Књижевне новине

DA LI |E BALZAK UMRO OD LJUBAVI?

« i

Onore de Balsak dolazi U. hed onih pisaca čiji su život i delo do pojedinosti ispitani i o kojima je napisano gotovo isto toliko koliko su oni sami stvorili, Međufim, to nije sme» talo poznatom francuskom balvakologu dr Polu Metadđjeu da otkrije novu oblast isiraživa» mja u svom. rađu: fiziologiju vwelikog romansijera,

Neđavno še Metadje, koji je Mnače poznsi pc raspravi 0 Walzakovom životu e zamku Saše, čiji je on vlasnik, objavio u FRANCUSKOM MERKRURU opširnu stuđiju o Balzakovim bolestima, fizičkim i. psihičkim slabostima, Imyjpozantna lista bolesti počinje sa 1832 gogmom,' kađa je malzak pao 5 konja, udario glavom O MWaldrmu i dvadeset minuta Ostao bez svesti. Posleđica toggm, Ćao i nešto đocnije povrede noge, jeste dvogođišnja telesna slabost, U oktobru 1835 god. nastaju poremećaji u stomaku. i gubljenie osećaja za ravnotežu, a iste godine Balzak oseća povišeni krvni pritisak. Dve gođine kasnije, on pati od bola u leđima i strepi od apopleksije., Stanje se Uskoro popravlja, đa bi 1842 Balzak dđobio »užasnu nervnu groznicu«, izazvanu zagušenjem krvnih suđova. Iduće godine, Balzaka pogađa još ozbilinija Dolest — hronično zapaljenje možđane opne, Spisak zatim dobija, sve, šarolikiji izgled: 1844 — bronhitis, 1845 ~ paraliza očnih živaca i BUbljenje pamćenja, 1847 — jaka glavobolja i »čudni bolovi u srcu«, koje Metađje dđovođi u vezu sa odlaskom „gospođe jonske i njenim pretnjama đa će prekinuti odnose s% ĐBaizakom, 1848 — hipertrofija srca, koju dokazuju Balzakove reči: »Više ne mogu đa sec

. penjem ni da pešačima; iste gođine, u Varšavi, bolest jetre i magomilavanje krvi u plučima,

Pred venčanje sa gospođom Tianskom, Balzak pokušava đa se oporavi, ali posle toga (marta 1850) njegovo zdravstveno stanje naglo se pogoršava. Po povratku u Pariz dobija Vodenu bolest i celo mu je telo otečeno; zatim jedna naizgled bezopasna povreda dovođi do gangrene, :koja se' brzo širi i

19-og:“avgusta 180 g. savlađuje..

već istrošen MBalzakov organizam., ei Metadje sa mnaročitom pedantnošću u nizu ovih bolesti izdvaja one za koje smatra da su posleđica Balzakovog uzbuđenja zbog gespođe “Hanske i ljubayi prema njoj, Tako, om osobitu pažnju posvećuje nervnom polresu izazvanom pismima gospođe Manske iz 1847

gođine, u kojima se nalazi po--

menuta pretnja raskiđom. Potstakmnut ovakvim zaključcima,

.Metađje iznosi jednu prilične

romantičnu djjagnozu; Balzak je umro od ljubavi.

Ova rasprava:i zaključak do.

koga je pisac u njoj došao, iz» gleda, bar u Francuskoj, me

nailaze na odobravanje. Ko-

mentari se svode ma to da je

'dr Metađje preterao i. da je

Balzak očigledno umro iscrpemn rađom i svakođnevnim brjga» ma, među kojima i ljubav, naravno, zauzima, svoje mesto.

i 1. O.

Petar Bezruč — pesnik naroda

Seđamnaestog februara ove godine preminuo je u olomouckoj bolnici veliki češki pesnik Petar Bezruč,.Za života, bežao je od sveta, od slave, novinarskih intervjua, diskusija... Čuvao je svoju. samoću živeći povučeno u svojoj ma» loj kući u KRostelecu na Hani. Petar Bezruč imao je poseban položaj ne samo u književnom nego i u celokupnom kulturnom Životu svoga naroda. Napisao je samo jednu knjigu stihova — »Šleske pesme«. „Šezđeset gođina posle prvog izđanja te pesme deluju na čitaoca svojom djeđinstvenom lepotom i poetskom sažetošću, evocirajući proŠlost i narodni i socijalni život Šleskeg Kraja i celog če» škog naroda. Bezruč je bio pesnik po uzoru na barđe sta, rih legenđi, pesnik narođa u najlepšem značenju ,te reči,

(guika MHlapec-Đorđević)

UMRO JE · SUNAO TORKUNAGA

O Tokiju je umro Sunao Tokunaga, „poznati književnik. Njegov roman »Ulica bez sumca«. doživeo je u vremenu između dva rata niz prevoda na evropske jezike. Tokunaga je rođen 1899 gođine u vrlo siromašnoj seoskoj porođici, Već kao dete morao je da rađi da bi se održao na životu. Književnu delainost Dočeo je dvađesetih godina na šega veka. Roman »Ulica bez sunca« koji je napisan 1929 godine slika. život. tokijskih ti~. pografskih radnika. Za wremei

Drugog svetskog rata Tokuna–"

Sovjetski balet »Jovanka Orleanka«

Đosadđd je oko stotinu Knjiga napisano o iegenđarnoj francuskoj junakinji Jovanki Orleanki, Njeno junaštvo je više puta poslužilo kao inspiracija pesnicima, piscima drama i kompozitorima opera. Međutim, tek ove gođine prviput je na istu temu prikazan i jedan balet ođ više činova. Autori ovog baleta su sovjetski umetnici N.- Peiko (muzika) i B. Pletnjejev (libreto).

SRANDAL U BERLINU

Mlada američka pevačica crnačkog porekla Vera NLitl, koja se nalazi na gostovanju po Evropi, bila je međavno izviždana od strane publike u Zapadnom Berlinu kad je na-

stupila u mnaslovnoj ulozi Hizeove opere »Rarmen«, Suđeći po pisanju kritike po» vod ovom skandalu mije bila loša interpretacija Litiove, koja se.u Americi smatra jednom od najvećih nađa, Mnogi su, međutim, skloni da Kkrivicu bace na režisera Karla Eberta i scenografa Teo Ota koji su se »usuđili« đa umesto romantičnog prikažu neorealistički dekor Sevilje, (U masovnim scenama mogli su se viđeti američki turisti, prosjaci u dronjcima i beđno ođevene radnice).

nije sasvim razjašnjeno pitanje đa li se rađilo o nezađo> voljstvu zbog »mođernizacije« ili vaskrsavanju rasističke mržnje. Jer, Vera Liti je crn= kinja. _

Posle sedam godina Orson Vels je ponovo u Holivudu e će nastupiti u jednom (ilmu kao glumac, a: u drugom o režiser. Na sliči: Orson Vels'sa svojim ·'scenografom

koji je izradio neobičan autoportret na sopstvenoj glavi,

japanski-

Ali još uvek

(režija Were Melogrlić),

ga je bio zatvaran. Veliku Jiterarnu aktivnost razvio je posle 19345 gođine kađ je bio i jeđan ođ osnivača udruženja naprednih pisaca Japana »Si-

· nihon bungakukaj«. U tom pe-

riođu napisao je dva svoja poslednja romana »Spavaj, ženo« i »YTihe planine«. ”

NEUSPEN DRAME FELISIJEN MARSOA tu LONDONU

Komađ Felisijen Maysoa »Jaje, vweliki uspeh prošlogođi»šnje pariske pozorišne sczone, doživeo je prošlog meseca potpun neuspch u Londonu, Doduše, dramska IMritika ocenila je komad povoljno i time o-

povrgla shvatanje da sc u Engleskoj „teško prihvataju francuske drame, Uzrok ne-

uspeha mora se izgleda potražiti na drugoj strani. Glavma ličnost drame je mlađ čovek Koji svoje postojanje na svetu „oseća kao neumesno. Život mu izgleđa Kao ljuska ođ jajeta koju nije wu stanju da probije dok istovromeno viđi da to polazi za rukon drugim ljuđima. Ovaj Kkarakter nosi ceo komađ jer se za gotovo sve vreme trajanja pretstave nalazi na pozornici, povremeno izlazeći iz okvira radnje da bi objasnio svoje postupke publici, U Parizu ovu je ulogu briljantno igrao mlađ glumac koji je gleđaocima pružao jaku impresiju nedo~

statka samopoverenja. Na lom-.

donskoj,.pretistavi u naslovnoj wlozi- pojavio se Nigel Patrick čija-_je· glavna “osobina, ističe Kritika, đominirajuće samozadđovoljstvo. U njegovom tuma= čenju glavnom karakteru medostajala je svaka promašcnost i osećaj mneprikladnosti. Radnja se fako, prema pisanju Kritike, pretvorila u veseMiu avanturu i izgledalo je da je moto junaka: »Moj svet je školjka i ja ću je mačem otvoriti«, koja je u Suprotnosti sa duhom i smislom Marsoovog Kkomada #đš5kritičari viđe uzrok neuspeha ove inače odlične drame,

JEDNA DOMAČA ĐRAMA.

Beogradsko Omladinsko Pozorište koje je sa svojim taJentovanim ji ođuševljenim članmovima prikazalo u januaru ove gođine »Plavo i crveno u dugi« i »Kutijica što svira« pri-

wu takvoj 'Kkoncezcijši '

KAZANOVA NA SCENI

Poznati filmski glumac i jedan od majboljih intepretatora Šekspirovih drama u Italiji Vitorio Gasman rađi zajedno sa piscem Đovanijem Komisom na scenskoj adaptiaciji memoara čuvenog. avanturiste Đakoma Kazanove, Pored nastupanja pred italijanskom publikom Gasman sa ovim komadom namerava da krene i na veću · turneju po Evropi. Na slici: Vitorio Gasman i italijanska glumica Ana Marija Ferero.

prema dramu »Oblacic Julije mMajman, Režija: MDĐušam Vlađisavljević, scenografija: Dušan Ristić. Premijera drame »Oblaci« održaće se 15 marta na Radničkom wuniver= zitetu u Nemanjinoj ulici u okviru V Pestivala, RUD Bcograđa, koji se organizuje u čast VII Kongresa SKJ i de» setogođišnjice postojanja i ra» da Saveza KUD Beograđa.

ti DRAMA T. S. ELIOTA U MILANSKOJ SKALI

Poznata drama engleskog književnika Tomasa S. Eliota »Ubistyo u katedrali. biće u» skoro izveđena kao opera u Milanskoj Skali. Libreto i muziku za novu operu napisao je savremeni italijanski kompozitor IMIđebarđo Piceti. Ope-

ra »Ubistvo u Rkateđrali« je već izvedđena na scenama ne» kih manjih operskih kuća u Haliji.

FESTIVAL n | PUČINIJEVIH OPERA

Decembra ove godine navrŠšava se sto gođina ođ rođenja poznatog italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija čije se opere »Manon Kesko«, »Foskas i »Madđam „ĐBeterfiaje malaze ređovno na repertoarima svih većih operskih kuća u svetu,

U Italiji je oformljen »Odbor za proslavu stogodišnjice TO» đenja Đakoma Pučinija« i već razrađen „program priredbi. Mnoge italijanske operske 'ku> će obnovile su nekoliko mamje izvođenih Pučinijevih de» la, A predviđa se takođe i 0 državanje „ketnjeg „festivala Pučinijevih opera m građu Muki, rodnom mesti kompozi-

tora i građiću Tore del Lago-

Pučini, gđe je veliki majstor operske muzike proveo po slednje đane života.

· »wČudno zlo«

Francuska ima Fransoaz Sagan, SAD Pamelu Mur, a Engleska je nedavno takođe dobila jednu »nepunoletnu zveZdu« na literarnom polju Đžejn Geskel, šesnaestogodišnju ćerku prodavca novina iz Južnog Kensingtona, Prvi roman Džejn Geske! »Čudno zlo, kao »Do-

bar dan, tugo« Fransoaz Sa~

gan i »Cokoladđa za doručak«e Pamele Mur, doživeo dje u nje-

noj domovini veliki uspeh kod

publike pa i kod kritike (prvo izđanje je štampano u oko 20.000 primeraka). Roman je ubrzo zatim objavljen u francuskom prevodu, a izđao Sa, je mecena FYransoaz Sagan, Pamele Mur i Minu Dru, Žilijar., Pre nekoliko đana, međutim, pojavio se i ifalijan\Wki prevod istog dela,

Prve ocene italijanskih Kritičara nisu naročito naklonjene mlađoj MKnjiževnici, Kao najveći kvalitet romana, u.ođmosu na nešto starije koleginice, ističe se činjenica da se

Džejn Geskel |

Geskelova nije truđila đa po svaku cenu zagolica čitaoce pikantnim scenama, Za razliku od svojih prethodnica, ona je radnju svoga romana smestila u okvire fantastičnog. Nijem roman priča o avanturama engleske manekene Juđite na nekoj misterioznoj planeti ko» ja živi u simbiozi sa ZemJjjom.

* 100.000 STARIH TIBETANSKIH RUKOPISA

dedna, biblioteka sa preko sto hiljađa rukopisa otkrivena je neđavno wu manastiru Sakija, blizu Sigatesa, u Tibetu. Ovi rukopisi potiču uglavnom iz periođa između VIII i XVI veka i napisani su ma perga” mentu koji ponekad dostiže dužinu od dva metra. Samo svetilište u kome su pronađeni wukrašeno je vwrlo starim freskama i slikama ma svili.

Xx»

Stripove objavljuju gotovo svi američki listovi, a neki ođ njih im posvećuju čak dve do tri stranice. Zanimljivo je da ovi stripovi nisu isključivo namenjeni đeci. Statistike go” vore da ih četiri ođ pet od” raslih Amerikanaca, ređovno čita bar w nedeljnim broje»

vima, #

Najveći broj stripova w a&” meričkoj štampi su avanturi» stičkog sadržaja, a majčešća tema je borba između gangstera. i policajaca. Od Mriminalnih najpopularniji je strip o Dikwu 'Fresiju. Tresi je dđetektiv koji je w svojoj karijeri pohvatao i ponbijao mno> Sštvo MWriminalaca. Autor i izdavači ovog stripa tvrđe da

»Dik 'Tresi« ima oko šezđeset miliona, čitalaca, .

. Stripovi — najčitanija lektira

Omiljeni Junak „išmeričkih. stripova je i jeđan pilot-obaveštajac, čiji se neprijatelji menjaju s vremenom. Nekada su to bili nacisti i Japanci, 4 sađa »komunistički zaverenici«, koji nameravaju đa dignu u vazđuh Linkolnov spomenik.

NAGRADA »ŽIL VERNe

Pariski izđavač Ašet odlučio je neđavno da ustanovi nagradu »Žil. Vern« Ova nagrada će se dodeljivati svake godine majboljem „maučno • fantastičnom romanu koji buđe napisao neki mlađi pisac. Premija

u iznosu sto hiljađa franaka deliće se svake godine Kra» jem maja, a nagrađeno delo će biti štampano mn posebnoj eđiciji.

TRAŽENJA

STVARNOSTI...

Nastavak sa 1 strane đeluje dekorativno, možđa on lično nije video u dovoljnoj meri koliko svet predmeta može da se produbi. Možđa njegova fantazija nije uvek uspevala da iza fasade uobličavanog teksta dokuči opšte, trajno, tako da neka njegova dela u sebi nose obeležja kubistički formulisanih žanr-slika. Pa ipak, inspirisan strasnim učešćem u sudbini svoga narođa, Dijego Rivera je tražio slikov ni jezik srodan s intenzivnošću' Gjo tovom i s naivnom neposrednošću

i jednoznačnošću acteškog izražajnog oblika, i Ta vrsta „peinture engagće”"-a

jedva ima primera u modernoj likovnoj umetnosti; zbog toga joj se

uticaj, uprkos svom otporu na Koji .

je nailazija kod ekstremno-individualističke kritike, rasprostro daleko izvan granica Meksika.” Želja da se u našoj epohi otuđenosti od predmeta, u eri 8pstrakcije, nađe nov dodir sa svetom stvari, da se stvarnost tumači na način opšterazumljiv. i opštepristu~

pačan, ta želja je posle Drugog svetskog rata potstakla neke umet nike da potraže put ka novom realizmu. stvaralaca freski, . Renato Gutuso spojio je svoju realističku paletu sa narodskom vitalnošću siciliskog seljačkog slikarstva i s proseđeima moderne likovne umetnosti. I venecijanski slikar Armando Picinato, pošavši od Pikasa, vratio se realizmu, slično kao Eduard Pinjon u Francuskoj. Ali oni pritom nisu napustili tekovine i plodove Pariske škole kao što je: to učinio Anre Fužeron, koji je započeo kao ekspresionista, a zatim se, kao vođa socijalističkog realizma u Francuskoj, okrenuo nazad ponavljajući naturalistički pravac devetnaestog veka, |

Ne bi se moglo reći da su poduhvati koji su težili đa likovnu umetnost iz ezoteričnog slikovnog

govora vrate u neku vrstu narod-" nog slikarstva doneli uspeha, bar

do danas, Čak i Gutuso, koji je odista crpeo snagu iz narodnih vre-

Poput meksičkih slikara ·

·ma punim optužbi, pokušavao je ne

la, ostao je u spoljašnjem, grubo= realističkom krugu jedne stvarno= sti sačinjene od samih fasada. Samo škola Dijega Rivera otvorila je, izgleda, aspekte koji u tumačenje stvarnosti našeg vremena unose više dubine. Hoze Klemente Orosko (umro 1949) i David Sikveros dva su značajna slikara koji su svet Pikasovih „oblika, kubistički pejzaž XX veka, vezivali sa svetom actečkog doba. A Rufino Tamajo unosio je, opet, elemente nadrealizma i Svoja analitička tumačenja duše u plakatski svet svojih revolucionarnih kompozicija. Severo-američki slikar Ben Šan, koji je gođinama bio asistent Riverin, sintetizovao je elemente socijalnog protesta s oštrim posmatračkim darom svoje magisko-realne minu= cioznosti. Možđa i kod ovog slikara, kao kod Šagala, tajnu sugestivnosti treba tražiti u sintezi folklornih sećanja iz Geta i nadrealističke senzibilne instrumentacije sno-

Godine 1929 neki umetnici u Jugoslaviji stvorili su grupu „Zemlja” đa bi uspostavili veze između naroda i likovne umetnosti, ne vraćajući se. prevaziđenim izražajnim · oblicima naturalizma. Još . onda, mlađi Hrsto Hegeđušić, svojim stvarnim, prodđorno-oštrim crteži-

samo da stvarnošćp Hritički ovlađa

nesumnjivo, prilog: tom traženju i

ŽORŽ: RUO

U doba Komune, 1871 g. odiaj se u jednom umu za Vreme bombardovanja, Žorž Ruo, sin za+ natlije, umetničkog . stolara, i ses strić slikarke na porcelanu. Ras stao je uz deđu koji je sakupljac bakroreze i voleo Manea. Isprva je dečak učio da restaurira bojena . okna sa starih crkvenih prozora, a zatim se odlučio za redovne stuđije slikarstva. Za svog profesora, slikara Gistava Moroa vezuje ga godinama duboko poštovanje i odano prijateljstvo. U to vreme . slika Ruo po njeqovim „savetima tamne religiozne kompozicije, koristeći se tekovinama velikih luminista Leonarđa i Rembranta.

Vraćanje iz ove zablude i tražerije ličnog stila bilo je vezano za doživljaje i potrese koji su osta= vili na umetnika dubokog

Bila je to smrt učitelja, pa nema= ština koja dovodi do duge i teške

iscrpljenosti, naklonost _religioznoj koncepciji sveta i misticizmu pa sumnje i traženje cilja u umetnosti. Postepeno je za to vreme odbacivao klasične elemente slikarstva naučene u školi ili po muzejima i izgrađivao stil koji ne po> znaje ni sehke, ni valersko reša« vanje slike, ni površinu pođeljenu · na planove, ni perspektivu, ni mo đelaciju svetlom i senkom. Birao

je boje samo po ekspresivnoj snazi ,

kojom mogu da izraze njegov do» . življaj. Plavo, crveno, žuto, zeleno,

sa mnogo crne i dosta bele, to bi. uglavnom bila Ruoova paleta i bila

bi fovistička po vrsti, da nije ti

đuhu daleko od slikara koji su. smatrali da boja ima vrednost s8ma po sebi. Ekspresionist po umet ničkoj koncepciji, već 1905 Ruo

se, pun tuge i saosećanja naginje

nad ljudskom beđom i ona ostaje

do njegove neđavne smrti staina

inspiracija i neiscrpna tema njego>

vog slikarstva, rei

Ciklusi, cirkuskih klovnova, su, dija i prostitutki kao i obrađa bibliskih tema uz pojzaž i portret postaju i ostaju celog života predmet Ruoovog slikarstva. Vrlo brzo, Ruo je potpuni gospodar ovih svoOjih likova i može u beskrajno mno go varijacija da ih prilagođava svim potrebama i pokretima svojil:. osećanja. Tako je forma poslužija misli, a slikar je u nju ugradio svu strast svoje istine. Otuda se u. delu ovog umetnika sjeđinila izu“ zetna plastična vrednost sa dramas tičnom snagom ekspresije kojom ono zrači. ca

Neobična likovna lepota Ruoovih. slika nije uslovljena motivom koji obrađuje nego pre svega pronala«, skom meslućenih oblika, strogih arabeski, boje koju u gus stim debelim nanosima paste ome“ đava crna široka linija što kontus rira uprošćenu formu održavajući ravnotežu među bojenim površi“ nama. Ona govori i o slikarevom sećanju na srednjovekovni vitraž. Ruoova bogata slikarska materija ima duboku i neobičnu sonornost. a boja sa njegovih slika, intenzivna i topla, ima puni bljesak emalja.

Ruo je pripađao porođici velikih ekspresionista venčanih s tugom i opterećenih saznanjem ljudske bes de. Samo, ovo se osećanje na Ruod ovim slikama preobrazilo u sauče“ šće i beskrajnu ljubav za ljude koji su poniženi i koji pate, pa os tuda njegovo delo nosi pečat tople humanosti.

U slikarstvu je Ruo ukazao na nov put; i mada je idući njime bio sav okrenut čoveku, ipak je na svom putu ostao oduševljeni, al veliki osamljenik.

Dr Katarina Ambrozić ·

već i da je ispuni tragičnom težinom svih ljudskih odnosa i sukoba, U sadašnjim njegovim delima ukrštanje ekspresivnih elemenata nadrealizma i „čfolklorističko-naivnih" komponenata još se dublje prožima.

Ove težnje likovne umetnosti da |

prevaziđe fragmentarno i eksperimentalno i stvara sintetične izraZzajne oblike, dovsle su do ponovnog pronalaženja vidljive stvarno» sti, koja pored hermetično-subjek-. tivne „Slike i apstrakcije, obuhvata i Oopažajni svet. Razume se da u stilu koji je na pomolu neće više dominirati kopiranje i imitiranje' spoljašnjeg. Novootkrivena ostrva nesvesnog i nov inventar pronađenih oblika neće biti napušteni + oni će postati sastavni delovi ce lovite umetničke slike sveta. U a» finitetu što ga osećamo prema U” metnosti primitivaca (umetnosti u kojoj. je izraženo. dologično posmatranje stvarnosti) kao i u oživljava» nju interesovanja za najvne majstore iz naroda, ispoljava se težnja | za prvobitnošću i jednostavnošću ~— za pređahom od zamora i stra-

va ove epohe složenih preloma | |

smelih prođora u znatog. : . Meksičko zidno slikarstv eo 1 nje-

gov osnivač Dijego Rivera dali Ž

prostore .nepo.

vaspostavlianju celovitosti u likovnoj umetnosti. | „O. Bihalji-Merin

| KNIIŽEVNE NOVINE

traga, ~·

lepih + |