Књижевне новине
_- slikarskim jezikom o stvarnosti se- kraja svog života. šava, muž i žena još budni leže u svoje svevideće oči? Čemu sve što su saznali da nije, a nisu hteli da || ljačkog života, trebalo se boriti na Poginuo je u zemunskom koncen- krevetu odjednom vrisak. Žena ne znamo ili nam nije jasno bojiti posvedoče na suđu. Ništa mahje svakom koraku sa mnogo zapreka. tracjonom logoru, gođine 1945, u prilazi prozoru. Napolju: mladić na tušem sumnje, sitne zavisti, zlobe? drastičan nije ni slučaj mlađe de.
Imajući protiv sebe Mačekovu : trećem revolucionarnom ~proljeću pada neku prolaznicu. „Izađi đa vi- Moj sused je nešto kasniie došao vojke o kojoj je nedavno pisac je. Stepinčevu štampu, izložbe su se- naših narođa. diš“, poziva žena muža. Ovaj me kući, pa šta? Možda je imao posla, dan dnevni list, čuđeći se indo.
ljačkih slikara svršavale tako, da Franjo MRAZ mičući. se: „To nije moja stvar“. možda je na nekom uglu grada lentnosti stanara jedne kuće koji si Neka pogleđa policija: Zašto plaća- sreo oči koje u sebi nose nebo, svaki dan rađoznalo motrili maltre-
· Mirbo Virius
POVODOM IZLOŽBE U ZEMUNU
Mirko Virius bio je skroman, tih, nenametljiv, naoružan onim je'dnostavnim, seljačkim poštenjem, koje čoveku ne dozvoljava nikakvu elastičnost radi lične koristi. Takvim je očima gleđao život i ljude. Osjećaj za pravdu, koji je kod njega bio izvanredno razvijen, omogu– Čio mu je da kritički i samostalno aleda i na društvene političke probleme... je
Zbog toga Virius kao seljački kulturni radnik nije mogao postati žrtva demagoške politike, koju su vodili gospoda sa „Prilaza“, ni prije okupacije, a još manje onda kada su se ta gospoda otvoreno vezala uz okupatora, misleći da su time vezali i naš narod, koji je svijesno prezreo njihovu izdaju.
„Nećemo lagati o našim teškoćama“, govorio je Virius. Zato na njegovim slikama i crtežima selo ne pjeva, nego se tuče za preorane međe, za centimetar zemlje, vraća
nije bilo čime platiti voznu Kartu za povratak.
Takav matčrijalni neuspjeh izložbe stavljao je u težak položaj maloposjedničku obitelj seljačkoq slikara, koja je gledala u njegovu slikarskom radu pogoršavanje materi!jalnih uslova za život i zbog toga mu nije mogla biti. ona svakidašnja moralna podrška, koju je trebao.
A kakvu je nak padršku Virius mogao imati s druge strane, taj izraziti talenat, sa originalnim likov-, nim izrazom ?
On se nije ugledao niti je kopirao bilo koji tađašnji „umjetnički pravac. Ta se „podrška“ vidi najbolje i po tome, što se kroz čitavo vrijeme svoga slikarskog rada nije mogao probiti u Mođemu galer:ju, lako njegovi pojeđini rađovi to zaslužuju. Takova je bila umjetnička politika u staroj Jugoslaviji.
Mirko Virius nije. đdoživ:o slobodne dane, da čuje objektivni sud o
ljudima da je doživio
svom doprinosu našoj likovnoj umjetnosti. U njegovim pejsažima vidimo čovjeka, koji se zna veseliti ljepoti prirode kao senzibilan slikar, koji bi se isto tako znao veseliti i njihovo .oslobođenje. \ ~
Početkom 1941 godine sreo sam ga u Bjelovaru u kući jednog člana Okružnog komiteta K.P. Stavljajući u kožnatu torbu oveći omot Ptampanog ilegalnog materijala, rekao mi 'je svojim kajkavskim narječjem: „Do ve sme slikali, a od ve se bomo s ovem poslom bavili“.
Vedrog. lica, sa njemu dragocjenim materijalom, krenuo je na Žželjezničku stanicu.
Još smo se jednom vidjeli. Došao je u moju kuću iz četvrtog sela. Otvorio je torbu, izvadio je iz nje omot štampanog papira: na njemu je grmjela mob:ilizatorska, revolucionarna riječ naše Partije.
„Ovo treba još večeras podijeliti.
se bosonogo po kiši sa svojih oranica, na kojima se svakodnevno muči zastarjelim, istrošenim plugom, koji vuče mršava i slaba zaprega. Da bi se moglo govoriti ovakvim
| F. O. VATIESEN ZIMSKI KRITIČAR
Delim mišljenje da je prikaz samo kraći oblik kritike i da to može biti utoliko dobra kritika ukoliko ga aubor takvom načini. Ovo je objava rata svim književnim prilozima u kojima se ne može odvojiti prikaz od oglasa i gde se prikazivači pretstavljaju samo kao beznačajni agenti izdavača. Kao prikazivač želim da skrenem pažnju na pismo koje sam jednom prilikom primio od mlađeg pisca-stvaraoca. On kaže: »U knjigama smo svi dovoljno dostojanstveni, ali neprocenjiva snaga' Sandi Rivju-a je sitna kiša koja
\
Ne slikaš ništa? Ni ja!“
partijski komunist, Mirko Virius nije dočekao svoj najsretniji dam, da bude primljen u članstvo Partije, kojoj je bio vjeran saradnik do
ibva mala eseia
RENDALE/ DŽEREL,
LOŠI PESNICI
Donekad je teško kritikovati; neko želi samo da beleži. Dobre i osrednje knjige dolaze s vremena na vreme, ja ih stavljam na stranu i mislim o onome šta kazuju. Ali bezvredne knjige dolaze iz dana u dan kao uzvici ili buka kamiona s ulice i ne nose ništa o čemu bi se moglo misliti. U lošem obliku slabih pamfleta, u rukom složenim stihovima na uvezenom papiru teški ljudski životi i beznadežne ambicije izražavaju se direktnije i srcelomnije nego ikada ranije u ijednom umetničkom radu; kao da su vam pisci poslali
Nikad se više nismo vidjeli. Van-'
Poslovična engleska osobina da we ne mešaju u tuđe stvari autor je, za naše prilike, „neverovatnog slučaja: noć, London se lagano uti-
mo porez na bezbednost?“
Kod nas to, zahvaljujući izvesnom osećanju društvenosti i rađoznalosti, svakako, ne bi dogodilo. Istrčala bi napolje čitava ulica, ako ne da pomogne, a ono bar da vidi šta se dešava. Ta radoznalost, za pohvalu u izuzetnim slučajevima, to osećanje interesa za đruge svojstveno mladim ljuđima i narodima, umnogome imponuje do izvesne granice. Nesreća je samo u tome što ona tu grahicu najčešće prelazi pretvarajući se u svoju sopstvenu negaciju, u komeđiju dostojnu Nušića. Ko od nas ne pamti sveviđeće oči; malih građova iz kojih smo došli; ili u kojima smo, i bližih koji znaju ne samo šta ste uradili, neqo i Šta nameravate da uradite? Radoznalost tu, svakako, više nije osečanje komunikativnost:;, već karikatura.
Svevideće oko bližnjih.
se desilo? U ređu, radoznalost je kao interesovanje čoveka za čoveka pozitivna osobina, ali čemu U svaki kutak tuđeg života zabadati
možda je jednostavno dremao u nekom uglu. Šta se to nas tiče?
Svako ima prave na svoj život. Ne.
ođuzimajmo mu ga, ne prljajmo podozrenje jalovom radoznalošću. Ne zadovoljimo se samo da vidimo kako pijanica muž udara ženu, sklonimo je od njega. Radoznalost će tad imati svrhu. Sećam se slučaja jednog radnika osumnjičenog
iz preduzeća da je pokrao neki alat, radoznalosti čitavog preduzeća sazna da li je to tačno i ćutanja nekolicine radoznalih
=
s
tiranje te mlade devojke od strane gazdarice i ne mrdnuvši prstom da je zaštite. Život koji je mlađu de. vojku doveo skoro do nervnog slo. ma za njih je bio samo interesantni . pretstava. Jer, mašini Ssveviđećim očima dovoljno je samo đa vide, prokomentarišu, osumnjiče. Grozdona OLUJIĆ
·'SUDBINA SINOVA
Poslije trčkaranja, poslije brižljivo zapackane smrti,
ispranog stijenja,
Što tako je samo i smješteno u sebe,
baciti sve to,
posprdnu obrazinu lakomosti i miris rebra onog koje nas vodi, koje nam udara recke: ;
doći otići prozvan prizvan odazvan i znan a zalim otpisan. Otvori zato proljetni prozor da budni zrak
- ı čoveka tera uza zide. | | Kvoyadcaap ruke llinogeunaz koja piea(Oya;.5se pgragonaon ue Raa ae ve mebghn Onda, zatvori. Pa šta. Iza nas struji “vjetar ; . Edgar Alan Po je slično mislio još pre jednog | pesma«, Posle izvesnog vremena čovek se ne brine to- | be na neki način đele na nekoliko MMte done dolaze oni što su vec tu, sasVim vec" sigurni veka, i ja verujem da je Po, koji se perom izdržavao liko „za njih, – koliko za poeziju koja je ovim slabim | sela. Sve se vidi, čuje, komentariše, Dia. SG < k. T. E laška na vrlo nezgodnoj književnoj pijaci, još uvek naš naj- | pesnicima nešto čime svi razbijaju glavu; mora se za- | zna, Dovoljno je samo da neko na SB a SB gr ale 4_TERULB Očaibili bolji prikazivač. Protestovao je protiv »{raza gene- ključiti da bi bilo neizdrživo kada bi se, poezija | ulici odjednom zastane i zagleda še POOR oo ka na Ca ematje TOČII ivada i ralizacije« i raskrinkao one koji koriste prikaz knjige tako teško pisala. Kada bi samo postojao neki meha- | u nešto, odmah će se okupiti go- la PILE Ra bušnoi šuolini. Mi ček kao opravdanje i oblik prikrivenog eseja ma neku nizam (kao Seurat-ov utvrđeni sistem slikanja ili nacrt | mila. O susedima da i ne govori- mrdanje zametka u trbušnoj šupljini, Mi čekamo također svoju temu. Bio je podjednako strog prema onima Univerzalne Algebre, koju je, po verovanju Godel-a, | mo! „Pazi, pa ona ima nove ci- BORNA: KOLE ce wa može, trenutak nestajanja. koji su otišli u drugu krajnost i podmetnuli, umesto Leibnitz trebalo da usavrši) Za razumno i sistematsko | pele. Otkuda joj?" — čućete. Ili: Sa POM AO RSA OAK analize i suda, neki laki »dajdžest ili pregled spome- pretvaranje u poeziju onoga što vidimo, osećamo i je- | „Zamislite: oni su ovog · meseca Poslji d laki i-baćiti X bal |____ev ra Ne = aj ev BBG, Foj e pa E | sma črirat iyal mm" altiedpo | Pedje Sidro riššaje ami ja we 5 hi prso Miš . =, ; pišu pesme — ljudi koji, ponekada, imaju više inte- | ; i o!“ aq , y Izazvan Pdf uha zadožića 56 da; 00. ka ligencije, senzibiliteta i oMforaljž etobonoj nego Vc- Pipi hita sg Šor BOZE: paleti: Smofanog U krpe uvelog kovilja, je on smatrao »kritičkom beleš br q KAJ OE HOE ćina pravih pesnika — teško je ne smatrati Muzu do- | ono prodire u sve pore života ii još rosnog iz bašte, i pretpostavljao DL azne nik OCO E Jeskriogii Pe S brom vilin-majkom koja pesniku, kada već njene ko- D.sve namere, dela želje. I na neki iz mrmljanja za nepreskočenim nikad zidom, tri stvari: da sjedini ekspoziciju i lt ši LV leginice prospu na njega najneizvesnije i najuznemi- RBači, bo unakazuje iskrivljuje, prisutnim jer miris dovoljnosti izvire iz zemlje, osposobi da konkretno osetite Pre e Qpidiyanja ı _ravajuće darove, govori: »Ne brini. Ti si ipak jedini prlja. Sećam se slučaja jedne iljada iz rasutog oprašlanja: \ da vam, u toku tog procesa, valorizuje delo. OLVAL O Oi noža da 0 BELE . | prija, S eee JS 1 o švye-činio, Rveztako? dBBRG Šinimo, ovih funkcija ne može da se obavi na zadovoljavajući Činovnice koja je posle ručka VO- Pali GAY OĆeVIM NO GpaIDM, način stvaranjem dajdžesta na* osnovu intrige romana ... U svetu loše poezije svako je pod pritiskom lela da se zaključa u sobu i čita i. Oni io. Holkze znaju pravi način. E ili naslova glava kakve istoriske knjige. Ovo bi pri- zakona neshvatljive potrebe da ubije svoju majku i | koju je gazdarica zbog toga prosto Vuk KRNJEVIĆ kazivaču utrošilo sav prostor i ostavilo pregled bez oženi oca, da okrene naglavce sve oko svoje sopstvene progonila pitanjima: „Šta radiš, 4 | ocene, čemu se Po s punim pravom protivi. Stoga treba sahrane, da učini sve najgore i ono što mu neprijatelj koga imaš, u sobi? Devojka je u | uplesti sve tri funkcije. Ako je knjiga o kojoj pišete s najbujnijom maštom može poželeti, Tvrdo je srce | sobi imala samo knjigu i sebe, ali | k · i književno delo njen kvalitet ćele najbolje nagovestii i glupa glava onih koji mogu da ukore, bez nekog komšiluk je uskoro bučno komen~ u S e himne | koncentrirajući svoju ekspoziciju na nekoliko značaj- svelog poštovahja, takve pesnike za ono što su tučinili tarisao o njenom izmišljenom OEgi9 nih epizoda i puštajući da čitalac sam oseti kvalitet, — ili bolje, za ono što im je učinjeno. Jer oni nisu | Janju od tri do pet popodne. Vere- ČETVRTA.
ne kroz mehanički priključene ilustrativne citate, već kroz snagu nekolikih zgodno skraćenih primera, utkanih u ekspoziciju. I ako je to tkanje bilo vešto nećete se suočiti s nuždom teško izvodljivog sumiranja, neophodnog za vašu valorizaciju. Vrednost ćete laka
nikada ništa stvorili, oni su propatili svoju poeziju bespomoćno kao i sve drugo, tako da ona nije ni imitacija života, ni odlomak života, već sam život ni dobar, ni rđav, niti, svakako, kritici podložan.
istaći analitičkim pronicanjem.
nik i· devojčina porodica u unutrašnjosti ubrzo su obavešteni o tome i na adresu mlade činovnice počela su da stižu zabrinuta i opominjuća pisma porodice. Verenik je zahtevao objašnjenje, devojka je tvrđila
Žita su klasala, zlatna, sunčana, u julu.
U julu, kađ oranice sanjaju Kkiše, kad sanjaju kađ se oči u sunca upijaju, u sunca!
Stani, druže, da se odmorimo, da ljubimo,
tu vrelu krv da ne pijemo, DA VOLIMO.
Pomiluj plave kose, poljubi plave oči,
da od tri do pet čita, on se ne Vverujući nasmejao tome i veridba je raskinuta. Suseđi su umirali od ra~ , „doznalosti da saznaju zašto. Devojka nije znala da kaže i svi su zaključili da je podmukla. Nezađovoljena radoznalost pretvorila se u sumnju i đevojka se odjednom na-
povedi kolo, zaveđi, zaustavi kuršume,
porekni ratnu sudbinu, zaboravi busije. * Znaš li, krvavđane, znaš li, jorgovane,
kad se buđe milja wu nedrima, u uđovima; il mlaz opojan sišao u stablo, napio ga,
telo magija obuzela, uzela, telo nestaje.
Obuzđaj se, ljubičico, ptico, upamti,
RENDAL DŽEREBL (Randall Jarrell) — Dpesnik, Kkritičar i profesor, rođen je u Nešvilu, . Tenesi, 1914 godine. Posle sticanja titule M.A. (Master of Art) na Univerzitetu Vanđerbilt pređavao je literaturu u Kenjon Kojiedžu, na Teksaškom Univerzitetu, u Koledžu Sara Lorens i Ženskom Koledžu Univerziteta Severne
Izvan ovih pravila za sanjani prikaz budućnosti, želeo bih da se zadržim na još jednoj dužnosti kriličara. To je obaveza »postavljanja« knjige koja se čita u odnos s onim što je na najbolji način učinjeno na istom polju; a naši Žurni melodi proizvodnje i trenulnih pfbmena mode čine da se ta obaveza ponajmanje ispunjava. Ako se prikazuje roman, drama ili
: ; AMP ORE . O : n Karoline. Napisao je četiri Knjige poezije: ko Se visoko podiže, ko gl LGČ ; treba odrediti, štaviše precizno, kako š # ; +L- ; glavu ne okreće j ceta knjiga očttava u tekućoj slici avaj veštine, da BLOG, ot. BL BORE O E eE JGSRO), NILE a O U PICU a 7 0 zapamti, smrt dolazi naglo, kad ne vidiš,
: : Friend, Little Friend (1845) Losses | Čavim pogledima. Život se lagano ne čuješ, ne znaš; ne obmanjuj se, sokole!
li je sveži prilog ili se, pak, ne odvaja od prosečnog. Ali ako se pojavi nova, dobra knjiga o Semjuelu Džonsonu ili Metju Arnoldu ne bi trebalo da se kritikuje pre nego što se baci pogled unazad, na već stvoreno po istoj lemi, da bi se ·preciznije odredilo šta je novo učinjeno.
Čoveku zainteresovanom slobodnom igrom. ideja ili važnošću novih umetničkih ostvarenja najdepresivnija odlika savremene kulturne scene je kontinualno precenjivanje mediokriteta. To se pretvara u neprestanu, tihu kišu koju pravi mladi umetnik ili mislilae oseća pun straha da ne bude progutan. Čak je i destruktivno »cepanje i sečenje« manje opasno, jer to, ipak, snažni ljudi iznose svoje lično mišljenje. Neki prikazivači bi mogli zameriti da su Poovi standardi suviše visoki za današnju delatnost pošto on insistira da kritičar mora biti zaokupljen prvim načelima umetnosti; jer je, zaista, kako kaže sam Po u svojim Marginalijama: »Dužnost je kritičara da se toliko uz"digne, da može videti sunce...«
Metju Arnold bi se složio da je područje kritičara svetlost, ali ja bih se opredelio za jednu više domaću i vremenski određeniju metaforu. Dajte zimskom kritičaru lopatu i pustite ga da nas oslobodi blata. Zahtevajte od njega samo to da kao svoj posao ne shvati i skidanje snega s planinskih vrhova. I neka zapamti da mu je najveća pomoć svetlost sunca, makar je samo na leđima osećao.
pretvarao u tamnicu.' Ne mogući
da izdrži to, preselila se. O njoj
su ostale različite i neprijatne 'pri~
če. I ne samo o njoj! Jer sveviđeće
oči su svuđa prisutne, sve znaju,
sve misle da'bi trebalo da znaju,
a ono što ne mogu da dokuče, / pretvaraju u sumnju, u osuđu. Že-
na je srela muža svoje prijateljice
za vreme radnog vremena na ulici
i videla ga kako razgovara|s mla- dom devojkom. Digla slušalicu, telefonirala sčojoj prijateljici i čovek
je došavši kući zatekao namršteno ćutanje, prebacivanja, suze. Uzalud
je objašnjavao da je to ćerka njegovog poslovođe, prijateljica je znala više, ona je rekla da je to...
itd, itd. Radoznalost žene da vidi
kako će prijateljica reagovati kad
joj kaže da njen muž ne seđi samo
'u kancelariji, pretvorila se u pakao. · O drugim radoznalostima, kao: ko
ste, odakle ste, šta radite, otkud
'vam ta haljina, ta tašna, to ođelo, takav prijatelj, karijera, život, đa i | ne govorimo. Suviše su prisutne.
(1948) i The Seven-League Crutches (1951) Roman Picture from an Institution objavio" je 1944, a Tzabrane pesm e 1955. Napisao je više Knjiga Kritičkih ra-' dova. Sarađuje u više američkih časopisa.
Ovaj mali esej preveden je iz knjige Poezija i doba (Poetry and the age). E I
Sad nema vremena za reči o nebu i devoikama, svi sm životi postali jedan, da se oslobode. Sve su iđeje jeđan doživljaj, otkrivanje svetlosti. U julu, san je iđeju izmislio, poneo, u julu.
PETA.
Ljubav je sišla u voćke, u slutnje o pobedi. U julu, kad sunca na plodove mirišu, kađ dišu, tela su intimne želje, već zakopane. ' Polomljene su nade, ljubavne, već umorene, I nestali su snovi o usnama, doživljenim. Najbolje je udarati, pucati, osloboditi se. Ko se iz kolone izdvoji, neka pogine. Biti mrtav a ne pripadati nekome, ideji, to je apsurd, to su besmisleni porazi. revoluciji, koja traje, svi pobeđuju, evo, ili svoje zablude, ili neprijatelja, ili snove, Oni koji sumnjaju, ginu kao kukavice; najbolje je, ako sumnjaš, bori se za sumnju, izbori! Vidim vas, drugovi, kako u mraku rastete, sve viši, sve „jači, svetliji; kako posrćete, sami, ali sa zastavama, sa ranama, sve miliji. Vi ste i mrtvi divni, ogrezli u zanosu, Dok se nada nastavlja, vas krhke senke donose. i zavide vam: znali ste šta hoćete, šta možete!
9 A to je dovoljno, uvek, da se iskoristi Život. Suviše uobičajene. Dovoljno je da - Radoslav VOJVODE ' se samo malo veselije nego obično “/ ; _.
F. O. MATIESEN (F. O. Matthiessen), poreklom iz Kalifornije, ođrastao je wu Ilinoisu, Pensilvaniji i Njujorku. Školovao se u S.A.D. i inostranstvu (u Engleskoj i Francuskoj). 1927 postao je profesor univerziteta Jel, a ođ 1925 đo smrti pređavao je na Harvardu istoriju i književnost. Početkom 1920-ih gođina počeo se intenzivno baviti književnom Kritikom i ese-
· jistikom i izvršio je ogroman uticaj ma savremenu američku Književnost. Zrelost misli, oštrina. zapažanja, eruđicija i beskompromisno neprijateljstvo prema prosečnosti odlikuje ovoBa kritičara, koji je, za nešto više ođ dvađeset gođina, objavio đevet knjiga ođ kojih se ištiču American Renaissance (Američki renesans)} ]/ The Achievement of T. 8. Eliot (Dostignuće T. S. Eliota) i studija Theođore Dreiser.
(Preveo s emgleskog Aleksandar SPASIĆ)
KOLA MANE Ne0G0a00M