga izbora ili bolje, moga neIEF za člana Akademija nauka i umcet_ sti, pisala si mi ga sa puno nežne paSVOM ta kole saoseća u bolu uniženja
TDI al, te bi topli; ovom ocu nanosi, te p koje se ničBOV mvi htelo da taj bol ubla-
non! detinje lju ži, Pisala si pa njom da ne DOV
čak i sa izvesnom stieprediš TETI NŠ PIG 7 ački ponos buni. Osloboc tvo Oba, tt kažem da mi je tvoje piPPP 40510 kao topao prijateljski stisačc ruS: IU času jednoga nepravecdnoga bola. Te „pred tobom neću kriti, 'ta mi Je nepažnja „to igno! mome radu, palo zvalo dubok bol svojim prijateljima,
kao teška uvreda i izaJa taj bol krijem pred ja se čak i dalje slat-
— jer zaboga, arlekin je đužao OttejRH Sl JRA i krvava srca — ali žan STi sećam pottebu jednoga intimno-
dubok esća + je ijatel)skoga ohraednoga prijatel)skos 1
ga Ser to dvoje mi donosi tvoje
pismo? osle četrdćset | pet godi-
PO opEa | ilodnoma rada na stp5loj
BB :HBDO ni do spiska onih,
({(085DCO \enjizi, POLO propasli, može se dvo-
koli" 0e OT) tumačenje: da ja
isnra Z ) a Vandiđa? za Ahkademlju, a da naša Alkndemija nema pova da bude forum koji jeka: eč u oceni ljudi poja-
”
svojim TT
drugo je: Hiidh uslova d U ći presudnu re | VB,
|
Li
isanje sadašnjosti prema”
Ja ne želim na osnovu Jednoga neskromnoga mišljenja o samome sebi da odmah pristanem uz ono drugo tumačenje, Ja noću za ljubav utehe koju bi mi jedno takvo tumačenje pojave domelo, da poleoenjujem moralnu vrednost jednoma tako visoknga foruma kao šlo je Akademija nauka. Naprotiv, Ja ću stati na: ono pivo tumačenje, ja ću osporiti sam svoju vrednost i time opravdati pojavu koja kod tebe izaziva srdžbu,
Ma koliko se čovek naprezao đa se Uzđigne iznad sebe, da se odvoji od sebe, da sc udalji | ceni sebe merom kojom bi drugoga conio — toško je to Čašc i najvišim duhovima i ne govoreći o genijima, koje gdokad prate niže slabosti i od onih koje običnim smutnim pripadaju, Sujeta je često norazdvojni drug baš velikih duhova, a scbičnost je zajednička osobina svih ljudi i velikih i malm, Pa ipak ja ću pokušati, bar pokušati, da ovoga trenutka pred tobom, drago dete moje, budem jači no što je to u mojoj, no što je to u ljudskoj prirodi, Biču pristalica i biću branilac onoga prvoga ftumačenja pojave; MRkazaču sam sebi sve slabe strane moga rađa i sve ono što me čini nemogućnim da stanem u uzvišene redove naših besmrtnika.,
Pre svega, ja sam mnogo plsao i brzo sam pisao fe otud u mojim radovima če'sto i površnosšti, nebrižljivosti, pa 1 alj-
kavosti, Moj humo» je lak, pogdekad i jef=
tin ,ne libeći se koji put ni pornografije, Ja nemam dubine jednoga „SPRECI ja ne umačrm pero u derv koja kaplje iz društvenih rana ,ja ne viđim ljudsko zlo i ne uzmahujem knutom da ga nemilosrdno šibam. Ako se u svojim radovima gdekad i približim tezi, problemu (drama), ja nemsm sposobnosti ni operatora ni dmai!cara dn pojav iscrpem | svestrano razvijem, da uđem u suštinu njenu, Već preko teškoća pretrčavam zadržavajući se na spolinoj strani pojave, na situaciji, intrizi, anegdoti, iskorišćujući' efekat i rešavajući styar pre tehnički no psihići. Kod kome-
dije ja pribegavam lakšoj njenoj vrsti, ko- ,
mediji naravi, izbegđavajući ili nemajući moći đa zađem i u komeđiju karaktera, te prema tome moje komedije ne obećavaju jednu trajnu vrednost. Uopšte, u literaturi ja ne predstavljam jednu veliku, izdvojenu figuru koja traži svoj poseban pijedestal da bi se odvojila od množina koje :3puDiRvaju prostore između etapa u literaturi. Eto! Jesam li sa dovoljno hrabrosti optužio sebe; jesam li imao bar toliko žuči,
koliko bi samo iz tuđega pera mogla iska-
pati i jesam li najzad, vršeći harakiri, stekao sad pravo i da se branim, bar pred tobom da se branim? ip '
da me mislim u odbrani poći upoređujući sebe i svoj rad sa rađom koga bilo akademikan te da dokazujem da bih kra] njega šli red mjega Ja imao mesta u Akademiji. To bi bio najjeftiniji način odbrane 1 zato neću r. ime ni da se poslužim. Ja ću pokušati da onako Isto sebe branim Kao što sam i optuživao; pokušaću da nađem svoju vrednost bez poređenja sa tuđom nevrednošću, a ako to ne tignem, ono bar, da ublažim optužbe koje sam sebi naneo. To mi je u ovome času potrebno pređ tobom da učinim, to će „“,.čini mi se, vra= tit: i hrabrosti | dometi umiv„.nje bolu, te
olakšati mi da 1 preko ove nepravde pre»
—C RNJDEVRENOVIRE | „liko reči o načžoj izdavačkoj oswmrrwa svarc | delginosti |
#
e.
4
.. + 4 Ali kađa opisuje život ako sebe, kada rcalistički zahvata život dece u neka
dsšnjem švetu (Dadilia, Pastiri, Jago= ,
da, 'Ponć :k itd.), tada njegova dela s jednakim interesovanjem čitaju deca i odrasli. Ponekad se dešavalo (Drugovi) da je delo zbog piiholoških problema koje je tretiralo bilo pravi uži= tak za odraslog čilaoca, a sami ti pro blemi možda nisu bili tako razumljivi mlađim, koji su prafili više spoljnje događaje. Bevk takođe nije nikad pis sao za decu na način kakav je bio u= hvafio mahn kod n95 poslodnie degce= nije pred rat. u đomjinulivima u nokom takozvanom dečjem jeziku, i ŠLO je bilo još gore u slvaranju sladun i vih »dečjih« zgoda, a šlo je kvarilo kod mladih ošećaj za jezik i iskrvljavalo &šliku života.
Kao i pređašnja njegova dela za Omladinu, tako su i crtic: iz »Godina detinjstva« jednostavne, jedre, raByumljive i smišljene, nijedna reč nije suvišna i baš zato daju živu i ubedljivu sliku aufotove mladosti ı folminskom kraju, Svaka .crtica« oretstavlja celinu za sebe i svaka ima vaspilnu poantu, ali ona nije ni u najmanjoj mori Damoelnuta, šta govori o maistorstvu au– tora. Najdragocenije što izbija iz ovih crtica i daje im visoku umetničku i vaspitnu vrednost, jeste ljubav prema čoveku — prema mnjei i ocu, prema dedu i baki, prema napitom mlinaru i školskoj drugarici Tini, prema svima koji su bili svedoci njesove mladosti, ljubav prema rodnom kraju, sa svim njegovim sgpeciličnostima, ljubav pre» ma životinjama, koje su mu bile prijatelji — i rasumevanje ljuđi pa bili oni fakvi kakva mu je bila mati ili onakvi kakav je pijani mlinar Jaka.
Posle Prežihovljevog »Đurđevka« koji je takođe iziščao ove godine, ova
| zbirka crtica osvaja mesto, u svakoj
slovenačkoj kući.
Bilo bi zanimljivo uporediti »Đurđe=,
vaka o kome je naša Writika već go-
vorila, sa »Godinama detinjstva«. Obe! knjige su uspomene na mlade godine,
koje je Voranc preživljavao u Koruškoj, a Bevk u Primorskoj. 'Veže ih i jednako srdačna. ljubav. prema radi-
teljima i svemu onome što je okruža-!
valo njihov život u dočjim godinama,
veže ih zrelo razumevanje čoveka i &vega šlo je ljudsko. Kod Voranca su mnogo snažnije ocrtane socijalne pri-
like, zgode su zahvaćene opšimije, ši».
re. dok su Bevkove crtice u većem delu uže po tematici i obradi. Mislim
da je najibolja Bevkova crtica iz ove, zbirke, Ranjeno srce, zahvatila. sličan
motiv kakav je uzgred Voranc ocrtao
u Prvom pismu, Isto tako šnažna je'
Bevkova Merica. I te dve crtice dostižu po snazi i zaokruženasti neke VoYrančeve iz »Đurđevka«.
„France „Miholić, koji je ilustrovao |
»P)urđevak« i Marij Pregelj, koji je. opremio i ilustrovao »Godine detinj- |
stva« išli su u krajeve u kojima je protekla mladost autora. Tako su ilu-
stracije obje knjige, pored svoje umet- ,
ničke vrednasti i dokumentarne i izvanredno dobro dopunjuju fekst. Šte-
ta je samo što o takvim ilustracijama ·
opširnije ne progovori naša kritika. * * *
Nedavno je Bevkovog »"'ončeka«+ iz,
dao NOPOM u Zagrebu, a u Beogradu, isto izdavačleo preduzeće priprema op=sežniji izbor iz Bevkove omladinske
literature. Preko tih prevoda upozna> ·
će naša omladina i u drugim republi=
kama život primorske omladine koju |
Đevk sa toliko ljubavi opisuje. B. ŽUPANCICĆ
đem sa osmehom kao što sam dosađ preko mnogih i teških nepravdi u životu prešao, .
Moja tnagedija leži najvećim delom „u
tome Što sam ja bhumotrisjlički pisac. Hu-
moristički pisci sviju naroda plaćali su uvćk slast svojih uspeha gorčinom potcenjivanja. Ja se neću u ovome slučaju pozivati na slučaj Tristana Bernara velikopa franeuskoga humoriste, koji ni sam nije izbegao sličnim potcenjivanjima i Rhoji ie u jednome javnome predavanju, „ossćajući potrebu samoodbrane rekao: »Ja više VO·lim sud Wwublike neso sud kritike, jer humorističici pisci me tvsže da buda „w'edmot divljenja več hoće da ih svet voOli« Ali ipak navodim ovaj slučaj jer on kazuje kao ni jedan, da ni najizvazitija kulturna sređina, Pariz nije uvek slobodan „predrasude koja se u našem društvu, još uvek tako ugodno oseća, Onako kao što naša narodna priča duhovitoga odvaja čak i 5poljašnošću nd liudi, oduzimajući mu spoljne znake ozbiljnosti (ćosa), tako su naši deđovi. sedeći prekištenih noću na ćepDencima, duhovitaga čovoka, koji bi bacio šalu u čaršiju smatrali »sojtarijomx+. Ta predra&uda naših praotaca ukorenila se atavistički u našu dušu i u našu kv, L gospodari nemilostivo nađ svimn redovima našema društva, Na moj je život ta predrasuda često puta imala fatmlnomna uticaja; ja sam u tome pogleda imao i komičnih i bonih doživljaja.
I što je najgore, to je jedina, predrssuda koju vreme ne modifikuje. Dok sve osta» le, iako su tu Još uvek, stiču idući za napretkom bar dvuge forme, druvnča izPau> žaje; dotle ova. ostaje petrificivana, O dus hovitosti podjednako misli današnji profesor unive)zituta kao što je pre.stotinu godina mislio ki" Sierija Đangda, jorgandžija na Zereku; o duhovitosti podjednako misli današnji prelsednik ministarstva. kao što je pre sto godina mislio gazda Vie Aza-
njac, dućandžija l od Tri Ključa, Ja sa jed-
nim isfinitim gaučeščćem gledam i sad grešnoswa Jovana Steriiu Popovića, ,pisea komedije 1 duhovitih feljtona, kako se previja pod udarcima te predrasude. Cetedesetih godina on treba u džavnoj službi da zauzme jeđan vinok položaj »li od kuda tn biva: jedan „s5ojtarila« na visokome položaju. I da bi stelcao reputaciju »ozbilina čoveka« i da bi obezbedio potrebne kva= lifikacije za visok položaji — grešni Sterjja tih gođina napušta i feljton i komediju na kojoj je nazidao svoj književni ugled. i vraća se pisanju svih patefičnih nacionalnih drama na kojima neće postići nikakav uspeh, Tako Sterija za profesore postaje »slavnjeijši SRIBaTa iN a za nadležne faktore ozbilian čovek.
Pa ipak je Sterija u fol svojoj nevolji
fmao bar toliko sreće, što za njegova doba nije postojala srpsk, Akademija nau ka, koja : jzvesno našla da duhoviti pi-
O KULTURNOJ D
~
Tfalijani u Tilovoj Jugoslaviji usv0-
jili su novi duh socijalističkor čenja, dali su novi socijalistički sadržaj, svom nacionalnom ponosu. Danas 'dtalijanski radnik Pule, i Rijeke, i Ro» vinja. italijanski seljak Tinjana i Ga• lezana, ribar Poreča i Rovinja imaju nav izraz nacionalnog ponosa: omi ne zaostaju iza bratskih naroda naše zemije u izgradnji socijalizma. · Broj dobrovoljnih radnih časova, broj domaćinstava u zadružnom scldoru, doprinos u ispunjavanju zado! a Petoljetke — eto čime se ponose naši Italijani, u isto vreme dok s goau> šću sumiraju rozuliate na planu kul tunog uzdizanja. i Nasuprot kontrarevolucionarnoj kampanji koju protiv socijalističlce Ju=goslavije vode rukovodioci SSS, I+ talijani ne smatraju potrebnim da gu be reči za suvišnu odbranu, kad brojke o rezultatima njihava rada sjaju kao sunčeva a&vetlost. Šta vredi diskutovati protiv svesnih laži? Najbolje je odgovoriti kao što je odgovorio jedan riječki radnik, na optužbu zbog nacj= onalizma koju su našoj Partiji uputili kominformisti i italijanska reakcija: »U 1949 godini došli su u Jugoslaviju, na Rijeku, nekolicina Sicilijanaca, Mučili su se celog života, gladovali svakod;:evno i bili bez ođela i bez obuće. Nisu znali ni čitati ni pisali, a dolazili su iz stare kulturne ltalije. Na Hijeci, u Titovoj »nacionalističkoj« „Jugoslaviji, našli su siguran rad i hleb, našli su onoliko koliko je potrebno za život dostojan čoveka. Postali su udar= nici, Pohađali šu analfabetski kurs u Italijanskom klubu kulture, i oni, Ita"lijani, naučili su čitati i pisati na ita-
lijanskom jeziku u Titovoj Jugoslavi~
ji«.
Takvi su odgovori koje mi, Italijani PNRJ, možemo da bacimo u lice onima Moji lažu znajući da lažu.
Samo u 1948, sem mnogih koncerata koje su organizovale raznc kulturne
· institucije, sama Poslovnica za koncer= te na Rijeci dala je 23 koncerta italijanske muzike, kojima je prisustvovalo blizu 18.000 slušalaca, Koliko gra dova u ifaliji, veličine Rijeke, može da se pohvali takvim režultatima?
Na Rijeci, odmah posle oslobođenja, osnovano je Narodno pozorište, sa hr=
vatskom i italijanskom sekcijom; osnov; vana je fako, između ostalog, prva
stalna italijanska drama uopšte sa podrškom države, dok u samoj italiji ni gradovi deset puta veći od Rijeke ne= maju sličnu stalnu instituciju.
Što se tiče nas mi nismo još zađovoljni sa dosadašnjim rezultatima i hoćemo da postignemo još veće. Ali uprkos tome, evo još nekoliko brojki o kulturnoj aktivnosti naše manjine:
Narodno pozorište na hHijeci u sezoni 1946/47 dalo je 493 pretstave italijanskih apera, na kojima je prisustvo= valo 33.56 posetilaca; u 1947/48 pretstava je bilo 63% sa 46,500 posetilaca, a u sezoni 1948/49 imali smo 82 pretstave italijanskih opera sa 66.106 posetilaca.
Italijanska drama dala je u 1940/47, 32. mpretstave sa 10.46) posetioca, u 1947/48, 48 preistava sa 17.000 posetilaca, a u sezoni, 1948/49 broj pretstava iznosi 75. sa 27.300 posetilaca,
Qvoj aktivnosti treba dodati široki život italijanske manjine na svim poljima kulture.
U junu 1949, na primer, kao i u 1948, Italijanska unija organizovala je u Rovinju Kuliurni festival Italijana Istre i Rijeke, kojem je prethodilo pet manjih pripremnih festivala na Rije> ci, u Puli, Rovinju, Tinjanu i Poreču. Na festivalu Italijanke tnije učestvo> valo je 1060 izvođača, podeljenih u 5 dramskih grupa, 9 horova, 3 baletske grupe, 1 orkestar, 1 folklornu grupu i TT solista (svi odabrani između grupa koje su učestvovale na lokalnim festivalima), i, sem ioga, italijanska drama, orkestar, solisti i opera Narodnog pozorišta ša Rijeke, kao i grupe mostiju KUD »Pavao Markovac« iz Za-
Ti ćeš se, Čeri, upitati u ovome trenute ku: za” ija pretpostavljam da je predrasuda, o kojaj sam napred,goyvorio, doprla i do praga Akademije nauka? A kako bi drukče i moglo biti, jerp, dokle god opiru ljudi, dotle i njihove slabosti. Teško je mnći visinu do koje slabosti ljudske-ne bi bile kadre uspuzati se. Ili, ti misliš zar, draBo dete moje, da su akademici, kao Sm Božji već ii kolevei imali nimbus oko pglave i bili oprošteni greha? Ne odista! Sagradeni su i oni od onoga istoga mesa, od onoša istoga fosfora i onoga istoga kreča, od kojega su sagrađeni i svi drugi smrtni; u njihovoj krvi ima toliko isto vode i u njihovoi ulrobi žuči, koliko i kod svih ostalih smutnih, Unuci su oni onoga jorgandžije sa Zereka i onoga dućandžije od Tri Ključa i đaci su oni onih istih škola — naših domova — jz kojih mi svi ulazimo u život neočvršćala duha te podložno= ga da se formira: prilikama u životu. Ono nešto kvalifikacija što ih naberu prolaze= ći kroz život, da bi se ovenčali akađemskom palmom, ne čine dovoljan purgatorijum, kroz koje bi stresli sa sebe tradi< cije, te prolazeći proko praga Akađemie nauka, oni sa svojim literanim bagažom unose i svoje ljudske slabosti. Na taj način oni, kao nepouzdan plivač, nemaju ni Bnage ni hrabrosti đa se mnogo uJile od obale prosečnosti, te lako, kao | svi smrtni, podležu predrasıli da je duhovitost sinonim neozbiljnosti i, previđajući Aristofa= ne, Plaute i sve njihove literarne potnmke, smatraju srednjevekovne dvorske budale praocima duhovitosšti, .
Ja sam ti ovim nekolikim ređovima cbeJežio samo jednu opštu pojavu u kojoj leži i moja trageđija ali sam ti ja obežao da Ću
sebe braniti od sopstvenih cptužaba koji. ·
ma sam pravdao stanovište Akađe»m.|e pre=ma meni, te sam dužan i to da učinim. Ja taj dug osećam samo prema tebi jer u javnosti niti sam ma kad pokušao bra ni'i se, niti ćn to ma kađ činiti. 7
Naša Impofenina Peneracija pripisuje mi
u Preh plodnost: oni čiji radovi predđ&tnmV- |
liaju jedno naporno stenjanje, prebacuju mi i brzo pisanje. Ako bi to ipak mogle
' biti opravdane zamerke, ja se moiam prav-
sac feljtona 1 komeđija niie dovoljno aka ,
demska figura, a koja bi ga danas, — sedamdemet godina posle njegove smrtfi, ka<
da mu je vreme a ne akademici, odre(jlo
mesto u ljferaturi, — rađo uvrstila u svoj.
5pisak,. Najzad, ne može se ni tražiti od akađemika da, prelazeći nemilosrdno pro> ko svih predrasuda, prethode vremenu. D"?POR O OOROK ONI RRA vremennm pa makar i zađocnjavali na tome putu u Gčekivanju da im ke štaze RM | A
dati samo inventivnošću (ako počem 1.to nije greh?) koja kod mene predstavlja pravu bujlou. U času kada pišem jeđnu priču po pet ili šest drugih motiva navaljuju na mene, a u času kađa pišem jednu komediju, po pet i šest gotovih, u zamisli · potpuno razrađenih siže-a fishaju se oko mene, žure se i gone me đa ih se prihva>
tim, Ja sam naprotiv vrlo malo đao prema ·
onome što bih mođao đati, da mi je život
ponudio povoljmije prilike. T sad, razume ,
se, jeđan veliki izabranik, kojl četrđeset gođina 'seđi na. Zevsovu prestolu Pazujući otuda nresudnt reč, alt0 za to pola velca ne napiše više ođ pet eseja; }edanm ovcn= čant posnik. koji vet* trideset godina zauzima u vasioni mesto pnrvoredne svetlom, ako.za tih triđeset, godina ne nppiše više od' dvadeset posama i. fedan pros)nvlieni talenat alo, đvnđeset i pet međina jaši na pozovnici sa jednim jedinim komađom ne momu ne upisivati mi u greh prođuk„- tivnost, ne mo
_ u stvari produktivnost i invemcija dobre
| strane jednoga pisca,
laka Krca priznati da su.
\
MTRAMA 3
;LATNOSTI
) e.g: Sr e.0* O Te AML MAMA a: U 'greba i »Seljačka sloša« iz Preloga.
U okviru festivala bila je organizovano i p t različitih :zložbi, Podeljel! e nagrade ižnošile su 160.100 dinara,
Kad bismo hteli obuhvatiti svu ak» tivnost italijanske manjine, bilo bi nam potrebno mnogo prostora. Ali do» nećemo sjamo jož nekoliko primera koji mnogo kazuju. THE"
Ove gođine počeli :u da stižu u više srednje žkole sinovi neoeših radmjka, svojevremeno isključeni iz takvih ško= la koje su bile rezervisane za sinove privilegisane klčse eksploatatop, Sada možemo: da onstatujema da je broj upisanih učenika u prve razrede italijanskih liceja na Rijeci, u Rovinju { Puli, u 1ahničkom institutu i italijanskoj učiteljžkoj školi na Rijeci, porastao u ovoj godini .1949/50) za 210%"•.
I još iedna činjenica, koja ilustruje kako: italijanska manjina u novoj Ju. goslavij: sve intenzivnije učestvuje u. ·stvaralačkaj kultornoi aktivnosti ukoliko se intenzivnije razvija borba za izvršenje poetlonodišnjeg plana socijali&tičke izgrad)nie, Italijanska unija ra« spisuje svake godine nekoliko konkur= sa, koji služe za polstrek i nagrađuju naibolja literarnna i umetnička dela. U 1948 uže“'vovalo je na tim konkursi= ma 20 umetnika i književnika sa 85 dela; osa.n je bilo nagrađeno sn 16.000 dinara. U avoj (1949) godini, ođ janua•
| A |
~
· ra đo oktobra, učestvovala su na kon=
kursima Unije 83 književnika ““ umet«• nika ša 54 dela, od kojih je 14 (ođ 11 učesnika) bilo nagrađeno sa 20.000 di» · nara. ' Ove brojke u naglom porastu još su značajnije al:o se uzme u obzir da su &vi učesnici konkursa, crpli inspiracije za &voja umcinička dela baš na boga» tom vrel:: motiva koji pruža naša bor» ba za realizaciju socijalizma ili u isku=. stvima narodnoosiobodilačke borbe,
Rezultati, koje je poštigla italijanska manjina u svom socijalističkom kul= · turom razvitku shvaćeni su ad ita• lijanskih radnika kao sastavni deo so» cijalističkog razvitka naše zemlje, kao rezultat zajedničke borbe naših naro= da i muđrog ru?ovodstva herojske na• še Partije. Zalo su uspesi u opštem delu izgradnje socijalizma u FNRJ + uspoesi kulturnog. razvitka italijanske manjine usko povezani i znače jednu– celinu i potvrdu načže sigurnosti i naše nepololebive volje đa doveđemo k ciliu zaprčetu izgradnju, uprkos &vim. kontrarevolucionaim akcijama uperenim spolja prgčiv naše zemlje, kako sa strane impoe!“M lista tako i revizio~. nista pod komandom Moskve, J
Na putevima Istre susreću se iz dana u dan hrvatske ı arodne pesme sa borbenim pesmama Italijana, ujedinjuju se nove pesme o izgrađnji socijhlima. pridružuju im se glasovi pro» Tesla proliv klevelnika, glasovi #ž8oji dolaze iz dušu jtalijanskih radnika.
I iznad svega se ponavlja štalna po tvrda ljubavi i vere svetne, i zato ne pobeđive, u rukovodstvo naše borbe i naše izgradnje: »Sa Titom iz borbe za slobodu u socijalizam“. | Eros REKVI
,
Zora Petrović: Crtež
Za moj se humor veli da je lak, Ja ne znam da u literaturi postoje dva humora: težak | lak — ja znam samo za jedan humor, jedan jedini, onaj koji izazivajući smeh na usnama ublažava &urovosti životu, Druga je stvar voč zametka. da ie moj h " mor gdekad banalan, a gdekad | jeftin, PON tu optužbu uo ću odgovoviti,·
Naši kritičari koji su takav sud izramili svi oni koji nemaiu svoje mišljenje već g. formiraju iz tih kritika polače u oc uvek od siranih uzora, Oni sa Šekspirova pozornice posmatraju našu dramu; oni 58 Dostojevskim u ruci ocenjuju našu pripe= vetku; oni pošto su čitali Dikensa EEU sud o iWušiću, Ali neće da uzmu u obzir da u humoristici, pre no u ma itojoj vrsti književnosti, svaka pojava mora da potiče iz mentaliteta dotičnoga haroda i dotićne sredine, drugim rečima: da svaki na ima svoju vistu ili bolje reći svoj način. humorisanja. Ili zar nema razlike izmeđ4a | humora Tvenovog i Čehoviljevog, između humora Dikensovog i Kurtlinovog, ili zar svaki od onih humora nije izraz duha do» tične sredine I zar humor koji se revija kod nas, može 1 treba da izboMn* to da bude izraz svoje sredine? Ako uoi se )pak pred ovom Jasnom i očiglednom istinom ·
prslo ko i zauzeo lažnu profesorsku po•> zu sa uzvikom: »AI}) literatura ne sme ća poyvlađuje rđavim stranama svoje sredine, voč mora đa... itd.« ja bih mu. odgovorio da humoru nije cilj vaspitanje narođa, a Sa Sak a o aa ani člOT Yndi:i ne>
enjivu uslugu iznoseći u smešnome obli• ku ode a a ' a
Teža je od ove ona druga optužba đa u mome humoru ima pogdekađ i pornogrA» fije. RRK ~ Jštovila književnjai, atm, , 426.) Siromah Sherlić, on ie ovu laž odneo na duši u grob. Da jo doživeo prirediti lič- · no druo izdanle svoje istorije, ta sam U-_ veren da bi u tom pogledu jzvršio en sam korelturu svoga mišlienia. Ovako su, kao apostoli evanđeliski nawk, nemajuć} moći da se odvoje od S\rorličevn suđa, svi pro- fesori razncli tu laž i seju je ja predavanja 1! predđalu sa kolena na koleno. Međutim eva u.čoemu je stvar: Ja sam četkom devotstotinitih Mwodina pisao feljtbne u »Politici« (Ben Aliba) živečći isključi• VG od toga. Pa dve gođine Opa EO. ž više nego četi stotine felitona te se mo ra razumeti da Je tu moralo biti svega 1 svačega Wao'što to biva pri svakome nzđ-"ničarskome radu. Al ia te feljtone · Rra nikada smattr'oo kao literaturu i kafa sam !Dak hteo da pređam litoraturi jednu knjiEu, ja sam o. četir} stotine Imabrao svega | dvadeset | da? ih pod svojim jmenom.,
· Skerlić, sa kojim sam tada bio u Vrlo rđa- vim ličnim cdrosta pisao Je o toj knji-
zi, pohvali Je maal humor, 8} t prebace mi pocrncrrafiju v.avodeći u potvrđu te. svoje osude cne faliinne koje Ja nisam ni uneo u njeni . Mojih sam se dakle ođre- . kao „To le hh: pre jednn protivnička bore bena tal:tiha ie #'toO &UOilskO mišlieej\ Dncnie smo ja 1 S\erć popravili lične ođnose i on je t mnogome hoerigovao svoje mišlcwje 6 meni, . : ”
Ne hažem da sam ovim navođom ođbranio sobe, 1, ma.da ođričem da u tu moru ima pornografije ja YORO da
(Nastavak na četvrtoj strani).
* 5. 28% šž