Књижевне новине
MILOVAN ĐANOJLIĆ:
Nedelja
(»Lykos« Zagreb, 1959)
Taj mlađić, koji se pre nekoliko godina javio »Urođeničkim psalmimax«, objavio je ovih đana novu knjigu u kojoj ima nekoliko pesama boljih od svega što je do sada spevao, Pesme »Da se razumemo«, »Nebinova smrt«, »Proleće«, »Predveče početkom marta«, i mali ciklus »Iz malog mozga« imaju antologisku vrednost, a ujeđno pretstavljaju i najbolja ostvarenja „pesnikova. Pa ipak, u celini uzev, nova Danojlićeva Rknjiga ostala je na relacijama onih ranijih, jer najčešće ponavlja raspoloženja, služi se istovetnim poetskim rekvizitima, i gotovo da se ocene svake zbirkć ponaosob ni za dlaku ne bi razlikovale jedna ođ druge. Danojlić je mlad i vrlo darovit pesnik i nije dobro što je stagnacija njegovog lirskog izraza tako uočljiva. „Znači đa su neđostaci i odlike koje smo zapažali u pesmama najranijeg datuma, ostali vidljivi um čitavom njegovom pesničkom stvara= laštvu đo danas. Često je Kriv njegov neobuzđani temperament: „Danojlić taman' sagrađi Ppesničku vi“ ziju, a zatim je jeđnim samo stihom sruši đo temelja. Ođ pesme do pesme građi svoju vavilonsku Kkulu, u kojoj ima divnih, „granitnih ploča, kristalnog kamenja, đragocenja čak, ali pesnik se nije pokazao kao strpljivi građitelj i nebo ostaje dale ko, Žurba kojom piše navođi ga da na slabom suncu inspiracije peče opeke svoje poezije i zato nije čudo Što u tako pripremljenom materijalu jeđan veliki ali nekontrolisani mlađenački talenat nije mogao sebe da ostvari potpuno. „Danojlić ume da stvori divnu sliku, često da uzbudi, ali kakva je koncepcija ove poezije? Sta je pesnik hteo da nam Dporuči, đa nam saopšti, đa otkrije? Zato je Danojlić svakako najbolji kađa se, sa jedne strane, ostvaruje kao buntovnik, i potseća nas na ne sretnog pesnika našeg Dušana Vasiljeva, ili kađa se za razliku ođ takve poezije ostvaruje kao vizionar i nežni sanjar, „Kkađa poput biljke raste u dnu jednog imaginarnog vrta i tađa đonosi boje i akorde nama još uvek srcu prirasle poezije dučićevskog štimunga. Treći i vrlo uočljivi put ove poezije je ona čvrsta opruga pored koje se Danojlić probijao ıl Osvajanju svog lirskog izraza — muetaforičnost (i tematika, čak) poezije Oskara Daviča — tog velikog i nezamenljivog učitelja jednom đečaku, koji je pre neko liko gođina došao „iz jedne bedne srpske palanke na beograđske ulice izvikujući po hladnim ćoškovima večernja izđanja novina, i tako upoznao tegoban život beskućnika, život koji je bio na rasponu od kaljavog seoskog druma i tmurnih noći uz petrolejku do svetlih lirskih ekstaza u kojima je često Danojlić bio nagrađivan aplauzima, ali i prekorevan đubokim ćutanjem.
UW zbirci pesama »Neđelja« postoji nekoliko stranica u kojima se ostvario jeđan veliki Kvalitet: iskrenost. Pesme »Da se razumemox« i ciklus »IZ malog mozga« označavaju put Kkojim bi Danojlić trebalo da pođe. To su lirske minijature pune životnog sađržaja, pesnikove ispovesti, i čini nam se đa u njima „prepoznajemo onog pravog, nepatvorenog Milovana Danojlića, onoga koji stanuje negđe
na kraju Čukarice i peva: »Zima 'kad dođe kađ žestoko mi u po srca zacvili Slomljeni, pusti vetar, kad spustim hladnu zavesu Kađ namaknem rezu i stavim
· sikiru pored vrata
vratim se i sednem i zaplačem: zar tako izgleđa Žživot?«
Vladimir Bunjac
–
* * *
MARKO K. CEPENKOV:
„Makedonski
narodni prikazni“ („Kočo Racin“, Skopje, 1959)
Krajem prošle godine izišla je iz Štampe prva knjiga makedonskih narodnih priča Marka K. Cepenkova. Dve preostale knjige pojavile su se ove godine čime je završeno izdavanje njegovih sabranih dela: poduhvat izdavača zaslužuje punu pažnju. Time je obelodanjeno delo ovog značajnog imena za makedonsku kulturu i književnost iz doba preporoda i učinjen veliki doprinos za svestranije upoznavanje kako delatnosti samog Cepenkova, tako i onog razdoblja makedonske kulture i knji-
. ževnosti koje je okarakterisalo XIX vek nizom promena, poduhvata i postignuća onih rezultata koji su tek danas, posle skoro više od pola veka, dobili svoje odgovarajuće mesto u istoriji makedonskog naroda i njegove kulture.
Knjige su se pojavile u redakciji Dr Kirila Penušliskog, jednog od najsolidn;jih poznavalaca života ı stvaralaštva Marka KR. Cepeno-
va, kao i makeđonske narodne književnosti iz tog vremenui, Cepenkov je rođen u Prilepu 1829 gođine, Nemajući mogućnosti za školovanje odao se krojačkom zanatu. Ali to mu nije mnogo smetalo da nastavi sa učenjem, jer mu je još u ranom detinjstvu knjiga bila najbolji drug. Istovremeno i uporedo sa zanatom, radio je i na prikupljanju folklornog materijala, Na to ga je naro-
čito potstakao pesnik Dimitar Mi- ·
ladinov koji je u to vreme (1856/ 57) bio učitelj u Prilepu i takođe prikupljao folklorni materijal, u čemu mu je i sam Cepenkov pomagao. Dugo godina je Cepenkov radio na prikupljanju narodnog stvaralaštva. To su narodne priče, lirske pesme, poslovice, basne, blagoslovi, vradžbine „dečje igre, iezički i etnološki materijali, Bila bi to knjiga od oko 2UOO stranica, ali od svega toga, dok je bio Živ, video
zborniku — „Zbornik za „narodni
umotvorenija”. Upravo sa namerom da obelođani svoj dugogodišnji trud on je i došao u Sofiju, ali mu to nikako nije pošlo za rukom. Umro je tamo 29 decembra 1920 godine u krajnjoj bedi i poluslep.
Svi njegovi rukopisi čuvaju se danas u Arhivskom institutu Bugarske akademije nauka u Sofiji. Brižljivim i napornim rađom sređio ih je Dr Kiril Penušliski u tri knjige koje se javljaju danas, prvi put posle skoro četrđeset godina od autorove smrti.
Sabrana dela Cepenkova pokazuju da prikupljanju, obrađi narodnog blaga on nije prilazio kao amater već kao izvrstan poznavalac ovog posla, iako mu u tome skoro niko nije pomagao. Iz same klasifikacije materijala vidi se koliko je Cepenkov imao osećanja da odabere ono što upravo odaje karaktere, običaje i navike ljudi pojeđinih „krajeva i nacio-
.·koliko fascikula
odabiranju i _
nalnosti. A ta klasifikacija, između ostalih, sadrži i ove cikluse: Grčko-bugarske narodne priče, arnautske, vlaške, jevrejske, tikveške, rusko-engleske, arapske i francuske, srpske, jeđupske i druge. Iako je ovu podelu činio uglavnom prema nacionalnosti pojedinih junaka tih priča, ipak nam to pokazuje koliko je njegovo interesovanje bilo veliko i koliko je on imao mere u pronalaženju i odđabiranju najznačajnijeg. To pokazuje
i njegova klasifikacija po žanrovi-'
ma. Besumnje on je jedan od retkih majstora ovog zanata. Pokazao je dovoljno smisla za stilizaciju i poznavanje jezika. Sve ga to stavlja u red najplodnijih i najsolidnijih sakupljača. narodnog blaga.
Njegovo delo može danas umno.
gome da doprinese obogaćivanju makeđonskog jezika. A to ga čini još vrednijim i još značajnijim. Pred Dr Kirilom Penušliskim je bio jedan ogroman zadatak koga je on korektno i savesno izvršio. Dr Penušliski je izvršio samo neznatne korekture pojedinih priloga, ali je mukotrpan bio posao prilikom sređivanja i fotografisanja rukopisa koji se nalaze ~ neu Bugarskoj akađemiji nauka. Još je napornije bilo dešifrovanje materijala koji je sada solidno sređen u tri knjige na preko hiljadu stranica. R. Pešić
DŽON STEJNBEK:
"Tortilja Flet
(»Jež«, Beograd, 1959)
Kakvim se sve obrtima poslužio ovaj ili onaj američki kritičar kađa je 19385 „na knjižno tržište stigao Stejnbekov pikareskni romančić »Tortilja Flet« danas više niko ne pamti. „Ali je desetinama hiljada Amerikanaca još uvek u sećanju usplahireno saopštenje koje je tađa objavila Trgovinska komora u Montereju. Namirisavši u toj Knjizi antiturističkog bauka, Romora je u svom Kkominikeu bez zazora ustvrdila đa Stejnbek laže, jer ma monterejskom ataru (tojest, u obližnjem Tortilja Fletu) nema nikogovića Kkakve je ovaj pisac u »Tortilja PFletue isportretisao.
Licemer će se, naravno, zyzgranuti nađ filozofijom i postupcima junaka Stejnbekove proze. Paisanosi Deni i njegovi prijatelji Pilon, Pabilo, Hesus Marija Korkoran, Pirat i Veliki Džo Portadži, tvrđoglavo iu uz nos takozvanom pristoinom društvu. MBajbok ne smatraju za sramotu (besplatna menaža, zar ne?), a w seksu i alkoholu nalaze iskušenje kojem se ne vređi opirati. Njima je tuđ. komplikovani američki poslovni sistem, i, pošto nemaju ništa. Što bi se dalo ukrasti, oporezovati ili založiti, taj sistem im praktično ne može mnogo hi da nauđi. Ali čitalac koji je rešio đa, pre nego što zakuca kod Stejnbeka, „zajedno sa šeširom o čiviluk okači i pređrasuđe, shvatiće đa su paisanosi kako bi to rekao Henri Džems uprkos svemu »čisti jer sm bezazleni, i bezazleni jer su snažni«. Inherentni humor »Tortilja Yleta« užečen šeretlukom „narođskog govora, osvetljava đo posleđnjeg detalja neđostatke ljuđi Denijeva tipa, ali u isti mah podgreva i respekt za sve ono što je kod njih istinski čestito i velikođušno. r
Stejnbek je sa ovim svojim delom poterao zeca, a isterao vuka. Njegova prvobitna namera bila je da načini savremeni kKaliforniski pandan sređnjevekovnoj sWagi o Kralju Arturu. Ta analogija, međutim, hra·mlje, Ako je Deni kralj Artur, jer raspolaže imanjem «koje odgovara Okruglom stolu, njegov iđentitet se neutešno zamućuje u irenutku kad ovaj protagonist, slično Lanselotu, silazi sa uma. Ruku na srce, nijedna epizođa iz dela koje se pripisuje ser Tomasu Maloriju, ne potseća ni izdaleka na dogodovštine ovekovečene u Stejnbekovoj „tragikomediji. Utoliko bolje. Dignuta na noge »bezrazložnim činom« piščeva pera, mala
—–
Povodom desetgodišnjice izlaže nja našeg lista izdavačko preduzeće
KULTURA 'BEOGRAD, MOŠE PIJADE 29
odobrava svim kupcima našeg lista na sva svoja izdanja,
I0%, popusta
a kod kupovine za gotovo
. kao i.na časopise SOCIJALI ZAM i NAŠA STVARNOST.
Ljubitelji knjige u raznovrsnim bibliotekama KULTURE naći će značajna dela koja znače doprinos našoj kulturi, a iz sledećih biblioteka:
KLASIKA MARKSIZMA LEN JINIZMA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA KNJIŽEVNE KRITIKE I ESEJI
OSTALA IZDANJA IZDANJA INSTITUTA ZA IZU ČAVANJE RADNIČKOG POKRETA
Bogat izbor izdanja, sa Kkritičkim predgovo rima, zadovoljiće potrebe svakog čitaoca.
Kod porudžbine do 2.000.— din. za gotovo, šalju se knjige pouzećem uz naplatu poštarine, a preko 2.000.— din. kupac ne snosi nikakve troškove.
Sve isporuke vrši
IZDAVAČKO PREDUZEĆE
KULTURA
BEOGRAD, MOŠE PIJADE 29
Tražite kataloge od izdavača da biste napravili izbor. KORISTITE POPUST NA OVA IZVANREDNA IZDANJA.
KUPON BR. 105
IONJIŽEVNE NOVINE IZDAVAČROM PREDUZEĆU KULTUR.
din. koje želim.
Pošaljite mi vaš katalog.
zanimanje
-
Ime i prezime
KUPON BB. 105 |
BEOGRAD Moše Pijade 29
·
Ovim potvrđujem da ću se koristiti popustom od 10% na iznos od
„s tim:da'ću s) poslati spisak knjiga
| mesto i datum
__________________ –____— –_—— - — — r omKt——
tortiHaflefska đrožina Je krenula ks vilajetu svetske literature svojom sopstvenom, neugaženom stazom, I tamo Konačno i stigla. ;
Nama je jasnije od naziranja da je »Tortilja Flet« tanana satira na ra” čun američkog građanskog društva i njegovih naravi. „MPĐoseđ ne čini apsolutno nikakav utisak na pai» sanos e; Štaviše, samo im za daje glavobolju (u njihovoj terminologiji, viđećemo, često se pominje »otrov vlasništva«). Izvestan ođbranbeni mehanizam, psiholozima poznat kao racionalizacija prevashodno je svojstven žiteljima Tortilja Fleta. Rađi se o spretno smišljenoj tehnici pomoću Koje se društveno neprihvatljivi oblici ponašanja volšebno preobražavaju u društveno prihvatljive, pa čak i hvalevređne. Pre nego što će zavrnuti šiju zalutalom. piletu, Denijev intimus uverava žrtvu đa njen život ionako nema nikakva smisla, jer će kad-tad podleteti pod auto i zauvek se obogaljiti. Treba reći da bezmalo sve zgođe u »Tortilja Fletu« imaju ovakvu logičku podgradnju.
Ali ako je strela Steinbekove satire ođapeta u smeru koji niko neće pobrkati, ostaje donekle zagonetno kakav iđeal pisac suprotstavlja ismejanim iđealima buržoaske sredine. Jedno je sigurmo., Niegovi nosioci neće biti ni Deni, ni Pilon, ni Hesus Marija Korkoran. Nijeđan od tih inače više nego dopadljivih dđokoličara koji su sve do pre dve i po decenije. strpljivo čekali na SsVOR Servantesa.
Voja Čolanović:
• „Letopis“ 10 »U znaku kukuruza« je prigođan, prikladan, lirski ponesen tekst Borislava Mihajlovića*o jednom (privređnom) fenomenu našeg savremenog života čija ·je znatnost, eto, do-
dirnula i literaturu. Stihovima su zastupljeni Vesna Parun, Florika Štefan i Gorđana Todorović; nešto izrazitija jeđino je pesma Florike Stefan »Ljubav u vremenu«, mađa i ona tu i tamo neujednačena u izrazu. Milorad Flegar objavljuje članak o pesniku Stevanu Lukoviću, a Zoran Gluščević u analitičkom eseju »Herman Hese ili rađanje mita iz sna i neuroze« detaljno i znalački ra= spravlja o MHeseovom delu. »Plićak pred maslinikome• je proza Augustina Stipčevića. »Bujaj, bujaj zelena grano« je odlomak iz romana Laze Lazića i Čedomira Brašanca koji nagoveštava prozu živih, lepršavih opservacija, privlačne, zanimljive fakture i aktuelne tematike.
% „Stvaranje“ 10
Karakteristično je za ovaj broj »Stvaranja« obilje poezije: četiri pesnika Vesna Parun, Mirko Banjević, Dragutin Vujanović i Ivan Ceković objavili su blizu 1.000 (hiljadu) stihova! Ima među njima i dobrih. Proza Janka Đonovića »Bukve« više je' skica nego dorađena, završena pripovetka., Aleksa Ivanović "objavljuje analitičko-informa– tivan napis »Tragom jedne avanture«, povodom desetogodđišnjice smrti Otona Župančića i Vladimira Nazora, koja je inače u mašoj štampi i javnosti ostala gotovo nezabeležena. O književnim i istoriskim esejima Velika Petrovića raspravlja dr Kosta Milutinović, opširno i stuđiozno, s razlogom konstatujući na kraju da je Veljko Petrović jedan od »zanačajnih „pretstavnika „književnog i istoriskog eseja u savremenoj jugoslovenskoj literaturi«,
2 „Život“ 10
Najzanimljiviji i najvredniji pri-
lozi u ovom broju »Života« su pri- :B povetke Borivoja Jevtića i Slavka .|—
Kolara. Jevtićeva »Poema O kanarincu« je sugestivna i mudra, izvanredno suptilnim i doteranim pro-
znim izrazom ispričana nostalgično=.
poetična istorija jednog nevidljivog ljudskog prolaska. Kolareva »Predstava u mraku« je neorealistički Žživotni' detalj: mala, naizgled beznačajna zbivanja mogu da budu — u rukama iskusnog, prekaljenog pisca — zahvalna i dragocena pripovedđačka materija. Interesanina je i korisna ideja redakcije časopisa da od pojeđinih istaknutih saradnika traži i objavljuje kratke autobiografije. su pažnje stihovi Mileta Stankovića, a posebno pesma »Pođ novim nebom«., *
„S.aDelo** 10
NI originalna ni sasvim neoriginalna, obimna pesma Jovana Hristića »Mezzogiorno« sadrži nekoliko uzbudljivih poetskih akcenata. To je pokušaj đa se hladan filozofsko-spekulativan eliotovski manir spoji, Stc-
savršen primer kako. ~
Vredni ·
RISTA POPOVIĆ:
Svet u očima (oRukoveta, Subotica 1950)
Kađa se u zbirci mlađog pjesni. ka otkrije iskidana nit prave poezije, prigušene verbalizmom, i kad se baš uprkos tom Koketiranju sa riječima i neobičnim figurama, ona probije do našeg sluha i osjećanja, onđa to treba đa buđe- za njega ohrabrenje i potsticaj đa nastavi svoje tkanje, Kođ ovc zbirke je upravo faj slučaj. Prvo mi je ličila na sve druge savremene zbirke mla• dih pjesnika, dok sam postepeno počeo uočavati meke osobenosti Popovićevog doživljaja, neke njegove izražajne šare koje vrlo svježe djeluju.
Rista Popović hotimično iđe za jeđnom već standardnom muoderni» zacijom izraza Koja je najčešće samoj sebi cilj, valiđa wu težnji da me izostane iza drugih, pa se nađe kođ njega poprilično hermetičnosfi i apstrakcije. No, sve to nije mogio da zaustavi tanku nit nađahnsša koja se probija do čitaoca:
»Prisna si, o sliko platna mojih očijm u talasanju vetrova, -
što zahođe u tišinu.
ı čista, i okupana u oku,
gde svetlost lista u ljubav ljuđi.«
Ima ritma, mekote i izražajnosti u ovim stihovima. Ako Popović bude siijeđio tu svoju nit poezije, i ne zamagljivao je mamjerno, neće po-
griješiti. ]. Đ
pi sa blještavom mediteranskom at mosferom mora i raspevane svetlo» sti. Stihovi su glatki, zvučni, funkcionalni, i tek ponekad u izvesnoj prozaičnoj konstrukciji. Marijan Matko> vić nastavlja i završava u ovom bro ju svoju dramu »Ahilova baština«, Milan Dedđinac nastavlja i (da 1i?) završava bogatu, zanimljivu i veoma
sadržajnu hronologiju »Branko madičević u okviru svoga vremena« Objavljeni su i eseji. Miođraga B.
Protića »Slika i znak«, i Nikole Miloševića »Volja za moć u delu Albera Kamija«. Međunarodnim kulturnim temama posvećeni su napisi Oskara Daviča »Namenjeno Bijenalu u Knokkeu« (koji zaslužuje opširniji komentar) i Jovana Ćirilova »Jedanaest gasvim. pozorišnih dana« {utisci iz poljskih pozorišta). Hronike o našem savremenom životu pišu Mirjana Stefanović (veoma altuelan zapis »Myvicee, o nekim lošim pojavama i na» vVikama kod naše omladine) i Vasko Ivanović (Fragmenti sa Autoputa);, jednu zanimljivu hroniku iz naše prošlosti saopštava Đorđe Sp. Radojičić. I najzad, pripovetka Momčila Milankova »Zaboravljeni Kključ«: specifična (dijaloška) struktura pripovetke nije mogla da donese onu već dobro znanu aromu Milankovljeve proze, ali je efektno potvrdila njegovu sposobnost iznalaženja iznenad= nih i neočekivanih poenti i razrešenja pripovedačkog raspleta.
M. 1. B.
KNJIŽEVNE NOVINE
| cist za književnost, umetnosi ii ı društvena pitanja Ređakcioni odbor:
|) Bora Ćosić, Slavko Janevski, |J dr Mihailo Marković, Slavko
| Mihalić, Peđa Milosavljević.
| Branko „Miljković, „Tanasije
| Mlađenović, Mladen „Oljača,.
| Vladimir Petrić, Đuza Rado-
| Vvić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor:
TANASIJE MLADENOVIĆ
Urednici:
MILOS 1. BANDIĆ PREDRAG PA.LAVESTRA
Odgovorni urcdnik; CEDOMIR MINDEROVIĆ
ML is izdaje MOVInSRO•izdavačko | preduzeće •Književne novine•, | Beograd. Prancuska “i. Redđak| cija: Francuska i, 'el 21-000, tek. račun: 101-707-1-208 List Izlazi svakog drugog peti ka Hojedmmi broj Din. 30. Go| dišnja pretplata Din. 600. --'u'udišnja Din. 300. za inostraD” stvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju.
Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC
stampa »GLAS«. Beograd,
Vlajkovićeva 8