Књижевне новине
BROJ 25
naših dnevnih i nedeljnih listova
(Nastavalc sa prve strane)
že kinomatografske propagande u ve= zi sa prikazivanjem »Krađe bicikla«. Ali ti dane kađa je film prikaziyam u Ljubljani, objavio je »Slovenski poročevalec« uglavnom negativnu ocenu o
(8 februara), Nekoliko dana posle toga (11 februara), kad je film bio već mapustio ljubljanske biosko”
, objavila je »Ljudska pravica« vrlo kratak, uglavnom pozitivan člančić o filmu, Ovo je ipak bilo tek da se nešto kaže, a nikako ozbiljno upozorenje publici.
I tek 18 marta, kada se film već davno oprostio od &vih glavnih bioskopskih dvorama u Slovenačkoj., izašao je u »Ljudskoj pravici« seriozanm, dobar informativni i odličan novinarski članak pod naslovom »Talijanski film, Krađa bicikla, želeli bismo da
ovo gledamo u LjuLljani«. A onda kada je film bio u Ljubljani, morao ju je pre vremena napustiti, jer je dvorana, pre svega radi slabe propagande, posle mekoliko dana, bila prazna.
Da citiram odđiomak iz navedenog prikaza u »Ljudskoj pravici«! U odlomku še govori o umetničkom metodu »novih realista«:
»Te režišere ne zamima lepota slike, o »zvezdama« nema ni govora: malobrojni glumci nisu baš ništa ulepšani, ponekađ nisu ni našminkani; većinom daju utisak đa su pobrani s ulice ili uzeti 8 pošla, — Isto važi za dekor: nikakvih konstrukcija, „prividno se kamera zaustavlia slučajno: na ulici, na mostu, na šstrehi, Ponekad naiđe na Trg &v. Marka. na crkvu sv. Petra, ali njihov akademš&ki blesak je za nju bez značaja. Zato ta kamera prati živo savremenošt i meposrednu „stvarmost. Dubokim i ozbiljnim pogledom olkriva neizmeru beđu današnje „gladne Ttalije, „materijalnu i duhovnu, sa svom banalnošću, bahatom i praznom kričavošću, praznoverjem. egoizmom i trpljenjem, I prividno slučajno oda” brani đekori su veoma promišljeno ođabrani humus, na kome živi flora današnje „falijanske zemlje sa svim sokovima koji hrane njene korene,«
Tako »Ljuđska pravica«, Svako će se pitati pa zašto je »Krađa bicikla« u »Slovenskom poročevalcu« ocenjema kao rđav film. Evo — zašto! Pisac članka piše đoslovmo: » Ukratko: o filmu »Krađa bicikla« imaš utisak da je to delo više plod bvwižljivog hromičar· skog, naturalističkog, dokumentarnog ostvarenja, mego pled „umetmičkog Stvaralaštva.« To dakle;bumi kritičara i oko toga se vweti u celom svom članku, Pa ipak bi morao đa misli na iđejno-sadržinsko bogatstvo pa i na bogatstvo formi u filmu. Papu i Trumana »brižliivo hroničarsko ostvare” nje« nije baš ništa smetalo da ne vide vrednost njegovog delovanja, Daleko 8mo od pragmatističkog, vulgarnog shvatanja umetnosti i »idejnosti«, ali baš tako isto nam je tuđ drugi eks” trem, ekstrem idejne bezbrižnosti, Pisac članka ne-priznaje metođu »novog realizma« — umetničku vrednost, Istonija nam je u toku vekova nasula cele pregršte najrazličnijih umetničkih metoda. U mnogima ođ njih je zauvek sačuvan lik doba i života, Zašto ne bi pravac »novog realizma«, na savremenom Zapadu, pravac jedinstve ne progresivne grupe italijanskih u metnika ,grupe koja se već decenija ma bori za istinu u umetnosti, pružao mogućnosti da se tim metodom ostvare umetnička dela dostojna vremena? »Krađa bicikla« je dobro umetničko delo. Setimo se Šekspirovog Hamleta: Cilj umetnika je bio od nekada, jeste i ostaće đa prirodi fakoreći drži ogledalo: da pokaže vrlini njeno pravo lice, poroku njegovu pravu sliku, a'sa” mom vremenu i biću sveta njegov istinit oblik, Ta definicija, konkretizo-
'n na naše doba, koje ide u komunizam, u punoj meri odgovara na pi” tanje o cilju savremene umetnosti,
Poučno i zanimljivo je uporediti oba spomenuta prikaza »Krađe bicikla« bo načinu prilaženja oceni filma, po načinu i cilju raspravljanja. Prvi je bogat važnim informacijama o filmu, o autorima i o pravcu »novi realizam«, o istoriji toga pravca. U drugom je SVega toga neobično malo, ali ima mnogo ocenjivanja literarno-umetničke strane filma, Prvi prikaz informiše i izlaže o filmu, drugi pogrešno ocenjuje, presuđuje i daje pouke. Prvi je sličan vrlo kulturnom tumaču koji sa štapom za pokazivanje stoji pored filmskog platna i tumači sabranoj masi slike na nekom naučnom filmu. Dru Bi je sličan kritičaru koji pripada za”
· enom krugu i koji je sabrao oko Sebe režisera, scenaristu i glumce, te 5 prilimnom dozom neznanja ocenjuje dobre i rđave strane filma. Nama je u dnevnoj štampi potrebno mnogo više članaka prve vrste, a manje članaka druge vrste, Bar težiti treba u tom pravcu u kome je ukazao Oton Župančič u svojoj značajnoj literarnoj oštavštini: »Skoro je teža zađaća kri.
ara nego umetnika; jer iz umetnika Eovori priroda, iz kritičara kultura; Umetnikovo uzdizanje je organsko, a kritičar mora da poznaje različita
ja, morao bi da budđe univerZalniji nego „umetnik i u izvesnom lu inteligentniji — a Wvakako mirniji, jasniji, morao bi đa bude brušeno ogledalo koje nam pokazuje nešlapova i katarakta, samo nepo” etno. Usvajajući te misli razmahaČe se naša marksistička kritika, koja Če biti vaspitna pre svega snagom
SVoga kvaliteta, a ne time što deli
apriorne pouke, Još jedan primer koji govori o velikoj odgovornosti i delikatnosti rađa u kulturnim rubrikama, Dana 22 januara 1950 je »Slovenski poročeva” ece objavio članak o najnovijoj zbirSi Kajuhovih pesama. Članak je pisan PO i ponekad čak sa zanosom govori 9 pesniku, čije je ime postalo pojam Za partizansku pesmu, »pesmu otpora,« i u zadnjem stavu članka načinio je autor čudan skok: prežao je na »naenog pesnika Balantiča«, »moralno šatrvenog dekadenta« i kaže da njihovo delo« (Balantičevo i Kajuhovo)
uprkos »velikoj Idejnoj različnosti traži zamašnu analimu«, Poznato je da . je Balantič pao kao đomobranski vojnik u nekoj bici s jedinicama Narodnoosšlobodilačke vojske, Taj zaista čudan kraj članka o Kajuhu izazvao je dosta diskusija i opravdanog nezadovoljstva, naročito u krugovima boraca Narodnooslobodilačkog rata, Sama mišao da se pri raspravljanju o Ka" juhu spomene i Balantič nije rđava. Ali: šta kazati i kako kazati — o tome še rađi! Balantič bi, nasuprot Kajuhu, mogao da služi kao primer kakva je Sudbina »nadđarenog pesnika«, koji radi ideoloških i društvenih okolnosti, a pre švega radi sopstvenih &labosti sramno završava u taboru izdajnika Svoga naroda, »Njegovo delo« — delo dekadentnog pesnika, zakasnelog pristalice ekspresionizma kod nas, neće nikada ne znam kako tražiti »zamašnu analizu«! Za književnog istoričara biće zanimljivija druga stvar: kakvim mahinacijama je klerofašizmu uspelo da je maloletni mladić, koji je došao iz sloja u kome je bilo i neokaljenih ljudi, kasnije pao »ma dno« moralnopolitičkog raspadanja, u belu gardu, ma đa u švojoj poeziji nije učinio taj zadnji korak. Takođe se vara pisac člamka u »Slovenskom #poročevalocu« ako misli da između Kajuha i Balan= tiča postoji samo'»velika idejma razlika«, Radi se o razlici u karakteru, u društvemoj ulozi, emocionalnom Svetu, u svemu! Radi se o razlici dvaju svetova.
Sadržina razvoja je u borbi suprotnosti. Ta osmovna teza važi hiljadu puta i za naš kulturni razvoj: u borbi mišljenja, u javnim i imternim, u ušmenim i pismenim diskusijama pro” bijaćemo se do sve dubljih saznamja, do istine, koja će biti sve značajnija i sve bliža štvaralačkom marksizmu. Kođ naš je već snažno razbijeno mišljenje da je ono što piše »Ljudska pravica« pošlednja iština o kojoj nema više diskusije. Ali slobodno izraža-
vanje sopstvenog mišljenja o kultur- ·
nim pitanjima, smelost umesto krute stešnjenosti i bojazni, odbrana toga mišljenja šnagom „argumemata bez kakve bilo lične zainteresovamošti i povlačenje toga mišljenja pred snagom jačih argumenata — na tom putu
" smo tek pri skromnim počecima. Ni-
je tragika u tome ako ovaj ili onaj u najboljej nameri mapiše nešto nmepravilno, rđavo je što ne napiše neko drugi bolje, pravilnije. Naša štampa pruža ponekad zanimljivu „diskusiju (naprimer »Slovenski poročevalec«e o
našoj izdavačkoj delatnosti), ali ta di-
skusija ubrzo izgubi u vrednosti, a ponekad se izgubi u sasvim sitnim, čak ličnim stvarima, U tom je jedan od glavnih uzroka naših. slabosti, Nismo se još naučili đa združimo širinu u mišljenju sa izazivanjem plodne dis-
ije i sa težnjom da rezultati disKkusije budu čim bliže naučnoj, marksističkoj misli, istimi, Takva je metođa koja vodi od najveće suprotnosti, preko razlika u mišljenju do potpunijih dela i ljudi, «Ograničenje« naše slobode je samo jedno: pozitivan odnos prema izgradnji socijalizma i sšocijalističkog demokratizma,
Naveo sam neke misli o kulturmim
mbrikama maših dnevnih i nedeljnih
' listova, podvlačeći pri tom nmnaročito
neke slabosti. Stvari nisu time iscrpene, nego tek načete, Time takođe nisu omalovaženi napori, zdrave inicijative i pozitivni rezultati u našim kultur” nim rubrikama, u čemu baš prednjači »Slovenski poročevalec«,
1) Vidi članak »Slovemski umetniki na Dunaju«, VII sveska Sabranih dela i članmke »Jakopičev pavilion« i »Naši umetniki«, oba u XVI svesci. Sva tri članka su izvanredno bogat doprinos pravilnom počinjanju kritike u umetnosti.
2) »Slovenski „poročevalec« i »Ljudska pravica« februara 1950.
8) Na istom mestu.
Izložba radova studenata Abademije libovnih umetnosti | u Beogradu
U neđelju 11 o. m. otvorema je izložba radova studemata Akađemije likovnih Uumetnosti. Akadđemija likewmih umetmesti, osmovana u Beogradu još pre mekih dvanaest i više godime osposobljava dugim mizom ozbiljnih studija mlađe generacije za poziv,likcovhih ume{nika i mastavmike u sredmjim školama. Taj dugi niz studija ima dvostruki smisao: usko-stručni i kulturno stručni,
a u trećem ređu i opšteobrazovni. Stu-
denti se pre svega pripremaju da uđu u zanat tako duboko da izišavši jednom sa stuđija mogu samostalno pristupiti radu na umetničkom stvaranju. Kroz niz strpljivih studija iz crtanja, saodalovanja, alkvarelisanja i slikanja ili vajanja ili grafičkog rađa, stuđenti se pre svega usko zanatski pripremaju da postanu slikari, vajari ili grafičari, a upoznavanjem istorije umetno-
sti, i jednog stranog Jezika oni dopunjavaju kulturno svoju ličnu intelektualnu fizionomiju đa je zaokruže, na koncu, proučavanjem marksizma-lenjinizma, Kako na Akademiju dolaze, sad, većinom đaci srednjih škola za primenjenu umetnost i likovnu umetnost omi imaju izvesmu zamatsku predspremu koja im omogućava prelazak u jednu od viših godina Akademije, ali zahteva izvesno dopunsko znanje iz jezika i marksizma-lenjinizma koje im se za to posebno daje, dok onl đaci koji dolaze iz srednjih škola sa već zrelijim znanjem iz stranih jezika i marksizma-lemjinizma dobijaju u viđu pripremnog tečaja magućnosti đa uđu u osnovne zanatske pojmove kojim raspolažu već oni icoji dolaze iz srednjih umetničkih škola, Predviđeno je i primanje posebno obdđarepih mlađih ljudi i bez ikakvih naročitih Bkolskih pretsprema, ali se od njih zahteva đa to, nadokna- . đe vanređnim radom, Mhako bi generacije izlazile izjednačene u zanatskom i kulturnom znanju.
Bama Akademija je pođeljena ma otseke: slikarski, vajarski i grafički, a pre njih stoji pripremni tečaj Koji daje opšta osnovna znanja potrebna za sva tri roda likovnih umetnosti. Pripremni tečaj traje godinu đana a otseci četiri godine. Posle svršene akađemije' mogu se odlični i posebno obdareni studenti nrijaviti za s8pecijalku, ma kojoj ostaju još dve godine ra» di daljeg usavršavanja. Posle specijalke stuđenti odlaze u samostalan život ili ostaju na Akademiji kao asistenti svojih profesora ili konkursom odlaze na još dalje usavršavanje koje traje četiri godime) u majstorske radionice naših majstora, šlikara i vajara, gde dovršavaju sve što još mogu naučiti uz svoje starije pomažući im u praktičnim velikim rađovima.
Sav taj dugotrpni niz učenja nije ni dugi ni veliki kađ se uzme u obzir koliko je godina jeđan renesansni slikar {ili vajar proveo u esnafskoj ili majstorskoj radionici 6vog Vremena, od detinjstva kao čegrt pa do zrelog đoba kao pomoćmik ili dđocnije saradnik svog majstora, i kad se uzme na um koliko je mnogo zanatskih preduslova vezamo za umetničko stvaralaštvo.
Od Oslobođenja do danas bilo je nekoliko izložbi rađova. stuđenata „beogradske Akađemije likovnih umetnosti ali, moramo to odmah reći, nijedna nas nije toliko zadovoljila kao ova poslednja. Ranije izložbe su pokazivale đačke rađove sa pretenzijama da se prikažu kao nađahnuta ili sponmtana umetnička đela zrelih majstora, đok smo mi, gleđaoci, svi želeli đa vidimo uspeh u savlađivanju zanata, rezultate napornih stuđija i soliđnost. zanatskog znanja koja je tim studentima bila pružema.
Ova izložba odista daje sliku bogatstva zanmatskog znanja i raznovrsnost tehnika koje pruža Akademija svojim studentima. Počev od početnih crtačkih rađova pa do stuđenata specijalke sve odiše studijom i rezultatima ne lišenim ni svežine ni umetnosti. Od prvih godišta crtačkih i modelarskih do slikarskih i vajarskih i grafičizih razreda, sve odiše ozbiljnošću, zanatom i vedrim rađom. Naročito treba podvući u-
h grafičkog otseka te Vrste umatničkog stvaranja koja je, u disciplinskoj grafici (drvorez, linorez, litografija, bakrorez i t. đJ, kođ nas u Srbiji bila zapo-
stavljena kako ođ samih umetnika tako 1 od samih grafičara (koji skoro, dođuše, nije ni bilo sa izuzetkom dvojice ili trojice umetnika). il
Ovo je izložba stuđenskih rađova čiji je zajednički uspeh jasan i dovoljan te mislimo da nije potrebno nabrajati imena istaknuftih, jer znanje je podjednako dđeljeno a
posebno darovitiji su je lakše koristili. Zato mije, možđa, potrebno isticati krokije Kondovskog i Peca Vidđimčeta, grafičke rađove Ćelića, ulja Čelića, Benzona, Bogojevića i mnogih drugih, vajarske rađove Gatalice, Prava ocena iđe na prvom mestu rektoru i profesorima i njihovim asistentima, kojima treba čestitati i zatražiti dalje napore sa novim generacijama,
Đ. PP.
Izložba likovnih sekcija kulturno-umetničkih društava Srbije
. Neđavno je otvorema izložba rađova 8Bmatera — stuđenata, radnika, nameštenika, — članova likovmih sekcija kulturmoumetničkih društava, povođom II festivala Kulturno-umetničkih društava NR Brbije,
Na ovom mestu je u dva maha pisano o problemima koji se nameću u radu likovnih sekcjja kulturno umetničkih društava (Književne novime broj 5 od 31 jamuara 1950 i broj 17 od 25 aprila 1950), te ih ne želimo ponavljati.
Opšte zamerke vređe i za ovu izložbu: sav rad je usmeren, tome, bar po izgleđu koji daje izložba, da se od amatera stvore likovni umetnici-kursisti a ne ljudi koji treba rađom u tim sekcijama da se nauče likovnom rešavanju problema koje nameću potrebe samih kulturno-umetničkih društava: izrada maketa, pozorišne inscena– clje, skice za dekorativne potrebe raznih priredbi i t. d. Ma đa pouzdano znamo da to članovi likovnih sekcija rade i sa uspehom, mi to na njihovim izložbama ne vjdimo, što smatramo pogrešnim. Na izložbama se” pokazuju isključivo likovnoumetnička stremljenja članova sekcija. Mora se priznati, đa, u tome pogleđu, mnoEli od tih amatera, rađnika, nameštenika i studenata imaju svežiju viziju od stručnjaka, neposrednije teže istinitom psihološkom delovanju portreta (naročito kulturno-umetničko društvo u Svetozarevu). Mi ne megiramo ni njihovu obdarenost niti njihove rezultate već pokušavamo da plan obuke u likovnim scMeijama tih društava usmerimo pravilnim + praktičnim putevima. Zato bi bila poželjna jedna izložba, u bliskoj budućnosti gđe ćemo videti prikazane praktične rezultate saradnje likovnih sekoija sa .ostalim sekcijama Kkulturno-umetničkih društava (pozorišna sekcija, propagandna sekcija 1 t. d.).
Đ. P.
i — RRIJIŽEVREINOVINE Nekoliko misli o kulhurnim rubrikama
Gostovanja hrvatskih · književnika u Basti i Hergogovini
Društvo hrvatskih književnik, iza" bralo je našu Republiku za svoje međurepubličko gostovanje i pošlalo šestoricu svojih istaknutih književnika, drugove Guštava Krkleca, Marina Franičevićča, Dobrišu Cesarića Novaka Simića, Dragutina Tadijanovića i Josipa Barkovića, koji su 9, 10 i 11 ovog mjeseca dali tri književne večeri: u Sarajevu, Jablanici i Mostaru. Književno veče u Sarajevu održamo je u „dvorani Piskulturnog doma: prisustvovali su pretstavnici našeg CK, Vla de, ministar prosvjete drugarica Dušanka Kovačević, sa pomočćnioima, drugovima V. Ubavićem i M. Papićem, mnogobrojni kulturni i naučni radnici, trudbenici iz fabrika i preduzeća, pripadnici JA, stuđenti, omlađina, Goste je pozdravio i o značaju OVOg go stovanja govorio drug Isak Samokovlija, pretsjednik Udruženja književnika BiH, zatim je drug Nika Miličević, književnik „hrvatske književnike pretstavio publici i dao podatke o njihovom književnom stvaranju. Susret na= ših trudbenika i naše kulturne javno= sti sa hrvatskim književnicima bio je istinska manifestacija naše socijalističke stvarnosti: ovom prilikom kao i ranije u susretu sa srpskim književ” nicima „došla je do punog izražaja ideja bratstva i jedinstva naših naroda „zatim nov, pažljiv, kulturan odnos naših radnih ljudi prema literaturi i prema književnicima,
Pjesnici: Gustav Krklec, Dobriša Cesarić i Dragutin Tadijanović, najprije su pročitali po nekoliko: svojih pjesama sa kojima šsu nenametljivo,
sugestivno, svojim lirski izdiferenci-.
ranim &štihom, evocirali društvemu stvarnost u nekadašnjem kapitalističkom poretku. Cesarić i Tadijanović, pročitali su, zatim, po nekoliko svo” jih reprezentativnih lirskih pjesama, u kojima izražavaju zanos pred prirodom i radost života. Marin Franičević, čitao je odlomke iz svoje nove poeme »Iseljemici«, koja, živim, prisnim stihom, u kome ima narodne lirike raspjevanosti i svežine, obrađuje osobenu i alttuelnu temu: u svoju ošslobođenu, socijalističku domovinu, vraćaju Be sa američkog kontinenta mnogonapaćeni ijseljenici, Dalmatinci, doskorašnje kapitalističko roblje. Novak Si mić, pročitao je prozu o oktobarskim događajima 1941 u Zagrebu, kada su komunisti i sFojevci počeli otvorenu borbu protiv ustaškihb zločinaca; Josjp Barković pročitao je svoju neobjavljenu pripovetku »Medo« u kojoj, uvjerljivo slika mlade ljude hrvatske provincije, koj, su borbu u Oslobodi" lačkom ratu shvatili i doživjeli kao evoj neopozivi životni put. : WR,
O ——
Župančičevi rukopisi
Slovenačka akademija znanosti i umcetlnosti organizovala J u Ljubijani, povodom godišnjice Župančičeve smr= ti, izložbu pesnikovih rukopisa. Izlož” ba daje hronološki pregled Župančičevog života i rada, U posebnoj vitri· ni izloženi su njegovi lični dokumen= ti. Njegov najstariji poznati rukopisi datira iz godine 1894 i pretstavlja dramsku &kicu koja počinje rečima: »Upor, upor 6i djal« Radi se o dramskom delu koje je zamislio po svoj prilici pod Njegoševim. uticajem, Izloženi su i njegovi prvi rađovi u »Vrtcu« gde se potpisivao Beli Kranjec. Četiri rukopisa iz arhiva đačke družine pokazuju da je tamo bio alttiyan član, Beležnica s univerziteta je puna pesama i raznih skica,
Zatim slede rukopisi njegovih zbir- .
ki, raznih poznatih pesama, lekšikografske beleške, otisci 8 korekturama, crteži itd. Izložena je i partizanska i” legalna štampa u kojoj je pesnik sarađivao pod pseudđonimima »Neznani« i »Dr Anton Pesnik«. Iz posleratnih godina izloženi su rukopisi zbirke »Zimzelen pod snegom«, rukopisi njegovih govora, članaka i pesama i na kraju njegove primedbe za »Slovenački pravopis« Među izloženim rukopisima nalazi se mnoštvo fotografija koje prikazuju pesnika u raznim periođima njegova života,
Od korespondencije značajno je po· menuti pisma Antonu Aškercu, Iva" nu Prijatelju, Cankaru, Keteu, Glonaru, Govekaru i drugima,
'U dva ormara izloženo je 30 Župan·-
· čičevih originalnih knjiga i 50 knjiga
prevoda fe razni primerci knjiga sa autorovom posvetom,
Akađemija je priredila ovu izložbu da bi se šira javnost upoznala 8 pesnikovim delom i da bi se tom prilikom sagleđala tačna evidencija nad celokupnom pešsnikovom književnom zaostavštinom,
| LISTOVIMA
Sa bujanjem pozorišnog života u na šoj zemlji, sa naglim svakodnevnim porastom broja pozorišta, nije išla i ne ide u korak štampana hroničarska reč, a i da ne movorimo o uopštava=– nju, o štalnom praćenju toga porasta, o teoretskim diskusijama koje bi morale da prate 6&valru novu karvalterističnu pojavu u pozorišnom životu,
Ovo ne znači da se o pozorištu ne piše, da se ne analizira i ne diskutuje, ali je sve to razbacano po raznim književnim časopisima, po pozorišnim listovima, tako da še pozorišni Život razvija nekako regionalno, po repubklikama, izolovano, bez čvržćae veze, bez dovoljno izmene isluustava, skoro bez DRJGRROVRIJO međusobne informisamosti, |
Dostoji kod nas izveštan broj pozorišnih listova koji služe za svakodnevnu informaciju, za praklične potrebe pojedinih pozorišta. Oni daju gledaocu osnovne informacije o piscu, reper” toaru i korisni su jer se bave sprecifičnostima ·pojedinih pozorišta, U poslednje vreme broj ovih listova je Ssmamjen u očekivanju da će početi da izlazi centralni pozorišni list, čime je načinjena prilična čteta. Na pr. »Eazališni liste u Zagrebu, ma koliko da je bio jednostran i u negsrazmeri sa intenzivnim životom Zagrebačkog kazališta, nije trebalo obustaviti jer je i kao takav bio koristan.
»Gledališki list«, koji prati samo rad ljubljanske drame, bogatiji je i iscrp> niji, O 8vakoj premijeri donosi se referat o piscu , o delu koje se prikazuje, vrlo često i istoriska građa, »Gledališki liste se prema tome više bavi literarnim, dramaturškim a manje čisto pozorišnim problemima, donoseći članke o piscu, prigodne članke povodom. jubileja, kratke informacije o pozorištu u ČSR, Engleskoj, Poljskoj, nešto malo građe o ruskom i sovjetskom pozorištu itd. Brojevi 4 i 5 za sezonu 1949/50 pošvećeni su jubileju dramske glumice Mihaile Šarićeve i premijeri drame naprednog američkog pisca Artura Milera. »Svi moji sinovi«, pored toga data je i istoriska građa o životu velikog slovenačkog dram=Skog glumca Ignacija Đoržtnika, Broj 6 posvećen je premijeri Šoekspirovog Krzlja Lira, a broj 7 premijeri ko" medije Ostrovskog Goruće srce,
Poslednji broj »Gleđališkog lista« posvećen je premijeri drame »Školjka« slovenačkog pisca Lojza Krajgera, koju je prikazala ljubljanska drama 21 marta 1950. Delo je prvi put prikazivano u Zagrebu u sezoni 1917/18, za” tim u Ljubljani januara 1921; štampano je prvi put 1911,
List »Pozorište«, koji je u 1948 godini izlazio u Beograđu, ulazio je mnogo više u čisto pozorišne probleme: u probleme režije, glume, u probleme pozorišnog jezika, scenografije,
U tih nekoliko brojeva, koji su izaŠli u toku 1948 »Pozorište« donosi zanimljive članke o problemima režije i problemima glume, Iz oblasti režije tretirana su pitanja individualnosti i slobode umetničkog stvaralaštva u pozorištu, sukoba u drami, određivanja osnovne ideje komada, pitanja deljenja uloga itd, Kod pitanja glume tretirano je pitanje pažnje i mašte, pita”
nje radnje i pitanje 6&pecifičnih elemenata glume, Pored toga »Pozorište« je doticalo i šta u Srbiji, donosilo kratke prikaze, beleške i vesti o radu: pozorišta u zemlji, U broju 3 »Pozorište« je donelo članak o problemu dramske literature, a u broju 7—8 o problemu &avremenog dramskog pozorišta, o đramatizacijh, sa kojima je započelo teoretsko tretiranje čisto „pozorišnih problema. Interesantne šu i teme Glumci o sebi i Problem opreme komada, jer izlaze iz prakse, iz rada na #»dnom komadu. Iskustva „ruske i sovjetske scene »Po-
Orište« je prenosilo u člancima Staniu.lavclrog i drugih pozorišnih teoretičara, a donosilo i istorisku građu, između ostalog i o Pozorištu narodnog oslobođenja, o uređenju helenskog pozorišta, o prvom izvođenju »Stanoja Glavaša« i dr, ı
Pa i pored toga što je »Pozorište« zahvatilo više pozorišnih tema, nije odgovorilo potrebama zbog uskog bro" ja saradnika, zbog nedovoljnog zahvatanja teoretskih pitanja, zbog toga što pojedine značajne premijere nisu obrađivane u potpunosti, nisu ilustrovane da se o njima i pomoću fotogra– fija dobije izvestan pojam.
Odgovornost wuređivačkih odbora pozorišnih listova povećava činjenica, što novoosnovana pozorišta, u kojima su uglavnom mlađi kadrovi, prorađuju ove stručne i teoretske članke, uče 6e na njima, tako da pozorišni listovi igraju posebnu ulogu 'r unapređivanju novih pozorišta,
Ovi listovi međutim, i još izvestan broj slič:.ih listova, koji izlaze u na šoj zemlji i koji eventualno dovoljno uspešno prate život jednog većeg pozorišta, ne mogu da zadovolje potrebu za jednim pozorišnim listom koji bi tretirao mnogobrojne pozorišne probleme, koji svakodnevno izbijaju. Problemi režije i glume, borba protiv svih vidova formalizma, stručni i te“ hnički problemi, problemi obrađe dramskog nasleđa, sve 6u to problemi koji traže da se o njima piše, đa se kroz borbu „mišljenja, kroz traženje, dođe do pravih puteva kojima treba da se razvija naš pozorišni život. Ovaj list bi imao da nas poveže i sa inostranim pozorišnim životom o kome mi skoro nismo informisani, istovremeno da bude veza između pozorišta i pomoć manjim pozorištima u mnogim stručnim i teoretskim pitanjima,
Nedostatak jednog takvog pozorišnog lista za izvesno vreme bi moglo da zadovolji izdavanje publikacija povodom premijera, Ovde se misli uglavnom na veća pozorišta, čije značajne premijere prođu a da ne ostave dovoljno štampamog traga. Tako je prošla značajna premijera Stanoja Glavaša u Narodnom pozorištu u Beogradu, a da tim povođom nisu prečišćena mnoga principijelna pitanja koja je nametao rad na komadu; ta-
- ko je prošla i značajna premijera Pe-
re Segedinca u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a da nije ostala publikacija koja bi prečistila pojmove o tretiranju kulturnog nasleđa i mnoga druga pitanja koja se javljaju upravo na praktičnom radu,
Milena NIKOLIC
SAVJETOVAVJE BIBHLIOTEKARA U 7AGREBU
U Zagrebu su održana dva značajna savjetovanja bibliotekara: savjetovanje ra=jomskih bibliotekara Zagreba i savjetova=nje bibliotekara naučnih i narodnih Kknjižnica iz cijele Hrvatske.
Na savjetovanju zagrebačkih bibliotekara raspravljeni su problemi knjižnica i neka organizaciono-kadrovska pitanja. od osnovnih problema je pomanjkanje prostorija uopće, a kod postojećih biblioteka pomanjkanje dobrih prostorija.
Druga velika teškoća su mali fondovi knjiga, naročito u novootvorenim bibliotekama. Kulturno-politički rad toliko je porastao da se opaža prilična oskudica u knjigama.
Najveći problem Je pomanjkanje stručnih kadrova u bibliotekama, Na savjetovanju je uočeno da, uz neke iznimke, današnja stručna sprema naših bibliotekara nije potpuna i to uglavnom zato što nemaju odgovarajuće školske naobrazbe, kako je to propisano Uredbom,
Na savjetovanju je razmotreno pitanje organizacije kraćeg bibliotekarskog tečaja, buđući da već ima 15 namještenika kojima je potrebno osnovno znanje bibliotekarske tehnike, peđagoškop rađa s publikom i poznavanje literature,
Govorilo se i socijalnom sastavu članova biblioteka, Među njima uglavnom preŽO.SBJI učenici, koji svojim „priliyom otežavaju rad s građanima. Svi su mišljenja da školske biblioteke treba snabdjevati brojnom đačkom literaturom, uz pojedine biblioteke otvoriti pionirski odio, odnosno plonirske knjižnice i čitaonice.
Na savjetovanju bibliotekara naučnih i narođnih knjiižnica u NR Hrvatsko{i bill su zastupani svi naši gradovi i glavniji kotari osim Splita, · |
Problematiku narodnih hiblioteka iznijela je u referatu Vilma Radovanović. Ona se osvrnula na rađ naših biblioteka u cjelini i u mnagim pojedinostima. Neđostatak biblioteka bio je u organizaciji; osnivale su se bez plana. I knjige su se nabavljiale bez izbora, Ubuduće kođ nabavljanja literature treba voditi računa o specifičnim potrebama pojedinog kraja, Distribucija i snabdijevanje provodit će se odsađa uz pomoć »Narodne knjige«, što će sigurno donijeti mnoge pobolišice, MNajbolnije je pitanje kadra, koji je vrlo slab, Dosađ se izobra= zba bibliotekara provodila na tečajevima, na kojima je postignuto lijepih uspjeha, no neđostatak je bio u premalo obrazovanim polaznicima, koji u mnogo slučaja nisu nakon tečaja ni počeli raditi u knjižnicamn. nego ostali u drugim zvanjima.
Narodne knjižnice očekuju pomoć ođ naučnih biblioteka u izrađi popisa knjiga, programima za tečajeve i uputima za stručni rad. U diskusiji je razmotreno i pitanje bibliotekarskog tehnikuma, koji u NR Srbiji već radi.
Referent Maštrović iznio je stanje bibliotečnih zgrađa, prostorija nam{leštaja i pribora. Od svih knjiižnica u našoi Republici ,jeđino Sveučiličšna u Zagrebu i Naučna u Zadru imaju specijalno „građene zgrađe, a sve Ostale smještene su u privremenim prostorijama, često zajedno 5 nekolilo uređa, |
Nadalje je na savjetovanju razmontreno pitanje snabdijevanja s knjigama i časopisima iz inozemstva. „Domaćim knjigama snabđijevaju se biblioteke kupnjom, darovima | zamjenom. Opskrba literaturom iz inozemstva provodi se bez plana, mnoge knjižnice naručuju istu knjigu ili čnsopis, tako u jedno mjesto stiže više istih primieraka, što ie zasađa suvišno 1 rasipno.,
Zamjena između domaćih biblioteka 1lilepo se provođi, pa bi tu vrlo dobro došao centralni katalog duplikata. U inozemstvu je snabđijevanje Kknjižnica vrlo dđobro organizirano iz jedne centralne. Kod nas je to mnogo slabije, pa dosta knjiga
bibliotekama izbjegne, bilo đa se brzo rasprodaju ili u pokrajinu „uopće ne stižu. Snabdijevanje narodnih „knjižnica uzorno je vilešeno u NR Sloveniji uz pomoć Marodne založbe. U našoj Republici veće građske i kotarske knjižnice morale bi provoditi snabdijevanje mjesnih biblioteka. Za pravilno nabavljanie knjiga potreban je časopis iz koga bi se vidjelo sve što je štampano. Savjetovanju su prisustvovali! i stručnjaci iz Narodne knjige, koj! su iznijeli zadatak i ulogu svoga poduzeća u Opskrbi knjižara i knjižnica, istakavši da bi trebala jača suradnja između knjižarskih i bibliotekarskih stručnjaka, Korisnu ulogu kod snabdijevanja vrše antikvarijati,
Na savjetovanju je iscrpno Iznesena DpDo= vijest osnutka centralnog kataloga u stranim zemljama 1 mogućnost njegova uređenja kođ nas u pojedinim republikama, kao i katalog saveznog značaja,
U završnoj točci rasmotrena 6u neka pltanja katalogiziranja Mkmnjiga, koja imaju više lokalni karakter. Tu se govorilo i o gomilanju Rkataložnih listića, odnosno o skraćivanju i pojednostavljenju „katalog!zacije što se neminovno nameće zbog gomilanja novih knjiga i pomanjkanja stručnog pribora,
M D.
GOSTOVANJE BEOGRADSKE OPERE U ZAGREBU, LJUBLJANI, RIJE: CI I PULI
Nakon petođnevnog uspešnog gostovanja u Zagrebu i u Ljubljani, kompletna Beogradska opera gostuje od 19 do 24 juna po·.prvi put na Rijeci, gde će izvesti Borodinovog »Kneza Igora«, balet »Romeo i Julija« ođ Prokofjeva, Gotovčevu operu »Ero s ono-
ı svijeta«, Verdđijevu »Aidu«, balet Stevana Hristića »Ohridska legenđa« i Pučinijevu »Tosku« (sa Zinkom Kunc kao gostom u naslovnoj ulozi). Nakon ovih izvedbi Beogradska opera odlazi u Pulu, gđe će 26 o. m, izvesti »Kneza Igora«, 27 o, m, »Ohridsku legendu«, 28 o, m, »Aiđu«, 99 o. m, »Eru s onog a&vijeta« i 30 »Kneza Igora«. Pretstave u Puli izvodiće se na otvorenom, u veličanstvenoj pulskoj areni,
GOSTOVANJE SARAJEVSKE OPERE I BALETA U BEOGRADU
Posle gostovanja u Banjoj Luci Sarajevska opera dolazi sa celokupnim umetničkim ansamblom prvi putu Beograd gde će od 10 do 20 jula dati nekoliko pretstava na laknjoj pozornici u Topčideru.
pitanje repertoara pozori-
O POZORIŠNIM —
og-
i