Књижевне новине

Kapa

bitađe, Beograd, 1959)

'Aiutagava je jeđan ođ majinteresantnijih japanskih i svetskih pisaca. Objavio je nekoliko knjiga novela i romana. Otrovao se jula 1927 godđime i tako raskinuo »sa ovim zloče» stim svetom, u kome caruju zločini i sumnje, prevrtljivost i ljudska \glupost« Karakteristična je njegova povest »Kapa« — simbolično-satirična priča o japanskom društvu, o pre viranjima, zabluđama i beđi jedne civilizacije, Reč »Kapa« na japanskom znači »đete reke« a uskvari, to je ispovest pacijenta jedne duBevnme bolnice, Kako je već rečeno mu Japanu, »Kapa« je »plod čiste uobrazilje, ali se ne može tretirati kao writopistička romansa, Ona je wu suštini karikatura savremenog japanskog društva, sračunata na to đa pretstavi autorove poglede na svet i života.

Od nekoliko proza, sakupljenih u ovoj Knjizi, najbolja je »Kapae, ta vešto iznijansirana i literarno-snaŠno dočarana atmosfera o tavorenjima jednog društva koje je izgubilo svaki smisao za lepotu i humanost. Akutagava je uvek tenđenciozan i wmetnički angažovan, bilo kađa piše o malim ljuđima i njihovim sudbinama, ljubavima i međaćama, snovima i iluzijama, o ljuđima Koji životare »a smeliji su i od samog Don Rihota« ili kad patetično i sentimentalno ostvarujic »pravo oličenje đevojačke Jepote prosvećenog ga pana«.

Zanimljive su i priče »Duvan i nečastivi«, i »Bal« Ova Knjiga manje je značajna od „Knjige »Rašomon« (neđavno objavljene u beogradskom »Nolitu«), ali ipak ilustruje jednu Osobenu stvaralačku ličnost, jeđan osobiti svet. Iako, dakle, knjiga ne pretstavlja Akutagavu u pravoj svetlosti, ona će zainteresovati čitaoce.

R. V. *

MANE TRBOJEVIC

Članci i sjećanja (»Prosvjetae, Zagreb, 1959)

Naša izđavačka delatnost veoma izđašno se ođužila proslavi 40-gođišnjice SRJ i SKOJ-a. Jedna od Knjiga koja pretstavlja jubilarno izđanje jeste zbormik Mane Trbojevića »Clanći 1 šjećčanja«, vređan i interesantan istoriografski prilog proučavanju istorije našeg radničkog pokreta u periođu između dva rata, Mane Trbojević, istaknuti partliski rađnik i borac u Slavoniji, napisao je ovu zbirku članaka ma osnovu savesnog proučavanja arhivske građe i na 0Osnovm izjava učesnika događaja o kojima piše. Veoma su interesantna poglavlja koja govore O borbi za stvaranje KRPH, zatim, »Kako se radilo u Pakračkom kotaru pred Drugi svjetski rat«, »PFragmenti iz referata i điskusije sa V zemaljske konferencije KPJ«, »Stranka rađnog na» rođa« i »Ispod Psunja i Ravne Gore 1941 godine«.

ovoj knjizi možemo da zamerimo to što dđeluje nekako fragmentarno i žto je autor, očigledno imao ambiciju da na malom prostoru pruži što više dokumenata. To ne znači

da knjiga nema svoju istoriografsku važnost i đa nije interesantna za čitaoca, To znači đa ie Mane Trbojević mogao đa obuhvatnije, šire, Vvi-

ZA IBDNU NOVU DRAMU,

DODIJELI DIN 600.00.—K, ZA

BALET DIN 400.000.—.

»ZA NATJEČAJG«,

HRVATSKO NARODNO KAZALISTE U ZAGREBU

RASPISUJE POVODOM 100-GODIŠNJICE SV'

NATJEČAJ

OPERU I BALET S NAGRADOM, KOJA ČE SE ZVATI »NAGRADA STOGODIŠNJICE HRVATSKOG NARODNOG KAZALJIŠTA«, TIME DA SE

PRAVO NATJECANJA IMAJU SVE GRAĐANI FNRJ, UKLJUČUJUĆI SVE JEZIKE NARODA JUGOSLAVIJE. NAGRADA SE NEĆE DODIJELITI UKOLIKO SE NE POJAVE DJELA ODREĐENE UMJETNIČKE KVALITETE. NAGRAĐENA KAO I OSTALA DJELA S ODREĐENOM UMJETNIČKOM VRIJEDNOŠĆU BIT ČE STAVLJENA NA REPERTOAR HRVATSKOG NARODNOG KAZALIŠTA.

RADOVI SE PRIMAJU DO 1. II. 1961.

RUEOPJSB SLATI POD ŠIPROM NA ADRESU HRVATSKO NARODNOG KAZALIŠTA U ZAGRBBU, S, OZNAKOM

Me razrađemo pruži whike wavih omih momenata koje je pokušao. i uspeo đa fiksira kao faktografskwu građu koja korisno može da posluži stalnoj i neophodnoj popularizaciji međuratne „revolucionarne „aktivnosti maše Partije naročito od dana Kkađa je na njeno čelo stupio drug "Tito. Bilo bi poželjno đa se autor ove Knjige prihvati jednog .potpunijeg i detaljnijeg obrađivanja svih onih dokumenata koji rečito sveđoče humanistički i revolucionarni aktivizam snaga Partije između dva rata.

B. P. * SENEKA

O gnevu

(»Rađ«, Beograd, 1960)

Lukije Anej Seneka je najizrazitiji pretstavnik mlađe stoje, iako on kao eklektik neguje u svome Vrtu i mnoge voćke iz epikurejske baštc. Ono što Seneku čini pravim pretstavnikom stoicizma, jeste njegovo shvatanje etičnosti i slobodnog delovanja, Savršenost, harmoničnost i umnost prirode pretstavljaju ontološku osmovu vrline, koja nije ništa drugo nego Život u sklađu sa prirodom. Nasuprot vrlini, porok je mnešto što izlazi iz okvira prirodnog. Porok je neuslovljen, dok je slobođa kao pravi sađržaj, vrednost i uslov moralnog delovanja uslovije» na nužnošće i zakonima kosmosa.

Sve ima svoj uzrok, kaže Kleant u svojoj »Himni Zevsueć, »osim „onoga što u svome hezumlju čine opaki«,

Ww stoičkoj etici je jako izražem sokratovski „8racionalistički „optimizam, Vrlina se može naučiti: »Ako želimo da se popravimo, sama prirođa će mas pomoći jer smo rođeni za dobro. Put ka vrlinama nije, kao što se nekima čini, strm i mučan: ovim putem se iđe po ravnom.

»ima li većeg odmora od mira duše, a šta je mučnije od gneva?« pita se Seneka. Čitavo njegovo etičko učenje ima za zadatak đa odgovori na praktično pitanje: kako postići biaženstvo i sreću u životu. Gnev je veliko moralno zlo jer šmućuje đušu i čini čoyeka neskladnim, neumerenim i nerazhboritim. A ko je nerazborit taj je neprijatelj vrline, jer ne živi u sklađu sa prirođom, jer je otuđen od svoga vlastitoga bića. Potčinjavanje afektima, kao što su gnev, strah, žalost itđ. čine čoveka neslobodnim.

Prirođa se ne može menjati; može se menjati samo ljudska svest. Na tome se zasniva perfekcionizam stoičke etike: samousavršavanje Dprema prirođi. Samo takvo samousavr“ šavanje može da pribavi čoveku sreću i mir, koja pretstavlja „ravno dušnost prema prolaznoj ađijaforičnoj stvarnosti, koja je s one strane dobra i zla, koja je kao takva neetična. Stoička inđiferentnost nije učmalost već spokojstvo i mir ono” ga koji je spoznao zakonitost.

Ponekad jeđina mogućnost da čowek pobedi jeste da trpi: »Nijeđan jaram nije toliko tesan da ne ozledi manje ono goveče Koje wuče nego

OGA RADA

ZA OPERU DRAMU DIN 500.000.-, ZA

KAZANLISNI SAVJET, ĐBNK

omo koje se rita: postoji samo jedno olakšanje za ogromna zla: trpeti i pokoravati se svojim nevoljama, »Ta izvesna, ravnođušnost prema sudbini nije, kako se obično ističe, samo pasivno držanje i ropsko trpljenje, već i aktivno menjanje sebe u saglasnosti prema nužnosti i prirođi stvari. Koliko. gođ. stoička etika, koja je sokratovsku etiku učinila muševnom wu najvišem stupnju, bila pasivna prema spolja, toliko je ona đelatna prema iznutra. Slobodno pokoravanje prirodi nije ravnođušnost prema njoj, već intelektualna „ljubĐav prema savršenom, nužnom i umnom. Kao pretstavnik stoičke etike Seneka je zaista mogao da Kaže: »Pokazaćemo u svakom ropstvu otvoren put slobođi«. Taj put je put samosavlađivanja. B. M.

1. Dr VOJISLAV ĐURIĆ: JUNAČKIH PESAMA

wi NO

TELA VOJA TERIĆ: SEDAM

~.G. i e

SKE LIRIKE DESANKA MAKSIMOV' ANICA SAVIĆ-REBAC:

8 >

SRPSKOG

UBIJENE, DUŠE

ODMOR OM

NOVO

> e

Napomena. ljen je na osnovu skim knjižarama i

dečje književnosti, kao ni

»Rad« itd.).

_ SeCU,

MAJA BOŠKOVIĆ-STULI

Petokraka zašto si crvena

(»*LyKkos«, Zagreb, 1959)

Poznavalac naše narodne pripovetke i priređivač zbirke istarskih narođnih pripoveđaka Maja BoškovićStuli ogleđala se u Knjizi »Petokraka zašto si crvena« i kao priređivač zbirke narodnih pesama, Partizanskim pesmama, koje su pre nešto više od petnaest gođina za nju i Za druge borce bile sastavni deo borbe za narođno oslobođenje, ona je, kako sama u predgovoru ističe, prišla sa čisto pesničkim merilima, dr-

POZORISNO PISMO ...'

NMastavak sa ? strane

gardistička, a Marjutku samu ubiju oni sa broda. Ustvari, i jedan i drugi samo su nosioci svoje prošlosti i pored velikog jaza koji je revolucija iskopala između ovih prošlosti, bačeni u vrtlog krvi i neumoljive mržnje, oni se ipak nalaze u svetlom plamenu ljudskog

srca, iako spoljna sila najzad tra-

gično dokrajči ovaj njihov susret. „Talas se razbija na talasu. Dva čoveka, dva sveta. Na vidiku krvavia zora. Sirena Smrt igra kankam. Zora! Zora! Zora! Na Golgoti”.

U ovoj scenskoj baladi dr. Bratko Kreft istakao se ne samo kao dramatičar nego i kao režiser i nje govom zaslugom ta je drama doživeba potpun scenski uspeh. Tu zaslugu đele s njime i dvojica interpreta: u prvom ređu Judita Hahno va, koja je već poznata kao glu-

| mica ljubljanskog Gradskog pozo-

rišta, ali je u ovoj ulozi postigla

i svoj najveći uspon, najjaču alir-

BOGDAN POPOVIĆ: A

IĆ: PESME

ANTIČKA ESTETIKA ! NAUKA O KNJIŽEVNOSTI ,

VUK ST. KARADŽIĆ: ŽIVOT I OBIČAJI NARODA

PREVODNA KNJIŽEVNOST

SERGEJ JESENJIN: PESME ALBER KAMI: STRANAC, PAD ZAN POL SARTR: ZRELO DOBA, ODLAGANJE,

šeći se načela da one »za nas Žive .

"utoliko ukoliko su poezija« i unoseći vw svoja zbirku samo one stihove koji su, po njenom osećanju i shvatanju, pesnički uspeli.

Maja Bošković-Stuli, u poleino i zanimljivo „napisano: predgovoru, izražava mišljenje da partizanska narodna pesma nije ni tipično epska ni trađicionalno lirska, već đa je njena osnovna forma kratki rimova– ni distih, koji sam za sebe pretstav-“ lja samostalnu, zatvorenu celinu i Koji se, zbog toga, može kombino= vati u nestalne tematske celine, 1I zato je ona u svoju zbirku unosila i pojedinačne distihe, često istrgnute iz većih nehomogenih pesama,

Wu Napomeni uz OVU knjigu Bošković-Stuli ističe đa je u naučnom izdanju narodnih pesama nedopustivo

skraćivanje, ali da Je ona, 5 obzi-

U JANUARU...

NAJVIŠE TRAŽENE KNJIGE

JUGOSLOVENSKA KNJIZEVNOST

ANTOLOGIJA NARODNIH

BRANKO ĆOPIĆ: GORKI MED

MILOŠ CRNJANSKI: ITAKA I KOMENTARI LJUBIŠA JOCIĆ: DRAGA MAŠIN

BRANKO V. RADIČEVIĆ: PONOĆNI SVIRAČI, NOĆ

ORO

OLOGIJA NOVIJE SRP-

ZIGFRID ZOMER: MOJIH 99 ZARUČNICA

LAJOŠ ZILAHI: OSVETA ORUŽJA

SIGMUND FROJD: UVOD U PSIHOANALIZU ALFRED ADLER: INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ĐERĐ LUKAČ: TOMAS MAN

ERIH MARIJA REMARK: NA ZAPADU NIŠTA

GREJS METELIUS: GRADIĆ PEJTON

— Ovaj spisak najviše traženih knjiga sastavpodataka sakupljenih u najvećim beogradodnosi se na knjige koje su čitaoci kupovali a januaru 1960 godine. Lista je, u izvesnom smislu, nepotpuna zato što nisu uzeta u obzir dela omladinske i

dela objavljena u vrlo traženim

edicijama kriminalnih i tzv. filmovanih romana; takođe u obzir nisu uzeta izdanja izvesnih edicija koje se, mnogo i najčešće, kupuju kompletne (LI i LII kolo Srpske književne zadruge, biblioteka »Reč i misao« izdavačkog preduzeća

U sledećim spiskovima, koje će »Književne novine« objavljivati na ovome mestu u svakom prvom koristiće se podaci dobijeni u knjižarama Beograda,

Zagreba, Sarajeva, Ljubljane,

broju u me-

Skoplja "Titograda.

rom na to da se njena zbirka približuje antologiji, pojedine veće pesmice skraćivala, kako bi istakla ono što je u njima ođ pesničke vrednosti. Ona je to činila utoliko lakše što smatra da partizanske pesme, Zbog Kkratkoće vremena u kojem su se razvijale, nisu dospele đa se umetnički izbruse, te se njihova pesnička lepota. izrazila „više u fragmentima izmešanim sa slabijom mepoetičnom naracijom.

Maja BBošković-Stuli na kraju Knjige ističe đa je u ovu zbirku tekstove pesama unosila u onom obliKu u kojem su oni bili prvi put zapisani ili. objavljeni, ali napominje da je uzimala i pokoju kasniju varijantu, ukoliko je ona bila pesnič-

maciju svoje umetničko-kreativne snage. Njenu Marjutku čovek ne može da zaboravi i samo je pitanje da li je bila najjača u fortisimu svoje partizanske gorđosti .ili u pjanisimu svoje prve istinite ljubavi, iako je bio njen objekt poručnik iz neprijateljskih redova. Bio je to lik žene s punim registrom svih ljudskih tonova. Njen partner Saša Miklavec nije mnogo zaostao za njome i tako je čitava izvedba poprimila značaj i značenje pozorišnog događaja.

Jedan dan posle Kreftove premijere, u Eksperimentalnom pozorištu dali su glumci iz Celja dramu. zapadnonemačkog antifašističkog pisca Erwina Sylvanusa „Korčak i deca”. Ovo beše uopste prva IZVedba ovog veoma interesaninog i Upečatljivog dela na nenemačkom jeziku; tek skorih dana imaće pre mijere na danskom, fmancuskcm još na nekim jezicima. U vreme kad se opet bude genocidske parole protiv Jevreja, bila je ova dra-

njoj treći stih

+ ti # roma. e i er ~ pesmicu »Bol-

Ki lepša | Do watno đa je zbog toga ma leži, koju je uptivari i Branko Ćopić, uzela iz zbirke Vlada Miloševića »Bosanske narođne pjesme I« (Banja Kuka 1954), iako OVA,

glasi: »Bud? me, 0 mesto obični-

ko, buđi me u ZOru« »Mila majko,

jeg, tečnijeg i lepšeg: buđi me u Zoru. Tekstove koje je ođabrala Boško-

vić-Stuli je poređala hronološkim re”

đom, vođeći unekoliko računa i O njihovoj tematici, Po pravilu, kod nje je na svakoj strani po jedna pe” sma ili samo distih iz nje, ali po nekađ i po dve ili tri pesme iste, pa i različite tematike. Na strani 14, naprimer, malaze 5se pesmice »Puško moja« i »Nas dva brata« a na 15 je sama pesmica »Moja karabinka«, iaKo bi njeno prirođno mesto bilo iza srodne »Puško moja«. Kao da je Bošković-Stuli namerno muešala pesme različitih motiva, zato da bi izbegla monotoniju.

I poređ svih zamerki koje joj se mogu učiniti, ova mala zbirka pesama iz Narođnooslobođilačke borbe zaslužuje pažnju kao rezultat subjektivnog napora Maje Bošković-Stuli đa na jednom mestu pruži sve one pesme ili nmnjihove fragmente koji su na nju načinili izvestan utisak. ZŽivomir Mladenović

VEINO KLINA

• • • • Neznani vojnici (»Zora«, Zagreb, 1959)

U svojoj „kratkoj autobiografiji vweino Lina, pisac jednog od najčitanijih finskih ratnih romana »Neznani vojnici« koji je ujedno i jedno od najviše prevođenih dela savremene finske literature na sve evropske jezike, — piše: »...rat ne vođe sjene ili prazni poimovi, nego živa bića, za koja on-sačinjava đugi niz mučnih i bolnih iskustava, Prikazivanje rata može biti Živo samo onda ako je živo prikazan čovek koji ratuje.«

x zaista, u sklađu sa ovakvim svojim shvatanjem uslova umetničke kvalitetne proze kojoj je rat, i, tačnije, sam čovek u ratu glavna inspiracija, Veino Lina ostvario je svoj roman »Neznani vojnici« Kao svaki rain! roman Koji nosi pečat

VINJETE U OVOM BROJU IZRADILA LJERKA FILAKOVAC

umetničke sugestivnosti, roman »Neznani vojnici« nije apologija nekog đe vinjievskog osećanja »slave vojničkog poziva« njegove pune, majestetičnosti i glorioznosti juriša i truba i pobeđa i neke čudne lepote koja se sadrži u gorčini poraza. Ne, roman ovog finskog pisca, kao svaki roman Koji se makar malo približava nmnajkvalitetnijim ostvarenjima moderne evropske ratne proze — ne Bovori o lepoti ratovanja, već o besmislu rata i o otuđenju čoveka u ratu od svih viđova humanosti, Po tome Linin roman staje u red ostvarenja kao što su »Mi ćemo mavširati đalje« Gerharta Kramera, »0-8-15« Hansa Helmuta Kirsta, »»Ne ubije Hansa Vernera Rihtera, đa ga ne upoređujemo sa »Mladim lavovima« Irvina Šoa ili granđioznim ostvarenjima „Normana #«đMajlera i Džemsa Džonsa.

Ovo je jeđan od boljih ratnih romana koje smo neđavno dobili u vrlo uspelom prevodu Danefa Smiči-

BILE.

klasa.

ma, čiji je autor arijskog porekla, novi memento, da ne zaboravimo barbarske nepravde koju je nemački rasizam naneo pripadnicima jevrejske hacije. U ovoj drami iznosi Sylvanus u formi koja potseća na srednjovekovne misterije, istinitu tragediju, autentične ličnosti varšavskog lekara i pisca dr. Korčaka koji je sakupio u svome azilu siromašnu i nesrećnu decu i morao da zajedno s njom ode u gasnu komoru fašističkog: lagera smrti. Ljubljanskoj pretstavi svoje drame prisustvovao je i autor koji je bio i od javnosti i pozorišne publike pozdravljen s naročitom simpatiom. Tako je mali stovenački narod io prvi izvan: nemačkih zemalj& koji je sa izvedbom Sylvanusove drame protestovao p:rotiv probuđenih rasističkih instinkata i time ponovo posvedočio svoj iskreni. humanistički stav u pitanjima .sudbine narođa i ljudskog dostojanstva. Božidar BORKG

(Hyqytr VERE

'Dijalektički materi;

jalizam i Kritika

svakidašnjeg života

(sNaprijeđe, Zagreb, 1959) |

Lefevrove rasprave »Dijalektičea materijalizam« i >»Kritika svakida, šnjeg života« — prema njegovoj so; stvenoj oceni — '»pretstavljajn dvije, etape u dugoj borbi protiv stalj o dogmatizma i protiv simplifikacija, marksizma«. Drugim rečima, pišući ove stuđije u dva različita perioda, svoje teoriske delatnosti, Anri Lefevy ima pređ sobom jeđan veoma mobilis zatorski cilj. On, naime, ovim raspra, vama pretenđuje đa ostvari »jednu obnovu socijalističke misli«. Ovaj cilj, međutim, Anri Lefevr me postiže ali mu se približava ukazivanjem na izuzetno veliki broj pojava Kkarakte, rističnih za savremeno društvo, pri tome se neprekidno zalažući za njis hovo stvaralačko uočavanje, izučavas nje i uopštavanje.

Rasprava »Dijalektički materijalis zamc, opterećena znatnim brojem ne« prihvatljivih rešenja, objavljena je pređ početak Drugog svetskog rata, Napisana nekoliko godina ranije, ona, znači vrio specifičan — bolje reći lefevrovski — otpor staljinističkom dđogmatizmu, a pre svega otpor Kkvazinaučnoj metođologiji koju je taj pragmatistički đogmatizam poteneci« jom svog đruštveno-političkog biros kratizma uneo u društvene nauke, a posebno u filozofiju marksizma (i sos ciologiju!). Lefevrovo istupanje pros tiv citatomanije i mneplodnog »kons frontiranja« definicija, kao i protiv, »rezultata« takve »naučnee orijentas cije koja ne vođi računa ni o utvm« đenim činjenicama ni o novim pojš« vama, u suštini je obeleženo borbom, za afirmaciju stvaralačke Kreativnos sti u društvenim maukama. On, u vreme kađa je famozna četvrta glava, »Istorije SKP (b)c trebalo da buđe »posleđnja reče marksizma, svom snas Egom svog temperamenta stavlja pod znak pitanja staljinistički način »fis lozofiranja«.

Između ostalog, reč je o Lefevros vom insistiranju na razvoinosti kae suštini svega i uslova pojavljivanja movih formi i sadržaja celokupne stvarnosti. Posebno su zanimljiva njegova razmatranja totalnog čoveka,

Btuđija »Kritika svakiđašnjeg živo“ fta« mapisana je krajem 1945 gođine. Apstrahujući metodološki aspekt, ova stuđija upućuje na značajan niz nos vih pojava koje prate savremena đruštvena Kretanja., Njena osnovna in» tencija se sastoji u isticanjiu neophodnosti analiziranja procesa, sadr« žaja, oblika i viđova alijeniranosti savremenog čoveka. Ona, naročito za sociologe, pretstavlja plodnu aobžast interesovanja. eke4gg?

Ipak, ma koliko Lefevrova nasto» janja — eksplicirana u Ovim studi• jama +— bila originalna i ma kolike bila značajna kao svojevrstan otpor staljinističkom pragmatističkom dogmatizmu, mnogi KLefevrovi stavovi i vaključci mogu se samo uslovno. usvojiti. Ove dve MNefevrove stuđije u prvom ređu treba prihvatiti i shvatiti kao impulse i motive obimnijih i metodološki principijeInije zasnovanih istraživanja. Uostalom, mobilizaftorstvo je. bitno određenje ovih Kefevrovih tekstova, pisanih publicistič« ki inventivno i temperamentno.

Veoma funkcionalan prevod ostva• rio i iscrpan pogovor napisao dr Predrag Vranicki.

F. C.

KNJIŽEVNE NOVINE

List za Književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor;

Bora Ćosić, Slavko Janevski. dr Mihailo Marković, Slavko

Mihalić, Peđa Milosavljević. Branko „Miljković, „Tanasije Mlađenović, Mladen „Oljača, Vlađimir Petrić, Đuza Radović, Izet Sarajlić, Vladimir

Stamenković.

Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ

· Urednici:

MILOŠ L BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ List Izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine«. Beograd, Francuska 17. Ređakcija: Prancuska “, tel. 21-000,

tek. račun: 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog petka Pojedini broji Din 30 Godišnja pretplata Din 600. polu-. uođišnja Din 300. za inostran-

stvo dvostruko.

Rukopisi se ne vraćaju.

'Tehničko-umetnička oprema:

DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ 'Stampa »GILASs«, Beograd. Vlaikovićeva 8.