Књижевне новине

(Nastavak sa drugs strane) napustivši utvrđenu Taku limiju, »iza koje se inače moog ostati j-više od jedne ili dve godđinee. Očigledno e, — ovim dodatkom zagraničnu zemlju »uržoasku« SO DRRVIJI — pisac se bavi mistifi· kacijama,. a ipak na svoj način tačno . govori o moralu tih jedinica, koji je ! gvakako rezultat onakvih ideoloških „shvatanja, kakva pisac u knjizi i za-

- tupa:

Tako, prema piscu, dok ne dođe | prašnjavi general, niko ne maše 'u8pOSAN red kod mase begumaca, a i

edinica koje se u rasuli povlače, za-

'hvaćenih strahovitom. panikom. Vidi

o (doduše u originalu) da su vojnici

iz raznih krajeva sštopili svoja razli- čita narečjn u nekakav zajednički. je'zik »dosbupan i razumljiv.svima, zato Što su oni, vw guštini, bili deca jedne "i iste ruske zemlje«, n prevodilac je __to ispravio, ili autor korigovao za za· granične potrebe, u »đeca jedne te iste _ zemlje«, (Tako o Paiiavaa) politici po nacionalnom pitanju!)

" MVidi se, dalje, iz onoga teksta za jo_ gošlovenaku upotrebu da su »ove dr-

_ hiave grane (a,to su plamenovi - žara!) jezivo i tužno Ššarale po BORBU, | kao đa mole od njega milosti za ze- mlju«, Dakle; nedvosmisleno partijna socijalistička iđeologija zasnovana na

7 · OOBIpiiR dijalektičko-materijalisti-

kog pogleda na svet! Svakako je iz · istih razloga i siroti ratni drug Andrej morao da sedi, posle dvadeset četiri ! godime socijalizma, baš pod ikonama, „taj Andrej što je, iako stariji od Petra, isto tako malo znao o ženama i morao da pocrpe to svoje znanje tako to ga je pisac odredio đa za vreme · prošlogodišnje senokoše u Rkolhozu rovede sama jednu moć sa Nastjom, aš kćerkorn aveštenika u kozačkom selu (stanici), __ Posle svega toga kod pisca se viđi i to, da komandir konjanicima prese>

·ca put kad O OM da strčavaju s = ·

· bronka i da »ustajući u sedlu trese bičem«, Svakako se time kroz umetničku “tvorevinu „sankcioničše pravo 'stavešine da bičem natera u borbu! 'Šta je tu od većeg značaja: PO Wtički metod odnosa prema lju „ili socijalistička wvest socijalističkih oci o njihovom odnosu prema &vooj socijalističkoj domovini! Iz svih i ivasloga iđejne čistote pisac mepri_ jateljake avione prikazuje kao »lepe,

pokmnivene prijateljski tenk sa »ugnutim boga-poluživotinje«.. (sve to valjda

radi slobude religije đo prava ateističke propagande!). Zato, svakako, kod

pisca i ima pravo »sušed sa bradom ·

starovepnca« da ljujito vikne na uplašenog regruta. koji zaovokoće zubima izjavljujući: »Sad će pcčeti da, gnje.če«, da podvikne sa auteritetom čoveka kome ta brada starovcrca daje posebno pravo: »ĆČuti, ubiću tel« Zato je jasno | zašto komanidiru . prelaza · neka može dn tutre ı džep flašu čet: 'ke sa crvenim zapušaćem kao mito, 1 - ko bi, i rađi čega, nabrajno sve takve i alične delikatese pisca Anatolija? "Najzad, samo još nekoliko reči o majstoru prevodlocu. Za njega je začelje kolone — »kraj« pjvorke, Prevodilac umesto morske pučime, daje čitaocu »morski greben«, Za prevodioca je is*o ton, koji isključuje odgoVor sa »ubivstvenim« tonom, Tući rasgkrsnicu on može, razume se KknjiŽževno, provesti sa '»neizostavno udariti po ovoj raskranici«, Njemu je dopu· šteno đa preveđe »šarem' ragu sa lutajučim Rkukovima«, umesto sa ulubljenim kukovima, „Kapetan Baturin, · ume”to du "komanduje vojnicima, »dobaci vojnicima komanđu«. Za prevađioca posto” u imstitutu »yođa. kadrova«, Za. prevodioca šubara ima »belo · teme«, »široko teme«. Za njegr vojnik vrši »naređenje starešinstva«, a ne starešina, Za njega postoje i »nesmišljeni žuti pilići« iako se gavori o gluHa neokretnim ili nesnalažljivim piićima (sve to, razume se, iz piščeve potrebe posebne estetsko-umetničke obrađe!), Prevodilac zna i za »okošeni Jug«, umestc pokošene livade. Za prevodioca su cehovi-esnafi. a ne radionice, ili odeljenja u zavodima i radi-

onicama, I koliko bi se još moglo de“ Ovi h primera Savesnog prevoa! Tako to biva kad se konjunkturna roba romansijera Anatolija uortači s konjunkturnom robom ”·|prevođioca

Živka, a dobije blagoslov i neograni-

čena poverenje Odbor.. koji uređuje izdanja Prosvjete u Zagrebu..Onda se mora dobiti ne roman Anatolija Kaljinima, već ono što je sasvim nepotrebno čitaocima socijalističke Jugoslavije. Dragi MILENKOVIĆ

Prva likovna izložba sindikalnih umetničkih društava Jugoslavije

' Nedavno je otvorena Prva likovna izložba sindikalnih umetničkih dru'Btava Jugoslavije u Umetničkom pa-

ž ' viljonu na Malom Kalemegdanu,

i gači su članovi likovnih. sekcij: sindikalni) ulturno-prosvetnih dru· Štava iz naših narodnih „republika. _ Naoko, ova izložba ne razlikuje se, izuzev po nedostatku zrelosti i stručnog znanja, od. ostalih likovnih iz-

_ ložbi, Izlagači su neprofesionalci, koji svoje slobodno vreme provode uglavnom u savlađivanju slikarskog zana~

· većinom radnici, đaci, studenti i - činovnici Oni su izložili crteže, ak-

· varele, ulja, ođnosno portrete, pejza_ že, vežbe u crtanju ljudskog o te__la itd. Oni, verovatno izabrani između

iđarovil,“ih, pokazuju, i pored. na_ ivnosti, ke često nadoknađuje ne::OBoyalnbat zanata, poneku pravu ob_ darenost, ponegde i,lepu svežinu, a

_ katkad i izvesnu. zanatsku umešnost . . u rađu, kao i nesumnjivu mogućnost,

' odnosno preduslov za početak ozbili~

_5 likovnih. studija. Ono što se na ovoj izložbi ne vidi | jeste „povezanost, umetnička i praksa drugim sekcijama “'gultur»

Ž | no-prosvetnih društava, tj, ne vidimo

:400oVU saradnju sa pozorišnim sekciama u vidu maketa i dekora komaPi „koje su te. sekcije. prikazale, a M. ia o aiiDa i nošnji zaviste kao ni 'xUglavnom ~ ceo

ovnih, sekcija, prema slici koja se "dobija na izložbi, usmeren je' seo | na izgrađiyanje. njihovih . a u · »umetnike«, Takav rad nema program _ Bko-praktične POOR ya što doka- · "zuje đa je dosadašnji rad tih sekcija

A bio neorganizovan i bez odgovara-

LŠ Bg stručnog „MrOlNApA, YORESi, kao to smo rekli, tome đa se od članova – sekcija Btvaraju .»umetnici« tako da Be. kod tih ljudi stvaraju iluzije da, gamim tim što će na neki način bave "wimetnošću, postaju istinu. ighdtajot, zaboravljajući pri tome koliko je, pored obdarenosti, poznavanje likovnog zanata važan faktor za umetnički rad

{i koliko je potrebno ozbilinih, OBOPe

nih i ORROEOA „Studija da se to Dos no. = Y pH

je. PARATR i da ikađ: sa Mio rima treba đa obuhvati oVe elemente:

a) praktično. upoznavanje . amatera ı Sa

em, akvarelisanjem, · slika~

sa njem, “a Bavio 'BB. tehn Čkim cria- :

„ njem: " b) upoznavanje amatera a Xidiglet _ pim poene e delima i pravilno

„E žcĆ %

prilikom njihovog ocenjivanja,

Znači da te amatere treba čBDBio- MI mogu služiti o

| biti praktično da se 1ovkom, akvarelom ili uljanom bojom u cilju ižfažavanja, kao i da se po-

| Sle toga mogu praktično baviti kao

aradnici ostalih. "BEKOJIA "svoga drui A Sscehografijom, primenjenom u-

ošću, crtanjem kostima, izrađom i: a,. portretima rukovodilaca itd. Treba, isto tako, da se osposobe za · tehničko crtanje kao i da im. e pru-

UZ Pa. umo{nosgti, elementarno

- Pije ia različitih · aa lilkovnih umetnosti, da im se podigne umet„nički ulkus, sprovodeći sve to načelmimi- stručnim diskusijama · konkretnim, umetničkim delima, Jeđdnom reči, treba. ih učiniti likovno pix: omogućiti im da mogu 8. vanjem posmatrati i razumeti

„proton Čayaip ij

: rađ ·.! : POO sa još drugim sekcijama,

ibviae svih elemenata tih „dela pa

pred .

Ovo mne. freba shvatiti niti se sme shvatata kao sprečavanje obdarenih ljudi da se prolesionalno bave likovnom. umetnošću, jer, bi to bilo u su= m. naše „socijali-

“ za likovnu umetnost, već riaprotiv kao težnju da se izbegne stvaranje bezbojne mase likovnjaka-kursista, čiji bi život i egzistencija bili večito zatrovani nemogućnošću da Se zrelo izraze ili da postignu ma kakav uspeh

na polju likovne umetnosti usled ne- · Ali,

dostatka potrebnih predznanja. pravilno shvaćene, likovne dekcije kulturno~prosvetnih društava mogu odabiranjem pružiti i nove kadrove

učenika srednjih škola ili akađemija ·

primenjene i likovne umuelnosti,

Naše narodne vlasti su davno shva tile to važno pitanje likovnog. vdspitanja u masovnim organizacijama, a isto iako i ši u osnovnim i srednjim „školama, školskim COOL 'Pako shvaćeno, likovno wvagspitanje ireba đa bude prilog opštem opismenjavanju naših narodnih masa, što bi, neobično korino. poslužilo u praktičnom životu

svakom. pojedincu, od profeslonalnog ·

radnika đo ljudi sa svršenim fakultetskim obrazovanjem, ~

Kao prva. etapa-;u. pitanju. likovnog vaspitahja i'nastave u masovnim organizacijama, ” odnosno u likovnim sekcijama . 'kulturno-prosvetnih dru- Štava, nameće 6e obrazovanje jedin·\Btvenog nastavnog. RBTIAOTRH SEO je več u radu,

:Poštavljene na te Osnove, 'fhijbe _ sekcije Rkulturno-prosvetnih društava odgovoriće, potpuno svom: zadathu i

biće dragocen saradnik "ostalih 'sek- ·

cija (pozorišnih-folklornih:jtd,), a pravilnim odab{iranjem može davati i nove kadrove. studenata. ža srednje škoJe ili akademije. Ta primanippu.- i li-

kovne baeinoati "Dorđe POPOVIĆ

, \

oBbd alične

'aluminijumom | » kad lete na hranu« a nečelom '6P 8likom fantastičnop bezrepog polu-

-ciBtig/ . Ti rezultati zaista nisu. maleni, Za svega nekoliko godina uspelo, se dase”

u vanškolskim i do- .

_ sastancima” »Istine«,

| a riedkodo nebi a *WMhiižev nhosf

(Reč, u diskusiji na Kapdtavvi:

| s

Blaže KONESKI

U peeaUNiz na našem Hongresu i. u diskusiji po tim referatima izneće 8e | rezultati makedonska književno:

u Makedoniji organizuje književni ži-

vot. da »e prvi pul razvije književna ~

delatnost aa makodonskom jeziku, ko-

ja obuhvata sve rodove književnosti, . ušpejo se, jednom. reči, da se u 8Va&–

kom: pravcu postave zdravi temelji da-

~ ljeg, razvitka mlade makedonske knji-

zevhnosti, Ja bih hteo da se ovde zaustavim

na osnovnom i da'na pitanje šta je .

omogućilc da se postignu svi ti re-

-gultati od r.cocenjive važnosti po ma _keđonski narod — odgovorim; to Je

omogućio slobodni život makedonskog

' naroda u Federativnoj Narodnoj Re-

pubijci Jugoslaviji, Sudbina makeaonskog naroda u Ovim najnovijim danima njegove isto-

rije veoma je poučn&, Živeći, osim u .

svojoj Narodnoj Republici Makedoniji, još u Grčkoj i Bugarskoj, makedonski nantod je u svojim različitim de~

lovima postavljen u različite uslove..

Naša braća u Jegejskoj Makedoniji među prvima su osetila kobne posledice politike rukovodilaca: Informbiroa, polibike podele :nteresnih slera u pogadanju s impezijalistima, bez ikakvog obzira na borbu malih narođa za oslobođenje i na razvitak revolucionarnog radničkog” pokreta u svetu. Grčki ustanak ie podlo izdat. Danas narod u Grčkoj, koji je masovno učestvovao u ustanku, izložen je fizičkom letrebijenju od stane monazrhofašista.

Gorko. je iskustvo kcje e naš narod

izvukao iz toga.

Makedonska Rknjievnost ne može da pređe preku tin. činjenica, Makedonsici lrnjiževnici ne mogu da ćute kada se radi o opstanku njihovog natoda, Pojava takvih dela u makedonskoj kmjiževnogii, kao što je poema »Blada« od Ace Šopova, u kojoj se žigošu izdajnici pokreta ı Gučkoj, svedoč; da makedonska xnjiževnost neće izostati u borbi za revolucionarnu isti-

DU,

A hrakvo je iskustvo onoga dela makedonskog naroda, koji živi u Bugarskoj, dakle u jednoj zemlji narodne demokra:ije? Nažalo”t, njemu nisu tamo priznata ni najosnovnija nacionalna prava, Ne dopušta se upotreba makeconskog jezika u školama, koči se razvitak makedonske kulturc Onim rukovodiocima bugarske Komunističke partije koji se nikada nisu oslobodili svojih velikobugarskih shvatanja da bro je ćošla rezolucija Informbiroa: da isleraju naše učitelje iz Pirimške Makedonije, da zatvore naše knjižare

ga se pojača. kadar _ i da zabrane svaki izraz “wamostalne ~

kulturne - aktivnosti makedonskog stanovništva. Tako ti marhsisti na reči»

—'

Oci rošayaju, nacionalno pllanje na delu,

Makedonski k:jiževnici su odlučno .

E ustali protiv loga, boreći se za prava „CIS se njihovom narodu osporavaju "Između ostal!b» stvari koje su oni tim

Đavodum napisali naročito bih pome-

nuo knjigu Dimitra Mitreva, posvećenu pitanju nacionalnog razvitka Dr rinskih Makedonaca,

Tako, dakle, kao što sam rekao, maicedonski novrod izvan granica svoje „narodne Republike oseća posledice in· forombircovske politike: io još više.do"prinosi uverenju makedonskog naroda

da mu je jedino u brafskoj zajednici '

| jugoslovenskih narodna osiguran opstanak i sloyodan život.

'Samo zahvaljujući tame što je Ko-.

munističl.a partija Juzoslavije pravilno rešila nacionalno pitanje u Jugo-

slaviji i idući tim putem uspela da u '

Narodnoj revoluciji ujedini snagš& naših narcda, mal.edonski narod može danas slobodno da živi i razvija še, Drugovi i drugarice, ističući da je makedonska književnost postigla vidne rezultate, osvrnuću se naročito na našu najveću pobedu — na naš književni jezik. Mi, pripadnici . sadašnje makedonske književne generacije, i-

spunjeni smo gordošću što nam je ., istorija dodelila da izgradimo make-

donski književni jezik i da ga predamoa onim. koji do!aze iza nas. y Makedonski jezik, koji je pre rata ugiavnom bio jezik poezije, danas postaje visoko usavršeno sredstvo književnog stvaranja u svim „rodovima. Naš Nnjiževni jezik je dakle izgrađen truđom „RKmjiževnika i “talih makedonskih kulturnih radnika u Uuslavi-

ma koje je stvorila. Na”odna revolu-

cija. Naš književni Jezik je izgrađen, i ta činjenica pretstavlja najveće nacionalno-kulturmno dostignuće „makedonskog naroda, To je tako; i baš se zato svode na nemoćnu zlobu svi oni napadi protiv hašeg književnog jezika koji dolaze sa strane sofiskih informbiroovaca. Pošto u srcu nisu mogli da prežale prošlost oni, nazovi marksisti, danas zastupaju realkcionarnu teoriju o jeziku »višeg ranga« — kakav. je po njihovom mišljenju bugarski, i o jezliku »nižeg ranga» kakvim oni smatraju makedonski jezik. Već se iz OVOga vidi da među nama i njima ne može da bude ništa zajedničko, Makedonski književnik, koji u odbranu socijalističke istine, u odbram, časti i jezika svoga naroda, ustaje protiv nastojanja tih ljuci, učvršćuje jedinstvo Jugogslovenske zajednice, u kojoj jedino makedonski navod ima obezbeđene u' Blove slobodnog ražvilka. Makedonski književnik ne može,da buđe onaj, koji slažući se. 5 tim ljudima, "pljuje, jzmeđu ostalog, i na makeđonsški' linjiževni jezik. To je, drugovi i drugarice, tako logički zaključak. •

Đovodom referata o manjinshoj

literaturi Sat NOKŠIĆI

NA Drugom kongresu književnika :Sugbalavije drup Mladen Leskovac održao je referat »O manjinskoj literaturi« gde se, pored ostalog, u dva kraća pasusa govori i o postignućima šiptarske nacionalne manjine,

S obzirom na izvesne propustč i greške — koje su naštale kao posledica, eobaveštenosii a radi pra"wilnog informisanja naše javnosti či-

nimo izvesne primedbe i dopune ovo> ,

ga dela referata, ON — pre 1941 godibiB ja Koso-

vw i Metohiji nije bilo književnosti na šiptarskom jeziku, iako. je bilo ia udi studenata Šiptara, koji U,

- ne-šiptarskom. (srpskom) pisali o svome narodu, o njegovim batnjabia i. ropstvu — iznoseći nje-

~govo.stvamo stanje u monarhističkoj, :

neni 9aVV) ij Jugoslaviji. U periodu iz=, B svetska ata~(ovdđe še ne: govori o onim ”Biptarima sa

niji,

Mekulji, koji, na Beogradskom uni-

? verzitetu, — zajedno sa B, Copičem, ·

D, Kostićem, M. Laličem i drugima ·

„vr učestvuje: na književnim večerima

mr Fizičkoj sali, kao i ma literarnim Sa temama „iz

šiptarskog života (Šiptar fi peva, o “Metohijo; Mi prognani;

Jet iz. Peči, koji je poginuo u

jeziku,

mefa, koji su se, van naše oblasti, u Alba> ? bavili 'književnošću), na polju . književnosti pojavljuje se 'pešnik „Bv ~

o pečalbari- ' Pismo mrtvoga sina; PesmaoDže

Španiji i druge), Istovremeno, iako mlad i politički „neoformljen, piše svoje prve pesme na šlptarskom jeziku — u jednom katoličkom semeništu u Prizrenu — Mak Krasnići, koji pokreći i prvi, rukom pisani, seminarski list na matermjem jeziku. Na ovaj način pojavljuje se prva iskra šiplarske književnosti između dva rata, ~-

U toku okupacije, na stranicama ilegalnog lista »Lipija« (Sloboda), nalazi-

mo nova O ljudi “koji. sad —za .

širi “krug či alaca — pišu na šiptarskom srećemo +— Ramiz Sadika” (Karodni, heroj) Hajdar Duša, Fadilj Hodžu, Zekeria Redžu, Msad Mekuljija i druge -- od kojih obrađuju literame teme poslednjn trojica.

Oslobođenje je dalo novi istinski im~

· puls litemarnom stvaranju, -Šip arske !! nacionalne manjine. Preko »Pionirskih . movina«, »Rilindje« (Preporod),

-i rinis« (Glas omladine) i drugih — postupno se pripremao terem za pojavu prvog kmjiževnog-časopisa »Jeta e re« (Novi život). Pojava časopisa »Jeta e re« jasno. pokazuje koliko se mnogo „učinjlo u: ovom: pravcu. Na &tranicama

POVODA | javio se veći broj novih pe-

ovedača, esejista, Među peBOLA zasad &e ističu -— 8,.Nokšići, „M, "Kragnići, ' R. Hodža, B, Bokši, S, Ajdini a. među pripovedačima = -P. inela. U eseju

:postigli su dobre rezultate — Zeke“rija Redža i Esad Mekulji. Na, polju . prevođenia., iz lepe: književnosti ističu se — MB. Mekulji, M. ROOecij e N. Begoli za poeziju; i Đ. Ljeka i M. Mur| tega, za prozu. Sto se tiče ' e književnosti zasad imamo samo, · Šaje. Na su se, ogledali — LOTE „Nika, Anton. Četa i Kristo Beriša, ali obvEa | ZOO još misu izašla iništva, | elmendija za koga M. e | Si đa' vu Yed sa

nih SOKO pisaca« ne 'BRW" se daj ževmošću, nego je novinar, ~ .

05 Nalačećise pred. vadatkom. da pliš o

- književnim dostignućima. nacionalnih manjina — u konkretnom slučaju Šip" ' tavske manjine — drug Leskovac je

„iMrebalo da potraži sigurnije i šire infTonmacije i, u krajnjem: slučaju, da ee

"redakciji »Jeta e re«, koja bi mu rado dala potrebne podatke, Danag BSiptazi naše zemlje i njihova mla_ da kojižavnost nisu više tera pair-a

„Ma —— treba se samo malo poštlarat

| potrebni pođaoi će se naći. No, alevu

Stvar posmotkrimo sa Vesa dr ee

a pada i na pisce

Si Dee. 'je M. akc uglavi ej ML ove Svoga

· ferata) i. dru evojim Sep iit ; BOS

eseja zre

& „ WOSOROD RON . ko Š ' 4“ le LS

M nja'o

»Zani >6

„bu iruđara /Tuzlanakog "bane! preko y»Kn RBBVOMR

{ft Ni

fan

Jugoslyčhi; dl) KkadSRiija u Zagre-

bu povodom stogodišnjice smrti Stanka, Vraza namerava da izda; pesnikova . „izabrana dela a novoj redakoiji, U ve- igi sa pripremama za ovo izdanje, pronifesor za slovenačku literafuru:na zagrebačkom. Univerzitetu, ıdr.> Anton Blodnjakro:krio je u tomošnjoj Sveučilišnoj biblioteci i u. državnom arhi-

vu cpsežnu literarnu, dosad nepozna- ·

“tu ili neobrađenu zaostavštinu Stanka Vraza: pesme na, 6Jovennčkom jeziku i prevode na slovenački, Ta zaostav-

ština je u tolikoj meri značajna da će.

___pDrouzrokovati zanimljivu reviziju do| sadašnjih literatno-istariskih shvataVrazu. S njom še ovaj 'Brvalski . 7 (iirgki) pesnik slovenačku literaturnu istoriju, koja . će mu, pošle ovog, morati da posveti mhogo. veću „pažnju.

Dosađ „su „književni ist 'ričari Baji na raspoloženju samo ljubljanski deo . _ Vrazove lieroyne 'ostavštine, Taj deo

obuhvata oko 150 raznih skica, prevoda i izvornih pesama, Materijal, koji e dr, Slodnjak našao i zagrebačkoj veučilišnoj, knjižnici i delimično. u Državnom arhivu u Zagrebu obuhvata . oko 850 nepoznatih, ra elovenačkom jeziku pisanih Vrazovih pesama ili

pesnički, zamisli nekoliko odlomaka i

njegove proze i dosta prevođa.

Zagrebučki deo Vrazove zaostavštine nije uglavnom bio nepoznat. Prof. PFram Ilešić saopštio je u svojim radovima a raznim zapisima, prevođima i drugom, skoro sve samim beznačajnim tekstovima, ali nikad nije pisao o najvažnijem, literarno-istoriski najzanim-

ljivijem gradiyu, to jest o Vrazu kao

slovenačkom pesniku, I pisac opsežne rasprave »Pokušaj ilirizma kod Slovenaća« dr. Pran Petre, poznavao je žagrebačko gradivo, ali u poglavlju o ” Vrazovim pesničkim začecima na slo venačkom jeziku upotrcbio je začudo ' samo ljubliansko gradiva, Tako su neke čuđne, upravo neshvatlj've okolnosti skrivile da slovenačka istorija lite'! ratere nije pisala o Stanku Vrazu potpunu istinu i da je u Zagrebu skoro ceo vek ležalo značajno gradiva o Vrazovom slovenačkom literarnom. delu, a da ga niko nije temeljito prou·čio, ocenio ! objavio. Hrvatski literarni istoričari imali su, zagrebačku zaostavštinu u rukama, pa ipak — sem Tranje Markovića — uopšte nisu pominjali njem slovenački deo, Pisac nnjopširnije · biografije Stanka Vraza, đr. Branko Vodnik uzalud je avu zaostavštinu tražio m Zagrebu, pa i u'T.jubljani; niko nije znao da kaže gđae je u tom frenutku ležala. Ni Prijatelj, ni

Kidrič, ni Muko, koji 8u pisali o Vra- · : zu nisu mogli da' uzmu u obzir ovu ža~

ostavštinu., · Zeprebačka, dosad još neobrađena Vrazova ostevštin-, koju sad proučava i pripr-ma za Štampu dr, Slodnjank, svedoči koliko je. Vrazu- bilo stalo do Td a da izvomim. pesmama i naročito prevođima iz klašične i\ndve evTBDBIe 'puezije obogati slovenačku literaturu, Prvi period njegovog pesničkog razvoja "koji počinje krajem dva-– desetlih ili Početkom 'ridesetih godina prošloga: stoleća, urodio je nizom zanimljivih pokušaja i”vornog { prevod"nag stvaralaštva. Među tim materija ~ lom nalazimo Vrazove prevode iz Ho-

- merove »Ilijađe«, iz Virgilove.»Hnei-

de«-jz :Horacija, Ov'đa, Tibula i Katula .kao”i izvorne pešm koje govore "Lo Vrazovoj težnji da stvara u klasičnoj metrici. i 8 drugom periođu, koji počinje posle 1833 i ide do 1837, Vraz se bavio u prvom ređu evrop*kim romantičarima. Prevođio je na slavenački Bajrona, Mora (Moora), Ulanđa (Uhlanda) i ·naročito Adama Mick jeviča. U tom periodđu Vraz je na slovenačkom pisao naćionalne { čak političke pesme, koje ” istovremeno otkrivaju i sadržajnu Šširinu njegovog pesničkog programa,

Već u prvom razvojnom „periođu ~

Vraz je nastojao da piše na slovenač-~

S) književnom jeziku. U stihovima , se još osećaju jake prjmese lokalnog

neročja, „Godine 1834 Vraz dolazi. av!

' Godina 1949, po rezultatima ostvarenja, „bičofetaviu godinu snažnog uspona kinematografije Bosne i Hercegovine, godinu

u Mcojoji su položeni DR DOM temelji za

2 Bile dalji razvitak" i pročvat. U prošloj Oea prema- POMOR planu, koj je: sto bod to, naša fimska jndudstri-

"Ja he Baha izala svoju tehniku i dobila novu, preciznu. tehniku. U završnoj fazi „izgradnje, nalaži se prvi objekt mjenog · filmskog studija-filmski atolje sa gayderobom za glumce ,rešloranom i, magazi-

nom. Do neđavno, u izradi filmova, Zavi- ~

8ma od pomoći: starljih filmslrih pređuze„ća. u. Beograđu, Zagrebu i Ljubljani, sad _ naša, filmska industrija izraduje filmove "potpuno samdstalno, 'svi procesi ' filmske :· proizyodnje vpše 'se u sopstvenim Tlaborato OBRA, OSa dinari Om narfilm«a Šilpy:M nama 1947 i -oilre |, _ji a u 1948 10 m, ROTO aaa: u kojima Tvje dokgumenterno ra lio" herojsku borbu „naših, raduih. „ma pod: rukovodstvom . _ naše. Partije i, "dene zađatke VE na, Zatim, , Liar ?PM3 u 1940, OP dva dbkcutiešičavns ar»

SS OSA da da?gaoyor

gniml 8 nalaperse u 1aborateyBko add umentarni; filmovit Na, 'Butjesmi (film o. pohođu planina viši vrh Bosne. j Hoercedovine, |

kr pri or0PRaiva) M »Banovićia,. MEKU 1 "1 gana” izgradnja VelfkoR radnič a. :1(upglanskom, basenu, di ( Naša mlađi; filmška 4dugbtnijay ip pristu:'piće u. 1950 .godinl, dzvršavatiju. 8VOW !OBnOYymog -gadntka = dzrađi umdetničkih fl _-NjenB prva dya" filma imaćelza temu 'događanje dz; 'Nnrodnoosloboailačkco og rata, ma fhui naše Republirev MPilm · »MajoF _"Babk« - snimaće Be / “Prema | seennrlju m Branka -ĆCopića, -u, režiji Nikole Popovića, „ifilm »Rudari# prema: "seenarliw književnika - Mehmeda. Belimovića, koji je obrađio bor- · | wrot!V. okupatora. Što se tiče perspektiva wazvitka ·VWeietničKon filma u našoj Republici, one

naselja u

umnjivo,_ veoma velike, Jer istorija __ sko. mreže- &a- najragvijenjjim ~ Rinmemato-

, možda kao nijedna druga kod

h časopisa više pišu. finboRie, |\roeata je potresnim, burnim, upravo

dramatično krvavim događajima ! socijal-

drža žajno,

TrIUŽnDO stvrstava } ti.

|H arcidovlji3

| Welik uspjeh" postignut B'

i 1948, O

ra popune re predvi- ,

niževnifta | radnika 1 Xi e Naiva, ent Izje | ga piotekle (dvije. i po godine

ut u Ljubljanu. Od "og,

o njegovo stalno nagtojanje da jezički i po {orm · ljubljana} om: (Prešernovom

YE M

Prešernove · memačke &Om

Getea Šilera, Bajrona i . kod ala oseća LORE u Sa Jana

čraza a

- Zivno piše. o sme na slovena

kom TO i, Pi o - . ulica)

· „na ale i one JM BOJ pesme u kojima. e zal snijih njegovih hrvaiskih »Đu Osam do deset godina. Stanki vmastoži: da se afirmiše kao NOVA "pesnik, Tu z ačajnu činjenicu, kao i” najzrelije plodove pesnikovog na nja, BP literarna Ma d

da se među. OVO 'slovena. kim pesmama Stanka Vraza nalaze i takve koje spadaju, uprkos. izvesnih „jezičiih nedostataka, u antologiju / · venačke poezije i da daleko nadmašu- ju sve drugorazredne i trećerazredne pesničke pokušaje u »Čebelici«. Iznad njih diže se samo snažna Prešernova 7 poezija. JLO

Godine. 1837 Vraz je u Ma pi- _d smu zat:ijio svoju literarnu delatnost na slovenačkom jeziku. Izjavio je da | nije slovenački pesnik je, njegove slo- 3 venačke poezije nem” više, Taj gest, n na..koji je Prešern odgovorio oštrim epigramom, bio je verovatno posledi- -

~ ca njegovog sukoba sa ljubljanskim ,

krugom. , .. Izlaganje dr Slodnjaka u društvu ~

„ ljubljanskih slavista izazvalo je živu |

pažnju i diskusiju o potrebi revizije

Vrazovog problema u Blovenačkoj isto-

riji literature, eaS |

'Župančičeva soba na Vinici · :7.0 NJ

Sindikalna podružnica prosvetnih radnika u Črnomlju urediće na Vinici, rodnom kraju Otona Župančiča, Bpomen-sobu, u kojoj će biti Sloolje? ni i izloženi predmeti koji ilustruju „čivot i rad jednog od najvećih sinova . Bele Krajine. Učitelji Bele Krajine i

rofesorski zbor črnomcliske i metlike gimnazije izabrali su u tu svrhu odbor, čiji je zadatak da do 1 maja ove godine sabere izložbene predmete i otvori spamen=scbu na Vinici, koja Će. Sa izloženim ruhopis'ma, knjigama, fotografijama, slikama i ostalim. gradivom biti značajna i u naučnom pogledu. Izložbeno gradivo biće sakupljeno, u. sobi U. kojai se rodio „Oton Župančič,

DCRUMENTARNI PILM O EKLUKTRIPIRACIJI NAŠE ZEMLJE

Slovenačko „preduzeće »Triglavfilm« izradilo je srednjemelražni doleumentarni film o elektrifikaciji naše zemlje, koji se već prikazuje u Slo'veniji pod naslovom »Vode će nam biti poslušne«,

Scenario je napisao Ivan Šjnjeobec, | režija Ermesta Ađamiča, muzika Boja- 3 na Ađamiča, snimatelj Rudi Vavpotič,

Široku zamisao scenariste da pove- ) že bogatstva naše zemlje i stvaralački član naših ljudi režiser i snimafelj u spešna su realizovali. Pilm je” prikaz . 'borbe naših radnih ljuđi, koji, upr- # lcos hajci i ekonomskoj, blokadi od strane zemalia Informbiroa, pobeđo- | „nosno izgrađuju svoju domovinu, Vodi nas na gradilišta naših. hidrocentrala u Vinodolu, Mavrovu, Jablanici, Vlasini, Mostu, Muzika prožeta. narod nim mctivima, karakterističnim za krajeve u kojima se građe ovi Ka . ti naše Tetoleth», pomaže. svojom dj namikora da. se oseti. veličina i tempo naše socijalističke izgradnje, „ .,

leta 4

nim pokretima mesa, na | stranih zavojeVa e

kret, 'prelar OP GONE) Tata na iglam, narođni ON

:giHatentufti atrbipta okubal

Ubloskopske myeže, koja Ba 83'biskopa, a sađa ih de u OR pdktušuj! naša

“tre

kizn e _Jy y

derbi SO O 20 iele posao Pete E a l6daJ

Ova.

OVREVINU: sa · razvijenijim kinema

"Blovanije: Norme predviđene etoF · 'BnjIm planom o izjednnčenju naše biosltop-

grafijama u drugim zemljama, naša hRe-

publika ispunjava u potpunosti. R. R.