Књижевне новине
KOD VASI U SVETU |
Praški list za omlađinu „»Zlatni maj« je već duže vremena inicijator jedne zanimljive ankete o problemima saradnje dečijih pisaca celog sveta. Upućena su pisma mnogim piseima literature za decu i omlađinu u raznim zemljama i prispeli odgovori se objavljuju u pomenutom listu. Većina „pisaca Je za odđržavanje ličnih kontakta i đi-
. Skusija, kao sredstva za bolje razumevanje problema dečije „Kknjiževnosti, koji su u celom svetu veoma slični. Međutim neki pisci šu bili protiv ovakvih susreta pisaca raznih zemalja, kao, na primer, engieski pisac Luis, koji u ovakvim sastancima viđi gubljenje vremena ! priliku za vođenje” propagande.
S druge strane, ostali pisci obuhvaćeni ovom ,an m smatraju đa međunarodni susreti igraju · „važnu ulogu wu zbliženju ljudi koji rađe na istom poslu, vaspitanju đece i omlađine u literarnom obrazovanju. Među ove list ubraja i jugoslovenske pisce Miru Alečković i Voju Carića.
* * *
U studiju crtanož filma »Zagreb film« Vlađimir Knisti je izradio knjigu snimanja, po vlastitom scenariju, za crtani film u kome će junaci biti poznati Servantesovi likovi Don Kihot, Sančo Pansa 1 Dulčinea. Film će režirati i crtati Vlađimir Kristl, koji je neđavno kao korepetitor i glavni crtač završio film »Šagrinska koža«!
* * *
U toku meseca septembra našu zemlju će posetiti Erskin MKolđvei, poznati američki pisac, koji je kod nas mnogo prevođen. Nekih 14 romana ovog autora dovoljno su upoznali đomaću publiku sa njegovim stvaralaštvom, Svi njegovi romani su skoro rasprodani i svako novo đelo se dočekuje sa simpatijama, jer
je Kolđvel izgleda našao put ' do ogromnog Kkruga čitalaca iz mnogih zemalja u svetu, kojima on priča istinu o svojoj zemlji i životu njenih stanovnika. Prenošenje izvesnog broja Kolđvelovih romana na film samo je učvrstilo tu vezu iz" među američkog pisea i njegovih čitalaca u svetu. * * * Jugoslovenska. autorska agencija vodi pregovore sa jednim danskim izdavačkim pređuzećem o izdavanju romana Dobrice Ćosića »Daleko je sunce«, * **
Ovih đana u Knjižarskim izlozima pojavila se četvrta knjiga »Enciklopedije dJugoslavije«, koja obuhvata
«
· KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost i đruštvena pitanja Redakcioni odbor:
Bora Ćosić, Slavko Janevski,
dr Mihailo Marković, Slavko
Mihalić, Peđa Milosavljević.
Tanasıje Mladenović, Mladen
Oljača, Vladimir Petrić, Đuza
Rađović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković
Direktor: TANASIJE MLADENOVIC
Urednici: MILOS L BANDIC PREDRAG PALAVESTRA
.Odgovorni urednik: CIDOMIR MINDEROVIĆ List Izdaje Novinsko-Izdavačko pređuzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska “7, tel. 21-000,
tek. račun: 101-707-1-208 List tzlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polu gođišnja Din. 800, za Inostran-
stvo dvostruko.
Rukopisi se ne vraćaju,
! Tehničko-umetnička oprema:
DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa »GLAS«, Beograd, Vlajkovićeva 8. .
Šoagogogagceoo0gogosoGqaacoOGGcepegagagoGGaraGGagee6zozaocecGGeGG00GGGSGGOGi Weeacceecec2820C 2609888%58959905%»89G00eoDOSOGe2eaooeo00ge09opoG00Oe6O690ODGeGoOsDacoSoOG9ORSOSZO060M epgpogc990#6265000%
|
pojmove obrađene ođ slova H do J. Zajedno sa prvim trima Knjigama, ona „pretstavlja tek trećinu celog materijala koji će biti objavljen u ovoj ediciji,
* * *
Književnik Mulađen Oljača neđavno je potpisao ugovor sa minhenskom izdavačkom kućom »Kindler Verlag« o prevođenju i izdavanju romana »Molitva za moju braću«.
* * *
Pod naslovom „»Ljubav i smrt u američkom romanu«, poznati kKriti-
čar i profesor književnosti Montana univerziteta u Americi,
Lesli YFid-
je objavio zamašnu studiju u kojoj stvaranje najboljih američkih prozaista posmatra iz jednog poma-
ler,
lo neobičnog psihološkog ugla. Fiđler tvrđi đa je većina najboljih američkih pisaca stvarala pod „kompleksom greha o tlačenju crne rase, koji svaki beli Amerikanac nosi u sebi. Poređ: ove komponente treba pomenuti da Fiđler vidi slabosti američkog romana što u njemu nema zrelih seksualnih odnosa među ličnostima, već se ističe strah i ođbijanje., Umesto da uče od evropskog romana na ovom polju, američki pisci su, kaže dalje Fidler, otišli u imaginarne fantazije bez žema i stvaranje monstruoznih likova, koji s đruge strane prilično privlače čitaoce, Uticaj potsvesti, po ugleđu na Džojsa, je takođee očit i zabrinjavajući kođ mlađih američkih pisaca,
* * *
Ođ 18 do 2 avgusta u Dubrovniku je održan međunarodni sastanak Rkompozitora i muzičkih kritičara na inicijativu „Saveza kompozitora Jugoslavije i Jugoslovenske prađiotelevizije. sastanka je bio dđa se određi mesto koje naše savremeno muzičko stvaralaštvo zauzima u svetskim okvirima i dđa se propagira naša, pretežno savremena muzika.
* * .
U Parizu je neđavno osnovan Internacionalni serki mlađe pozorišne Kritike, u kome će, u prvo vreme, uče stvovati mlađi Kritičari iz Avganistana, Poljske, Nemačke, Engleske, Amerike, Italije i Francuske, Serkl pretstavlja ustvari ogranak Međunarodnog udruženja pozorišnih Kritičara i ima za cili đavanje podrške mlađim kKritičarima svih zemalja, kako bi se sačuvao i proširio krug pozorišnih Kritičara. U Serklu mogu da se okupe i Kritičari ostalih grana književnosti, jim kolegama da diskutuju o raznim problemima umetnosti i literature.
'* * *
Andrićevo delo »Na Drini ćuprija« je posle prevođenja i izvan rednog uspeha u nizu evropskih i vanevropskih zemalja, prevedeno i u Švedskoj. U veoma pozitivnim MKritikama koje hvale snagu piščeve· imaginacije, veštinu crtanja likova i piščevu sposobnost da »snažno i reljefno priča o događajima«, ističe se da je značaj ovog romana i u tome što omogućava da se više sazna o narodu za koji autor kaže »da poznaje svet samo Kroz ratove«.
Andrićev, roman izlazi u vreme kad se Nobelov komitet priprema\ za književnu diskusiju. Ivo Andrić se i ove godine smatra jednim od glavnih MWanđidata za Nobelovu nagradu.
/
'* O
Na kraju jedne prilično „mršave književne sezone, u Parizu se pojavio roman „Praznik”, francuskog pis ca Rože Vajana, koji je već ranije sa svojim „romanima „Zakon” i „325.000 framaka” nagovestio OoSsVveženje na polju humora i duha u francuskoj literaturi. U romanu „,Praznik” Vajan na jedan pomalo apsurdan način ismejava muke Kknjiževnika koji žive sa ličnostima svojih dela dok ih pišu. Ovđe glavni junak, pisac, ima tako stvarne ličnosti da
'on počinje da Živi sa njima i ima
čak i ljubavnicu iz romana. Taj njegov skriveni život primećuje njego-
Cilj •
koji bi mogli sa svo-"
- fabule nekog romana.
ERIH KOŠ
Svako zlo ima i svoje đobro. Ova. poznata misao, koje se obično sećamo u zlu, a vrlo retko u đobru, te bi možda bolje bilo kazivati je u nešto izmenjenom ali tačnijem obliku — da svake zlo traži svoju utehu, često je pominjana tih dana, verovatno više iz težnje da se pronađe neka uteha, no iz potrebe da se zlo ističe. Tako je, naprimer, još prvih dana, dok su izlazile novine, napominjano da, će nastalo ledeno doba korisno uticati na zdravlje ljudi. Naročito na bolesti mođerne civilizacije. Svet će biti prinuđen da se više kreće. Umesto automobilima, autobusima i sličnim vozilima ići će se peške, što će ubrzati lenju i odviše gu-
stu ljudsku krv. Zarazne bolesti biće u kratkom roku iskore-.
njene. Poznato je da one cvetaju u žarkim pojasevima, dok. su Oduvek bile retke u arktičkim oblastima, pošto niske temperature, očigledno, ne deluju povoljno na razvoj i širenje zaraznih klica.
U jednom od zdravstvenih biltena za mesec juni objavljen je statistički pregled bolesti i smrtnih slučajeva u gradu. Videlo se da je na trećinu smanjen broj oboljenja od zaraznih bolesti, a znatno se proredile ranije vrlo raširene bolesti: kočenja i mekšanja kičme. I zaista, od neko doba ijuđi su se na ulicama držali pravije, a službenici po kancelarijama, naročito oni viši, prirodnije, mekše i elastičnije. Iđućeg meseca, slika je bila još DOvoljnija, sem u rubrici »Razno« koja je malo porasla. Trećeg i četvrtog meseca kako je pao sneg ta je rubrika iznosila već koliko sve ostale zajedno. Pa i više ođ toga. Krajem kalenđarskog leta, u trenutku objavljivanja saopštenja o početku leđenog doba, ova je rubrika toliko porasla da je iznosila dvaput više no sve ostale zajedno.
Automobilskih nesreća i drugih saobraćajnih nezgođa bilo je daleko manje, a pseće zaprege imale su krupnu prednosti: Tetko su koga gazile. U poslednjim brojevima novina mogle su se, međutim, čitati i slične vesti: »Vasilije Popadić, sa stanom u Niškoj ulici br. 7, poznat kao pijdanica i izgrednik, vraćajući se iz krčme zaspao je sinoć u snegu. Pronađen je jutros smrznut i prenesen u prosekturu glavne bolnice«. Ili: »Idući u kasne sate kući, Dragoslav Ocokoljić, mesarski pomoćnik, zalutao je u mračnim ulicama, i umoran od noćnog: provoda, smrzuno se uz jedan plot«. Ili: »Pošto su susedi primetili da se iz stana udovice Katić već nekoliko dana, niko ne javlja, posumnjali su da bi DO sredi mogao možđda: biti neki zločin. Dugo su uđarali u vrata, a kad im niko nije otvorio, nasilno su upali u sobu i na krevetu našli udovicu već hladnu i mrtvu. Pozvani lekar nije na njoj mogao naći nikakvih tragova spoljnih ozleda, a detaljnijim pregledom utvrđio je da je uzrok smrti obično smrzavanje. Pretpostavlja se da je starici pozlilo, pa, budući da je stanovala sama i nikog nije bilo da joj založi peć, smrzla se još pre nekoliko dana«.
Docnije se sve to jednostavnije javljalo. Isprva naprosto: taj i taj, recimo: Mirko Mitrović, smrznut. Zatim, kako se broj smrznutih povećavao, a stranice se u listovima smanjivale, redakcije se setiše đa uvedu bosebnu rubriku: »Smrznuti« i u njoj štampaju samo imena, azbučnim ređom, borgisom isprva, pa petitom, i najzad, da bi što više imena stalo na mali prostor, i nonparelom. Prvog septembra su tvrđili da ukupni broj smrznutih ne prelazi zbir umrlih od zaraznih bolesti: od raka, srčanih oboljenja, saobraćajnih nesreća, starosti, samoubistava i svih drugih mogućnih uzroka od kojih umire ljudski rod. Promenili su se samo uzroci smrti, a zakoni odabiranja i smenjivanja ostali su, kažu nepromenjeni; umirali su pre svega stari, slabi i neprila-
šta više, da stuđen biološki deluje povoljnije na ljudsku vrstu od ostalih uzroka umiranja. Uostalom, smrt, je za nas uvek u drugoj sobi; nikad u našoj sopstvenoj, čak ni onda kad se, za nas nevidljiva, već nadnosi nad našu postelju. TI ko se još uzbuđuje zbog smrti tuđih, nama nepoznatih ljudi. Kad bi tako bilo mi bismo stalno morali da se potresamo i nikad, ni trenutka, ne bismo mogli biti mirni jer — umire se stalno i nema ni časa kad se to ne đesi nekom u svetu, pa i u našem. građu. Smrt, je ljudska sudbina i mi smo toliko mudri đa na nju ne misjimo. Svejedno je, dakle, od Čega se umire, da li od bolesti il! od. studeni, sve dok smrt ne zakuca i na naša vrata. Pročitali bismo ili bi nam kazali: »Smrzao se taj i taja. A mi bismo »Tako!«, »Bio je već starc. »Već duže vremena je bolovao; nije ni čudo«. »Kad sam ga poslednji pul viđeo, loše je izgledao. Znao sam da neće dugoć. Poneko bi slegnuo ramenima: »Šta ćeš, to nas sve čeka. Ili bi se naprosto naljutio: »Ma šta radi taj svet? Što se bolje ne čuva!q I nismo se mnogo uzbuđivali! Samo su najbliži srodnici pratili ; svoje mrtve, ali i oni hladni i mirnida ne bi zaplakali, Što je bilo neo bično opasno jer su se suze odmah ledile i pretile da istisnu oći
||iz njihovih ležišta.
godljivi. Tvrdilo se,
samo pođigli obrvu i primetili:
PRIČa „KNUIŽEVNIH NOV/NGa”
LEDENA GROBLJA a
Sneg je bio dubok, zemlja toliko smrznuta i tvrđa da je bilo teško kopati je i gotovo nemogućno pripremiti dovoljno raka za| tolik broj leševa. Opet je neko u javnosti predložio osnivanje krematorija, a pojavila su se odmah i suprotna mišljenja i tako | od tog predloga ni ovoga puta nije bilo ništa. »Ko će sad, u ovo| doba, trošiti skupi i retki ugalj za „mrtve, kad ga nema dovoljno | ni za žive«, govorili su jedni. Drugi su smatrali da bi bilo pravo da se oni, koji su se toliko mrznuli za života, bar jednom, u smrti, za desetak minuta koliko traje spaljivanje, čestito ugreju, »Sa tom perspektivom mnogome bi bila lakša, pa i lepša sama srmta, tvrđili su. Predlagano je da, se tela mrtvaca iznose izvan prađa i izlažu divljim životinjama, DO ugledu na razne verske sekte u Indiji koje svojim mrtvacima hrane ptice nebeske. Po-| kazalo se, međutim, da je to opasan posao. Zvveri, kojih se i inače | makupilo oko varoši, navikavane suna ljudsko meso, a ispalo | je đa i one vole kad je meso toplo i sveže, te su radije napadale | one koji su donosili leševe, no leševe koji su im donošeni. Po. stalo je opasno i na ulicu od njih izlaziti i uskoro se odustalo od Ovog pokušaja. .
Ustvari, rešenje je nađeno sasvim slučajno, kao što se najčešće dešava kad se rađi o velikim i značajnim Ppronalascima, Opštinska uprava nije imala dovoljno psećih zaprega dđa bi mogla odmah i na vreme groblja. »Nije ni čuđoq, | grđili su je građani... Ona nikad nije uspela da sredi saobraćaj za žive, pa otkud bi mogla da to postigne za mrtve. »I zaista, leševi su odvoženi tek posle nekoliko dana, pa pošto ih je bivalo | sve više, stali su da se „gomilaju po kućama. Bili su to, istina, |
|
|| ||
ne saudarajući. Bili su sasvim hladni i nisu stvarali teškoća svojim živim sugrađanima. Mogli su, dakle, mirno čekati da na njih| najzad dođe red; strpljivije od njihovih živih rođaka i prijatelja. Pa ipak, da ne bi odviše smetali očima, svojih bližnjih, leševi su snošeni u podrume iil u dvorišta, tamo gđe su nekad sklanjane kante za đubre i, da ih ne bi napadali pacovi polivani su vodom koj ase odmah oko njih hvatala u obliku leda. Tako konzervirani | čekali su svoj redđd:da buđu odneti na groblja.
To je i dalo iđeju za rešenje.
Zašto ih sahranjivati pođ zemlju? Ledeno je doba i led, koji se hvatao oko mrtvih, neće se lako i brzo istopiti. Nema prema tome opasnosti da bi mogli da se povampire i na bilo koji neprijatan način, potsećaju na sebe, ometaju veseli i lepi život živih. Dovoljno je skloniti ih iz kuća, izneti ih na poljanu i onde ih, u njihovim leđenim kovčezima, poređati po parcelama, i po brojevima. Sa manje truda i troška postići će se tako ono što su stolećima, pokušavali egipatski i razni drugi faraoni, a što je, ustvari, | polazilo za rukom samo pravim, izuzetnim, najvećim vernicima, docnije proglašavanim svetiteljima. Biće bolje konzervisani, i u| svojim prividnim ledđenim sanđucima, bolje će se sačuvati i održati od bilo kog dosađašnjeg sveca. A njihovi bližnji, ako baš' budu poželeli da ih posete na groblju, moći će da ih viđe gde leže kao da su živi. Neće morati da žale, nariču i plaču; onim u leđu biče lepo, možđa lepše no njima živima. Izgleđaće bar tako madovoljni, mimo posmatrajući posetioce kako huču u promrzle šake i cupkaju u mestu od zime, đa bi zagrejali svoje upola sleđene noge. y
Predlog je bio toliko koristan da je lako bilo uočiti sve nje- | gove prednosti. Opština je čak požurila da nešto više učini i za mrtve i za žive. I jednima i drugima stavila je na raspolaganje velike prostorije hladnjače, koja u sađašnjoj situaciji ničem više nije služila, a zatim i paviljone sajmišta, kako bi i živima i mrtvima osigurala prvorazredni konfor. Kao knjige i akta u bibliotekama ili u arhivama, leševi će, svaki pod svojim imenom, Dpregimenom i rednim brojem, biti čuvani u magacinima i konvejerima, dovoženi u naročitu, na odgovarajući način uređenu Dpro- || storiju, gđe će ih prijatelji i rodbina, sedeći u foteljama, moći gledati, slušajući odgovarajuću muziku, a mrtvi će se pojavljivati || pred njima u svojim najboljim odelima i sa svim zlatnim zuDbima koje im niko neće moći neopaženo da skine. ||
Predlog: je zaista usvojen na prvoj sednici opštinskog odbora. ||| Problem mrtvih bio je rešen. Mogli smo se prema njima odnositi hladno. U svojim leđenim sanđucima mrtvi će počivati hiliađama godina neometani i tek će neko daleko toplo doba možda opet poremetiti njihov mir. |
| |
||| |
|||
(Odlomak iz romana »Sneg i led«)
ILUSTRACIJA SLAVOLJUBA BOGOJEVIĆA
va Žena i tako nastaju komplikacije, koje Vajan vešto koristi da se Dpotlsmehne ljuđima od pera i njihovom čestom bekstvu od stvarnog života koji je zanimljiviji od bilo kakve
#* %1%
Mihajlo Talić potpisao je lugo- Nastavak sa 1 strane
vor sa izdavačkim preduzeće
»Nolite o izdavanju romana vedeselih godina niko nije toliko
»Hajka«. inspirisao naše pesnike i uzbuđivao # „4108 čitaoce kao Vojislav. I kasnije, u
krajnjoj liniji, iz njega su proicišli i Rakić i Dis.i Pandurović, pa čak odjek njegove lire dopire i do naših dana, do Crnjanskog, i dalje.
U Kragujevcu će od 29 oktobra do 5 novembra biti proslavljena 125 gođišnjica prvog pozorišta u Srbiji, čiji je organizator, prvi glumac i reditelj bio Joakim Vu--
Laza Kostić je preteča, a Vojislav Ilić je rodonačelnik modernizma u
Inspirator nove poezije
Vojislav Ilić pokazao se kao ve“ liki pesnik i umetnik u svemu čega se svojom lirom dotakao. Izvesna 0ž" držanost i tišina u njegovom opštem stavu kao čoveka i pisca ne namecu ga čitaocima, ali kad se njegove pč“ sme valjano pročitaju, u njima se ot” krivaju neslućene lepote. .
Istorijski posmatran, Mojislav sto“ ji između romantičara pre sebe i simbolista, impresionista, modernista posle sebe. I romantičan i moderan, njegov nas divovski lik još i danas upućuje u pravu i veliku poeziju. Os
ulivajući u njih nov duh, i u fugoslovenskim srazmerama om je već po tome veoma značajan, čak i, kad ne bi ostavio onoliko dobrih pesama. Redak je naš književnik koji ie
kao Mojislav ukazao na tolike mogućnosti poetskog stvaranja, Ućutkavši romantičarske epigone i praznoslovce, on je poeziju svoga vremena iz srednje-evropskog mentaliteta i nemačko-mađarskih uticaja izveo u
je, nesumnjivo, jedan od najvećih liričara našega jezika, pa čak i pre” nesen u jezike naroda koji su i
značajne pesnike, on bi se i tamo nalazio među prvima. Kosmička mi“
jić. Istom prilikom biće otvore-
na izložba razvoja pozorišne u-
metnosti u Srbiji od „Joakima
Vujića do danas,
srpskoj i hrvatskoj književnosti. Svojim uticajem on je prvi, posle naše narodne poezije, na meki način doveo u vezu hrvatsku poeziju sa srpskom,
sao, izražena u nemiru njegovih in» tima i u miru njegovih idila,
je poteći samo od istinskog i velikog pesnika, a
velika evropska prostransbva. Preporodivši srpski stih, on je u isto vreme stvarao nove slike, nov rečnik i
raznovrsniju sadržinu wopšte, Božidar KOVAČEVIĆ