Књижевне новине
TRIBINA
y
Milorad PANIĆ-SUREP
sekretar Saveta za kulturu NR Srb ije
· Odmah đa kažem: ovaj projekt nestave književnosti u gimnaziji nimalo mi se ne dopada. Očekivao sam da će reforma biti rađikalni|ja. Gledđana kroz ovaj stručan rad grupe Saveznog zavoda za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja, ona mi se prikazuje više kao na|| por da se poboljša dosađašnji sistem, „nego kao odlučno kršenje „ starih formi (pri ovome gledanju treba praviti razliku između dekla· rativnog, uvodnog đela projekta, + enog praktičnog). Odavno se uviđalo đa nastava književnosti u na\ šim srednjim školama ne formira | učenike u ljude kakve želimo. To ı Sei osetili i projektanti, ova grupa | stručnjaka. Ali šta su oni činili? KNtahi su nastavni plan da „refor| miša” — da popunjavaju pukotine _ | đa ojačavaju slaba mesta, a ni_ ljedmog trenutka misu sam predmet podveli pod znak pitanja. A 'društveni problem je baš u tome. Evo Kako na nj ja gledam. Za mene su „maternji jezik i kmjiževnost” dva | predmeta. Prvom i te kako treba posvetiti pažnju, daleko veču no Što je u ovom projektu; a đrugi 'mjiževnost — za diskusiju je. Odmah da kažem na kojoj sam ja Strani: ja sam za nastavu istorije kulture a ne literature u srednjoj školi, za nastavu istorije duhovnog razvitka čovečanstva i nacije. Zaista je apsurđ da se učenicima. prića i pređaje sat-dva, pa i u više ftavrata, o delu Vaska Pope, a da 'Se recimo za sve vreme školovanja i ne pomene takav monument kao što su Sopoćani. — Nešto od ovog apsurda se naslutilo i u projektu e kojem je reč. Uvedena je raz*ađenija nastava likovne umetnosti E muzike, ali nesrećno, po starim Šablonima: stilovi, pravci, mehaničke podele! I, razume se, da pri takvom planu nećemo nigde naći slikara Đwru Jakšića, Konstantina Danila, Đ. Krstića, Joba, Bijelića, dok će pljuštati imena iza kojih često po knjižica dve, i od juče a da li i za sutra?). Ne, zaista to nije dobar put, On neće biti dobar mi ako budemo mehan:čki širili pojeđine grane. Kulturne delatnosti treba gleđati u njihovoj ukupnosti, pa u okviru takve celine iznalaziti odnose. Dakle, ja sam za nastavu istorije kulture umesto istorije likeraktute. | Ako bismo se osvrtali na konkretam program, predložen za književnost u ovom nacrtu, o njemu bismo mogli reći, naročito što se tiče imema pisca i dela — da je proizvoljan. Njegovi sastavljači poveli su se više za opštom razglašenošću, ili za ličnim naklonostima, no što su se potrudili da pronađu jedno sadržajnije i objektivnije merilo. Tu bi se primeđaba moglo navesti tušta i tma, ali sve one skupa ne bi izmenile metod, , x.
Đuro GAVELA kniiževnik
Nemam srca da kritikujem ovaj program. On je inspirisan tako rodoljubivim, socijalističkim i optimističkim aoduševijenjem, tako je pun lepih i krupnih reči, i tako je dirljivo zađovoljan sam sobom da bi teško bilo naći formu kritike koja ne bi izgledala gruba i ne= nodoljubiva. Uostalom, za kritiku koja bi htela đa bude stvarna i korisna, možđa treba sačekati detaljna metodska uputstva koja će biti izrađena na osnovu i u duhu ovoga programa.
|
x
'Dr. Miloš ĐURIĆ akademik
Fročitao sam nacrt programa za maternji jezik i književnost i nalazim da je veoma površno sastavljen. Pre svega, mislim da u taj program ne treba da ulaze pesnici i književnici koji se još nalaze u razvitku,
Ne mogu shvatiti da se među onim pesnicima, koji se Zovu TOmantičari, ne nalazi Laza Kostić, čiji Pera Segedinac pretstavlja obrazac tragedije, i kao takav treba da se čita i proučava u srednjoj školi. i
Lirika ne počinje rimskim pesnikom Katulom, jer su se daleko pre
KNIIŽEVNE MOVINE
· Nastava knj
Pre kratkog vremena Savezni zavod za proučavanj u posebnoj knjizi (izdanje „Savremena škola”, Beogra nastavnih programa „svih predmeta koji ulaze u sastav Prosvetnom savetu FNRJ nastavnog plana i programa za gimnazije”. Pošto je, na taj „Književnih novina” se obratila izvesnom s molbom da iznesu svoje mišljenje o nastavnom programu mater
gimnaziji”, pružajući, tako,
ređakcija
iževnosti u timnazijama ·
broju književnika i javnih i njeg · jezika i književnosti. Neki od
e Školskih i prosvetnih pitanja objavio je, d, 1959 gođine), kao „stručni rad”, razradu nastavnog plana opšte i izborne nastave u „potreban materijal za donošenje osnova način, program pružen javnosti,
kulturnih radnika
tih odgovora objavljuju se. ovđe, a „Književne novine” će i u sledećim brojevima, ako za to bude
potrebe i objektivnih mogućnosti, „Književhih movina” bila je da se vanja i kulturno-estetskog vaspitanja mlađih. Prema podacima, dobijenim od Saveznog Z u izradi programa je učestvovala jedna Antica, direktor gimnazije iz Zagreba, Steva? vetnik Saveta za prosvetu NR Srbije i Urošević Milivoje, Takođe je dato obaveštenje da će na današnji dan (27 februara, biti na razmatranju i usvajanj liko bude usvojen, od sledeće školske gol
ževnih novina”) program
u okviru ankete, objaviti i
„grupa stručnjaka”;
druga u javnosti pretresu ova, van sumnje značajna, pitanja obrazo-
mišljenja. Namera redakcije
avoda za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja, konačnu ređakciju izvršili su Amfoš ović Danica, profesor. iz Beograđa, Papremica Mirko, sarektor Više peđagoške škole iz Beograda. na dan izlaženja ovoga broja „Knjiu u Prosvetnom savetu FNRJ i da će, ukodine (1959/60) biti uveden u gimnazije, s tim što će
se u svim republikama program prilagoditi tamošnjim potrebama i uslovima.
Smatrajući da književno i kulturno obrazo faktora i; institucija, već da je to briga čitave zajednice, utoliko pre što, po učesnika u ovoj anketi, program ne pruža dovoljno garancije da to obrazovanje i vaspitanje naročito podići, „Književne movime” nosti, stojeći na stanovištu da,
ako još ima vremena, treba javno
tanja nastave materinjeg jezika i književnosti u gimnazijama.
Prilikom zaključenja lista, ceđakcija je primila članak
tuju pitanja ankete, pa se i taj
članak objavljuje.
vanje mlađih nije isključiva kompetencija ovih ili onih
mišljenju gotovo svih
će se, baš na njegovim osnovama, otvaraju anketu o programu književ-
raspraviti akutna i aktuelna pi-
Svetozara: Petrovića, u kome se disku-
njega u helenskoj književnosti kao lirski pesnici istakli Arhiloh, Alkej, Sapfa i Pinđar, Kađa je reč o pesnicima u stranim književnostima, nalazim da bi u programu trebalo predvideti i priređivanje odabranih strana hrestomatija i antologija iz stranih književnosti.
*
Stevon RAIČKOVIĆ književnik
Listajući budući program nastave književnosti u gimnazijama, čini mi se da su sva ta imena pisaca odabrana za učenje i lektiru, nabacana prema raznim ključevima: vremenskim, nacionalnim, generacisloiim, vamvrememskim... Ali, nezavisno od tih ključeva u njemu ima i starih i novih nepokolebljivih vrednosti.
O tom programu, uglavnom, ne
.mogu da kažem ništa određenije...
Gledajući ko je i kako sastavljao sam program, mislim da je trebalo da so prokomentariše na mnogo široj osnovi i mnogo pre nego što je došlo do njegovog usvajanja. Drvo se savija dok ie mlado.
*
Erih KOŠ književnik
Komisija koja je radila program bavila se sigurno tim poslom duže vremena, a ja sam imao prilike da tai program vidim samo letimično i da pročitam o njemu svega nekoliko kraćih objašnjenja | u našoj štamipi. Ne znam, dakle, kakvim su se načelima rukovođili autori ovog programa, ni kojim su se razlozima i motivima. privoleli kad su uključivali u program ili isključivali pojedne pisce li knjige. Plašim se zato dea. bih, „stavljajući im primedbe mogao biti i nepravičan. A primedaba bi bilo prilično,
Ograničiću se stoga svega na dve načelne: da }i treba " da li je uopšte korisno, kad je reč o primerima iz Kmjiževnosti, ili o lektiri, taksativno mabrajati pojeđina dela i pisce, i zatim, da li že dobro i uobičajeno u te spiskove unositi i dela savremenih pisaca o kojima kritika i vreme još ni izdaleka misu kazali svoj sud, pa i takve o kojima je sud kritike oštro protivurečan. ·
Pitam se zaista čemu može da služi alto se tu programu kaže da će se amaliza lirske poezije vršiti na odabranim tekstovima · iz, naše narodne i umetničke lirike (narodne lirske pesme, Rađičević, Jakšić, Frešern, Kranjčević, Ilić, · Dučić, Rakić, Šamtić,. Matoš, Nazor, Župančić, Ujević, Tađijanović, Cesarić, D. Maksimović, Davičo, Popa). Tli ako se četvrtom, završnom razređu gimnazije, iz celokupne svetske književnosti propiše kao lektira svega pet stranih Knjiga i to baš Maksim Gorki: Delo Artamonovih, Sartrt: Nesahranjeni mrtvaci, Forkimer: Konjićev. „gambit; Irvin Šo: Mlađi lavovi i,A. Haksli: Kontrapunkt života. O
Da li takvim nabrajanjem hoće đa se kaže da su naši nastavnici književnosti u gimnazijama | toliko slabi i nesamostalni da ih treba potsećati na lirske kvalitete Radičevića, Jakšića, Dučića ili Rakića naprimer. Ili misle da je zalogaj od pet knjiga dovoljan za gladna usta naših maturanata? A nastranu još i arbitrarnost i neodrživost takvog izbora. Kad je reč o odabramim tekstovima. iz naše lirike mogao bih bez po muke postavki drugu listu koja se ne bi morala zagtiđeti. prve (naprimer: dubrovački lirski pesnici, Njegoš, Zmaj. Laza Kostić, Dis, Pandurov:ć, V. Bekrowjć, Dedinac, Čopić. „Kostić.
Raičković, SI. Marković, itd. iz srpske lirike, ili, iz hrvatske: Vidrić, Krleža, Knklec, Goran Kovačić, A. B. Šimić, V. Popović, Kaštelan; iz slovenačke: Aškemc, Kete, Mutn, Golia, Gruden, Klopčič, Kajuh, Bor, Minat:; itd.) Kakvog smisla ima pored hiljada boljih knjiga preporučivati gimnazijalcima baš tako prosečnu, da ne kažem i slabu knjigu kao što su „Mladi lavovi“ (nezavisno od njenog Kknmjižarskog uspeha kod čitalačke publike), „pa čemu baš među tolikim savrememim engleskim piscima izabrati Hakslija i nimalo izvorni „Kontrapunkt“, a među Sartrovim i Foknerovim delima.baš ona koja su manje ili najmanje reprezentativna. Slično izgledaju i ostali primeri. odabranih romana, drama i stranih liričara.
; | : -Kazaće mi: nijeđan izbor, samim tim što je izbor, ne može biti ni dobar ni objektivan. A ja pitam: šta će tu uopšte izbor, a pogotovo takav koji ni nastavnicima, ni učenicima ne kazuje ništa novo. Čini mi se đa takvo nabrajanje i jedne i druge može samo da sputava jer hoću da verujem da naši nastavnici u gimnazijama imaju dovoljno znanja iz naše literature da bi se samostalno u njoj mogli orijentisati kad im je potreban neki primer, a da su naši maturanti toliko čitali stramu literaturu da su prerashi loši izbor koji mm se preporučuje. Svaka istorija književnosti neka je vrsta njene kodifikacije — u njoj nalaze mesta oni pisci i ona đela o kojima su na osnovu izvesnih utvrđenih principa kazali svoj sud vreme i kritiku. Pogotovo je tako sa istorijom književnosti koja se pređaje i uči u školama i duge diskusije i sporovi koji su vođeni oko toga đo koje granice ići u savremenost odavno su u praksi već rešeni. Tu ništa novo nećemo izmnsliti, a uveren sam da wnošenje u nastavni program i tako mlađih pisaca. koji su izđali svega jednu ili dve zbirke pesama. može ovima samo da naškođi, a nastavnicima i učenicima meće pomoći, Mladi pisac pre vremena može zastati u svome razvoju postajući preramo oficijelan, a potpuna proizvoljnost i arbitrarmost takvog izbora i nastavnike i učenike može samo da zbuni i orijentiše u jednom smeru jer će im biti teško objasniti zašto je izabran jedan pesnik a ne đrugi koji se njima čini bliži, draži i prisniji. Mnogo je bolje i u ovom slučaju ostaviti čitaocima slobodu izbora i dozvoliti im da u slobodnoj lektiri, u čitaonicama i literarnim. družinama, u strasnim i uzbudljivim diskusijama sami nalaze i brane svoje.književne simpatije i prema njima se orijentišu u velikom broju puteva, ličnosti i dela koja im štedro. nuđi na izbor naša savremena literatura. ( *
Nikola DRENOVAC književnik
Ovaj program za izučavanje matemjeg jezika i književnosti u na šim školama karakteriše izvesna neodređenost. Pored toga, u njemu ima. i nejasnih, da ne kažem, apstraktnih stavova. S jedne strane, teži se izučavanju književnosti na principima i u đuhu socijalističkog društvenog uređenja (traži se „iđejna umetnička analiza dela“), a s druge strane, ostaje se na metodu stare škole i na korišćenju va-
—-
spitnih sredstava prevaziđena.
· Mislim da se ni raspored gradiva ne bi mogao prihvatiti ovako kako
koja su danas
ga raspoređuje ovaj program. Pisc ,
počev od najstarijih do savremenih, nisu najsrećnije ođabrani, Materijal, „predviđen ovim programom, prilično je glomazan, nesistematizovan, razbacan, pa ponegde i šablonski. Sve bi to trebalo dati sažetije, jednostavnije, prostije. Gradivo, kako ga donosi ovaj program, bilo bi učenicima veliko opterećenje, a mala korist.
Miaden OLJACA kniiževnik
Čimi mi se da je program nastave književnosti u gimnazijama stvaran sa snažnim osećanjem inferiornosti. Sastavljači su se, izgleda, bojali prigovora da ne ispadnu nesavremeni, ali su počinili čitav miz samovolja. Neka imena ušla su u program samo zahvaljujući srećnoj okolnosti đa~je u našoj zemlji re~
šeno nacionajino pitanje... ı e
Slične programe neka lica već su stvarala. U njima se nalazi čitav niz naših pisaca koji se sada ne pominju. Deca su učila njihova imena, kao i imena njihovih dela, pa i još ponešto. Sada ne moraju da ih uče, Sađa su prisiljena da se muče sa drugim jmenima.
Nađajmo se da će, već posle nekoliko gođina, naša divna školska mlađež biti prisiljena da zaobilazi i neka od lica i književnih dela iz ovog programa, da bi učila druga. Sve će to zavisit: od vrednih sastavljača, koji imaju pravo da se ponašaju kao slobodni ljudi. Nema tu ničeg čudnog...
Zoran GAVRILOVIĆ književnik
Dragan NEDELJKOVIĆ
asistent filozofskog fakulteta
'Pri čitanju programa za nastavu književnosti u gimnazijama čoveku se prvo nametne misao da je velika šteta što se ovakva anketa vođi post festum; „jednom objavljen, program pretstavlja radno uputstvo i postoji opravdana bojazan da se eventualne primedbe, čak i kađa bi bilo dobre volje, više neće moći usvojiti, „Upoređen sa ranijim ovaj program, nesumnjivo, ima nečeg pozitivnog; posvećena je znatno veća pažnja književnim pokretima i velikim delima svetske literature, Time se naša književnost više vezuje za kretanja svetske Književnosti, čiji je deo i ona.
Ali, i pored ove pozitivne tendencije, program je izložen ozbiljnim primedbama, jer njegovi autori nisu bili dosledni ni dovoljno smeli, Kađ bi se,, naprimer, programom omogućilo da, makar površno, makar delimično, mladi čovek upozna osnovne linije literarnog razvoja u svetu, onda bi se mnogo potpunije, mnogo dublje upozhala i naša književnost, koja je sastavni đeo evropske. Međutim, ovim programom grubo ie poreme-
_________________ O GOGRESESS«—_- – DI Cici _ _—_| ANKETA O PROGRAMU NASTAVE MATERNJEG JEZIKA U GIMNAZIJAMA ___– _——–.1—0]- –—–— ––––-· JI o ryrıo1o1mD—— :
ćena neophodna ravnoteža između naše i svetske književnosti, jer u njegovi tvorci izostavljali izvanredno značajne pisce koji se ne mogu lako uklopiti u neku od literarnih i socioloških šema · (nema Getea, jedna Šekspirova tragedija, jedva Bodler, nema Dostojevskog!).
Samo u trećem i četvrtom razredu ·
posvećuje se nešto veća pažnja li-
terarnim kretanjima uopšte, ali i” ; · nevažnim imenima
tu nedovoljno amalitički. U trećem razredu, naprimer, u kome se proučavaju najznačajniji literarni pokreti — romantizam i realizam od velikih. romantičara pomenuti su Igo, Bajron i Puškin, a od realista: Balzak, Dikens, Gogolj i Tolstoj. Nastranu pitanje da li Puškin pripada romantizmu, ili se smatra začetnikom ruskog realizma; potpuno je nerazumljivo kako se izučavamje čitavog XIX veka može zamisliti bez Dostojevskog, kao što se u razradi teoretskih shvatanja toga vremena u program unelo ime daleko mamje značajnog: Černiševskog, a ne postoje dva najveća kritičara one epohe —š Bjelinski i Sent-Bev. *
Žika LAZIĆ · književnik.
Novi Školski program, odnosno pređliog novog školskog programe,
/ faplikuje S6 Gd starog višć po ne-
i stidljivim pozitivnim tendencijama, nego po nekim vid= ljivim promenama koje bi pretstavljale olakšanje za one koji su opterećeni konzervativnim i neinventivnim balastom nastave Kmjiževnosti.. Veoma me je obradovala činjenica da će naši gimnazijalci čitati Prusta, Foknera, Sartra, He= mingveja, veoma je lepo što se posvećuje tolika pažnja usmenoj i pisanoj reči, Što se, najzad, na
sigurnim ·
izvestan. način traži stil u izražava-
nju, neguje jezik, ali već posle
. prvog pažljivijeg zagledđanja U pro-
dolazi razočaranje. Nema
. gram 'u programu Tina Ujevića, Laze Ko„stića, Disa, Rastka Petrovića, a
'među živim piscima koji su ušli u program: uzalud ćemo tražiti ime Miloša Crnjanskog, đok se, 8 dru= ge stranć, po nekoj inerciji prave nedopustivi ustupci sporednim i prošlosti i sa” dašnjosti, Sastavljači predloga pro= grama pokazali su se u svome po-
slu pomalo konformisti, a sasvim malo revolucionari. „Ako još mije
kasno, neka program očiste od ira za, neka ponovo pročitaju dela pomenutih pisaca, neka ponovo razgovaraju i neka se ne plaše za naše đake, koji znaju šta je literatura j Čiji moderni semzibilitet ima · šire i modernije zahteve od onog što im ovaj program oboćava.
Vesna PARUN _—_·_--- TT ]_]W&.T,
JUTRO NA · KASTALIJSKOM IZVORU
Dolazim iz. zemlje „otopljenih. snijegova, brzacem zelena dahai. '8 rosom na:usnama i.5 maštom plavom karavanom.
Rodih se dunjom procvalom, vinski!
n zaboravom grozđovd.,
Crno sam stablo što se uspinje uz put bremenit i pun Zore. U meni je čarobnjak oganj i protjerana lastavica.
Uz brdo pronijeh zjene, kroz stražu plamenih omorika, boli me nijema ljubav kamenja što miruje u tami.
A negdje znam da ima za svakog od nas jedna jeka gdje se susreću tišine i obećanja sustižu,
gdje će oči naći zrcalo i dozorjela snaga kotvu.
Svatko je od nas glasnik probuđene duše svijeta, zrno u krajini trava, ptica u državi Kklasja
frula što prstima traži zvukove sjaja za planinom i mržnje da ih nadglasa, buđeći selice na povratku da bi se. dom naš jutarnji gorđio uz jelenove.
Da bi iznad zvjerinjih, pritajenih provalija
u jutro široko kao rijeka izašao zeleni lovac
i usamljen, prije sunca, đoviknuo daleku obalu.
Pored zatvorenih stuđenaca uputih se u suho veče
— otključah bedrom blještav mjesec iza združenih planina.
- TI sad sam tu, na svetom izvoru sačuvanih starih suza, gdie ste me dovele noge slobodne! Tmurna glavo kakav si ovo đugin odabrala zavičaj,
ovo uskrsnuće zemljinog mira,
ovu pustinju
svu od šuma sutrašnjeg žubora ravnog; tu svijetlost
pretešku za oči i za ljubav, preuranjenu
za misao što je rasla u uzama,
za lice što je uraslo
u žalost baštinjenog neba, za ruke trske što zapliću se u svoju nemoć, za. koljena koja su učili klečati, za gležnjeve što ih plaše
ove visoke hučne trave, ovo raslinje
s dna mora zeleno u sva godišnja doba.
Plašim se tog cvijeća izdržljivog, i tog kliktaja sunca. Za sirotinjsko zlo rođena kud ću s tim dobrotama, za ropstvo sazdana svoje slobode se plašim.
Dovele ste me, noge, pred vrt
đrevnoga zlata
što miruje, netaknuto od ukroćenih pohlepa.
I sada gledam blago starinsko
i u njemu otsjaj
nabora zemljinih, gora što ljepotom postoje iznad bola male prolaznosti, daleko od osvete
Daleko od zlog pamćenja, s tamnom rosom na usnama is maštom, plavom karavanom, ištem najbržu svijetlost da slijedim put kamena od praćke dječaka sa brijega do bijelog grada na obzorju, niz, mlađe oblake
da javim lađaru što čeka: rani vihori stižu.
O, gdje ću sresti starca što stresa zlatne češere
sa zimnjih grana? U kojoj planini besposlenoj
naći ću, bijele vukove koji dolaze svake noći
blizu ognjeva čobanskih da slušaju pospani žar? (Vukovi umornih čela, neznanim snom primamljeni)
U hladnoj šumi spava zmaj, u hladnoj šumi iza sedam gora.
Na ovom izvoru umjesto sunca
sviće nada
neđovršenog zavičaja, neđosegnutih godina, Umjesto sunca u pijesku i u travi otkrita sreća moru nepostojanom uprkos i rijekama
L dednakfh valova, nezatvorenog ušća. mjesto suncu mogu li se rađovati svršetku ove noći stoql
) u | ave? U crnoj kuli živio je zmaj, čovjek je pasao njegova škada. — Ispraćena pređajom svih vojnika i združenim dimom naselja kreni sa izvora, zoro, poj 'nemirmu tužaljku slobođe.
eli a aaa