Књижевне новине
A
STRANA 4
LVBILJENKE UZ DU POSLJEDNJA BROJU" »FILNMIACZŽ
»Razmišljanje o tipičnom i netipičnom«
Posljednji brojevi »Filma« postavili su na diskusiju niz značajnih pitanja iz oblasti filmske umjetnosti koja će, bez obzira na ideološke i druge slabosti nekin od njih, značiti značajan korak u izgrađivanju umjetničkog izraza naše mlađe filmske umjetnosti. Tako, na primjer, režiser Radoš Novaković u svom članku »Razmišljanja o tipičnom i netipičnom«, polazeći od jednog Inukačevog citata, dolazi đo zanimljivog problema 'umjetničkog uopštavanja životnih činjenica i pojava i njihovog uzđizanja do značaja tipičnog, Ove svoje u osnovi tačne konstatacije on pokušava da primjeni i na film vršeći pri tome izvjesna, ne sasvim dovoljno motivisana, upoređenja sa literaturom, ističući da se ta uopštavanja »u filmu pojavljuju sa svojstvenim „teškoćama«: »Prve teškoće proizlaze iz činjenice da je filmski „umelnik stvaralac koji (da se poslužimo tim poređenjem) diriguje vrlo složeno instrumentalnom ·partiturom. I neobično je teško u tom istovremenom dirigovanju i filmečkim scenarijom, ı glumom, i kamerom, i dekorom i osvetljenjem izvući preciznu i željnu melodisku liniju, neobično je teško u svakom trenutku pravilno akcentovati dominante i svesti pratnju na pravu meru i srazmeru.«... »Jedna niansa samo u držanju ili u glasu glumca, niansa koja se pojavi svega u nekoliko kadrova na raznim mestima filma, dovoljno je da od grube i primitivne ličnosti načini ličnost koja deluje kao suprotno okarakterisana ili, u najboljem slučaju, kao nejasan ili neubedljiv lik«.
Da bi na ilustrativan način dokazao šta je »istina i laž u filmu« tj. šta je tipično za film, đrugim riječima, zašto film, i pored svojih ogromnih izražajnih mogućnosti, ne može da govori jezikom literature, već isključivo svojim, filmskim jezikom, što je, bez velikih napora, lako shvatljivo svakom filmskom DOLUUGDJGi pisac članka je analizirao niz objekfivnih »filmskih« teškoća (nemogućnost opisivanja na filmu, sažetost filmskog izraza itd.). Ali, da li je to što on tvrđi zaista tipično samo za film, ili se ta njegova »razmišljanja« mogu paralelno primjeniti i na literaturu svejedno što ih je on u#otrebio da bi dokazao suprotno tj. »cWBtru diferenciranost filma od literature?« Jer, zar isto tako ne možemo reći da i jedan pisac, slično jednom filmskom umjetniku, ima svakovrsnih objektivnih i subjektivnih teškoća, od kojih su neke izrazito »početničkog karaktera« a neke »koje imaju svoje korene u samoj prirođi« literarnog izraza. Zar se i za pisca (i slikara, na primjer) ne može reći da, u procesu umjetničkog stvaranja, »diriguje Vvrlo složno instrumentalnom partitaturom« koja se, besumnje, mnogo razlikuje od one kojom diriguje filmski umjetnik, ali koja ni malo nije složenija od nje, bez obzira što pisac nema posla ni s kamerom, ni s osvjetljenjem, ni s đekorom, ni s glumcima. Pa prema tome, neće li, na primjer, »jedna niansa samo« u, recimo, pretjeranom opisu ili dijalogu jedne ličnosti, »niansa koja se pojavi svega« u nekoliko rečenica, da »od grube i primitivne ličnosti načini ličnost koja djeluje kao suprotno okarakterisana...s. „Nesumnjivo da hoće, i, da ne padnem u istu grešku, možda i više nego na filmskom plainu.
Jedno pitanje mi se nametljivo postavlja nakon ovih tvrdnji (njega izazivaju i razne asocijacije pri čitanju nekih drugih filmskih napisa): da li ova česta isticanja objektivnih teškoća i specifičnosti rada na filmu i, 5 tim u vezi, upoređivanja s drugim umjetnostima, prije svega s literaturom, treba da posluže daljoj teoretskoj razradi iskustava naših filmskih umjetnika, ili su to u izvjesnom smislu pokušaji opravdavanja dđosadašnjih slabosti našeg filma objektivnim feškoćama pred kojima se nalaze naši filmski umjetnici, osobito oni mlađi s manje iskustva i filmske prakse? Meni se čini da ovoga drugog ima više, nego onoga prvog. Jer u čitavom ovome problemu, po mom mišljenju, mnogo je važniji subjektivni elemenat tj. obđarenost „umjetnika, njegova invencija i domet, njegovo iskustvo i napori u ovlađivanju i.usavršavanju umjetničkog izraza, nego objektivne razlike u literarnom i filmskom izrazu. I zato mi se čini, a naročito iz gornjih razloga, dosta neuvjerljiva i nemotivisana tvrdnja da »osetiti i ostvariti« »pretstavlja za filmskog umjetnika veću distancu, nego za bilo kog umjetnika, i da pod tim uslovima zanat u filmskom stvaranju dobija daleko veći i daleko presudniji značaj«.
'Osjećajući i sam da nešto ima što je neuvjerljivo u njegovoj analizi »pojava koje film oštro diferenciraju od literature« on ističe:
»Pogrešno bi bilo zaključiti iz ove analize đa film »ne može da kaže sve« dok je to književnosti omogućeno, Razlika je samo u tome sto film ne može da ih kažena isti način (podvukao
ı R. N.) tj. bukvalnim prevođenjem na svoj jezik«.
Međutim, Radoš Novaković je na kraju svoje analitičke rekao još jednu istinu koja još jednom potvrđuje gornje tvrdnje:
____»Tipično i netipično u filmu, konačno je i ovđe, kao i u svim umetnostima, problem šire ili uže istine, dubljeg odraza stvarnosti ili sitnog, površnog fotografskog beleženja. Tipično i netipično zavisiće ne samo od snage u-
*
proligomenme |
metničkog stvaranja, nego praktično i od talenta da to tipično učini pristupačnim«.
Znači: problem se u osnovi poistovjetnjuje (i u literaturi, i u filmu) sa stvaralačkim procesom umjetnika i konačnom realizacijom umjetničkog djela tj. do koje mjere i u kojim srazmjerama će umjetnik uspjeti đa svoju osnovnu koncepciju umjetnički realizuje, ili do koje će mjere i u kakvim će nazmjerama uspjeti da ovlađa materijom i svojim izrazom. U ovom pogledu, čini mi se, ne može biti neke izrazite distinkcije između literature i filma, kao i između drugih umjetnosti. Jer film, razumije se, SVOjim filmskim jezikom koji se naglo razvija, može da kaže (pod uslovima da se rađi zaista o talentu i u velikoj mjeri o savlađdanom majstorstvu) gotovo sve ono što i literatura, samo na svoj specifičan, filmski, sintetičan, kondezovan način. Film se, na primjer, razvio do te mjere da je u stanju da nam u nekoliko kadrova pruži plastično čitave skale najsloženijih ljudskih osjećanja isto tako uvjerljivo i živopisno, sa bezbroj životnih podataka, kao i literatura.
Ali, ova »razmišljanja« su me navela i na neke druge misli koje su mi se često javljale poslije gledanja niza stranih filmova sa lakim sadržajem koji, i pored banalnosti teme, Osvajaju publiku. O sličnom problemu govore i dva članka objavljena u DpOosljednja dva broja »Filma« (»Kultura gledanja filma«). Meni se čini da taj problem ireba sagledati nešto šire nego što je to učinjeno u pome~-
nutim člancima tj. potrebno ga je povezivati sa našom filmskom produkcijom i uzimati češće u obzir prilikom raznih teoretskih »razmišljanja«. Naime, pitanje je. slijedeće: kako to đa inostranim režiserima polazi za rukom da vrlo često od male i banalne teme ipak naprave dobar film, a da naši režiseri od velikih i zaista đuboko ljudskih tema realizuju filmove uglavnom ispod prosječne Uumjetničke vrijednosti? Ne čini li se onda da naši filmski umjetnici iz Ovog očiglednog parađoksa mogu izvući izvjesne vrlo korisne pouke.
Stručna i nestručna kritika,
Očigledno je da če ovo nekoliko mojih misli na »razmišljanja« u »Pilmu« biti osuđene kao nestručne, nekvalifikovane. One to, ustvari, i jesu. Ali, zar i »nestručni« gledaoci filmova i čitaoci »stručnih« filmskih kritika ne mogu reći svoje mišljenje kad im se vrlo često u ime stručnosti daju pogrešne i proizvoljne ocjene,
SRBA WAVMOVSKE LIRIKA
naročito kađa se tiče ocjene pojedinih filmova (domaćih, a posebno stranih). Sasvim je opravdan revolt filmskih stručnjaka protiv nekih recenzenafa filmova u našoj dnevnoj štampi zbog neodgovornosti i vulgarizova~– nja u prikazima pojedinih filmova. Ali je sasvim neopravdana i neskromna njihova težnja, koja se može naslutiti i iz pojedinih napisa u »PFilmu«, da se tom kritikom treba da bave isključivo filmski ljudi, tim prije što i mnoge njihove kritike pate od sličnih slabosti.
Mislim da neću pogriješiti ako kažem da je zadatak filmske kritike da podiže, između ostalog, i »kulturu gledanja filma«. Van diskusije je, takođe, da loši i neodgovorni napisi o filmovima mogu samo đa učine Obrnuti efekat tj. da upute pažnju publike pogrešnim putem, da je dezorijentišu. Zato se, po mome mišljenju, od naših filmskih radnika (režisera), kada se bave i filmskom kritikom, traži više nego od ostalih — tačna i neproizvoljna ocjena. Takve su, razumljivo, većim dijelom kritike u »Pilmu« među kojima se, što iznenađuje, svojom solidnošću, analitičnošću i stručnom ~dokumentovanošću naročito ističu neke kritike mlađih kritičara (Petrić). Ali, nažalost, ima i takvih „kritičkih prikaza koji nam govore o izvejsnim tendencijama potcjenjivanja »nestručnih« čitalaca jer su pisane takvim »stručnim« jezikom da ih mogu razumjeti gamo (možda ne svi) filmski radnici, ali ne i široki krug ljudi koji se interesuju filmom i filmskom kritikom. Ali ova pretjerana stručnost nije ponekad toliko opasna koliko izvesna neskromnost u izricanju ocjena, koje samim tim kako su izrečene pretenduju na nekakav završni i neoborovi sud. Ova neskromnost u toliko više začuđava kađa je u pitanju ocjena nekog filmskog ostvarenja od strane nekog mladog filmskog reditelja koji niti ima toliko iskustva, niti prava da tako čini. Prosto iznenađuje, na Pprimjer, površnost i neskroman ton kojim je napisan prikaz Vojislava Nanovića u preiposljednjem broju »Filma« na engleski film« »Daj nam danas« u režiji iskusnog američkog majstora Dmitrika. Neskromnost (da ne kažem težu riječ) dovela je pisca ovoga površnog prikaza do potpunog negiranja (izuzimajući neke tačne konstatacije) umjetničke vrijednosti nekih zajgsta majstorski izvedenih realističkih scena i situacija, pred kojima su, uzgred budi rečeno, naši režiseri, kada ih sami u praksi treba da riješe, vrlo često nemoćni.
Risto TOŠOVIC
(NAPOR, Skopje, 1950)
Prevaziđeno početništvo, intimmost, lirska toplina, mladalački polet i zanos, težnja ka postizavanju vlastite fizionomije (u pogledu izbora moliva i forme), ali i neke slabosti u oblikovamju osećanja, unutrašnje nedorađem stih — to su uglavnom karaktenistike ove dbirwe štihova. Njen autor, Srbo Ivanovski, pripada grupi mlađih pesnika koji su svojim pojedinim stihovima već dostigli najbolja ostvarenja makedonske poezije. Glavne njegove teme su ljubav prema narodu, rodnom kraju, majci, preobražavanje duševnog života naših ljuđi u novim odnosima i radost našeg čoveka prema novom životu, što je dato više kao antiteza prošlosti, samo proosećan0, a ne i potpuno 6hvaćeno. Govoreći o pirinču sa rodnih polja, o životu seljaka u zadnugama, Srbo Ivanovski unosi SVOju dušu u pesmu, raduje se zajedno sa &vojim zemljacima i kod mjega
»se soplele v edno i kopnežot vrel
i mirisot vlasten na klasalo žito...«
Prirodu duboko doživljava. I polje, i bašta, i kuća, sad su drukčiji nego što ih je zapamtio iz detinjstva. Ovaj novi izgled ne čine samo traktori i zadružni domovi, već u prvom redu poletni rad slobodnih ljudi woji znaju da rađe za &šebe. I sve se ovo sliva u himnu, u kojoj se i kada še govori o starom životu oseća da je prohujao;
ovodom članka Ive Andrića »O potre-
bi popularisanja nauke i naučnih ra-
dova«, objavljenog u br, 42 Književnih novina, u kome je na ubedljiv način istakao potrebu «bibliografije članaka iz časopisa i novina— u prošlom broju Knjižševnih novina izašao je članak Pjera Tabaka pod naslovom »Za sistematsku bibliografiju«. Kako ovaj članak Pjera Tabaka pretstavlja jedan „nepotpun i jednostran osvrt na probleme bibliografije kod nas, a pogotovu što je objavljen u „Književnim novinama, za koje i sam pisac pravilno konstatuje da su »direktivan tjednik po pitanju kulture i umjetnosti«, neka nam ude dopušteno da učinimo neke dopune, pružanjem podataka i činjenica koje će doprineti boljem objašnjenju ovog pitanja.
1) U početku svog članka Tabak se QSVTrnuo na izdavačku delatnost kod nas. Nikakvim podacima nije raspolagao, već je pretpostavljao broj izđatih publikacija za 1950 god. Kao bazu za svoju pretpostavku uzima podatak iz članka »Pola godine izdavačke delatnosti u NR Hrvatskoj« (koji je „verovatno, on sam pisao, jer ie potpiBan inicijalima P. T.) objavlienog u »Slobodnoj Dalmaciji« u br. 177. u kome se navodi da je u prvom polugođu u HrvatBEOJ objavljeno 539 knjiga, časopisa i skripata. Međutim podaci o našoj izđavačkoj delatnosti do sada su već više puta objavljivani ođ strane Direkcije za informacije pri Pretsedništvu vlađe FNRJ, te je bilo nepotrebno pretpostavljiati bilo kakve cifre. Naročito je bio suvišno i nesigurno pretpostavljanje i za 1950 godinu za koju je Bibliografski institut FNRJ počeo da izdaje redovno tekuću »bibllografiju Jugoslavije«, u svojoj edđicijl »BiblioFrafija Jugoslavije — knjige. brošure i muzi#calijee, pod glavnim uredništvom prof. dr. Borislava Blagojevića inače direktora Bibliografskog instituta PNRJ. Iz ove mesečne ediciie može se ustanoviti da je za 10 meseci ove godine u Jugoslaviji objavljena 3.441 knjiga, brošura i muzikalila.
Kađ je već reč o izdavačkoj delatnosti kod nas, iznećemo podatke za vreme od 1945 do 1949, kojima raspolaže Bibliografski institut PNRJ. Za ovaj period kođ nas je izdato ukupno 13.800 kniiga, brošura | muzikali|a. Po gađinama izdavača delatnost bila {e sledeća: u godini 1945 izašlo je 1.345; u godini 1946 izdato ie 2.73B; u 1947 godini izdato je 2.835: u gođini 1948 izdato
za
himna koja se čuje u svakom kultiću zemlje. Na ponekim mestima autor teži da nađe i;{vore ovom rađosnom osećanju. I upravo u tim slučajevima intemzitet osećanja ga zlamosi i on ne uspeva da osećanju nađe adekvatan izraz; primećuje se veštačka konstruk cija stiha, koji pred, nama zablješti, ali nas ne zahvata.
Tražeći izražajna sredstva, težeći da postigne sadržajniji stih, Srbo Ivanovski ga često opterećuje sa mnogo kombinacija reči koje smetaju neposrednom usvajanju pesme, a neke (u manjoj meri) teško mogu da se dešifruju. Ovđe smo dotakli jedan od najvažnijih problema poezije: „jednostavnost. Upravo u tom pogledu Srbo Ivanovski treba još dosta da radi. U poeziji nije dovoljno »majstorstvo« xoje će da zadivi čoveka. Istinsko majstorstvo je u tome da se skrije to majstorstvo od čitaoca i da mu se predaju osećanja i misli neposredno. Zato, pored ostalog, autoru pretstoji da usmeri svoje nesumnjive pesničke sposobnosti u pravcu olstranjivanja ove slabosti, od koje stradaju i drugi makedonsiki pesnici. A dobar broj stihova, pa i celih pesama, u ovoj njegovoj prvoj zbirci, govore da sa malo više truda može to da postigne.
Aleksanđar EŽOV
KNJIŽEVNEINOVINE
. Novele Milana Sege i Janeza Gradišnika
Knjiga novela Milana ! Bege (Balada o Lastovki«) i Janeza Gradišnika (»Pot iz noći«). koje su izašle u standardno opremljenoj seriji originalnih novelističkih zbirki Slovenskop knjižnog zavoda u Ljubliani, pretstavljaju savlađivanje štetnih i protivumetničkih tendencija u novijoj slovenačWoj proznoji književnosti, imaju više kulture i sadrže manje grubog provincijalizma. Obe zbirke — svaka po osam novela oživljavaju „reminiscencije na dramatične doživljaie iz doba okupac'je i partizanstva Dok se Šega ograničava iskliučivo na Slovence i (samo sa jednim izuzetkom) na pripovetke o partizanima i altivistima,. Gradišnik materijom prelazi granice Slovenije (Hrvatska, stranci u nemačkom logoru) i pored partizana obrađuje i prefstavnike protivničkog tabora: Oba autora imaju samo dve zajedničke crte: simpntičnu težnju za trezvenim objektivizmom (u tom prnvcu Gradišnik je otišao mnogo dalje od Šege), i iz toga, ili bar iz ist:h osnova, proizašlu izražainu uravnoteženost, nepretencioznu i kultivisanu uzdržliivost jezičkog stila. Ali se u glavnim problemima svoga
isanja oba autora jako razlcujiu. Milan
ega se koleba između dvoinke opasnosti: između suviše male disciplinovanosti u svojoj težnji za dugim i nevažnim opisivanjem spoljašnih momenata, i neđovoljne smelosti u obrađivanju »opasne« psihološke problematike. Još uvek mu nedostaje dovoljno đramskog osećanja koje je potrebno „novelisti. To dokazuje „novela »Naše mesto«: dramatički osetljiv i psihološki produbljen „autor bi isti siže sažeo samo na momente kad stari doktor prisustvuje egzekuciji talaca među kojima je i niegov sin. Šega je, međutim, novelu rasplinuo u dugom i nepotrebnom hronološkom opisivanju pređašnjeg događaja, umesto da ga pomoću asocijacija retrospektivno uobliči u trenutku smrtne opasnosti, — Bojazan od veće psihološke problematiie naročito je očigledna u noveli »Obađov najstarejšl«, gde nije iskorišćen čak ni zahvalni motiv psihopatološkop odnosa između brata i sestre, ni motiv „fragičnog raskola u čoveku koji je veran pristalica neke iđeie koja _mu je upropastila sve njeEove najbliže. Šematičko rešenje u smislu »pravedne kazne« ne zadovoljava čitaoca koji ima veće zahteve. U Šeginoj Kkniizi relativno je najbolji prikaz one apatije prema sudbini koja je kođ svih ljuđi naše zemlje (a verovatno i u drugim zemljama) zavladala u toku poslednjeg rata. Ta
misao nije nigđe svesno izrečena ili formulisana, ali je zato tim sugestivnija. Kađ »tri mušketira« posle svakog mučenja ponovo zaigraju, onda tu ne odlučuje samo »svest«, već "isključivo neca pasivna tvrdđoglavost koja ide do ludila: to jie znak imunosti prema bolovima. otupelost od dobijenih strašnih udaraca.
Sasvim drukčiji po svojim pretenziiama, a po svojim rezultatima mnogo viši je Janez Gradišnik. On u prvom ređu ide za beletrističkim uobličavanjem · „psiholoških studija. Psihologiju svojih lica pokušava u prvom redu da prikaže pomoću dijaloga i sitnijih reakcija. Po ugledu na mnoge izrazite noveliste-psihologe odabira motive koti b 10 pe+rto doce Mu čovečijem životu. Kad niz njegovih junaka u toku pripoveđania doživi sudbonosnu „odluku, onda fo kod Gradišnika ne znači da on uobličava onaj već do odvratnosti otrcan, šablonski »preobražaje Moji sva aktuelna literatura o partizanstvu i socijalizmu tako prote m la j promenio, (}rarlišn'k svaki put pokušava đa prikaže onaj sudbonosni slom koji svaki čovečji život jednom ili i više puta pretrpi, kađ se sruši sve ono Što je raniie bilo sidro i kormilo toga života. To može biti postepeni proces, a može biti i dramatični preokret, Činjenica da se ovakav slom kođ Gradišnika događa uvek u ncposrednoj vezi s političkim događajima' okupacije, nema ničeg zajedničkog sa jevtinim aktivizmom. Naprotiv. u njegovom pisanju ogleda se čaMW svesni otpor protiv aktivističke literature: zbog humanitarne objektivnosti on uzima i junake koje bi aktuelno-politički propagandistički literat odbacio bez imalo oklevanja kao »zločince» ili »nepnrijatelje«. Taj objektivizam ide toliko daleko da mu čak i onde gde svesno hoće da piše političko tendenclozni tekst (»V noči«) onemogućava dosledno sprovođenje te namere. Usleđ toga smrt đomobranca u ovoj noveli đeluje usiljeno, i organski ne proizlazi iz kompozlcije. Uopšte se pokazuje da Gradišnišova slabost leži baš u fabulističkom komponiranju: tako je i Tarasova smrt (»V domačem Kkraju«) samo nespretnim obrtom vezana za inače čvrsto ocrtani portret čoveka koji se više ne može mirne savesti održati u mehanizmu u koji je zašao. No ipak nam ljudska pravednost, frezvena nepri- ., strasnost i psihološka ·„prefinjenost daju pravo đa od Gradđišnika još mnogo očekujemo. Herbert GRUN
Otvoren je Filozofski fakultet u Saralevu
Prvog novembra u Sarajevu je na svečan način izvršeno otvaranje PFilozofskog fakulteta na Sarajevskom univerzitetu. Otvaranju su pored domaćih gostiju, profesora i studenata Takulteta, prisustvovali i pretsednik Srpske akađemije nauka dr Aleksandar Belić i pretstavnici filozofskih fakulteta Zagrebačkog, Ljubljanskog i Skopskog univerziteta.
Svečanost je oivorio dekan Fakulteta profesor Ante Babić, koji je ukazao na važnost i mesto Filozofskog fakulteta na Sarajevskom univerzitetu. Ministar prosvete Vlade NR BiH đrugarica Dušanka Kovačević u SsvOme govoru rekla je da su najstariji fakulteti u Sarajevu — Poljoprivredno-šumarski i Pravni — već dali našoj Republici 131 stručnjaka i da danas na Sarajevskom univerzitetu studira preko 2.000 studenata. Filozofski fakultet treba da uzdigne kadrove nastavnika, u srednjim školama čiji broj iz dana u dan raste. Već današ u Bosni i Hercegovini ima 23 gimnazije mesto 13, koliko ih je bilo pre rata, 98 osmoljetki i nižih gimnazija umesto 34 slične škole pre rata, 8 učiteljskih škola mesto 3, 27 srednjih stručnih škola i 7 radničkih tehnikuma umesto 6, koliko ih je bilo pre rata. Veliki porast ovih škola, porast broja učenika po odeljenjima zahteva i hitno rešavanje pitanja nastavničkog kadra čiji broj danas uopšte ne može da zadovolji.
Nakon kraćih govora rektora Sarajevskog univerziteta profesora Drage Krndije, zatim pretstavnika Ljubljanskog, Zagrebačkog i Skopskog univerziteta svečanost je pozdravio profesor dr Aleksandar Belić u ime Srpske akademije nauka i u ime Univerziteta u Beogradu. Stupajući kao prvi predavač za katedru ovog fakulteta dr•Belić je između ostalog rekao:
»Otvarajući rad na ovom fakultetu svojim predavanjem ja duboko osećam čast koja je učinjena i meni
'kao pretstavniku katedre srpsko-hr-
vatskog jezika na Beogradskom univerzitetu i samoj toj katedri. Meni se čini da je današnji novi fakultet hteo time da prizna svoje veliko poštova-
nje onim ljudima koji su u ovom i
Povoaom članka PJera Tabaka
„Za Sistematsku bibliografiju”
je 3.413 i u godini 1949 izdato fe 3.538. Naravno ni ovi podaci, kao ni drugi raniji podaci, ne mogu pretendovati na apsolutnu tačnost, pošto eviđencija ove vrste ne može biti do kraja sprovedena. Neopravdana je hipoteza Tabaka, da je izđavačka delatZC Ooo jednaka u svima republika=– itaoca koga bi to interesovalo moglo bi da dovede u zabunu. Tako na pr. dok je u 1946 godini u Hrvatsicoj izdato 770 knjiga, brošura i muzikalija, u Bosni i Hercegovini izdato je 72, u Makedoniji 58 a u Crnoj Gori samo 6 (»Jugoslovenska bibliografija 19456 — izdanje Direkcije za informacije Vlade FNRJ, Beograd, 1950). U 1948 godini u Srbiji su izdate 1534 knjige, brošure i muzikalije, a u Makedoniji 108, u Crnoj Gori samo 14 (»x~Jugoslovenska bibliografija 1948« — izdanje Direkcije za informacije Vlađe FNRJ, Beograd, 1950).
2) Iz izlaganja Pjera Tabaka moglo bi se zaključiti, da od oslobođenia do danas ne postoje gotovo nikakve bibliografije, iz kojih se može videti naša izdavačka delatnost. Toga rađi on zaključuje da kod nas postoji »kaos u bibliografiji«. Međutim, ovo nije tačno, jer ođ oslobođenja na ovamo izdate su sledeće bibliografije, koje su imale za zađatak- da obuhvate našu izđavačku delatnost u pojedinim godinama, Tako imamo: »Jugoslovenska bibliografija 1945« — koju je sastavio Živorađ P. Jovanović, a izdala Jugoslovenska knjiga u Beograđu 1947 „god.; »Jugoslovenska _ bibliografija 1946«. koju je takođe uradio Živorad P. Jovanović, w izdala Jugoslovenska kniiga u Beogradu 1950 god. i za 1947 gođinu imamo bibliografije Srbije i Slovenije 1 to: »Bibliografija Srbije 1947« — u izdanju Ureda informacije pri Pretsedništvu vlađe NRS, Beograd, 1948 i »Slovensku bibliogra– fiju 1945—1947«, koju je pripremila Štefka Tilnvee. a izdalm Narodna in un'iverzitetna MWnjižnica u Ljubljani 1948 god. — što sa urađenom hrvatskom bibliografi/]om za ovu godinu daje dosta ođređenu sliku naše izdavačke delatnosti u toj godini. ier na ostale. republike dolazi vrlo mali broji publikacija; za 1948 god. postoji »Jugosloven-
ska bibliografija 1948« koju je izđala Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ 1949 god. i najzad tokom cele 1949 god. izlazio je bibliografski mesečnik »Izdavačka dcelatnost u FNRJ«e. Ne puštajući se u ocenu navedenih bibliografija ipak se mora konstatovati da se njima zadovoljava preka potreba, kao i to da se ne može zaključiti da kod nas u bibllografiji postoji haos bar za ovaj period ·vremena.
3) Ne nalazimo da bi mogla biti opravdana bojazan za budućeg bibllografa, recimo posle deset godina, kađa bi pristupio obradi bibliografije PNRJ, jer evo već godinu dana postoji Bibliografski institut FNRJ. koji ima za osnovni zađatak obradu tekuće bibliografije, kao i retrospceittivne. Kao što smo već napomenuli, Institut od 1 januara 1950 god. rađi na tekućoi bibliografiji Jugoslavije knjiga, brošura i muzikalija. Ova je publikacija svakako poznata Tabaku, jer je notirana u »Narodnoj knjizi« za mesec juni u kojem se broju nalazi i jeđan njegov članak. Na kraju izlaganja o postojaniu ovih opštih bibliografija u našoj zemlji, postoji čitav niz specijalnih biblioprafija koje su izdate od 19455 god. na ovamo.
4) Što se tiče bibliografije članaka iz časopisa, za koju se Tabak u svom rađu zalaže, obrazloženje za stvaranje ove Vrste bibliografije đao je vrlo umesno. Opravda=– nost je zaista ubedljiva i korisnost ie nesumnjiva. ali radi potpunosti podataka O radu na bibliografiji &ođ nas, treba istaći da takva bibliografija već postoji, i to jeđna odlična bibliografija ove vrste. Još 1948 godine izdala je Jugoslavenska akademiia znanosti 1 umjetnosti u Zagrebu — »Bibliografiju rasprava, članaka i književnih radova u časopisima NR Hrvatske za OSRAM 1945 i 1946« a ovih dana izašla |e i druga sveska kola obuhvata članke iz časopisa koji su izašli u toku 1947 godine. Ova eđicija, kao što se vidi, obuhvatila je samo časopise sa teritorije NR Hrvatske.
Rađi obaveštenja čitalaca po ovom pitanju, treba reći i ovo. Bibliografski MOBO O O LL O M ON ML M O AlA O ui La
JU __ODČMRIANO NRMHWWW.ANNI BR ROE JURE MR NE LM U * VM CA U |__OL O ut M O O ie ai MiM ea a, Va da ez HL ČL ara am HUU LUC OL CO taa A A a O O | Odgovorni arednik; Jovan Popović, Beograd, FPanouska broj 7? — Gtamparia »I bas Beograd. Rardeljeva 8L
“
prošlom veku visoko podigli slavističke studije i, naročito, proučavanje jezika naših naroda. Ja pominjem sa naročitim pijetetom danas njihova imena pred Vama kada se pali u glavnom gradu Bosne i Hercegovine žiža koja će svetliti pokoljenjima i njihovom naukom«.
Nakon pozdravnog govora, profesor dr Belić održao je pređavanje o značaju mišljenja za jezičko stvaranje, i obrnuto, kojim je hteo da upozna i svoje nove kolege i prve učenike Pakulteta sa predmetom svOjih poslednjih ispitivanja. Polazna lačka za ova nova Belićeva ispitiva= nja nalazi se u njegovoj velikoj knjizi, naštampanoj u izdanjima Srpske akademije nauka (O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku, B. 1941), zatim u raspravici, naštampanoj na ruskom jeziku (Unutrašnja i spoljašnja forma u jeziku, Izv. Akad. SSSR 1946) i raspravi koja se štampa u Ramovševom zborniku (još nije izašlo iz štampe).
M. Selimović TT S oKNJIGE KOJE ĆE USKORO BITI U PRODAJI
U izdanju »Kulture« uskoro će se pojaviti u prodaji druga knjiga, II toma izabranih dela Vladimira IlićaLenjina: »Govori i članci«, III knjiga od Josipa Broza-Tita; II tom izabranih dela Marksa i TBingelsa i Dvadeset i treća knjiga dela Maksima Gorkog. U izdanju „»Prosvete« izdavačkog preduzeća Srbije: »Iz istorije makedonskog narođa« od Dmiira Vlahova; »Guberniske slike« od Ščedrina u prevodu Milice Carcaračević; »Skakavci« od Leonova u prevodu Kirila Taranovskog; »Soć« od Leonova u prevodu Tankosava Kašikovića i Milice Carcaračević; »Izabrane pripovetke« od Đalskog u redakciji Veljka Kuprešanina i s predgovorom Krešimira „Georgijevića; »Sistem „prirode« od Holbaha, prevod i predgovor dr. Dušana Nedeljkovića; »Pod vedrim nebom« roman od D. Đurovića. U izdanju »Novog pokolenja«; »Odabrane pripovetke« od Miška Kranjca u prevodu Rađosava Todorovića; »Mali Pjer« od Anatola Fransa u prevođu Jelisavete Marković.
tut FNRJ shvatajući potrebu i korisnost ove vrste bibliografije, izdaje novu seriju tekuće bibliografije, pored već postojeće tekuće bibliografije knjiga, brošura I muzikalija i to: »Bibliografija Jugoslavije članci i Wnjiževni „prilozi u časopisima«, kojoj je glavni urednik prof. dr. Borislav
Blagojević. Ova će bibliografija selektivno obuhvatiti članke iz sviju naših časopisa i pojedinih dnevnih listova koji su kod nas izašli u 1950 godini. Publikacija će biti tromesečna. Prva sveska, koja obuhvata časopise izašle tokom meseca januara, februara i marta 1950 god. izaći će ovih dana iz štampe. Sadržaće oko 4.600 bibliografskih jedinica i iznosiće preko 20 štampanih tabaka.
5) Radi određenost! bibliografskih pojmova, nalazim da bi se trebalo osvrnuti na neke bibliografske termine koji su upotrebljeni u članku. Nama nije jasno šta se podrazumeva pod rečju »sistematsica bibliografija&ć. Ako je reč o vrsti bibliografije — takva biliografija ne postoji; ako je sistematičnost uzeta kao način rads to je za svaki posao potrebno, a za bibliografski pogotovu. Ako se pod sistematskom bDbibliografijom shvatila ona bibliografiia kojia bi trebala da ima registar au= tora i predmetni registar — onđa je to bilo suvišno reći, jer ie to osnovni zahtev svake biliografije. Doduše, zahtev za registrom autora i predmetnim registrom uptićen je časopisu »Narodna knjiga«, koji po rečima Tabaka »ispunjava dolično naučnu misiju na području bibliografije«. Nama se čini da ovaj časopis nema za cili »naučnu bibliografiju«, već da knjigu kao takvu po-
pularizuje i približi narodnim masama, kowi zadatak u potpunosti ispunjava.
Iz svega dosad izloženog kao nepobitan zaiključak se nameće potreba 1 opravdanost bibliografije uopšte, Bez poznavanja literature bilo kog problema ne postoji mogućnost uspeha u rađu. Ali isto tako, ukoliko se zalažemo za rad na bibliografiiama, nama izgleda da je potrebno biblioprafili kao takvu popmlntvisati. Sem topa, potrebno jed PO Če ODOBRI #
a bibliogra svim a ONIEVOı E pak potrebe Ykaa O 70 njoj. Nalazimo Ga je to dovolino i pravilao 1ČGVUBORO i u članku Pjera TRUAXO koji u svakom slučaju zaslužuje pažnju i
pohvalu. Zoran T. STOŠIĆ
maju volje ili
BROJ 4
| —_——-—--———————_—-–——1'
KULTURNE VESTI
»ANTIGONA« NA SCENI JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA — UgskoTo će se na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta izVoG... wlasična grčka drama »Antigona« od Sofokla. Ulogu Antigone tumačiće Marija Crnobori, Kreonta-carg Tebanskog — Milivoje Živanović. Dramu su režirali Tomislav Tanholer i Miroslav Belović.
+ * *
SASTANAK PLENUMA:' UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE — U sredu 8 novembra književnik Vido Latković održao je pred plenumom Udruženja' književnika Srbije u »eograau rererat o zbomiku »Jugoslovcnska proxza«. Latković se najviše za= držao na izboru proznih rađova i smatra da je u ovoj knjizi trebalo da budu zastupljeni još neki stariji pisci kao Šemoa, Đalsici, Ignjatović i drugi. Isto tako referent misli daje u knjigu trebalo uvrstiti i neke druge prozne radove (eseje, memoare, dnevnike) i pri izboru ne držati a strogo samo umetničke proze kako je to
urađeno. * * *
GODIŠNJA SKUPŠTINA SAVEZA KULTURNO-PROSVIHI”NIH DRUŠTAVA BOSNE I HERCEGOVINE — U Sarajevu je održana druga redovna godišnia skupština Saveza kulturno-prosvetnih drštava B i H, kojoj su prisustvovali delegati svih sreslcih saveza kullurno-prosvetnih društava i pretstavnici svih masovnih i R&ulturnih organizacija Bosne i Hercegovine. Referat o radu Saveza kulturno-prosvetnih društava podneo je sekretar Saveza Dževat Dautović. Savez kulturno-prosvetnih društava zabeležio je velike uspehe. Samo u toku prošle godine opismenjeno je 117.804 lica. Nešto manje od 400 „kulturno-prosvetnih društava i 98 kulturmo-umetničkih društarađnim zadrugama, veliki broj polaznika produžnih, bibliotekarskih i drugih tečajeva dokaz su uspela i delatnosti Saveza na prosvetnom i kulturnom polju.
* * *
OTVORENA SAVEZNA IZLOŽBA U-
METNIČKE FOTOGRAFIJE — U Mođernoj galeriji u Ljubljani otvorena je treća izložba foto-amatera Jugoslavije. Izloženo je sto osamđeset šest fotografija, čija je tematika veoma raznolika: izgradnja teške industrije, pejsaži, portreti itd. Posle pregleda izloženih dela, žiri je nagradio dvedeset jednog izlagača. Drugu nagradu od petnaest hiljada dinara dobili su: član Udruženja likovnih umetnika hrvatske Mladen Grčević i slovenački likovni umetnik Petar Kocijančič. Ostali su dobili treću i četvrtu nagradu u ukupnom iznosu od sto dvađeset hiljada dinara.
Izložba će biti otvorena do dvađesetog novembra. a posle toga biće prenesena u druge građove zemlje.
Lik
PREMIJERA BALETA »PRNORUŽICA« U HRVATSKOM NARODNOM KAZALIŠTU — Na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu izveđena je premijera fantastičnog baleta »Trnoružica« po priči Šarla Perolta, od Petra Ilića Čajkovskog. U izvođenju baleta sudelovao je ceo baletski ansambl, a glavne uloge tumačili su Ana Roje, Vera Vaić, Silvija Hercigonja 1 Frane Jelinčić. Režiju i koreografiju dao je oskar Harmoš, a dirigovao je Ino Pe-
va 19 kino-aparatura u seljačkim
* * *
DOKUMENTARNI PILM O VAZDUHOPLOVCIMA — Do kraja ove gođine biće završen prvi đokumentarni film o Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije. Film će prikazati život i rađ modelara, pilota jeđriličara i motornih pilota u aeroklubovima, Neke scene za ovaj film snimljene su za vreme trećeg „saveznog „vazduhoplovnog sleta, koji je održan u julu ove gođine u Rumi. Film snima preduzeće »Avala«, a reŠiJU vodi A. Nikolić.
| 95-GODIŠNJICA VARAŽDINSKOG MUZEJA — U Varaždinu je pre 25 godina otvoren Gradski muzej. Izloženi su razni predmeti kulturno-istoriskog značaja sa područja Hrvatskog Zagorja i Varaždina. Varaždinski muzej je jedan od retkih pokrajinskih muzeja u našoji zemlji, bogat raznim dokumentima iz ekonomskog, politiČkog i kulturnog razvoja ovoga kraja i same varoši.
ARHFOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U OKOLINI KRAGUJEVCA — U selu Đurđevu, u Lepeničkom srezu, otkriveni su ostaci velikog preistoriskog naselja. Prilikom riljanja vinograđa seljaci su pronašli fragmen= te preistoriske keramike, šicoljke, životinjske kosti, naročito savernog jelena i veći broj ostataka preistoriskih oruđa za rađ. Po obilju jelenovih kostiju i školjaka može se zaključiti da ie ova oblast bila močvarna i prekrivena šumama i rekama. Naselje koje je ovđe postojalo bilo je utvrđeno suvomeđinom.
I u selu Saranovu otkrivena je velika mogila u kojoj su u đavnoj prošlosti sahranjivani leševi i urme sa pepelom spaljenih mrtvaca. Arheološka grupa Oblasnog muzeja u Kragujevcu vrši iskopavanja na ovom terenu.
Poređ toga, neđavno je u selu Dobrači, u Gružanskom srezu, pronađena prostrana slovenska nekropola. Kako su tvrdili saradnici Srpske akađemije nauka koji su vršili iskopavanje, ova nekropola potiče iz devetog veka naše ere. Posle Glasinca u Bosni, ovo je najveće nalazište muzejskih predmeta u našoj zemlji. Tu su pronađeni fragmenti preistoriske keramike što znači da su se prvi Sloveni — doseljenici sahranjivali u vizantiske mogile. „Takođe je pronađen veći broj raznih predmeta od vrednosti, nakita i primitivnih ukrasa,
|
BIBLIOGRAFIJA
Jovan Popović: Lica u prolazu, pripovetke. Izdanje »Matice srpske«, Novi Sađ 1950, ćirilicom, str. 193, cena?
Žan Kasu: Četrđesetosma. Prevela Jullana Najman. Izdanje »Prosvete«, Beograđ 1950, ćirilicom, str. 240, cena 52 din.
Žil Ver: Tajanstveno ostrvo, roman. Izdanje »Nopoka«, Beograđ 1950, ćirilicom, str. 662, cena 103 din.
Džek London: Martin Idn, roman: Preveo Živojin V. Simić, stihove u tekstu prepevao Desimir Blagojević. Izdanje »NOpokaa, Beograd 1950, ćirilicom, str. 375, cena 68 din.
Radjarđ Kipling: Bela foka — Kvikvern, dečije pripovetke. Izdanje »Nopoka«, Beograd 1950, ćirilicom, str. 49, cena 22 din.
4 ———|
PRETPLATNICIMA »KNJIŽEVNIH NOVINA« Skieće se pažnja starim „pretplatnicima đa izmire dđugovanje i obnove pretplatu 78 1951 godinu. Pretplatniku koji ne izmiri dugovanje đo kraja meseca novembra 1950 gođine biće obustavlieno slanje lista, Iz mesta gde postoje revizori ne primamo nove pretplate. Od ovoga se izuzimaju! biblioteke, zadruge i kolektivi. Prima se samo polugodišnja i godišnja pretplata. Polugođišnja pretplata za jedan primerak iznosi dinara 100, a godišnja dinara ?00. Novac slati na tek. račun br. 101-903305,
Ađministracija
»Književnih novina«
(RIR Onu IL NP N
Redakcioni odbor
Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Kostić. Tanasije Mlađenović, Jovan Popović, Mehmed Selimović i Risto Tošović.
MRG e i ___ 2
PRETPLATA ZA RNJIZEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 6 mesec! 100 đinara | na gođinu dana ?200 đinara
Za inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara, na 6 meseci 130 dinara ! n» gođinu dana đinars
Rukopis! se ne vraćaju Broj čekovnog račaunn 101-503305 Poštanski fah 617