Књижевне новине

STEVAN RAIČKOVIĆ Družina pod

sunmceem

(»Prosveta«, Beograd, 1960)

Posle knjige . Milovana Danojlića »Rako spavaju tramvaji« i Grigora viteza »Drveće hoda usprayno« kojesu, u izvesnom smislu, označile ob novu naše lirike za decu, evo još jeđne u svakom slučaju vredne i Vrsne Knjige.

Raičković oseća da su wu poeziji za decu neophodma dva elementa: rima i fabula. Rima je osobito prijemčiva đečjem uhu, a fabula uspeva da zaokup} maštu najmlađih. U dobrim pesmama ova dva elementa se prelivaja i dopunjuju tako da ne možemo wočiti koji je od njih primarmiji. Skoro đa ic poezija za dccu bez njih nezamisliva.

Teme su uzete iz dečicg života i približene dečioj mašta. U formalnom pogleđu, većina pesama je besprekorna. Ni dđiđakcike nema u ovim stihovima, autor se vešto Kklonio toga, okretao je na drugu stranu kar đa je trebalo da pouči. Raičković je spontano unosio molfive, psihološki ulazio, čak, reklo bi se da se služio malim lukavstvom, u krug dečje razonođe i interesovanja; počev od male odiseje starca Seđog Brka sa lakim čunom i kučencetom Hundovom Crnim, rasprostiruči interesantu bajku Crna Laž, pa sve do »Crtanke«, završne pesme ove zbirke, U najbolje pesme treba ubrojiti i ove: »Kađ kiša počne da pada“, anegdotsku »Nov Ššešir«, preverovska intoniranu, poetičnu i jednostavnu »Pevaju čistači cipela“, »Na kraju građa«, zgusnutu i zagonetnu »L,ćto« i pesmu po kojoj zbirka nosi ime.

Mnoga poetska misao verno jc pretočena u odličnim ilustracijama BoŠkan Mtisimovića Koji podiže knjigu još jednim MWvalitetom. (P. C.)

PIŠU: STANOJLO BOGDANOVIĆ, FRANC CENGLE, BOŽO VUHRADINOVIĆ, RADIVOJHE. PEŠIĆ, PREDRAG PROTIĆ, DUŠAN PUVAČIĆ I zato je ovaj, inače plodni kedonski romansijer, sve svoje stva-

ralačke mogućnosti usredsređio da sa što svestranije, što dublje, Što stvarnije osvetli. Jer samo Kao stvarnost je mogao da predstavlja, Život. A on je ponirao, On se sve prisnije saživljavao, To ga je i na-

velo. na sponianost prikazivanja. Na odgovarajuće reči za sve molitve i pretnje i poruke.

Povod mu je bio jedan istorijski trenutak wu bredvečerje ustanka. A materijal: živeti, umreti ili umirati. Ta tri elementa, svakako, nm posebnim situacijama, rasklimatanu savest uvek dovođe wu neđoumicu, Jer, u pitanju je nešto što se zove unutrašnji Život, Imtima. Tu i tamo, uzimajući u obzir sve ono Što je čini, moramo je primiti „onakvom kakva ona Jeste. Jer to je ipak jedno blago koje čoveka čini čovekom,

Kontura je ovat nasilnik je udđario u nebo, u zemlju, u meso, Smrt, zaudđdara. Sve samo crnilo., A može biti još crnje, Ostali su samo po kornost ili otpor.

Romansijer je tragao za onim Što je poljuljalo, privrženike otpora ma

·Stoga je sve u grču, Sve u Olu,

JORDAN LEOV pokornost, I m tom traganju ispri. . Čao jednu zanimljivu ljudsku dđra-

7 miseva mu, U suštini tragičnu. Ali iz nje

Gluvi > izbija MWalanje strab, molba. #Zato

(Ročo Racin«, Skopje, 1960) čao jeđnu zanimljivu ljudsku drašto život zahteva potpunu angažovanost. Život obavezuje. „Tragično je kad se tragedija ne shvati blagovremeno. Zato je formiran sud, Sud pređ samim sobom. Ili pred drugima. Jato ispovesti đa nađođe. Da se oslobođiš greha. I onda opet kažeš: »Postupio sam omako kao što se očekivalo da: postupim«. tako postupio, Opet se grčiš. Sve do trenuika dok ne viđiš samoga sebe.

I tu će biti kraj, Jer tu počinje budućnost. :

To je u stvari jedna priča Koju smo čuvali u sebi dok smo pucali i dok su na nas pucali. (R. P.)

uzbuđijivo, u ovom romanu isprictan jedan sukob, iedno raspeće između straha i neizvesnosti, oholi trenutak iz koga izbija umorstvo i patnja. Jer, tragajući za mnestvarnim bljeskom, realno mestvarnim i priviđno biljeskom, zgrušana savest je odagnala od sebe i posleduje mogućnosti, A s omc strane reke, obala do koje se moglo doploviti. Ali izgubljen je sam,

Dramatično,

postalo bezizlazno, veliko umiranje.

Bio je to jedan ispit savesti. Vvoma složen. T odgovoran. Bio je to trenutak jeđnog smisla koga je budućnost ozakonjivala.

— Ćuješ li gospodina Milenkovića? — rekla je naginjući

glavu jednom ramenu kao što to čine ljudi kada osluškuju nešto.

— Ne. Ja čujem samo njegovu stolicu. Ćujem sam škripu. — Mišlila sam da .je to on. ..: : — Hm, možda si ti u pravu o TOO sam —o više ne možeš g ikuješ od te njegove stolice. n 8 SC pih čaši čega ELORB> Milenković je Tanjinu majku nazivao »starom frajlom«a. Ja sam je viđao vrlo retko. Pred sam rat Tanjin otac je poginuo na hipodromu. Ne razumem kako se bilo koja žena može skrasiti pored nekakvog džokeja, no Tanjina majka je morala biti nmesrećnica, a ovaj džokej, ako je tačno što je pričala Matićka, bio je njena šamsa koju nije s usti. n 3 i Can alan novinama pronašao sam jedan broj »Sporta« u kom je bila objavljena slika Tanjinog oca. Ispod Or ONI zilo se njegovo ime. Naravno nisam joj pokazao tu fotografiju. Ne znam zašto sam upotrebio reč »naravno« i zašto sam mislio da ne treba da joj pokažem tu fotografiju. Bila je to sasvim nezanimljiva. fotografija: na konju jeđan čovek čije se crte lica nisu raspoznavale, krajičak tribime, jedno tamno mesto i ništa više. Novine su bile već požutele i krajičci su ostajali na prstima. U načinu sedenja tog čoveka video sam neke sličnosti sa Tamjom. il o neki Tanja je podigla sa mog stola pepeljaru i p š je iz LM iko u drugu. Bila je to školjka koju Paa ja prošlog leta doneo sa Hvara. Ja nisam pušio i ta pepe lek bila mi je sasvim nepotrebna. Služila je samo mojim re ? m posetiocima, penzioneru i onom glumcu. Mislio sam kada b 200 Tanja ispustila i razbila bilo bi vrlo dobro, jer bi na 3 način možda sprečio svoje posetioce da puše u mojoj sobi. Nisam voleo dim. ; Trudio sam se da zainteresujem Tanju za stvari o kojima bih mogao dugo da joj Pričam, želeći da pronađem način kako da je što duže zadržim kod sebe. Nisam uspeo da Dpronađem tako što. Ponekad smo pričali o tome šta susedi govore o nama i činilo mi se da je to zanima Ali ja bih najposle uvideo da se varam. Tanja je bila odsutna. No njeno. misli nisu pripadale ni nekom drugom predmetu. Suseđi su isto tako ogovarali i njenu majku, Poneko od stanara je MAN Tanju na stepeništu i pričali su joj o meni; pričali su joj da sam

ja lud, ali ona na te priče nije obraćala pažnju ili ako jeste

onda joj je to potajno godilo, mada možda nije verovala u to do. Bebi stvarno Tad. Pitao sam se koja od ovih bretpostavki stoji u njoj. iy a i

MoBo. sam ii aviđet da će Tanja jednom nestati, da ću je izgubiti, ali nikako misam mogao da predvidim da će jedna jodina rečenica učiniti da se Tanja zamisli, a to je bilo ı ono (uviđam na koncu) Čega sam se Ja plašio.

| __- Ponekad verujem „da si skrivena u drugoj sobi i da bosmatraš šta radim — rekao sam joj — Štaviše, čini mi se da bi mogla biti sakrivena u nekoj fijoci, u stolu.

- Nikada mi nije bostalo jasno zašto sam to rekao. Možda samo zato što sam hteo da otkrijem kako će besmislice a mi pađaju na pamet delovati na njeno mišljenje o meni. Možda je ovo varijanta koju sam ja prihvatio naknadno razmišlja,jući oti O Jedala, U njoj nešto dešavalo. Da

Tanja me je po ala. njoj se 1 lj sam” 8 OBAMA BIMe da jesam. Kako kada bi ste imali

KNJIZEVNE NOVINB

Ali misi ı opet se raspimješ.

DR VUK VINAVEMR

Dubrovnik

ma ·

· opađaju. MUbrzo se u praksi pokazalo

PORBZIJA

Dobrica M. ERIĆ

i Turska u osamnaestom veku

(SAN, Beograd, 1960)

Na osnovu. obimne istorijske građe iz dubrovačkog arhiva i iskoristivši Svu značajniju liliteraturu, koja se mogla valiano upotrebiti dr Vuk Vinaver prikazuje odnose između MBPubrovnika i "Turske, u osamnaestom veku. Osamnaesıl vel- donosi velike i osete promene u dubrovačko-iurskim odnosima. Intenzitet elhonomskih veza <labi, a samim tim i hbolitički odnosi postaju mnogo hladniji. Razloga za slabljenje ekonomskih veza ima dosta. Tursko carstvo m osamnaestom veku potresaju mnogi unutrašnji sukobi i nemiri i čitav niz istakmutih poglavara graničnih oblasti odmećče se od centralne vlasti. Pri takvom stanju, razumljivo je, da bezbednost irgovaca i trgovine nije naročito velika i dubrovački trgovci se orijentišu ma druga, istina dalja, ali sigurnija, tržišta. Oz to u turskim građovima na Balkanu izdva» ja se iz hrišćanskog, muslimanskog i jevrejskog stanovništva trgovački stalež Koji blagođareći dobrim Vvezama sa turskim lokalnim vlastima uspeva da potisne Dubrovčane. Potisnuti iz turskih građova dubrovački trgovci služe kao posrednici između Turske,i Zapadne Evrope, ali njibovi poslovi u samoj Turskoj osetno

i šumu pšenica šum bulki i

NOĆ U STALI

.Mi smo noćas samo dva mi u dolji jasala, u

Svici nam pale vrzine obrva.

Naša su tela stidne lutalice

NOĆ U RAŽI

dđa je trgovanje bez posrednika mnogo rentabilnije i upoređo sa slablienjem dubyrovačko-turskih trgovinskih veza jačaju i /popravijaju se austrijsko-turski trgovački odnosi. Osamnaesıi vek je poslednji vek samostalnosti ĐDubrovačke republike i mnak je đekadencije i opadanja ove

~“.

male države. Znaci ioga opadanja i dekadenciie znatno se osećaju i u dubrovačko-turskim odnosima. Na Porti su uvek znali da ocene koja je država Turskoj potrebna, a Koja ne, od koje đržave Turskoj može da preti opasnost, a koja nije u mogućnosti da se efikasno bori za zaštiiu svojih interesa. Kada se stvari iz tog aspekta posmatraju, a pisac ove knjige-ih je iz tog aspekta posmatrao, onda se dolazi do čitavog niza no»

(Cd

vih, interesantnih I sasvim ispravnih rasvetljenja mnogih i dosada po-~

zmatih, ali nedovoljno uočenih i gzapaženih, činjenica, ; Nai k. Naša To je i razumljivo. Dr Vuk Vina-

· ver ide među naše najsavesnije ispi-

tivačke izvora i mesumnjivo je je-

dan od onih kojima je prošlost Dubrovnika ne samo dobro poznata, neSo i izvanredno draga. (P. P-ć)

pušku na zidu i jednog osobenjaka u kući koji je danima Dpretio da će ubiti suseda samo zato Što mu se njegova »faca«ć ne dopada i jednoga dana primetite da nema puške na zidu. Osećao sam se neprijatno. ; \

Nastojao sam da razgovaramo o nečemu. drugom. Dok je Tanja podižući se na prste skidale knjige sa police, pokušavao sam da se setim sadržaja ncke od knjiga za koje me je pitala da li da ih čita ili ne. Više sam voleo da joj kažem da ih nisam čitao no da ona primeti kako se ne sećam ničega iz njih. Mene sadržaj knjiga koje sam čitao nikada nije interesovao, Zanimao me je samo njihov stil., Mislio sam, sadržaj je ionako izmišljen, a i da nije šta me se to tiče. Odjednom mi se činilo da. Tanju znam užasno dugo, štaviše, da je ona postojala u meni još pre no Što sam je upomao, da je ona bila ta osoba koju sam nastojao da otkrijem među ženama koje sam upoznao. Za moju krivu sliku sveta od presudnog su uticaja bile žene: mizanscen u kom sam se okretao njima, vlast koju sam mogao imati, način da im se približim. Tanja je bila upravo onakav tip pored kog sam ja mogao da budem takav kakav sam bio. ; )

Mali tresak me je prenuo. Tanja je srušila nekoliko knjiga sa police i iznad njih, kada su lupile o pod, pođigao se oblačak prašine. :

Posmatrao sam Tanju dok se, saginjala prema.podu. Posmatrao sam kockice na njenoj haljini raspoređeme u posebnom

' neskladnom nizu, plave i žute; one su me odjednom podsetile

na neke filmove, pejzaže iz knjiga koje sam čitao kao dečak kamene podove starih zamkova, zvuke roga pred početak nekakvih ne Sasvim stvamih ratova. Mislim dam sam posle celog popodneva nosio u uhu taj zvuk roga,

Bilo je već veće kada je Tanja otišla, Posmatrao sam plavičast vazduh iznad stola, slušao njene korake na stepeništu, ·'Škripu stolice penzionera Milenkovića. Kađa se njeni koraci više nisu ćuli prišao sam prozoru. Video sam je kako prelazi ulicu isto onako nehajno mašući rukama kao što je sedeći na ivici mog stola naginjala glavu jednom ramenu i premeštala pepeljaru iz jedme ruke u drusu. Možda je besmislica verovati u nešto što se nikako ne može unapred proveriti ali u tom trenutku ja sam sasvim izvesno znao da, Tanja više neće doći.

O zamisli brežuljkaste pređele gde klasa perja. Reka se ko ogledalce kroz žita i okreće u viru dulek predvečerja.

Zadi u raž gde samuje hrašstova trlica. Negde muče telence. S brega pastir zove žalnini glasom... Blizu tebe bukne prepelica i pušti u vazduh rujne klobukove...

Ti prepoznaš tu trlicai 5 ključićem u bravi i srećan guraš vrata, šarena ko mapa:

a pred tobom ko nebo otvara se plavi cvet što. ti se brujeći oko tela, sklapa...

Dosta mi je reči i snova i svega

što Žžarki sat mozga vazdan otkucava. losna, brepa šarenim pređelima, krava. Teče reka mokraće kroz ruže baljega. Lepa zver tvog tela u dunjici spava...

U „bučucima, ciči mišje slavlje. · Mir oko nas ko polja dozrele. pšenice.

U tami ko zvezde svetle oči kravlje.

u magli što kulja iz njinih nozdrva...

» mene šuma se okreće. Raž mi raste iz tela: beže sme milja, hrt je ljudskog prisustva minuo kroz cveće. uu Žene pune čamog bilja biba 9rokocka ludo jumče sreće!

Bičje oko čula vreba riku ruže. Spavaj frulo tela... doba mira. cveta.

· Dobpuica Mrić rođen je 1936. godine u selu Donjoj „Crnući, u gornjoj Gruži.v Završio je čebiri razreda osnovne škole, Živi u svom selu, obraš-

elasa

U telu joj trista svitaca lebdeći

zvone a ı svakom bukti zvezda tajne. sa očaran odjezdim iz sebe jezdeći

na konju sa praporcima krvi zavičajne. U njoj trista svitaca zazvoni lebđeći...

y 27 \

đuje zemlju | piše pesme #4 prozu. .Prošic godime Matica srpska objavila je prvu Kknjigu njegovih pesama »Cvet u · suncokretu«. i

Ako te boljka hara zgrčenog ispod gonja nesanice ti lutaj kroz jesen srčane bašte:

Uđi u vajat samoće pun grožđa i dunja pa lezi i pokri se šarenicom mašte...

Venčaću te s devojkom samoće ız Gruže jedne noći prestupne u oltaru leta, Bičje oko čula vreba riku ruže... 9

Krv iz tuđe frule muti srebro vrela. Beže lepe srne kroz zvezdano granje. Ko to viri cigook iz raži kad bela

gružanka samoće dođe na kupanje? Hrv iz tuđe frule muti srebro vrela.

SREĆA PROKLETSTVA

Mene ljudi preziru što u reči sadim „|jigy' biljke tajne pune krvi i sokova.

· Mene otac kune da lipšem od gladi

u predelu gde su brda od hlebova. : Pričestih se u crkvici što sanjare kadi M pa mi sreća prokletstva konje sna potkova. '

Sunce ima oblik' proje i dukata. Krv kaplje ko pšenica ili vino mlado. Čovek do dna prekopa mnogo lomivrata

a nije svoj pređeo gde napasa stado:

U ljudskom mozgu ima više zlata nego u celoj zemlji Eldorado! '

Mene zemlja kune što joj mozak orem. (A niko svoj mozak da razore ne sme.) Mene srce očara da popijem more

i da žeđan čeznem na sumcu kraj česme. O hvala mom brafu što me jedne zore

Ako umrem u doba kad zri slavlje žekve lebdeć prezren između sna i suncokreta zalud će me okovati u hrastove letve:

prokle da u mozgu kopam zlato pesme!

iz mog će groba da, nikne najlepši cvet, leta.

MIHAIL WOLJCOV

Zdrava groznica (Svjetlost« — Sarajevo, 1560)

Koljicov je kao »izraziti letopisac revolucije, njene dinamike i njenih. htenja« morao da buđe novinar i publicist, liričar i feljtonist, humorisk i Ssatiričar, Da buđe »dekan satiričke katedre« kaso su »profesori te katedre, IIljf i Petrov, pisali 1934.

Podatak o njegovoi smrti je najautenhtičnija potvrda njegovog prava

na ovu »ftitulu« njegovog Života i

njegovog deli, čiji je sadržaj ugrožena ljuđskost. To” nije, međutim, nikakva dafa,·kostantna pojava Koju bi po svaku cenu trebalo odbraniti i sačuvafi od zlih sila. To je izvestan spreg okolnosti, Koljcovu Stoga nije potrebno da traga za bizarnim i egzotičnim sižeom da bi bio zanimljiv i ubeđljiv. Određenom konstelacijom Ijuđskih odnosa, stavova i postupaka on ostvaruje neograničene mogućnosti da probudi ljudsku svest koja je u mogućnosti da zaključuje, predviđa i usmerava, da građi, dakle, ljudsku sva-

Kkodnevicu. Obraćanje imdicira verovanje. Koljcov se obraća čitaocima u prvom redu humorom i satirom. Niegovu satiru »Ivam Vadimovič« čovjek na visinit mogao bi i Gogoli da potpiše. Ali njegova satira je posebna vrsta u svom rođu. U njoj je, reklo bi se, otsutan svaki skepticizam, rezervisanost i uzdržanost, Ona na dozvoljava ni najmanji DpoKkret smeha. Naprotiv, ona uzrokuje jedam mučan bol i neukrotiv revolt, To je vera i optimizam Koljcova: dobro postoji, i ako postoji jednog dana mora da buđe otkopano, MBirokratizam, malograđanština, egoizam, primitivizam, samo sU US= lovne, prema tome, prolazne Životne pojave. On to s takvim zaletom i zamahom propoveda da često prckorači granicu fakata i sadržaja 1 zakorači u neištinito i banalno., Koliko njegove „opservacije i slike o pojeđinostima sovjetske postoktobarske stvarnosti i njegovi portreti revolucionara i Rkontrarevolucionara mogu da budđu nepobitni u svojoj istinitosti, toliko su njegove zabeleŠške o gapadnoevropskom životu diskutabilne. U tim stanđardnim movinskim člancima mne samo đa se njegov posmatrački Kreativni đar subi, već i njegov stil gubi \sjai 1

bljesak, On je celog sebe „pređao jJeđnom iđealu. Čak i svoj život, (S. B.)

Korejska poezija (OLykos«, Zagreb, 1960.)

Izdavačko pređuzeće »LyKkos« ovom antologijom korejske poezije nastavlja svoju dragocenu i plemenitu declatnost upoznavanja sa, delima pesničke frađicije daleko od evropskog pesničkog postupka i različite od zapad nog pesničkog nasleđa. Objavljena u ediciji »Pjesnici i narođi« a izboru i prevođu Bože Kukolje, ova nevelika zbirka sadrži izbor iz korejske poezije ođ majstarijih pesama nepo-

I svi što mi darivahu reči zla i kletve klečaće pokajno pred crkvom tog cveta...

znatih autora, pretežno folklornog · karaktera, do tvorevina nekolikih pesnika modernog vremena.

KRađ mu pesma služi da da ođušku svojim rođoljubivim nraspoloženjimi

isticanjem ·'svoje jumačnosti; had ži- -

votu odriče sve vrednosti, poistovećujući dolaske i odlaske i đoživljavajući ljudsko postojianje kao večno proticanje bez vraćania; kad ističe

surovu istinu o smrti kao poravnanju · · smisao i

svih vrednosti; kađ jedini jedinu svrhu živlienja nalazi u Ppunoj čaši i sigurnoj ruci u kojoj ona.

ne podrhtava, korejski pesnik, slično „:.

„svojim ostrvskim i Montinentalnim

suseđima, Japancima i Kinezima, nezi"

gujući i razvijajući jedan svojevrstan minijaturni pesnički oblik od tri distiha, »sičžu« Koristi minimum reči da bi kroz pejsaž Sštvorio raspoloženje, ili, nešto bliže našem vremenu, opet „posredstvom «„pejsaža, ali ne isključiyo pomoću njega, polufilosofSku jađikovku, rođoljubivu Krilaticu, intimnu čežnjivu tugovanku. Svođeći reči ma najmanju mogućnu meru, dajući im dosledno vređnost simbola, prepuštajući čitaocu da u belinama između stihova otkriva rečitosti mcMdorečenog, samo nagoveštenog, pesnik je mnogim pesmama đao pri+ vlačnu čar zagonetke, čije orgonetanje može i ireba da donese pravi poetski doživliai i vciihi užitak. +

Slike prirode, „Kkontrapunktirano' prikazivanje čoveka ı sveta oko njega, čoveka i odražavanje ioga sveta do simbola ljudskog postojanja i tra• gične sudbine čovekove nesavršeno» sti, sve je to prožeto jednim osobe» ' nim seftnim lirskim tonom, u komo viđimo bitno obeležie korejske liri, ke. Izvorna suština toga toma proističe iz raspoloženja Moje je pesnik Ni Van izrazio sleđećim stihovima: »Ali kako je gorko spoznati vlastitu. nemoć i htjeti, a ne moći ništa učlniti,« Dok je prevodiočev izbor potvrdio vrednost klasične korejske poezije i ugleđ koji ona uživa, za dela modernih pesnika to se ne bi moglo reći. Treba imati na umu đa je u novije vreme Kkorejska poezija, kao i pesnička umetnost drugih azijskih maroda, pretrpela vidne uticaje savremenih evropskih pesničkih strujanja i da se, ponekad približila vređnosti svojih uzora. Slika koja se o pesniŠtvu u savremenoj Moreji stiče ma osnovu pesama Koje su ušle u Kukolim izbor, jednostrana je i u priličnoj meri izopačena.

Šteta što prevodilac u ovu zbirku nije uvrstio celu »siččue »Pet prijatelja« korciskog "klasičnog ' pesnika Junu Son Doa i što, kad već nije dao osnovne biograske podatke, pesnike nije vremenski bliže ođredio,

Jedno eventualno buđuće izdanje ove zbirke korisno i neophodno bi bilo dopuniti pesama objavljenim m antologiji korejske poezije Wkoja je izišla prošle gođinc uv BHngleskoj, i jednim stuđioznijc rađenim bOgovorom, (D. P.) \

e >

LM 2,

a Or-a e

OB.

a je

Sote

“Blast War

LN MMO EB · aj O a --a.

MFL a RON

a. O

1 Laz S