Књижевне новине
ia
DNEV.NIK
e
6 0 pororiXiu...
RAZGOVOR »NJIŽEVNIH NOVINA« SA UPRAVNICIMA POZORIŠTA.
(Nastavak sa prve strane)
de, već afirmirane kuće? Ili pokušati neki jednostavan, ali možda bo1ji izlaz? Statistika kaže da se na pozorišta daje ogromno: na svaku kartu koju gledalac u Beograđu kupi za bilo koju pretstavu pozorišta, komuna daje još oko 400 dinara... U Zagrebu skoro dvostruko. Za neke kuće dotacija komune, po jednoj ulaznici, prelazi = 1000 dinara. Svuda je tako, bez obzira da li je u pitanju Ljubljana ili Kosovska Mitrovica. Negđe manje, neg de više... U Pančevu su izračunali da im je jevtinije dn svakog: svog građanina pošalju u Beograđ, da mu kupe kartu za bilo koje pozorište i da mu plate put. do Beograda i natrag — nego đa dotiraju svoje pozorište u visini u kojoj ono tu dotaeiiu traži! Zato smo se, zbog svegn toga, i obratili rukovođiocima naših poznatih pozorišnih kuća s pitanjem:
— ŠTA mislite đa bi irebalo učiniti za mača DpDozorišta u unufrašnjosfi?
Evo prispelih odgovora:
Fero Korbar, upravnik Narednog pozorišla, Skoplj':
„Misli se da olumac mo“ biti svako...”
edna: skicirana digresija u istoriji nastanka današnjih profesionalnih pozorišta u unutrašnjosti, mogla bi da nam da sliku izvesnog neodgovormopP odnosa, i ako hoćete, nedovoljinog razumevanja za samu suštinu i društvenu funkciju pozorišne umetnosti. Pristupilo se osnivanju gradskih profesio. nalnih pozorišta a da se nije vođilo dovoljno računa o njihovim pravnim mogućno=, stima: jesu li ta pozorišta imala stručni, umetnički i organizacioni kadar da od-" govore velikim . zahtevima pozorišne umetnosti. U nedostafku stručnog kadra, plumačkog, režiserskog i drugog počeli su da se bave ljudi koji šu se slučaino našli na pozornici. Stvorio: se dojam da se glumačikom umet,nošću može. baviti.skoro sva-– ko, što je nužno dovelo, naročito u unutrašnjosti, do omalovažavanja - pozorišta i ljudi koji se bave njime. Ovo pomanjkanje svesti za samu suštinu pozorišne umetnosti je logičan rezultat neđostatka pozorišne kulture, nemanja potrebnih znanja iz elementarne teorije glume i glu mačkog majstorstva, kao i nedostatak” određenog umet ničkog metoda za scensko stvaranje. Sto je dovelo do u– grožavanja egzistencije i dalieg razvoja pozorišne umetnosti u unutrašnjosti. U osnov nim problemima pozorišne umetnosti, na primer u rešavanju svoje repertoarne po litike, ona pristupaiu stihiino i parcijalno. bez jednog kontinuiranog sistema u planiranju, koji bi obuhvatio duži vremenski interval. U vezi repertoara, ova pozorišta i ne' vode dovolino računa o svojim umetničkim sna gama: glumačkim, režiserskim i drugim. koie treba da doprinesu konočnom oformljenju jedne prefstave. Iz ovih konsftatncija sadašnjeg stanja pozorišta u unu-– ftrašnjosti, jasno izbija na SO vršinu nesklad iz onaga što daie pozorište: i onog što fak tički ono treba đa dš8. Naša soćijalistička 'kultura u interesu. pravilnog' vaspitanja na šeg savremenogz čoveka, ne sme da dozvoli ovaj nesklad.
drugi, manje”
bilo kog”
Pa, u vezi s tim, postavlja se problem rešenja sađašnjeg ' stanja. Da li tzeba da se produži sa tolerisanjem delovanja ovakvih.pozorišta u unu trašnjosti, ili se treba odlučiti na osnivanje regionalnih putujućih pozorišta, ili ftražiti nešto treće? Ovakva, kakva jeste egzistencija pozori-
' šta u unutrašnjosti je nece-
lishođna i neopravdđana, Sma tam da ni osnivanje even\ualnih putujućih. pozorišta ne bi bilo najbolje rešenje, jer preti opasnost zbog načina celokupnog života ovakvih pozorišta da smanji kvalitet posla. Mislim da je najbolje rešenje postepenog stva Trania tradicije da vodeća pozorišta bo republikama, svake godine. organizuju turneje po unutrašnjosti, koje bi {rajale, recimo, po tri me seca, sa unapred utvrđenim planom prilikom sastavljanja repertoara na početku svake pozorišne sezone. Na ovaj na čin intenzivnije bi se osetila funkcija same pozorišne umetnosti u kompleksnom va spitanju današnjeg socijalističkog čoveka, a uspostavlja njem lontakta pozorišnih umetnika sa ljudima i društvenom sređinom gde bi gostovali, saživeli bi intenzivnije problematiku naše socjjalističke stvarnošti što bi sigurno pozorišne ljude flasnulo ka umetničkom stvaranju. Isfo tako ove tradicionalne turneje u unutrašnjost pojačale bi liubav. prema ovoj umetnosti, pravilno orijentirajući put razvoja pozorišne' kulture kod nas.
Nando Roje, intendant Hrvaftskom narodnog Kagyališti, Zagreb:
. „I»baciti dilefrmtizrm...” I z Svih profesionalnih pozorišta izbaciti dile ftantizam, a u diletantskim družinama uvesti zdravi ama terizam. Prema tome odrediTi i visinu materijalne pomoći i formirati odnos HMritike. Putem stručnih udruženja onemogućiti tzv. »divlje gru pe«, koje često' provinciji prodaju rog za svijeću. I na kraju, to je ozbiljna tema za diskusiju na zajedničkom sastanku predstavnika kazališta, stručnih udruženja i društvenih organizacija, i to ne fteoretska, već praktična tema, ali ne i jedina. Viđoje Marković. zamenik upravnika pozorišta, Cetinje:
„Pozor Ste SO Og4Wdnim sresfvimn...”
P ozorištu u unutrašnjosti, da bi ono moglo nesmetano odgovoriti svojoj
· pravoj namjeri potrebno je
kao najvažnije, stvoriti m a-– terijalnu bazu Sa tim je vezano njegovo održanje:na umjetničkoj visini: kadrovi, oprema prefstava, turneje — sve. Jer pozorište sa oskudnim sredstvima, bez obzira gdie se ono nalazilo. osuđeno je: na · propadanje, odnosno. na pad ka diletantfizmu. Umjefnika u provinciskom pozorištu treba po svemu tretirati kao odgova– rajućeg umjetnika u centru. Inače, ni jeđan bolji umjetnik neće đoći u unutrašnjost, ili kako oni kažu, u provinciju. A pozorište u unutrašnjosti, kao i u centru, treba da ima dobar umjetnički kadar (reditelje i glumce). ·
Za prosperitet i određivanje pravog mjesta našes pozorišta uopšte, neophodno je
potrebno izvršiti selekciju među glumačkim kadrovima. Sve ono što nije kadro da pretstavlja pozorišnog umjet nika, eliminisati iz pozorišta i dati mu drugi posao. Na taj način dobićemo dobar kadar i, ujedno, osloboditi se balasta, koji samo šteti, a nikako doprinosi uzdizanju Dozorišne umjetnosti. U vezi toga, potrebno je umjetnički ocijeniti rad svih naših Dpozorišta u unutrašnjosti i jednim aktom ukinuti sva ona koja se od oslobođenja do danas nijesu odvojila od stepena · amaterizma (jer takvih ima priličan broj) a zadžati i. pomoći sva ona pozorišta koja imaju dusogodišnju ĐOzOrišnu tradiciju (naprimjer, Cetinisko pozorište (od 1885), Pančevačko pozorište i osta-
Mira Stupica i koji je
la) i obezbijediti im pomoć. iz republičkog budžeta, jer gradske opštine nijesu kadre da ih održavaju, tako da ona počinju životarenje između pozorišta i diletantske družine. Ovo iz razloga, što ta pozorišta nemaju mogućnosti da sfvore bolje ansamble, odnosno, da plate kvalitetan umšietnički kadar.
Obezbjeđenjem matferijalne baze pozorštu u unutrašnjosti, stvorićemo kvalitetan teatar, ali ni ovo neće biti dovoljno, ako se ne izvrši selekcija glumačkog kadra i revizija umjetničkog ostvare nja pojedinih pozorišta.
Takođe, neophodno je potrebno obezbijediti prisniju saradnju pozorišta iz centra sa pozorištem u unutrašnosti u pogledu raznih gostovanja glumaca i ·reditelja.
Ljubiša Ružić, upravnik Narodnog pozorišta, Niš:
„fa Strucno Tuk0vOdstvo i Selakciju
\ islim da bi u prvom redu frebalo obezbe-
diti povoljne, rekao bih, nor malne uslove za rad ovih po-
| Riko Debenjak:
KNJIŽBVNE NOVINE
Savridrijski čolni (grafika)
korišta, Nedovoljna SLOMI
i umešnost. u rukovođenju,
primitivhi' ili nikakvi tehnički uslovi, nedosfaltaj kvalitetnog umetničkog pa i tehničkog kadra i često puta simbolična finansijska sredstva uz nebrigu lokainih orgaha vlasti, —- karakteriše situaciju, "u mnogim mnmašim pozorištima u unutrašnjosti.
Ža.movmalizaciju prilika i
uslova u fim pozorištima
smafram da je potrebno predužeti, i io hitno, neke” od ovih mera: Obezbediti "kvalitetno i stručno rukovođenje pozorištima, Izvršiti savesnu selek-
ciju umetničkog kadra. Ne-.
govati stalni rediteljski kadar i koristiti gostovanja re-
nomiranih reditelja. Boriti se.
za · VStalJebje umetničkog ka-
Jozo ·Laurenčić u Držićevom
»Dundu
i. aljelih aRaaLAbiA lu jnozemstvu, pitanje kazališnih budžeta. itd. ·
:· O svemu tome sala kaza~
:ičPA nisu, bar dc šadđa imala
svoje riječi, i neki zajednički stav... -
Mislim, dakle, da bi bilo potrebno, da se stvori forum, koji bi predstavljao sva kazališta u zemlji. Zadatak o„Vog foruma bio bi: ~
· — da zastupa interese, kazališta uopće,
— da zauzme jedinstveni stav po svim pitanjima i pro blemima koji se pojavljuju u našem kazališnom životu i
— da zastupa interese kazališta pred narodnim vlastima, i daje sugestije i mišljenja po svim pitanjima koja se odnose na naš kazališni život.,
Maroju«,
prikazivan na festivalu ITI-a u Parizu
dra. Rešiti pitanje pravilnog nagrađivanja tehničkog osob lja i poboljšati tehničke uslo ve u tim pozorištima. Dati realna finansijska sredstva, za izdržavanje pozorišta.
U eri zatvaranja i fuzije nekih pozorišta treba ići postepeno i oprezno — uz angažovanje našeg sindikata i udruženja.
Poželjina je pomoć tim pozorištima na planu stručnog usavršavanja i podizanja opšteg kulturnog nivoa ljudi koji tamo rade. Tu. pomoć mogu da pruže, kroz različite forme, ne samo naše strukovne organizacije. Redakcije naših centralnih listova, pa i časopisa, udruženje knji ževnika, pa naši poznati ku]furni i javni radnici a u pr-
vom ređu priznati umetnici
iz naših najvećih pozorišnih kuća. Sve ove mere učinile bi mnogo da se sadašnja situacija u našim pozorištima u unutrašnjosti znatno popravi. Što se tiče problema putujućih pozorišta, smatram, đa u trenutnoj situaciji ima. više realnih mogućnosti za postojanje i održavanje takozvanih reonskih bozorišta. Ova vrsta pozorišta praktično se već formirala posle fuzija nekih pozorišta u Srbiji, samo im treba obezbediti poftrebna #prevozna sredstva kako bi njihov rad bio što
uspešniji.
Drago Žerve: intenđdont Naridnog kazališta, Rijeka:
„Jedan forum 70 SVI kozališta u zemlji“
Na pitanje nije lako od-
govoriti, Jer bi se, kad bi se prema njemu htjelo zauzeti odlučniji stav, mora-
lo bolje poznavati prilike u,
kojima djeluju naša kazališta. Znam tek ioliko, da mno«a od njih djeluju pod vrlo teškim uvjetima, da su drusa bliže diletantizmu no kavališnoj umjetnosti, da neka od njih ne nailaze na razumijevanje nadležnih faktora. druga se opet bore za svojU egzistenciju, a gotovo sva. osim nekih republika, sa fiıancijskim feškoćama.
Ima još čitav niz drugih »roblema s kojima se bore 'azališta, kao što je na primjer pitanje kadra, i »Vrbovanja« fog kadra od strane drugih kazališta, pitanie međusobnih gostovPmja, pitanje gostovanja naših! umjetnika
upravnik Tuzla:
Kalman Masarić, Narodnog pozorišta,
„Ma Ve”: kvolitet“
U prvi plan sveukupnih problema naših malih pozorišta u unutrašnjosti postavlja se alternativa: profe= sionalizam, ili amaterizam.
U koliko je profesionalizam u pojedinim pozorištima neprovediv do posljednjih konzekvencija, onda takva pozorišta treba tretirati kao amaterska. Dosljedno tome nestreba' ni u pogledu renertoara, ni u pogledu materijalnih i radnih odnosa ,ni u pogledu discipline, ni u posledu kvaliteta izvođenja postavljati na njih „zahtjeve, kojima mogu da odgovore profesionalna pozorišta. Hibridni pojam „poluprofesionalnih pozorišta postao je neodrživ.
Pozorišta s manjim. profesionalnim ansamblom od pet naest članova, (a ima ih ponegdje samo šest) treba ili fuzionirati u skladu i uslovima pojedinih područja, ili ih — ukoliko fo prilike traže — ojačati.
Da bi pozorišta uopšte, pa tako i ona u unufrašnjosti, opravđala svoju egzistenciju, trebalo bi da teže za nadprosječnim umjetničkim kva litetom. Dosađašnjih čestih neupoređivih razlika između centara i unutrašniosti ne bi smjelo više da bude.
Ne postoji recept, niti ga iko može prepisati, po kojem
'bi to moglo da se provede.
Ipak se ukazuju neke komponente bez kojih je nemoguće postići umjeftničku i socijalnu afirmaciiu pozorišta. Trebalo bi dakle:
1) utvrđiti i učvrstiti kadrove, ograničti njihovu sva– kosezonsku fluktuaciju, Ppojačanu sistemom slobodno” ugovaranja, a zatim stvarati homogenost ansambla bez koje se kvalitet pretstave ne može postići.
2) boriti se svim sredstvima kako bi pozorište. privu'klo interes što brojnijeg i što šireg auđitorija. Bez prirasta nove publike ostaje naše savremeno pozorište nedđovoljno savremeno. Ako se pozorište danas ukotvi u svojoj zgradi, ono ne će moći da potpuno ispuni svoje zadatke. Pot»ebna su mnbilna pozorišta. Međutim ponovnim
nosila na sva
osnivanjem -cdgTdnalnlh Do kreftnih pozorišta, bež stalnih čvrstih sjeđišta, mogla bi se ušuljati u njih opasnost labilnog socijalnog i problematičnog umjeiničkog mwmivoa predratnih putujućih družina. Mjesto toga, a sa zadatkom osvajanja nove publike, trebala bi danas sva pozorišta — i ona u centrima i ona u unutrašnjosti — da budu u izvjesnoj mjeri pokretna barem unutar RVOJIB određenih zona.
3) održavati. ravnotežu u repertoaru. Besumnje je potrebno kođ sastavljanja repertoara uvažavati i lokalne prilike, a isto tako imati na umu kapacitet prijemljivosti stanovite publike. Ali se isto
tako ne treba dati zavesti »onim što publika voli« i ogriješiti se možda i o elementarne pojmove dobrog ukusa.
Dušan Ćuk, upravnik DpOzoišta, Zrenjanin:
„Sivarajući | putu|ucag DozoTista 7 bog nedovoljnog broja
reditelja, pozorišta u provinciji su prinuđena da
' režije poveravaju reditelji-
ma gostima, što ima i dobrih strana, ali se dešava da komade režiraju i lica koja za to nemaju naročitih kvalifikacija i sposobnosti, Otuđa je pitanje reditelja problem
_ za ova pozorišta i on se može
rešiti jedino školovanim kadrom. Repertoarska politika poslednjih godina se poboljišala, ali još uvek ne zadovoljava potpuno, naročito zbog velikog broja. komađa iz »na= rodnog života sa pevanjem«, slabih komedija i sl. Organi društvenog upravljanja moraju o tome povesti više računa. Otvaranjem glumačkih škola i pozorišnih akademija kvalitet ansambla se stalno poboljšava i ne bi trebalo stvarati profesionalce ođ amatera. Na teritoriji gde ima više manjih gradova i dobrih sao braćajnih veza treba stvarati putujuća pozorišta. Oma će doprineti kulturnom uzdizanju i razonodi u mestima gde nema pozorišta, a spajanjem pozorišta koja su blizu jedno drugom dobiće se u kvalitetu.
Materijalna baza većine po zorišta je slaba (svetlosni park, garderoba i sl.) i pozorištima koja imaju perspektive za uspešan rad treba dotacijama omogućiti bolje radne uslove.
Safet Čisić, upravnik pozorišta, Mostar:
„Muna ie saradn'g
sa jsfqknutim po70TiStima ·
"| eško je dati neka mi-
šljenja koja bi se odpozorišta u unutrašnjosti. Prema šturim informacijama koje dobija~-
mo putem štampe ili usme=-
no od pozorišnih radnika (na žalost direktnog upoznavanja imamo vrlo malo) može se izvući zaključak da postoje velike razlike u problematici pozorišta u unufrašnjosti.
U svakom slučaju pozorištima u unutrašnjosti trebalo bi da pomognu svi faktori pa i štampa. da pozorište u životu jednog kraja zauzme pravo mjesto koje odgovara njegovoj prosvetiteliskoj, kulfurnoj i vaspitnoj ulozi.
Na temeliu vlastitih iskustava mogao bih predložiti đa nozorišta u unufrašniosti otTilone poiavu vatvaranja sama u Sebe. Povezivanje i ostvarivanje praktične sarad nje sa istaknutim pozorišmim kućama i pozorišnim. rađnicima iz naših cenfara. organizovanje skupnih gostovanja, mnogo je pomoglo mostarskom pozorištu u ostvarivanju mjiegsovih ambicija, da postane kulturna ustanova u ranmu ostalih kulturnih imstitucijn Hercegovine — pa čak i više,
Zatim, opet iz iskustva. na ša pozorišta u unutrašnjosti treba da otvore širom vrata
· svakom istinskom · pozoriš-
nom umjefniku i radniku, koji se odluči đa dođe u njiihovu šređinu, Da mu se stvo re pristojni uslovi za rad a 'majednica đa taj njegov gest pozdravi.
Takođe vrafa treba da bu“du širom otvorena mladim kadrovima jer će oni pretstavljati ođgovaraiuću snagu naročito onda ako su za fo soremani dok su. se školovali, pojeđinačnih i.
Branko Marković i Jovanka Bjegović u »Rraljici ostrva« od Tirjea
KLOVN PANTOMIMA VARIJETE
OSTOJI negdđe u svetu P jedna umetnost o kojoj
često slušamo i „koju staevnao i setno želimo a čiji daleki odjek naslutimo · ponekad u treperavom proficanju celuloidne pantljike ili u drečećem plakatu donesenom sa putovanja. Nikada nismo sasvim sigurni đa li je to samo potreba za njom ili i žaljenje za onim nepovratno izgubljenim dečačkim vremenima kad smo, po povraiku iz cirkusa, danima. «sanjarili o prikazi brašnjavih obraza i nevešte Krivine nosa, o knezu — kri vonegom podlacu iz bajke, iza koga nas je mpresretala zastrašujuća veličina sveta. Koliko smo puta čeznuli, dok je harala jeza sujete u somili što se tiska na izlasku iz pozorišta, đa se DOvrate ti srećni časovi nedvosmislenog i nevinog uživanja u šarenoj igri mašte i privida.
Postoji ozbiljno, verovanje da nam takvu priliku pruža umetnost. mjuzik-hola sa nje nim raznolikim sadržaiem u koji spada: klovn, pantomima, litezarni kabare, pevači, vodvilj. varijevwki program, melođrama i „mnogi drugi, kod nas zanemareni. oblici estradne „umetnosti. Odmah treba naglasiti da se ovde prvenstveno misli na ono šio u svetlu znači londonski Paladium ili još ore na ono što iz pretfstavliao do 1953 godine Berliner Vinter Garten a manje na Moli Beržer ili Kosino, mađa se revisko pozorište ne sme pot ceniti u načelu. Čudma ie priroda umetnosti u miuzikholu. Nieni su možećci u ĐUtovanilma sredniovekovnih minsfrela od grada do gra aa. iz zemlje u zemliu. Omi nisu pevali o nepoznatim obalama i neprelefnim osfrvima već o svnakhknednevnim događajima svojih lutalačkih živofa.
Za mjuzik-hol je tipična neka vrsta · dečaški strasne iđentifikacije gledaoca sa herojima, koju često sreće-
mo i u đrusim umefnosti-
ma. Postoji u čeveku jedan tragičan proces na đan svog rođenja bio je jedino istinit i u njezovim mutnim očima nisu se šuniale utvare zadnji, &iemisli i namera a dani što su pvofekli postepeno su dž ubeđivali u neverovatnu istinu da «nije centar. oko koga se Ve V}Ifi. Pod pritiskom Činjenica priklonio ie slavu ali nikad nije intimno priznao i pravđanost toa. Is od maske navućene prel:o lica ostala je skvivenu pod?eba za samoobožavanjem i umetnost se uvek obrača foj osobini ž ačžin na koji io? prilazi %mnstoji, se u ostvarivanju fineng sprega između istime i obmnane. potrebe da se u ne. što veruje ı aš povuda za to Van mjuzik-nola ta idđentifikacija ima obično grčevite primese dok je u niemu. makoliko bila strasna, wavek vedre prirođe usled uprošćenog načina tretiranja sudbina konocenirisanog na altivi»nnje primarne. dečie mašte
Druga karskterisiika miu”ik-hola ogleđa se u para doksu: umetnost koip izaziva, posle najinfenzivniji kolektivni grč ne trpi grupnog izvođača. Ključ je možđa u tome što se dvn bića nalaze jedno prema drugom izlazeći ip bolne usamljenosti: glumac i ·Đublika. Taina scene je i irače u prirodi kolektivne reakcije u pozorištu i jav-
njega daleke ši
rimskih cirkusa”
nom doživ!jaju samoobmant kao i u tome što je posrednik između . umetnikove žzamisli i posmatrača čovek od krvi i mesa. u “čiju reč, mi-, miku i reagovanje ne možemo ni za sekund da posumnjamo. U notresnom trenutku melodrame, kad smc se stopili sa izabran m lič. nošću i zadovoljili polirebu da budemo' heroji, u grcaju publike izazvanomi otkrivanjem neke naše tray čne rane pro #lazžzimo nesvesnu potvrđu .da nism» šami sa Sim iluzijom. Ljuštura amoće spađa i tim momenšhia i naša pojeJjinačna istina postaje priznata i sVveopšta. Razlika između istinske suze i one od rimela-izgubila je tada svaki smisao Improvizacija i neponavlja nje su nepisani zakoni O= ve umefnosti. Glurnac mora da' raspolaže istančanim po: znavanjem psihologije pu. blike i da: imn' široko UOfVO“ rene oči za njene ·prohtevi i njene antipatije. Reagovanje mu mor» biti munjevito Koyovn, taj orotagon.sta prokaženosti, najvaži»ji je akter mjuzik-nola. Jedan ptimer iz, stvaralaštva: Deni eja ovo će najbolje objasniti. Nesp·etni čovek sedi ma ivici zamračene scene )} u mršavom sncpu reflektora pokušava o3J svoje maramice da napravi lutwu. Kaka su iužne te oči i o čemu sve ne govore. Kao da kažu sirom:ašnom gleđaocu Ist-endo: krpe ođ1 kerjih si hteo da napraviš sreću izneveriće te. Čak ako od toga i postane dete. Jer ono će jednog dara da odraste i tvoje mu-. ke i tvoja nadanja ·biće za, pestvarne scnke. U toi umietr.csti sve su greške očiglednije, u neveštim rukama ona je izvor . berkonačne dosade, a u ru· krma genija ovostaie ıniverzaina ispovesi' DestbRove samoće. Jer ?išia se nije promenilo u pyeziii od onog dar.a kađ ie ood visok'm mediteranskim auwricem pijani čovek ohrenun svoje namučeno lice sugrađanima u očaj· no) težnji da ga razumeju. T.epota koju pruža ova umetnost nile jedini „maoliv što je želimo. Ona je imnperafiv našee vremena i neovhodna stepenica u kultivićnanju doživlisja sveta novodošavšegz, stanovnika grada. Njena pĐrislupačnost snmo je način da se u niemu s- mom ofkemr bosati liudski sađržaji. Sa druge stra“ ne #lumanc prepušten imDprovizovanju, nesputan oknme“ wionim manirom. u večitom strahu od publike i sa tiranskom željom dna njom zapgospodari | oplemernjivnće Pest i pokvet ulice i nposteĐeno stvavafi novn scensku Trln:tičnost izraza, Pisci, pak, primorani da se ebračaju publici njenim žaeeonom 1! simtoeksom vršiće iezični idi omsWi eksperiment i rešavaće. bar mn pojedinačnom slu čaiu, wroblem Moji godinama guši našu umetncsf: odnos između lokalnog Molotita reči i nienog =bvremenog irraza, prevrdjiivog na mntkoii jezik. Situncjjie Žživofa i finnovi fiksitnć= se Dprvo u melođramnma. đa bi uskoro dobili · finiie i pzrelije oblike. Tatfać» se i zasfranjivafi ali će ta umefmost da vafi svežu krv velikim sece nama. Preduslovi za formiranie nacionalnog pozurišno? stila biće ostvareni a hiljađe priđošlih gleđalaca. gorć“ će novom vatrom.
Vladimir Stamenković