Књижевне новине
(4) |
— Trgovče ribom, šta sam ti učinio? rekao je moj otac. Ti prodaješ ribu, za trave. Ti si Baskijac i čestitaš sebi nove slobode. I ja to isto činim. I ja sam Baskijac. I šta onda, Ortueta?
Onda, bilo što se zastiđeo „ili što je. to ustvari i bio pravi razlog njegove posete, ili bilo što je zbog svojih mnogobrojnih govora bio promukao, trgovac ribom je zatražio še-
ćerleme. I Soses, likujući zbog tatine moralne
pobede, dodade:
— Možete se pomositi svojim ocem. Vidite.
kako se ponaša jedan pošten čovek, i gad to uviđa i saginje glavu.
Osetili smo prijatan ponos i pratili zahvalnim pogledom Sosesov· odlazak. Pablo, koji je celo vreme posmatrao večemje nebo, reče nam:
najplemenitija dobra Evrope. Ali mi smo već silom uvlačili našeg strica u bačvu s kišnicom, iako je bila dopola
do stomaka. Imao je vremena samo da pljune nekoliko koštica crnih maslina pre no
| Ćemo ga udaviti, al: mama je već sedela na | buretu a mi smo igrali kolo, pevajući jednu | od naših starih, tako tužnih arija. Hoze, koji | je za trenutak ušao u kuću, vratio se svom
bandom rodoljuba pretresao stan iz osnova u želji da pronađe strica. i
Izbili su već u baštu, gazili naše cveće, za. mahivali svojim štapovima i puškama, zai badali nos iza ograda, pucali u drveće, pe| njali se na zid manastira, opkoljavali nas. ı Prekinuli smo igru, zbili se oko majke, nemi . i odlučni, kao da se zbog nje vrši pretres, | Malo dalje, leđima oslonjen o manastirski ı zid, stajali su tata i Soses, lica okrenuta pu-
nam priđe dahčući, razdvoji mas obema ru- ~
j kama na desnu i levu stranu kao šiblje, pa | nasloni svoju debelu trbušinu na mamu koja je ukočeno sedal na buretu, s lepezom u desnoj ruci i Mođestom naslonjenom na njenu levu ruku, dok su njene drage oči sevale. — Gde krijete našu crvenu ribicu? upitao . je čovek i udario u bačvu čizmom više puta, . tako da je voda zaklokofala. Moja majka se | prezrivo osmehnu. Mi, deca, stajali smo ui kipljeni tu i tamo; tata i Soses držali su se kao meta pred puškama crkvenjaka'i krčmarevog sina. Žega je bila tako velika da je od nje pucketalo lišće, Tideli smo kako kapljice znoja pokrivaju čelo irgovca ribom. Odjednom on ščepa majku za struk i pritisnu divljački usne na njeno lice. Mama diže svoju lepezu, vladala je takva tišina da smo čuli njen laki šum, ali ona ne udari. Ortueta je pusti. Dahtao je. Okrete se na petama, po· gleda oca, nepomičnog, kao vezanog pred | puškama upravljenim na njega, pa zatim nas ostale, decu, koji smo zaboravili da igramo komediju. -.— Vratiću.se, senjora,-reče trgovac ribom. On popravi pantalone i ode, ne propustivši da usput udari nogom” Hozea koji mu je
bez reči, Sledeći primer svoga vođe dva bporučnika munuše odmah oca i Sosesa. Tada uđoše u kuću, nestadoše i Gil i Sosos potrčaše za njima, vratiše se, javiše da je put slobodan. Onda smo "se pogledali. Nebo se još uvek prostiralo nad nama. Jedna zvezda je treperila, Cveće je počinjalo da miriše, ptice da pevaju.
— Gde je Pablo? upita otac.
Mama i Muodesta podigoše poklopac sa bureta i stric izađe sav obliven vodom. Frk=tao je, drhtao. Kinuo jednom, dvaput. triput, šest puta, i kijanje nije prestajalo, Kijajući, udarao je nogama, stezao pesnice, drao se:
— Šta da radim? Šta da radim?
— Beži u Francusku! rekao je tata.
' Mokar, kijajući, Pablo je vikao:
— Jedan trgovac ribom napravio je od mene ribu u buretu. Sta da radim?
— Mi ćemo odmah za tobom, obećao je tata. · Onđa Pablo prestade da kija.
—Kako? Hoćeš đa napustiš svoju otadžbinu? Svoj narod?
| — Ima Baskijaca i
| Vrati otac.
E e a Rau am m Eau Sea Nas an IA „ anapo ab MMA AO O AOA OMA POSAO
Oe _--.
„aiu
\
u Francuskoj! od-
— Ovde sam, viknu moj stric polkaziji1
našu kuću, ovde sam rođen, ovde hoću i „da.
umrem!
— Pablo, reče tata — i prvi put ·odkako | mu se brat vratio uhvati ga za ramena — ·
Pablo, ako te ja i moja. žena i naše sedmoro. dece zamolimo da pobegneš, da li. bi bežao s nama? Našoj zemlji su potrebni živi a ne mrtvi.
Naš stric zatrese glavom, osmehujući se:
— Gde bi se sklonio? Na kom bi se mestu Evrope osetio sigurnim? Svuda preti ista Oo| pasnost.
— Ja se ne boji mopasnosti, reče otac, već sramote. Ne živi mi se tu gde. ovi mangupi ., tumaraju.
i — Jadni beate, odvrati Pablo. Ovakvi
| mangupi šetaju po celoj Evropi. Oni vrše na
| Sila nad liudima kao što si ti i deća slabića prelaze u njihov tabor.
| — Moja ne!
) Prvi put sam video oca izbezumljenog.
, On potrča k nama, pogleda nas u oči, uze u naručje naše najmlađe, Gila i Eugenija, vrati
· ih na zemlju, pa nas upita:
| _— Hoćeš li da pređeš u drugi tabor, Hoze? Hoćeš li me izdati, Karloce? A: ti, Barto-
— Vidite, deco, Spanija još nije dozrela za
| puna, tako đa Pablu koji je čučao vođa dođe ·
što smo mi natukli poklopac. Viknuo je da
~ u njemu nalazili.
brzinom, jer je trgovac ribom zajedno sa ·
prilazio nesigurnim korakom, podigmufie· Tu Re kao da hoće da ga ošamari. Moji brat pade”
_HERMAN KESTEN
lomeo?, 5 ti, mali moj” 'Gile? A ti, EBugenio?
Odgovori, Inocencija! A Modesta! Hoćete li zaboraviti ono čemu vas je vaš otac učio?
Hoćete li primenjivati nasilje. nad slabima?· _ Hoćete li proganjati svoju braču i sestre?:;. Hoćete li vređati nevinost? Oseča li*neko od.
vas već takvu želju? Priznajte! Vi znate da
ću za sebe.
Onda smo mu Vi "wihd{uli" oče!« „ljubeći Tijegove ruke + njegove obraze, ivicu kaputa i njegovu kosu i njegova ra-
. mena. | Vidite, gospodine, nikada dečja ljubav nije ~
bila nežnija, nikada otac nije bio ispunjen dubljim osećanjima. 1 ako, posle svih nevolja
što sam doživeo, još mogu da gledam lice . čovekovo sa uzbuđenjem i prijateljstvom, GO gujem to samo svom Ocu.
: —Deco, često nam je ponavljao on, ne . verujte onima koji vam kažu da je čovek rđav. To su nesrećnici. Većina. ljudskih bića „stvorena je prema-slici božjoj. Ali. Jepa slika · „je potamnela i mutna je sad. Dunite u nju i
*
'otkrićete blago — čistu ljubav.. Mi smo ga
od preneraženosti, stezali smo je u svoje naručje, ljubili je. naročito tamo gde: su je dotakle usne čudovišta. Prali smo mamu svojim poljupcima. I. Gil, naš ljubimać,. više: Kasti-
ljanac no Baskijac, obesi se viteški o nogu.
našeg strica, vičući: »Poljubite i Pabla!«.I stric Pablo ga podiže sa zemlje; poljubi · i reče:
— Vidiš, Pia, i ja sam: mogao · da. imam ovu divnu porodicu. Bio je već mrak, mesec se dizao iznad manastira. Drveće se uzdizalo, mračno, lišće limunova nije se pokretalo. Jedino je trava podrhtavala pod našim nogama.
Sledećeg jutra otkrili' su Ortuetu mrtvog kako sedi na klupi na groblju sa nožem, kakve dečaci nose, zabodenim u vrat. Jedan od Ortuetinih poručnika, krčmarev sin, doneo je ovu vest u apoteku. Sasvim bled, došao je da kupi proizvođe od gume, Odlazžio je na front da se bori protiv pobunjenika i pre stupanja u borbu naši vojnici opremali su se za ljubav. Jedan deo družine pođe za njim, ostatak: se razli kao voda. Okrivljen za
· ubistvo, crkvenjak je bio uhapšem. Pošto su
zatim utvrdili njegovu nevinost, ostavili su ga u opštinskoj puli, u društvu vlasnika vila i neprijatelja trgovca ribom koji su još uvek ivrdoglavo gledali u pravcu. Okeana.
Posle osam dana ljudi Gernike zaboravili su trgovca ribom, njegova dela i njegov krvavi kraj. Tri bataljona baskiske garde smestila su se po kasarnama na ulazu u grad. Uveče, pod visokim drvećem na trgu, igrali su pred mladim devojkama. Nova baskiska policija uđe svečano u grad, u plavi ođeći i crvenoj policiskoj kapi. |
Sudija je ponovo ponosno: zauzeo: „svoje: me
jica su pila sveže vino i pljuckali' koštice crnih maslina na ulicu. Posle smrti. svog ne=~
'"Trčali. smonaizmenično od. oca ka majci, koja je stajala kao obamrla.
vas nikad ne „kažnjavam, OSVOJE. suze zadrža-
'»Oče, dragi
prijatelja Pablo je sav -radostan osvajao uli-
ce Gernike. Davao je znake svim mladim devojkama i posećivao sa prijateljima skorijeg datuma stare kafanice u. kojima se pokazuju debele pevačice i igračice, Za vreme odmora, mušterije obuzima nestrpljenje oni udaraju nogama po taktu, lupaju pesnicama po stolu, deru se: »Mu-si-cal1 »Mu-si-ca!« dok se crno vino prosipa. Ponekad je Pablo noću polupijan ulazio u sobu u kojoj sam spavao s Hozeom, budio mog brata, šaputao & njim i iznenada me pitao: ' »Spavaš' ]i, Karlose?«
Odgovarao sam da i on bi počinjao. đa nam ·
ponavlja male kuplete, sasvim tiho, naravno.. Onda se pojavljivao prvo Gil, tek probuđen, u svojoj maloj noćnoj košulji, Na petama su ulazili Bartolomeo i Eugenio, rame uz rame,
bosi: dolazila: je ponekad Dodesta,. pričajući, .
smejući se sašvimi tiho; promašeni muškarac, ona je bila naša; otac je govorio da ima samo jednu ćerku, 'Inocenciju, i šest sinova. Pablo nam je pevao pesme berlinskih vojnika, me=lodije Pariza. Stojeći smo pravili krug. oko njega, prateći refren rukama. Naš: stric je oponašao nekog pruskog poručnika kako oslovljava malu parisku bludnicu ili toreadora koji postaje bokser, i pričao tako smešne priče da smo padali” s kreveta umirući
od smeha, sve dok se ne bi pojavila Inocen„cija u plameno-crvenom penjoaru, sa džep· nom lampom u ruci, | sred najlepše priče. Nato bi naš stric počinjao
da odvede Modestu u-
da zeva a zatim odlazio na spavanje, mirne savesti. ?
Međutim, on i Hoze i 166568 :bili su ubice trgovca ribom, a Inocencija je bila njegova žrtva i Modesta je to pogodila. i
—Pozajmi mi tvoj nož, 1102 zatražila je ona jednog jutra.
Zadubljen u knjigu on, se napravi da nije čuo, ali su njegove ruke. toliko drhtale da mu je knjiga pala. On se' diže ı polako se uputi
“ka njoj, odlučnog pogleda, s bledim osmehom
koji je titrao na njegovim usnama,
Onda Modesta poče da urliče. Otstupaju“i, ona dođe do vrata i potrča iz sobe u sobu, strašno vrišteći. Svima nam je srce lupalo.
Te: noći Hoze nam ispriča sve. Na kraj: smo mu dali za pravo, ali, mu nikađa nismo pružili ruku, Te večeri sam delio krevet sa Eugeniom, nesposoban da spavam u istoj sobi sa starijim bratom. Tako je on ostao sam.
Tlustracija Lazara Vozarevića,
—A “ubili u mislima? | Mi smo i dalje ćutali, Hoze ponovo izjavi
. da ne vidi tu nekakvu veliku razliku. Mogućno. Ali ja nisam hteo to da učinim. Misao
se vraćala. na Sosesa. Dobar čovek koji nas je voleo. I dobrim ljudima dolaze grozna nadahnuća. A ljubav daleko vodi.
Docnije nam se Inocencija zaklela da nije znala da su se Soses i haš stric pripremali
„da ubiju Ortuetu. Hoze nam reče da Soses i stric Pablo nisu među sobom. izgovorili reč . ubiti, Uostalom, jedva da su reči i bile izme-
njene. Hoze se nalazio u bašti pored Pabla,
.· nešto udaljeh od ostale porodice, kada 8 So-
ses približio i zapitao: · — Znate Ji šta ćete učiniti?
— Da... reče Pablo. Ali kako?
A Sosos odgovori:
— Vi volite maskarade. Stavite senjorin šešir, haljinu i kaput, popnite se na groblje i sedite na gomju klupu.
— Sam? zapita Pablo. .
— Naoružan čovek nikada mije sam.
— 1, zabrinu se naš stric... on će doći?
— To je samo ideja, reče Soses. Svake ve=
' čeri ga viđaju kako sedi na prozoru nautič-
kog kluba. Proći ću tuda... zatim ću otrčati
do ROE na groblju. — Imate li revolver?, — Imam dva, reče Soses već polazeći. Rada se Soses udaljio, Pablo zapita: »A
ti, Hoze, šta ti misliš o tome?«. PROF, kao
i obično prsnu u smeh, ; Hoze se zakle da će” poći sa našim stricom. struči. Stalno se smejući on ode kod majke. — Pia, pozajmi” mi jednu haljinu'i svilene čarape. J Ona zadrhta. . — Misliš da pobegneš?
— Eh! uzviknu on. Idem da se prošetam.
— Nikad! reče mama. Preteruješ sa tim tvojim šalama.
— Ja! pobuni se stric. Ja se šalim, ja, oZbiljan čovek koji je došao na svet da se razveseli i koji se svuda gde god pođe sudara & lupežima, sa zlikovcima, koji sede ma na dama miliona izgladnelih ljudi i gnječe ih svojim debelim zadnjicama? Umesto hleba oni guraju bombe u ruke tih idiota. Onda fi milioni budala bacaju bombe na druge milione koji govore drugim jezicima umesto da dignu u vazduh njihove vođe koje nas pro= ganjaju, nas veseljake. Vremena su ozbiljna, dere se taj tip fiihrer koji tek što im je ulio ozbiljnost. Posle toga potpisuje šest do sedam smrtnih presuda kao predjelo za svoj doručak od salate i rotkvica. Jer on je u stvari vegetarijanac, dakle prijatelj životinja.
Zbunjena, naša majka upita:
— Govoriš li ti to o trgovcu ribom.
— O kome .bih drugo govorio, odgovori stric Pablo; i ode da od Inocencije zatraži prnje.
— Trgovac ribom, reče on, zaljubljen je u fvoju majku i baš u ovom frenutku Soses
„sto između oca. skrina. Pabla, Sedeći .pored „. u predlaže da se sa njom nađe na najvi-
otVOTenoB · -prozora nautičkog. kluba, sva-· tro=-
oj klupi na groblju,
— Zašto da ne? Ali šta ti možeš da učiniš? — Da ga zamolim da nas poštedi, izjavi TInocemcija.
— A ako on hoće... da fe poljubi?
— Bolje mene nego mamu.
— Ne boj se, umeša se Hoze, ja idem 6 tobom,
— Ne bojim se. Cekajte me pred mana= stirskim zidom.
Posle pet minuta stigla je obučena u mamine haljine. Inocencija, Hoze i Pablo pređoše preko manastirskog zida u baštu, iza=đoše ma vratanca, stigoše do polja iđući kroz druge bašte, popeše se na brežuljak krijući
se pod maslinovim drvećem i kroz čestar sti-
goše na klupu na groblju. Jedan čovek je već sedeo ma njoj. Oni prepoznaše Sosesa. 'On se zavuče dublje u šiblje i apiaži se Videći decu.
— Jeste li ludi ili pijani? upita. on našeg strica.
Pablo odgovori da je Hoze korisniji od crvenokošca i da Inocencija više od njega liči na majku.
— Zna li ona? upita Soses.
— Šta? viknu stric Pablo. Soses ućuta.
Inocemcija sede na klupu osvetljenu me=
sečinom.
— Napunjen je, šapnu Soses dodala revolver Pablu,
Dugo su čekali u senci. je u nautičkom klubu našao frgovca ribom kako sedi sam i duše svežinu večeri na prozoru. Kao pravi kralj pljuckao je koštice maslina na ulicu i sladio kafu. .
Soses se bio naslonio na zid dva kora-
· ka od Ortuete, kao da ga ne poznaje. Trgo-
vac ribom dozvolio je jednom malom čistaču da očisti njegove čizme tako da su sijale kao da su od bakra, a zatim je pljuenuo jednu
košticu na pantalone našeg pomoćnika. Onda ·
je Soses, ne skrećući pogled sa ulice, prošaputao da će se kroz jedan sat senjora nalaziti na vrhu brežuljka, na poslednjoj klupi na groblju. — Sama? zabrinuo se trgovac ribom. Soses se udaljio bez odgovora.
(Nastaviće se)
vi, zapita nas on, zar ga niste vi
— Zašto da ne? I njegovi'se smeh udvo~
| — Mogu ja da ođem tamo umesto nje, ' izjavi odmah moja sestra. j
Soses. ispriča da .,
Slika sa izložbe Sabahadina Hodžića, galerija ULUS
(Nastavak sa šeste strane)
ti ritmova i površina za koje se ne može reći ni odakle počinju ni gde se. završavaj'i Čini mi se da tu Ponti ima pravo. Njegova je kompozicija u ovom smislu klasična. Tektonika zgrade polazi o» dozdo na gore: sve više u Vis zgrada je lakša i nestvarni. ja, a pogled, zatim, dok sa spušta može ponovo da je Obuhvati celu. Klasično pravilo da oko treba umeti, pie
svega, uputiti jednim određenim putem da bi se prava vrednost pojedinih fasada mo gla da vidi! Većina mođer·
nih fasađa ovoga se ne pri
država.-Po njima pogled lu
ta, nigde da se zadrži, jer sš
„ne oseća ni odakle oko treba da, O. hi de treba da, POO ne;. 580
DRUGA Pontijeva ideja je ta da danas, istina, imamo dosta rutiniranih kon struktora koji će, sarađujući sa arhitektom, vešto da pri-
„mene ono što već znaju; ono(
'što se, uopšte, već i zna primenjuje. Vrlo. je malo, ma đutim, inventivnih konstruk-
tora, konstruktora stvaralaca Ć
koji bi se upustili u nove i neproverene konstrukcije.
On -i Nervi. želeli su, baš zasama %»
to, da; konstrukcija i buđe ovde nešto novo,
Dalje se Ponti zalaže za meku vrstu »poetske iluzije« Samo tako mogu se, kako kaŽe, 'maferiialne vrednosti 'transponovati u nešto više. Ca WOro u Veneciji nije ni izdaleka u stvarnosti onako lake “konstrukcije kao što izgleda.. U. stvarnosti to je zgrađa masivnih zidova, pa čak, i relativno malih otvora. Međutim, sva izgleda pro: zračna, kao čipka. To. je ošprilike neka vrsta poetske iluzije· o kojoji je reč. Ideja je kao ideja tačna, No. hoćo li se i ostvariti, materijalizovati kod ovog oblakodeTYa, koji treba da izgleda i prozračno i ljupko — fo još o staje da se vidi.
SADA ću opet da pređem na londonsku reviju.
Ako bi iz spiska njenih sta!nih saradnika htelo da se izdvoji neko'ime, jako karakteristično, bilo bi to, bez dvo. umljenja, ime Gordona Kalena (Gordon Cullen). T urbanist i ilustrator — vanr»– dan crtač. Mi, koji po svojo! struci uvek to pomalo merimo, đajemo mu mesumnj.vu prednost. Gordon Kaljea je danas najveći crtač među arhitektima. Crtež odnegovan. inspirisan, sugestivan, Velika grafička invencija, Mogao bi čovek da ga upnredi sa Piranezijem. On svoj izuzetni crtež stavlia u siužbu svojih zamisli koje nisu — koliko je to u stvari za isticanje! — ni utopije ni iđe je sebe radi, nastale. Nisu ty
. zamisli koje treba autura đa
proslave i da na nje„s skre-
nu pažnju. Ne, Kalen je maj="
stor,i propagator mal.h, ali
pohekad tako minuciozn.h
urbanističkih zahvata, onib. malih intervencija koje gra
dovima i gradskim prostorima daju lika i topiine. Ono što on piše neka 'e vrsta ur-: banističke reportaže koja je toliko puta do sađa ulkazala na svakodnevne probleme i
· neočekivano otkrivala mo.
gućnosti da se oživi,da se ulepša, da se obogati živa si ka malih gradskih prostora
Ć
|
Pa ipak, iako nije polazio od golemo odmerenih stvari ni od velikih ideja, ni od velikih. reči — može se s pra= vom govoriti o njegovom u-– ticaju na 8avremeni englesxj urbanizam, na stil engleskog urbanizma. Ovo što ću na kraju u nekoliko reči da na vedem nije od njegovih najznačajnijih predloga. To je jedan od mnogih, koji sam izdvojio samo zato jer sam ga našao u poslednjem bro,;u revije. Ono što hoću da kažšem to je tipično njegov me. tod pristupanja problemima.
i
Deni Kej
IJ ieško nasmejafi puN bliku u #dbioskopskoj dvorani! Uobraženi gospodin se oklizne i padne, nekome na glavu bace tortu sa šlagom, nespretnjakoviću se srozaju pantalone u otme nom društvu, itd., itd... O« „vakvi komični efekti, bez ob zira što su stari koliko i sama kinematografija, uvek »pale« kod gledalaca. Ali, te ško je publiku nasmejati 'tako da ona kroz taj smeh spo zna izvestan smisao, da joj taj smeh, ili samo osmeh, ka že nešto, da gledalac pored »kupanja „nerava« u.smehu pronađe neko dublje značenje. Takav smeh se može iza zvati jedino komikom koja u sebi poseduje satiričnu notu. Nažalost, nju ćemo retko na-– ći u savremenoj filmskoj komediji. No, zato, takozva– nih »glupih« komeđija (dull comedies) ima na pretek. Ako sledimo razvoj filmskih komedija od Limijerovog »Polivenog polivača« koga istoričari smatraju prvom filmskom komeđijom ili, još ranije, od »Kijanja« Freda Ota — kratko smešne scene koju je Vilijem Dikson | snimio za Edisonov kinetoskop — pa sve do moder nih bravuroznih muzičkih ho livudskih revija, videćemo.
da je istorija. filmske kome-
„dije imala uspone i padove i Oda. se danas” nalazi u ozbiljnoir “krizl,
Nemi klovhovi
7 IZUBLNA komika u . ranim filmovima posti=· zala se stvaranjem sme
· šnih situacija u koje su upa>
dali komični junaci kao što su popularni Maks Linder,
. govor:
zgrada i ulica..I. nije
ZK ra
komeot/e
IZGLEDA da je Gordon Kalen čovek koji sa strašću luta starima krajevima ia i traga za bo ftencijalnim vrednostima za. boravljenih. TEPRNI veličini Lon
dona ljenih gradskih celina, . o : pufa nešto je otkrio. U sklopu ulica, u delu
PWaaia „Wardihatona o kome . nalaze se neke zgrađe londonskog Univerziteta, za koje mnogi, izgleđa, i ne zna ju da su tu. Engleski kole.
dži, sa unutrašnjim dvorišli-
ma, koja ponekad pofšsećaju na zatvorene trgovine. Kao i u Oksfondu, il; Kembridžu. No ovde su oni mastali bez namere da setu grupišu; nastalj su jeđan po jedan. Duxnas je to neprobojan splet · tako mali. S kraja na kraj čitavm
. jedna polovina milje, a, ka-
ko kaže Kalen, tek se iz aviona vidi da su to lepi kol »~
,dži, sa unutrašnjim frgovima, · sa dvorištima, sa razrađenim
fasadama i sa jednom glav-
· nom osovinom oko koje u
postavljeni, koja prikriveno pošfoji, ali se na zemlji i na
' oseća. Osovina je za urbani. ste čarobna reč! Ovđe je da.
kle takva jedna prostorna O sovina, ali nesrećno poštav-
.ljeni splet ulica unaokolo. o . nemogućuje da se koracima + . okom ova osovina. prati, da . se oseti, Kalen:je otkrio ovu
okosnicu ovog đela građa, u» speo je da je na planovima
.fiksira i da je na crtežima · otvori. Nekoliko predloženih
·prodora 'učinili su.da je, sa njegovih crfeža, sinulo nešt)
· neočekivano. Upečatljivi po-
gledi na Albert Hol, na turele Imperijalnog inštituia koji je zalutao u ovaj kraj, čitava jedna nova sjajna veduta. Mogućnost da se ovuda prođe i da se bogato doživi „Bve ovih dvorišta, piaceta, gotiziranih, engleskih ali p”malo i venecijanskih, kao đi prošloga veka. I to je sve, Ali to je, u isto vreme, i čl« fav Gorđon Kalem. Uz mai» škrtih reči iđe i nekoliko cr. teža Kalenovih koji teško da „neće koga oduševiti, Sa njih su sa neke Šekspirove scene 'se doista vidi sve što freba
Bogdan Bogdanović idmske
Bašte Kiton i njegov partner Feti, Mak Senetf, Harold Lojd, Lujza Fazenda, Ćaplin, Karl Šenstrem i Harald Mad 'sen (Pat i Patašon). 'Komični "efekti su bili zasnovani ma 'spoljašnjoj akciji; potere i jurnjave, tuče i padanja, pre oblačenja i gegovi — šve se to obavezno, moglo videti u ranim filmskim komedijama: Pošto nisu mogli da govore i da deluju verbalnom komikom sa bioskopskog plaina, stari komičari su stvorili kult mimike i smešnih pokre ta. U tome se, naravno, preterivalo i karikatura je često
| prelazila u burlesku, klovni-
jađu, komiku po svaku cenu, što ponekađ nalazimo i kod »velikog Čaplina koji je najviše uspevao đa osećanju smešnog đađe ne samo smisao, nego i humano značenje i psihološko opravđanje. Estetika vizuelne komike bila je zasnovana na klasičnom principu osećanja smeŠnog — na iznenadnom suda ru dvaju različitih, kontra= stnih sfera. To sudaranje je imalo niz viđova:1 moglo se obelodaniti u nagloj promeni situacije i (fizičkog) položaja. u kome .se nalazio. nemi, klovn«, u nepredviđenoj re= akciji junaka na izvestan do gađaj, ili u »zakasneloje reakciji (ponekađ potpuno bez reakcije), u otkrivaniu (publici) Kkritične situacije koje nije svestan junak na platnu, itd., itd. Svi ovi postupci, kako vidimo, poseduju u sebi ne samo element komičnog, već i jaku đozu drama– tičnosti. Iščekivanje, pored smeha, izazivali su kod bublike svi đobri komični efek ti u nemom filmu. To su, l stvari, prvi filmski gegovi ko je neće napustiti ni govorni film, a čija komičnost proizlazi iz spajanja dvaju suprotnih, đisparatnih, u običnom životu nesrodnih fenomena. Ukoliko taj spoj, bez obzira što je meuobičajen, ima svoje unutrašnje opravdanje, i makar i posredno ka. zuje nešto gleđaocu o liku
· zbivanju, onđa komika koja
proizlazi iz njega nosi u sebi. umetničku logiku. Ali, takve logike je sve manje i manje u mođernim filmovima. (Nastavak ma dešetoj strani)
KNJIŽEVNE NOVINE 9