Књижевне новине

ALEKSANDAR RANKOVIĆ |

{vod u sudbomosme

dočadčaje

»„.Događaji od 27. marta značili su ne samo proveravanje političke linije volucionarne prakse naše Partije, njene političke snage i mokratske snage uopšte, nego, pre svega, njene orgahizacione sposobnosti da pokrene i prad u tako krupnim političkim akcijama. Koliko je naša Partija već tada bila politički zrela i organizaciono pripremljena za aktivno učešće u nastupajućem događaju, naj-

vilno vodi naro

olje je pokazala činjenica što je beogradska partiska organizacija 27 marta preuzela iniuke i potpuno ovladala događajima na beogradskim ulicama. Posle 20 godina teške ilegalnosti, naša Partija je tada prvi put otvoreno istupila i pokazala svoje lice red čitavim narodom, ofkrivajući mu jedino pravilan put kojim se može ići. Zahtevi naroda ili su: učiniti sve da se ojača odbranbena moć države i vojnih snaga, neodložno izvršiti polpunu demokratizaciju zemlje vraćajući narodu demokratska prava i slobode, očistiti vojsku i državni aparat od petokolonaša i drugih izdajnika, raspustiti Kkoncentracione logore i osloboditi iz tamnica osuđene revolucionare, a u spoljnoj politici raskinuti izdajinički pakt sa fašističkim zemljama i osloniti se na antifa šističke snage u svetu.

„„Dvadesetsedmi mart je bio samo uvod u nove sudbonosne događaje za naše narode. Varnica koja je julskih dana zapalila oružani narodni ustanak protiv fašističkih zavojevača ubrzo se razbuktala u svim delovima porobljene Jugoslavije u pravi požar, a borba naroda Jugoslavije postala je sastavni deo sveopšte borbe slobodoljubivog sveta protiv fašističkih agresora. Dvadesetsedmi mart je bio nagoveštaj i početak onih slavnih julskih dana kada su se naši narodi pod rukovodstvom svoje Partije i druga Tita podigli na oružani, ustanak protiv okupatora i svih njegovih slugu, za izgradnju nove Jugoslavije, za socijalno oslobo-

cijativu u svoje r

· đenje, za Jugoslaviju bratsku zajednicu ravnopravnih naroda.

(Iz govora Održanop preko Rađio Beograđa, 26. marta 1951.)

enog uticaja na radne mase

rede- je e

STAMPA 0 27. MARTU

POLITIKA, 29. marta

Ovlašćeni smo sa zvaničnog mesta da objavimo sledeće:

U prvim danima iza svake pro mene režima događa še obično da se pojedinci odaju ličn'm Dsećanjima nastrojeni svojim posebnim shvatanjima nove situcije. Predsednik vlade na vreme je učinio apel našem građanstvu da ne zastranjuje u svojim manifestacijama. Međutim, · da nag prilikom svečnosti blagodae nja u prestonici pojedinci su u publici dopustili sebi manifestacije koje nikako nisu u skladu sa dostojnim i miroljubivim sta vom naše zemlje.

Ma koliko ove manifestacije bile izraz neodgovornih elemena ta, one se moraju najoštrije osu zele sa svoje strane sve mere diti: vlasit su, međutim, preduzele sa svoje strane sve „mere koje treba da onemoguće ponavljanje ispada koji otežavaju vladi izvršenje njenih osnovnih zađaća „za dobro zemlje i na roda.

POLITIKA, 28. mart

Uprava građa Beograđa, u interesu opšteg ređa, mira i bez beđnosti u prestonići, poziva građanstvo da odmah prestane sa svakim manifestacijama, jer će tako najbolje i najdostojanstvenije odgovoriti svojim gra” đanskim dužnostima. Svako dalje manifestovanie i skupljanje građana zabranjuje se,

"Do daljeg naređenja, ugostitelj ske radnje u centru grada mogu biti otvorene do 24 časa,a na periferiji đo 22 časa.

U vezi sa ovim zabranjuje se, do daljeg naređenja. točenje alkoholnih pića ma u kom vidu.

Skreće se pažnja građanstvu da će Uprava grada „Beograđa sve ohe koji se ogreše o ovu nredđbu uzimati na odgovornost i strogo kažnjavati.

Upravnik građa Beograđa Žandarm, brigađni „general Milutin D. Stefanović

NJUJORK TAJMS, 28. marta: „vest o dogđaju u Beogradu,

primljena je u SAD kao munje viti bljesak koji obasjava mračni kraj"

NJUJORK HERALD TRIBJUN, 28. marta: „..Ovo je svakako najveći dan za slobodne ljude čita vog sveta. Dok se nemačke oklopne divizije nalaze na njihovim granicama, Jugosloveni su se usudili da zbace „novi Dore dak" na smetlište, gđe mu je i mesto...“

„događaji u MBeograđu od istorijskog je značaja, kao akt hrabrosti jednog malog naroda da se digne, bori i svoju zemillu izloži. ratu, vrlo verovatno da bude pregažena i opustošena, ra dije nego 'da prihvati izdaju. Ali to je zemlja koja je ranije bila pregažena i održala se, jer njen narod ima hrabrosti da se bori".

Uvodnik lista KRIŠĆEN · SAJENS MONITOR, 28. marta: „..Isti balkanski narod koji je prvi imao kuraži da se odupre turskim sutanima i da razbije jaram. velikog ropstva, prvi je takođe koji prkosi osovinskim

diktatorima i zbacuje jaram jed nog novog ropskog ugovora. Jedan od najhrabrijih naroda Evrope bio je bačen na raskrsnicu na kojoj je trebalo da učini brz i trenutan izbor i on je izabrao ono što je čvrsto verovao da je pravoas.“* u.

Uvodnik Ralfa Ingersola objavljen 28. marta u američkom listu „MP“: „Veliko je zadovoljstvo danas u svetu; stvorili su ga Jugosloveni. Jedna udvorička profesionalna „vlada prodala ih je bila Adolfu Hitleru, ali su je oni zbacili...

Adolf Hitler nije učinio ni jed nu pogrešku, pa ipak je ızgubio. Izgubio je zato što običan narod, pravi narod Jugoslavije, više voli slobodu, nego što se boji smrti. Velika je to reč kad se kaže da su Jugosloveni, oborivši svoju suviše „popustli:vu vladu, više voleli slobodu nego što su se bojali smrti. Ali ta je reč velika samo zato što je ono što su Jugosloveni uradili velika stvar“,

I BUKNUO JE GRAD...

Na ulicama Beograda–

PONOSNA REKA LJUDI KLICALA JE SLOBODI IZVIKUTUĆI ZAVET BOLJI: GROB NEGO ROB«

Početak borbe

..37 mart 1941 godine buržoaski sistem vladavine u JUgBOslaviji doživeo je slom. Nezadovoljstvo radnika i seljaka, koje se skupljalo preko dvadeset godina, kao i najđublje ogorčenje protiv „kapitulantske politike prema fašističkim silama, izbilo je svom snagom. Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci demonstrirali su u

težnji da obaranje režima dovede do rešavanja nacionalnog pitanja, tj. ostvarenja pune rav

nopravnosti svih jugoslovenskih naroda. Radđnici u svim našim krajevima #štežili su da sruše protivnarodne upravljače u cilju stvaranja pravednijeg društvenog uređenja. „Seljaci su hteli da brane svoju zemlju od tuđina i da ostvare bolje Žživotne uslove, da uklone Vveleposede, da se oslobođe dugova. Svi Jugosloveni i dotada su se zgra žavali pređ postupcima najviših državnih funkcionera, a sada su te vrhove oštro osuđivali za Otvorenu nacionalnu izdaju. Ćitav doatadašnji sistem državVnog uređenja narođ je 27 marta

“s pravom osudio. I to sve u vdce

me kada su fašističke sile, Nemačka i Italija, već uspeli da porobe čitavu srednju i zapadnu Evropu.

„Ono što se u Jugoslavil zbilo 27. marta dovođilo je do besa Hitlera i njegove generale, Oni su shvatili da se sa JUgoslavijom neće moći obraču-“ nati onako kako su zamišljali. Shvatili su da Jugoslaviju ne mogu okupirati bez ikakve borbe i žrtava. Njihovi raniji blanovi zasnivali su se upravo na ubeđenju da će Jugoslaviju uprmuti u ratne napore sila Osovine, i to mirno, bez borbe, diplomatskim putem. Po njihovom mišlienju „Jugoslavija nije predstavljala ozbiljnu prepreku na njihovom putu osvajanja čitave Evrope...

(Movan Marjanović i Pero

Morača: »Naš oslobodilački rat i narodna ž8irevolucija 1941 — 1945 »Prosveta«,

Beograd, 1948)

OR ABB

|97.mart

Nastavalc sa 1. strane

li su oni ili su od tog dana Dpostali deca revolucionarne partije. Ja ne mam kako će istorija

oceniti ove godađaje, ali mi se'

činilo da je pogreb Branislava Petruševića bio smotra naše snage za borbu koja je bila na vidiku. Smirena, dostojanstvena povorka bez reči. Mnog: zakićeni crvenim cvetom. A kada

je u jezivoj tišini koja je nasta- '

la posle posle poslednje Iipesme nad grobom, mati zbacila crni

veo S glave i izgovorila reči ko-

je mnogi neće nikad zaboraviti: »B8ine, majka neće da plače i majka će da peva kad si DpOginuo za slobođu« — znali smo, kroz majku je progovorila Zemlja, i ustanak koji nezadrživo dolazi i koji je danas već i sam sećanje.

TI kađa je došao dan uoči tog

nezaboravnog marta kađ su zažamorile ulice, ulice prolećne i zasićene gustim iščekivanjem, došao je odlučni trenutak: u ime jednog narođa, u ime svih naših naroda slivenih u jedmo osećanje i jednu volju — pot-

pisali su vlastođršci trojni pakt

i prođali ovu zemlju tuđinu, Vest tog 26. marta, proletela je gradom brzinom njegove košave, i oprljila ga sramotom. Btu denti, radnici, đaci skupljeni u jednu ponosnu reku krenuli su od Cvetnog trga „Beograđom zajedno sa moklicima: Hoćemo nezavisnost i slobođu! Na okup rodoljubi! Bolje rat nego pakt!

I buknuo je grad ovaj da izeori, progovorio je Kosmaj, Košutnjak i Blavija, svi oni im leti, pendreci, pokolji i demon–stracije, slilo se sve u ovaj dan jeđinstven, staro i mlado diglo se na noge, klicalo šlobodi koja dolazi, kojoj se otvaraju vrata snagom ovog naroda koji neće sramotnu izdaju.

I sve one ulice, ona kralja Milana, kralja Milutina, Aleksandrova, kraljice Marije, i ona „Njepoševa, Slavija, Vukov 8#DOmenik, Kalemegdan, Kalenićeva, pijaca, ona Džordža Vašingtona iz koje su poleteli prvi_leci s potpisom Komunističke partije na povorku i koji su bpozivali na dalju borbu, za ukidanje koncentracionih logora, za puštanje političkih osuđenika, za savez sa Rusijom, za odbranu zemlje, bile su naše ulice. Za one koji su mislili da je 27. mart, kraj nenarodne vladavine, koji nisu mali đa on to nije, sada je postalo jasno: 27. mart je početak jedne nove borbe.

Prvi put tada Beograd je ličio na današnje prazničke da ne, prvi pub slobodno govore Cana Babović, Tempo, Burdžević i drugi. Prvi put su se pomešale crvene i jugoslovenske zastave.

Bio je jedan nezaboravni mart i ostalo je samo sećanje. Jedan dan samo koji je danas već istorija i koji je postao sim bol otpora, kadđa smo rekli da je bolje grob nego rob, kada smo rekli odlučno ne — nasilju, ne — ratu, zločinu, fašizmu, ne — neslobodi, — i zato se njime ponosimo.·

Mira ALEČKROVIĆ

Jedan od najveličanstvenijih geslova ovog veka

Engleski novinar Lavet Edvards, koji se pre rata nalazio u Beogradu kao dopisnik jednog inostranog lista, održao je 27. marta 1951, godine predavanje preko radio Londona u kome ad evocirao svoja sećanja ma 27. mart 1941. go-

Na današnji đan pre 10 gođina ja sam se nalazio u Beogradu kao dopisnik jednog lista, Vlada princa Pavla svega dva dana ranije potpisala je trojni pakt. Ovo je bilo potpuno su-

rotno osećanjima naroda, čija većina je smarala da je time pogažena narodna čast i tradicija. Izgledalo je da će Jugoslavija, koja se 8 pravom ponosi svojom junačkom i vojnom istorijom biti pokorena bez borbe. Policiska kontrola bila je veoma stroga. Po kafanama, bilo je zabranjeno pevanje popularnih patriotskih pesama. Hapšenja su bila česta i trajna. Trebalo je da zaverenici stupe u dejstvo u ponoć 26. marta.

Dogodilo se da sam se u to vreme nalazio

u jednoj kafani na Čuburi. Kafana je bila rela- .

tivno prazna i u to vreme bilo je vrlo malo ljudi. Na Jugoslaviju se već bila nadnela Hitlerova senka. Engleska se još sama odupirala nacistima. Jugoslavija je bila daleko i izolovana, opkoljena neprijateljima, |

U dva sata ujutru pojavio se prvi znak da se nešto neobično dogodilo. Neki seljaci ušli su u kafanu i išli od stola do stola javljajući da je vojska na ulicama. Odmah sam otišao u centar grada da vidim šta se dešava. Ulice su bile skoro napuštene. Jedino u ulici kralja Milana, pred starim nika sa čeličnim šlemovima, sa poljskim topo

KNJIŽEVNE NOVINE

vorom nalazio se kordon vOj- ·

vima i oklopnim kolima. Tu nikome nije bilo dozvoljeno da prolazi. Drugi kordon nalazio se pred BSkupštinom. Kosovskom i Dečanskom ulicom došao sam do »Mažestika«, gde je bilo jedno ođeljenje mitraljezaca sa jednim vazduhoplovnim oficirom na uglu Obilićevog venca, koje je čuvalo prilaz Glavnjači. Jedva su nam dozvolili da uđemo u hotel, r

Narodna, opozicija prema vlađi i gnev zfog potpisivanja pakta bili su veoma jaki. Vlada, isto tako kao i narod znala je za ovo, ali vojnici na straži nisu hteli da kažu ni jednu jedinu reč. U početku se nije znalo, da li su hteli da zbace vladu ili da joj daju podršku. To je bio siguran znak onoga što se dešavalo — dolazak dugog niza automobila koje su terali vojni šoferi i u kojima se nalazio kakav dobar pristalica politike osovine, Između ostalih prepoznao sad dr Danila Gregorića, germanofilskog urednika »Vremena«. Automobili su išli prema Glavnjači, Š

Ljudi koji su uzeli učešća u državnom udaru rekli su mi kasnije da je udar bio organizovan na brzu ruku.

Bve je teklo glatko i uspešno, Glavnjaču su zauzeli u dva sata ujutru. Makiš 'odmah posle ovoga. U dva časa i dvadđeset, minuta zauzeli su Generalštab, Ministarstvo Vojske i mornsrice. Pola časa kasnije vazduhoplovne jedinice zauzele su glavru poštu, Sve veze publike sa spoljnim svetom bile su prekinute za 48 časova. Oko 3 časa ujutru došao je general Simović u Generalštab da preuzme novu vladu. Otprilike u isto vreme uhabšen je Dragiša Cvetković kao i drugi članovi germanofilske vlade koji su tađa bili u Beogradu. Princ namesnik sa svojom

pratnjom zaustavljen je kod Zemuna u vozu koji je napuštao Beograd u 7.10 časova iste večeri, Koliko mi je poznato bilo je svega jedna žrtva. Jedan žandarm koji se odupirao jedđinicama prilikom preuzimanja „makiške yradiostanice poginuo je. Sećam se da je počelo tek da, sviće kada su nam u hotelu rekli da možemo da, idemo kući. Prva izdanja »Politike« i »Vremenac prodavala su se na ulicama. Dosta ironično, ovi listovi su se već nalazili u štampi, pre nego što se državni udar odigrao. Na njihovim prvim stranicama nalazile su se velike sliko Hitlera i princa namesnik vodni članci hvalili su Jugoslaviju zbog njene odiuke u korist pakta, koju će ona dobiti time što je postala deo nacističko-fašističkog evropskog »novog poretka. Ja mislim da ove listove niko nije čitao. i

Veoma malo ljudi je znalo šta se desilo, Većina od njih je to tek videla onda kada su napuštali svoje domove, 27. marta odđlazeći na posao. Svi žandarmi su nestali sa ulica i javni ned održavala je vojska. Sem nekoliko korđona vojnika koji su se još uvek nalazili u službi ostali vojnici su bili vrlo dobro raspoloženi i rado su pričali o tome šta su učinili u toku noći. U šest ili sedam časova ujutru čitav Beograd znao je novosfi.

Nikada ranije, ili kasnije, sem možda na dan nemačke kapitulacije nisam osetio tako naglu i potpunu promenu raspoloženja. Jučerašnja potištenost je iščezla. Zastave su se bpojavile na svim prozorima i balkonima. Kroz -ie-

koliko minuta ulice su bile ispuniene masama ·

koje su vikale »dole pakt«, »bolje rat nego pakta, »bolje grob nego rob«. ?

a njihovi u-'

Moj stan se nalazio skoro odmah preko puta britanske ambasađe u onđašnjoj ulici Zrinjskog, gdđe su demonstracije bile naročito jake. Engleska je.u to vreme bila jedini Hitlerov neprijatelj pod oružjem.

Čitava dva, dana Beograđ je pevao i veselio se. Vojnici su dozvoljavali ljudima da rade i govore što su god hteli. Jedino nemačko poslanstvo kao i drugih nekoliko zgrada nalazilo se još uvek pod stražom da bi se sprečili incidenti, jer ma da je rat već sada bio neizbežan još uvek je postojala nađa da se on mogao odložiti. Ustvari bilo je veoma malo incidenata. Gomila je oštetila deo »ferkersbiroa«. Perkersbiro bio je tada poznat nemački glavni štab { špijunski centar. Pljuvalo se na automobile nemačkog poslanika koji je išao na blagodarenje u Sabomu crkvu, gde je stigao sa zakašnjenjem od 20 minuta. Nemci su ovo, što su mogli više koristili u svojoj propagandi, .ali je bilo očigledno gnušanje prema Hitleru i svemu onome Što je on zastupao, a to se kasnije odrazilo u nemačkom bombardovanju koje je bilo najbezobzimije. Svakoga časa moglo se viđeti kako nekog dobro poznatog simpatizera osovine u vojnoj pratnji odvođe u Glavnjaču.

Ima malo događaja u istoriji, o kojima bi še sa, više istine moglo reći da su izazvani spontanim i zbijenim narodnim oduševljenjem. Jugoslovenski državni udar bio je jedan od njih. Malodušniji bi se mogli požaliti da je izabrano rđavo vreme za ovaj udar. Možda je OvO i tačno. Nemačka je u to vreme bila najjača vojnička sila na svetu i sva njena Žžestina padala je na Jugoslaviju, koja je bila nespremna i prepuštena sama sebi. Ali, ono što je najglavnije u ovome jeste da je ovo bio jedan od majveličanstvenijih gestova ovog veka, Ja se ponosim time što sam tada bio tamo u Beogradu i čuo kako narod viče »bolje rat nego pakt«, »bolje grob nego roba. RL „RA

0 w

Tama